Србобран

Страна 4

СРИОБРАН

Број 385

Покај се, грешниче!

Земља си и земља кеш бити, о греишиче! Продазан је овај живот, пролазна. су његова задовољства, и самртни час сбично дође пре но што му се надаш. Јеси ли спреман да у свако доба погледаш смрти у очи? Јеси ли покушао који пут да поведеш присан разговор са својом савешку? Имаш ли је у опште? А ако је и нмаш, да се ннје успавада дубоким сном? Пази да се сувише касно не пробуди. Пази, јер је човек трошан, и смрт може наступити свакога часа. А умрети немнрне савести — у томе је прави пакао. Грехова има малих и великих; алп је највеки издаја свога рода и браке своје. Замислите само. Један грешни цар једне грешне државе отера у туђпиу читаве милионе својих поданика. Отера их с&мо зато што нису његове крви и језика, и да би направно места људима своје крви и језика. II ти изгнаници са родне грудс и домакег огњишта боре се у ту^ини са свакојаким нсвољама и раде најтеже послове за насушни хлеб. Они проводе највекп део дана под земљом, у рудницима, или на тежем послу у загушљивим фабрикама. II од те тако крваво стечене злехуде зараде они одвајају и за новине. За новине на свом матерњем јсзику. То им је разговор са завичајем, то им је успомена. на стари крај, ту траже утехе за несрећну прошлост и тешку садашњост, ту траже надс за бољу будукност. А шта налазе? Налазе — просто је страшно реки — налазе хвалисање оног нстог грешног цара и оне исте грсшне земље којн су њих отерали у туђину. Налазе одобравање свих злочина тога цара и те државе, и ранијих и данашњих. Налазе највепе грдње упукене онима који се боре протнв те грсшнс државе и њених помагача. Налазе највећс грдње н против своје роџене свесне браке. Све то налазе за. својс крваво зарађене новце. Зар то није издаја? Зар то није срамна и страшна издаја? II је ли онда чудо што они који чнтају такве новине не могу да. виде истину? Је ли чудо што су у сталној недоумнци? Јс ли чудо што гледају попрско и с нсповерењем на своју рођену браку Србе, Хрвате п Словенце? Није, дабогме да није. Од куда ти јадпи људп могу знати да је верска сношљнвост у Србији и пре овога рата била тако велпка да је била равна всрској једиакости? Од куда они могу знатп да. је конкордат Србије са папском столицом био један од пајслободоумнијих кошсордата? Од куд могу знатн да Србима није ни на крај памети да дира.ју у име своје бране Хрвата и Словенаца? Од куд свс то могу знати тп добрн људи асад у лнсту на своме језику чи тају чак и злочссто и лажно тврђење да. се ни Јадранско Море у будуће неће зватн Јадаанско Морс него „Српско Јадранско Море”. Али је истииа као сунце: зађе понекад зо облакс, да, кад се поново појавн, још лепше и топлнје засија. Тако је и са истнном о јединству Срба, Хрвата и Словенаца; после разнпх густих и тамних облака она данас тако вндно сија да је поједини пролазш! п танкн облачцн никајсо внше не могу заклопити, п ми ово и не ппшсмо да њу истнчсмо него да. једним новинама скренемо пажњу на то колико је грешан посао који 1 *адс. Нека упамтс да јс највећи грех одрођнвати брапу, да је највећи грех прнказнватн нсукоме раднику његове највене елотворе као неке добротворе. Нека упамте да је злочпн учити неукога радника да воли оне којима је годинама робовао и који су га најзад отерали у туђину, а да мрзи своју брану која сс боре за његову слободу. II нека, најзад, нарочнто упамте ово: браћа су као маказе; рази$у се, али тешко ономе ко се наџе међу њима кад се опет саставе. А државе која пх је заварала п отерала у туђнну тада непе бити да помогне, јер је њена судбнна запечаћсна. Грешннче, покај се! Још није доцкан. Толикн свет живи прнстојно од своје поштене зараде, зашто да тп живиш од пзДајс рођене браће? Зар ннје боље жнвети у зноју лица свога. али часно п поштено? Зар није, иајзад, боље и часно умрети но срамно живетн? — Грешннче, покај се! м. т.

