Србобран

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД (Наставак са прве стране.)

ва са свима владама које су у у рату с Немачком и које веи тим самим могу рачунати на најдарежљивију финансиску помон Сједињешгх Држава; 3) Да се изврши организација и мобилизација свих материјалних извора у земљи ради што боље одбране; 4) Да се флота одмах потпуно спреми у сваком погледу, а нарбчито да се снабде свима средствима потребним за успешно дејство против непријатељских подмор ских дађа; 5) Да се сувоземна војска- повена одмах бар са 500.000 људи, узетих на основу опште војне обавезе, и да се да одобрење и за даља потребна повекања; 6) Да се Влади изгласају потребни кредити. Тако ие савезничка ствар ступањсм Америке у рат добити не само морално, него и вој нички 1 и материјално. То дабог ме не значи да је морална добит за потцењивање. Дапротпв. Сједињене Државе су не само истински мирољубиве, не го су се кроз читав један век држале начела немешања у ев ропско стварн. И ето је сад Немачка успела да их својим нао паким радом присили да напусте и своју мирољубивост и је начело немешања (Мопро: ву Доктрнну), и да раме уз раме са нашим Савезницима ступе у борбу против насиља и злочина, уносепи у њу, поред осталих круЈзних приноса, и својо широко демократско начело. Да су Сједињене Државе на страни правде а против насиља, најновији доказ је не само ■у тгбтгачкомцивљашсом 'поступању са америчким трговачким лађама и мирним путници ма, него и у немачком пустошењу на западном фронту. Прикљештепи силним француским и енглеским налетом, мци се све више повлаче, аато напуштсно земљиште лретварају у праву пустињу. Могао б« човек помислити: та војнмци су у рату већ три годисе, ■ онда није никакво чудо ако су ■ огрубили. Али није тако То пустошење, које подсеиа на варварство нз најмрачнијих периода средњега века, врши се по команди офпцира и уз клпцање немачке штампе. Нов доказ да је за све злочине одговорна не само немачка влада него и немачки народ, и да је Председник Вилсон правио

разлику између владе и народа само из политичких разлога. Заузети успешном францус ком и енглеском офанзивом, Немци немају кад да мисле на заузеће Петрограда. А и кад би им се ирохтело, топло пролетње време претворило је снежна пбља на ссверном руском фронту у такве мочари да је свакн већи војни покрет немогућан. Русији дакле с те стране не прети никаква опасност. Да би радост Русијиних пријатеља била већа, готово истовре мено са том вешћу дошла је и изјава бугарског министра председника Радославова да је Бугарска ратовала само про тив аутократске Русије, али да је пријатељ демократске Руси је. И тако сад благо Русији, која је највише стрепила од сиЛ' не Бугарске. Нсмојте се смејатн! Јер ма колико да је цела ствар смешна, ипак је посреди једно сасвим одвратно неваљалство којс заслужује сваку осуду. Радославов добро зна да је Фердннандова Бугарска тип аутокртске државе у којој све бива по милости н вољи Фердинандовој н да онај који је у истпнн за демократпју треба прво да протествује против Фердинандовог деспотизма. Алн да није тога деспотизма, он Радославов, којн је 1903 годи нс био осуђен на 8 мссеци за твора због фалсификата, подмићпвања п крађе, не би ни кад могао бити прсдссдннк ми нистарства. Зна то Радосла вов, а зна и цсо свет. Али дебела бугарска глава ипак мисли да је свет будала и да га. је лако преварпти. Одлика глупака баш у томе п јестс да мисле да су само они паметни, а да је цсо осталп свет глуп. II тако ве овај бајагањевекп трик Радославова нави н у Русији и у целом свету оно што заслужује — презрење, јер сви знају да сс иза њега крпје очајно стање које влада у Бугарској. Пста невоља, која гони Радо славова на оваквс смсшноглупе нзјавс, гонп п аустроугарског мпннстра спољних по слова грофа Чернина да излази са предлогом о мнру. По томе предлогу, преговорп би се водили не прекидајуви непријатељства. Пословица да глад н курјака из шуме истера нашла је у овом случају сјајну потврду.