Прошла н едеља на бојишту | Ш0 ј[ Цр|[Д [црјј ЗДВЕДЕНД П ГОЛЕШ ПЈ111Н111У

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Лондон, 3 марта 1917. На истоку. На неколико сати пошто сам свршпо преглед за прошлу недељу, у коме сам предсказао да ће у брзо доћи до жнвљих покрета на оба енглеска фронта., на Анкру и Тнгрису, стигоше вестн о заузећу Пти Мпромона. Другог дана стигоше извештаји да су Енглези на јуриш заузели положаје код Санајата., што је наГовештавало пад Кут-ел-Амаре. Овако јс почела недеља која. је најсрећнија била за савезничке војске после битке на Марни. Енглсски престнж на истоку је повраћен, а на западу су сс по јавили први очигледни знаци да се рони немачка сила. Околности на фронту на Тигрису нотпуно су различите од околности на западном фронту. Ту се воде борбе у отвореном иољу. Енглеска коњица го ни разбијене Турке на обема страиама реке и тај погон је тако брз колико коњи могу јурити. Јуче је званично објављено да су потучени Турцн про макли кроз Азију, 52 миље иза Кут-ел-Амаре. То је било у уторак вече. Свн су пзгледи да се Турци нене зауставити док не стигну до Багдада, који се налазп још 32 миље даље на северу. Немачки заповедннци чине све да зауставе Турке, али им је труд узаман. II ако је од мањег војничког значаја но победа на западном фронту, овај победоносни поход генерала Мода више пада у очн. Аеропланн н речне топовњаче гоне турске бродове уз реку. Том приликом Енглези су повратили и своју топовњачу Фајрфлај. коју су изгубилн при свом ттовлачењу из Ктезифона прошле годнне. Њу су нашлн насукану ка обали и потпуно неоштепену. То је нај бољн доказ како је немачке заповедннке овог пута нздала љн хова разглашена пажљивост п способност да воде рачуна о свпма ситнпцама. Ускоро се очокује да ће Русн почстн овде заједнпчкп да раде са. Енглезима. Касно у ноћ стиже данас вест да. су Ру сп поново заузели Хамадан, у Псрсији, близу турске границе. Хамадан се налази на 240 мпља севе.рно од Багдада. Руси сада гоне турску војску, која се и овде дала у бегство. На западу. Целе недеље Енглези су стал но иродирали пут Папома н Ашне-а. Концем недеље про-

дирање је усдорило, јер је почела. падати киша која је цело земљиште претворила у море од блата. Сер су Енглези узели у недељу, п јужно и југоисточно од гог места Енглези су помакли своје ливије за читаву миљу и по напред. Онда су Енглези заузели Ми ромон, Ппс и Варленкур; чак је н чувени Бит д’ Варленкур заузет без великог отпора. Прошле недеље рекао сам да ће се на том положају водити озбнљие борбе и да ће то бити последљи положај који ће Нем цц напустнти. Због тога је врло значајно,.што су Немци тако брзо напустили тај значајан положај. У понедељак снглеско проди раљс достигло је дубину од 2 миље на фронту од 11 миља. Цела линија од Ебитерва до Гандекура стално је кретала напред, наидазећи на врло малп отпор од стране Немаца. У уторак су заузелп Лебарк и Ли њп. Лињн је удаљен од Бапома свега миљу и по. Затим су дошли Тилоа, Ирл и Пизнс-о-Мон а у срсду Енглези освојише Гонкур, један значајан градић иа северозападном крају испуста на Соми, којп је скоро две године пркосио страховитим нападима. Енглеоке трупе пошле су да ље за по мнље севсроисточно од Гомкура, узеле су неколико внсова севсрно од Пизме-а н Ирла п дошле до једне тачке на мпљу јужно од Бапома. Дотле Немци пнсу показали ниједпог Јзнака да ће се зауставити у сво мс повлачењу. Најзад, овог -ју тра се јавља да су се Немци зауставили и да се опиру дуж впсова којн почнњу од Ханканп, а иду до једне тачке 1000 јарди југозападно од Бапома п 700 јардн од Тнлоа, којп се сад ■налази у енглеским рукама, Ов де линнја. савија на југоисток за Болаенкур п Л’Транслоа. Између Ашие-а и Бапома је земљиштс нарочито неповољно; чнтав низ изломљених брда брани приступ Бапому од Гревијера.

Можда чак на Шелду. Северонсточно од нпза брда на коме се Иемци сада палазе земљиште се спушта. Овај венац брда сачињава. развоџе за реке н потокс који се сливају на југу у Анкр и Сому, а на ссвероистоку у Шелду. Тај појас брда ннје довољно широк и не може се држати много недеља. Црногорци, све отреситији и по племеннма виђенији људи, на моме пролазу преко Црне Горе, у новембру и децем бру 1915. причали су ми ово: “У почетку рата добио је краљ Никола иеколко милиона круна с обавезом да црногорска војска не продире дубље у Херцеговину и Босну, где је по неки пут било врло јмало ауетријске војске и да обуздава Херцеговце. Ланац је био стално границом. Паштровиће, Будву и Грбаљ Ау стријанци су препустили црного(рској војсци без икакве борбе као терен који је ггребао да буде у црногорској ратној зони, ради сигурних веза са Цетињем, Кљаз ЕГетар, најмлађи играљев оии, са штабом Ловћенског Одреда, седео је комотно у Будви, одакле се редовно састајао са ко мандантом Которске Посаде. Чај ниче, на северу Аустријанци ни су бранили због иепосредне бли зипе српског фронта на Дрини. Иотина 17—20 авг. 1914 Аустри јанци су напали билећки фронт и заузели црногорске полоисаје којн су отваралп пут за Никшић, али су их по вишем наређељу 21. авг. иапустили и повук ли се на 1 , много слабије, пограничпе старе своје положаје. На херцегошачком фронту било је окршаја, борбе, особигго на Грахову и Троглаву, али су те борбе изазпвали својевољно командан ти појединих јединица.” Исто сам, касније, кад сам стигао на Цетиље, чуо и од ,м:ногих, виших државних чиновника, официра н других народних људи. У ооталом то се све видело осећало и о свему јавно говорило. Црна Гора била је мала, за 2 —з дана могла се прећи уздуж или попреко, војска се, већим делом, снабдевала храном п оде лом од својпх кућа и све што се радило и говорило на фронгговп ма знало се за два—три дана и у последљем црногорском селу. Једном речју, знао је сважо, ко се бави политиком, за закулиспе везе Цетиља са Аустријом. . Престолопаследнпк Данило, којп се после објаве рата преселио из Бара на Ријеку Црнојеви ћа, да тамо насташи исти свој бес посличарски живот, ловач)ки и рибарски шпорт по Скадарском Блату, у сред рата, здрав и чптав иде ван отаџбине и у Швајцарској преговара са грофом Бекен дорфом, поверенпком немачких царевина, о продаји п предаји несрећне Црне Горе! Књаз Мирко, други снн краља Николе, наставља свој разврат-