ЛРЗШ ГЕЈУ М БОЈШГУ

%Ј

Лондон, зх. марта 1917. ОКО ЛА ФЕРА. Енглеске хете су сада скоро у додмру са “Хинденбурговом лжнжјом на северу. Французи су ту лиижју пресекли, јер су дошлж до реке Оаз југоисточно од Ст. Кантеиа. Јединж пут, који Немцима стоји на расположењу између Фера ж Ст. Кантена то је железлица која иде из Ла фера за Лаон па се враКа за Ст. Кантен. Ова жељезннца прелазж преко Оаза жод Ривенкура, а преко реке Сера дев мил>е »ападно од Креси. Ла Фер је опкољен са три стра же ж љегож се пад очекује свакн час. Да одложе пад тог града, Немцж су пустили воду из кана ла ж потопили цео кључ између река Оаз и Сер, а у том жључу лежи Ла Фер. ШУМА СТ. ГОБЕН. Јужпо од реке Оаза, између Ла Фера ж Лаона налазн се ви-

сорачап Ст. Гобен. Га висораван је обрасла шумом п штитп прло зпачајан град Лаон. У ту шуму пробпјају се Французп стално. Ту се воде очајнпчке борбе, јер Немцн бране сваку стопу. Јужно од ове тпуме савија се једна Јкељезиица, која иде из Мони за Лаон. Кроз шуму иде једап друм од Кусп за Ла фер. Око места Кусп налази се такође велпка гора која је сад у рукама Француза. И тај замак, као и све друго разорилп су немачкп вандали. Фрапцузи, разјарени тпм вандалским поступком, скршили су отпор п освојплп целу шуму. СТ. КАНТЕН НА РЕДУ. Својнм пробојом од Ла Фера Французп су зашлп Ст. Кантену за јужнп бок. Фрапцуска линпја ту доппре до Савп, три мпље западно од Ст. Кантена. Ту убојну лпнију прпхватају Енглези. Ове линпје нису сталпе, него

су испрекидане и помичу се стално. Савезничка војска гледа да прво заузме ®ажне положаје; са тих пол.ожаја чека да ви ди хоће ли се ићи напред, или ће се на новим положајпма копати шанчеви, као што су били они са којих су пошли. До сад су савезници стално напредовали према Ст. Катену, освојивши читав низ околних места, тако да нх сад од Ст. Каптена деле свега два мил>е. Из освете за овој неуспех, Немци су бомбарднрали Ремс. Ако Немци напусте и Ст. Кан тен, сломиће се цела “Хинденбургова линија” и они ће морати ићи чак на белгијско-француску границу. У ПАЛЕСТИНИ. Током ове н-едеље стигла је

СРВОВРАН вест о јјгдном већем ратном до-

гођају: војске

о поразу 20.000 турске Палестини.

Да за Ју за бок енглеској војсци, ко а се налазила код Хеброна, Гурцп опремише једну војску с д Јерусалима за границу Еги тта. Ту војску сретне генерал Мареј, који је продирао пргјморјем. Сукоб се де сио код ( Газе и свршио потпуним поразом Турака. У тој битци погинуло је и рањено 8ооо Турака, заробљено 900. Међу за робљеницима налази се и заповедник те турске војске и цео 'Штаб. Енглески губитци били су незнатни. Овај пораз турски ставља у изглед брзи пад Јерусалима, од кога су сад Енглези удаљени свега 20 миља. .

Представка Југословенсне Народне Одбране у Јужној Америци представницимасила Споразума.