ни живот у своме дворцу код Подгорице; вози се на аутомоби лу са својим игуварицама по Црној Гори и зауотавља уз пут црногорске сељаке н сељанке, грди пред љи.ма Србију и Русију, велича иемачку снагу и хвали аустро-мађарску “политику”, те[ра аустрофилску .пропаганду! . Кљаз Петар, трећи син краља Нпколе, као командант Ловћен ског Одреда, са седшшгем у Буд ви, под топовоким цевима аустр. флоте, приређује забаве и концерте на којима се свирају аустриске и бугарске химне; тражи по Паштровићима и по Гроб љу “великосрпску пропаганду” и прогони и хапси свесне и честите Србе; држи телефонску везу између Будве и Котора; приређује банкегге аусгриским официрима и преговара са аустрискијм пуковникам! Хупвгом на очиглед црногорске војске и српског грбаљског становништва; одржава сталну, директну везу између Беча и Цетиља! Може изгледати невероватно, али је, на жалоот, исина, да је кљаз Петар, син и мезимац цетиљског краља, краља једне српцке државице, пгриређивао бакљаде и наредио да му музика свира бугарску химну кад је пало Душаново Скопље, кад су у Душапову престоницу, ту Свету Бабу Српскога Народа, ушли Аспарухови и Крумови потомци, војнпци Фердинанда Кабур га! А Генерални—Штаб, на челу којега је позиагго, неко време био један српски генерал? — мо же неко питати. Геперал Б. Јанковић, кога је Српска ВрхоЧзгга Команда у почетку рата послала на Цетиње као свога делегата, кога је краљ Иикола, после рата ггога, ради параде, пменовао као шефа црпогорског Геперал—Штаба, није могао ништа изменити. Он је могао једиио, кад му је дозлогрдило гледати чуда и покоре це тињског двора, да напусти Цеги ље и да се в,ратп у Србију. И то је учинио, кад је краљ Никола, у пркос Четворног Споразума,у лето 1915. повукао једну трећнну своје војске са аустрпског фронта и почео шнрити границе своје државе према Албанији. Кад је црногорска војска без знаља генералц Б. Јанковнћа заузела Скадар, он је отишао. Тако је "ратовала” кућа Петровића; ггако “ослобађала” Србе; та/ко "уједиљавала” Јужне Словене! С. Богдановпћ.

ЈОШ МАЛ0 СТРПЉЕЊА!

Рад око израде новога адресара, по коме ие чланови и претплатници добивати лист „Србобраи”, примиче се крају, и још за 2—3 недеље бике цели адресар сложен и оштампан и онда смо уверени, да пе сваии бити задовољан са тачношиу, иојом ие у будуие примати лист. Надамо со, да ие се узети у обзир огромни рад, који се Је требао свршити ла да се један такав адресар уреди — за 12.000 примерака — и да ие се имати још мало стрпљења од стране поштованих читалаца. Администрација Србобрана.

СЛАВА У СИНСИНАТИ. Срп. Д. Д. „Светозар Милетив” бр. 153 СССС. у Синсинатп, Охајо, одржало је 21 јапуара о. г. своју друштвсну славу као п годнтљицу свога опстанка. Свечаност јео држана у Соколској Дворави, где се палази п наш друштвени стан. Забаву је отворио са дпвшш поздравппм говором осппвач овог друштва, брат Жпвко Васвљев, пстичуип значај и рад овога друштва, као п његову готовст, да са осталвм српскпм друштвпма порадн па општој српској ствари. Говорпик је бпо бурно попраиеп одобравањем. Потом су нас са дпвпом српском песмом пзпепадпла овд. паша школска младеж, око 20 њпл на броју. А наше тамбурашко друштво под управом г. Нпколе Мплетииа забавпло пас је уз лепу свпрку све до 11 сати у вече. Ово тамбурашко друштво свпрало пам је бесплатно Свој браип, која узела учсшва у овој прослави нека је братска хвала, као п свпма прплагачпма. Добровољнеп рплоге су даровалп сдедеип: По $5 Светозар ђурцев, по $2 ђура Радак, по §1.50 Петар Татпп ст., по §1: Жпвко Ваеиљев, Сава ЈГазнп, Пера 6прик, Аца Трпфунац, Алекса Шпчнп, Васа Мпладппов, Среја Ковачев, Мпша Илпјпи, Рада Секулпп, Петар Компеновпк, Д. Роспп, Н. Вукпћ, Коста Радак, ђока Перпћ, Дапило Мупижаба, ћпра Дакпн, Урош Тешпн, Мпла Спвчев, Богдап Францускп, Петар Радојков, Нпка Пупезпн, Јован Форга, Стева Недпп, Петар Татпк мл. Душан Тодоров, Славко Рапков, Жпвојко Глпгорпћ, Лута ћпрпп, Обрад Печкар, С. Ииколпн, М. Гаврплов, Јоца Зпрамов, П. Апђелтш, по 75ц. Лазар Грубачевпп. по 50ц. Мплап Малепчић, Мплан Миркоњев, Средоје Томпп, Душап Татпћ. Данило Мунижаба, председнпк Петар Татик, тајппк.

ИЗВЕШћЕ

Наставак са д стране. Немачкој, у чијим је рукама, не сме шгпошто за.меритн, она ће се замернти Сједињеним Др жавама, те ће до прекида односа ипак доћи. Али док сс Аустроугарска довнја на све могупе начнне да прекпд односа са Сједињеннм Држа-вама бар одложи, кад га већ не може отклонити, дотле, по пајновнјнм вестима, поручује Бугарска да ће )она прекипутн односе. II тако сад, тешко Америци. Вн се смејете, и зпам н зашто: Мислите да Бугарсва не може ништа Сједињеним Државама. А варате се, јер може; и то још како може: Чпм ирекине односе, Бугарска ће узе-

мо за, годину 1910 - , па ће одмах за ссбе направити нову ста тистику пз које ће изићи да у Бугарској има внше писмености но у Сједнњеннм Државама, као што је урадила и са Србијом. 'Гу своју статистпку пустиће онда шнром света. Ако се Сједнњене Државе од тога не уплаше, Бугарска ће норучитн Турској да н она изради исту такву статистпку. П онда ае свет имати то задовољство да чнта по новинама како је у Бугарској и Турској јача писменост но у Амернцп или, рецимо, у Србији. II свет ће се ,дабогме, смејати, али не Американцима илп Србнма, него Бугарима, који још увек ми сле да их иико не зна и да се

ти статистику писмености у Сједињеним Државама, реци-могу продати за оно што нису.

ОБЈАВА МИНИСТАРСТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА. У службеним „Српскпм Новинама” од 12 јануара ове године налази се ово саопштење: Министарство Цросвете и Црквених Пзслова моли све писце и издаваче књига, брошура, новина или других публинација, штампаних или аутографисаних, да му, од сваног издања. пошљу по пет примерака који не се чувати у библиотеци Министарства. Веома је потребно да се сачува све што је на нашем (српском, хрватсном, словеначком) језику, ма где и у ма ном облику, објав љено у прошлој години, од на-

шег изласка па до повратка у Отаџбину. Министарство нарочито полаже на то, да све ово сачува у својој библиотеци и нада се, да ће се иисци и издавачи радо одазвати овом тражењу. Пошиљне слати непосредно Министарству. Из Канцеларије Министарсва Просвете и Црквених Послова - ПБр. 228, 10 (23) јануара 1917. — Крф.

0 П 0 М Е Н А.

Срп. Д. Д. „В. Стевап Спцедпћ” бр. 213 СССС у Мпамп, Арпз, опомпње своје чданове Нпкоду, Евицу Спмппу Трбовнћ, да се јаве своме друштву до пдЈ-ће седпице , која ће се одржатп 15 марта о. г. Не јаве дп се до тога времсна, поступпћс се према правпдпка. 3. П. Глумац, тајцпк.

друштва „Просвјете” у Де Калб, Ил. Горље друштво држало је забаву у корпст српске ратппчко спрочадп, на којој су првложплп добровољнеп рплоге слеДСћп: По $5 ђорђо Памучпна, ђуро Савпћ, по §3 Мпхајло Мпјановић, Влдак Сокнпћ, Мпле Гутеша, по §2 Мплап Пашајпћ, Милап Памучпна, Ппкола Богдаповпћ, Јовац Вукајловпћ, Грујо Чоловпг,, Мплап С. Ковачсвпп, Илпја Свплар, Јово Гуровнћ, Гаврпло Бајчетпп, Јово Мптрпновпћ, Мапојло Топпп, Симо Гушпв, Јован Самарчић, Војпн Нвковпћ, Мптар Гутеша. По §1.50 Благоје Сокнпћ, по §1.25 Никола Мучпбабпћ, по §1.00 Сава Шакота, Тодор Шешлпја, Мплап М. Ковачевнћ, Душан Пејовпћ, Мплпћ Стаматовнп, Крсто Атељевпћ Глпгор Пашајлпћ, Петар Бараћ, Стево Салавер, Илпја Мпловив. Мвхо ђого. г-ђа Мерп ђого, Густ Мпсупас, Петср Гурабпт, Божо Атељевнв, Гашо Атељевпп, Нпкола Атељевпв, Раде Спремовпп, Шако абдаи, Марко Ковач, Јовпца Кулаш, Нлкола Ковач, Ввшња Н. Ковач, Нпкола Дпмпв, Раде Кузмаповпв, Впдо Вукнвевпћ, Лазар Карив, Стево Мпскпн, Петар Граховац, Јово Вуковпв, 06рад Кокотовпв, Стсво Свплар, Фрапк Крајмопт, Спмо Вуковпћ, Дане Гутеша, Стевап Дукић, Нпкола ђерпћ, Марко Ковачевпћ, Јово Беберцпћ, по 75ц. Симо Мплдираг, ђорцс Мк. Нпски, Фрапк Мрлек, по 50ц. Васо Памучппа, г-ца Тодора С. Ковачевпћ, Мпда В. Памучина, Кпсед Ковај, Псо Прнца, Лазар Шешдпја, Ст. Урбалаускае, Мнладпп Тепавац, Марко Вујовпћ, Џон Потумскп, Топи Петровскп, Мајк Пстровскн, г-ца Јслн Мрљан, Савета Гуровп, Н. Н., Н. Н., Н. Н. По 25ц. Даппло Мпскпн, г-ца Крстппа Мискпн, Јово М. Стаматовпп, Перо Дабив, ово Спмвћ, Мптар Салавер, Мпрко Шербсџпја, Лука Катпћ, Антоп Сатаковскп, Џоп Пупвлпс, Мара Мпскнн, ђуро Шербпџпја, Џон Ревот, Петер Тпслпс, Џов Петровски, Џон Пулдрус, Н. Н., по 15ц. г-ца Обренпја Ковачевић, Роап Јуратпћ, Даппца Сввдар, Мндвца Свплар, Н. Н.

Прнход од добров. прплога Прпдод од продапнд стварн Целокупан прпход пзпосп Расхода је бнло

§106.35 38.00 §114.35 36.82

Чпст прпход остаје §107.53 Свпма прплагачпма пајсрдачппја хвала од страпе Друштва „Просвјете” а особпта хвала г. Васи Памучпнп п његовој госпођп као г. Илпји Мпловпћу п његовој госпоџи па поклоњенпм стварпма. ЗА УПРАВУ „ПРОСВЕТЕ” Милан Пашајлић, председпик ђорџо Памучина, тајнпк.

о сакупљеним прилозима на забави Друштва „Св. Стеван”, бр. 237 СССС. на дан 10. фебруара 1917. у Детроигу, Мич. По §11 Стсван Гуцуња, по §1 Мплош Вукадпновпк, Јован Берков, Нпка Сараволац, Нпкола ‘Чакара, Нестор Вардпп, Мплап Башпп, Тодор Илкпг,. Јефта Мунћап, Иса Сапдпп, Стенан Дубовпв, Стевап Матпп, Совра Кошпичар, Мпхајло Умпћсвил, Нппола Шушњар, Двета Чокпћ, Стапко Ивковпп, Крпстоф Радпп, Милпвој Мнладпнов, Стапко Туропољац, Бошко Дабпћ, Јово Марковнп, по §2 Иван Влајков, по §1 Спма Вукмлровпп, Јова Чакарпп.п о 50ц. Мпша Рацков, Чеда Гру пп, Петар Бплбпја, Нпкола Прерадов, Главаповпп, ђуро Вучковпћ.п о §2 Јово Мпљевпп, Лакаваиа. Укупно: §42.00.

ТУЖНА ВЕСТ.

Наша мпла п нпкад непрсжаљсна кпн Љубица пспустн своју невнну душицу па дап 16. фебруара о. г. у 4-ој годипп млађаног жпвота п оставп нас да за њом до века тутујемо. Влагодарпмо свпм сродпицима н прпјатељима, којп нас за време покојннчипог боловања посећнваху п тако исто н онима, којп нам пзјавпшо саучешћо п прпсуствовашо опроводу мпле паше ћеркпце п тпмо пам ублажпше тугу п жалост за пзгубљепвм чедом. Ожалошаени родитељи Милка и Лазар Миладиновип, брат Душаи и остала родбина.

О Б Ј А В А.

С. Д. Д. ‘‘Србобраи” бр. 160. С. С. С. С. у Вудлавд, Па. овим објављује свој‘им члановима да ће се идуКа редовна седница одржавати IX. марта о. г. у просторијаЈма Српског Дома у I сат пос. п.Такође се опомиљу она браћа, која дугују више расписа да то на идућоЈ' седници подми ре; ииаче поступаће се строго по правилима. Управа.

Ч И Т У Љ А.

Милан Паппп, студент, родом пз Билећа у Херцеговпнп, умро је у сапаторпјуму у Хелнпгу, у Епглеској, 3. децсмбра по повом 1916; опојап је од православног свештенпка г. Марковпва п сахрањеп 5. дсцембра у присуству српског копзула г. Јов. Ј. Вуковппа, Д-р Тпх. Р. Џорђевпћа, професора унпвсрзптета, Беловса, представнпка Српског Потпорпог Фопда у Лон допу п мпогобројнпх друтова, прпјатеља п познанпка покојппкових. Бог да му душн опростп. * Напомена уредништва: Ову чптуљу послао је у ппсму своме брату Трппу С. Папнћу у Бјут, Монт., Васо Паппћ, српскн добровољац, којп со сада налази рањсн на лечељу у Тупису, Африка. У своме ппсму ппше Васо пзмеџу осталога п ово: ,Мој брате, ја се налазпм у пстој болппцп, где сам бпо. Доста сам се добро опоравно н добро нас Французп негују е забављају. Овде у Афрпцп впше се је славпо паш Вожпћ него њпхов. Многе су дарове послалп нама рањеппцпма, па паместплн п електрпчно позорпште у болппцп да иас пгго впше окрспо. Све је окпћено са пашпм п савезнпчкнм заставама. Још пам сваког петка свпра фрапцуска глазба, п ево данас па папгу пову годппу праве пам весељо као п о Божпву. Јесте, брате, доста смо препатнлп, алп пам нашв савсзппцп то п призпају, па кад ово впдпм, заборавпм на наше патље. Опет ву брзо ако бог да, опорављен па положај — способан борац као што сам п био.” Овако дпвпе прпмере патрнетпзма само Србнп можо показати: јед&п брат умро од рааа, другп опорављен спрема се да своти брата в Српство, да в он гппе ва Слободу!...