Југословенска Канцеларија из Вашиигтона, Д. К., доставља нам следеће: Главна Управа Југсловен ске Народне Одбране у Јужној Амсрици предала је9.јануара о. г. представницима Енглеске, Француске и Русије у Валпараису подужи меморандум, из кога ваднмо најважније ставове. Уз меморандум иде и један опширни извештај о стању наших иссљеника у Јужној Америци и о њиховом политнчком раду, који јс предао једној ггријатељској сили „Јадран”, огранак Југословенске Народне Одбране у Буенос Ајресу, 5. новсмбра 1916. Меморандум почиње овако: „Ваша Екселенцпјо, „Поводом крунисања Карла I у Будимпешти, 30 децембра 1916, југословенске колоније којпх су чланови пореклом из Аустро-Угарске, п то веним де лом из Далмације, Нстре, Трста и Хрватске, а којих се средпше налази у Валпараису, одржали су у двадесет и три разна места републике Чили, Аргентине, Боливије, Перу, Урагваја н Парагваја, многопосећсне скупштине на којима су изјавили 1 да не признају вла даоца из хабсбуршке династије кога хоне да наметну њиховој домовини. Они су манифестовали своја оссћања верности п оданостн краљу Петру од Србије који предводи све Југословене у борбп за ослобођење и народно уједињење, које ћс бити оствсцзено коначном победом савезника у овом свстом рату који они воде за победу правде.” Даље се у манифесту наводи како је Народна Одбрана поводом тога послала брзојаве престолонаследнику АлексанДРУ, г. Пашиву, Југословенеком Одбору у Лондону п Паризу, па достављајући гоЈ)њу одлуку представнику прнјатељ ске силе, корнстн се том приликом да пзнесе зло стање наших на дому и њихове прогоне и убијања. -> Поводом клевета да Југословенскп Одбор помаже Аустрија протествује се у манифссту најенергичније и изјављује ово: „Ми смо примили на себс новчане трошкове Југословенс ког Одбора у Лондону, да би он на мпру могао вршити свој ролољубиви задатак. Новац се скупља допринисим с.вију југословенскнх исељеника којн живе по разним државама Јужне Амерпке. Сакупљене суме шаљу се сваког мјесеца главној Управи у Валпараису да би

их ова могла послатн према обавези и свом 1 обећању Југосло венском Одбору у Лондону. Доприносн као и суме које с<? шаљу у Лондон објављују се свн у званичном органу „Ју гословенска Држава” који излазн у Антофогаста. Они који су објавили срамну оптужбу да примамо новац из Аустрпје требали би да знају да сви Југословени, самовољнн допрнноснпци, дочекали су да им имања буду конфнсковаиа у Аустро-Угарској, да Њихови рођацн’ буду нрогањани, и кад би икако могла Аустрија да стави руку на њих били би сви повешани, кратко и јасно. будући да се сматрају као пздајннцп прсма хабсбуршкој царевнни. Ако ово ннје довољно да докаже да новац којим помажемо Југословснски Одбор у Лондону дају доприносом нашп земљаци, ми смо готовн да ставпмо на прсглсд наше ра чуне изасланику ма које савез ничке силе, рачунајупи и Италију. ' Даљс се у манпфссту конста тује прпјатељско осећање југословенскпх нсељсника према исељеницима Тројног Споразума и њихово прпкупљање прнлога- за Црвене Крстове Савезника, „који пргглозп долазе из оног истог извора, из кога п новац за Југословенски Одбор у Лопдону. II због тога, завршава се манифест, иемогуће нам је да пређемо ћутке преко те свмрепе оптужбе да примамо новац од иашнх непријатеља.” в Маннфест су потпмсалп у име Југословенске Народне Од бране т. Пашко Бабурица, председник, п г. Мирослав Тар таљија, секретар. Овај манифест праћвн је представком „Јадрана”, огран ка Народ. Одбране у Буенос Ај ресу. коју је овај предао представннку једнс прнјатељске сп ле. У овој представци нзнет је опшнрно положај н рад наше браће у Јужиој Америци, нз ко је ваднмо ове интереса.нтнс по датке. Тако. према овој представци, број наше браће у Јужној Америцн варира између 3050.000, од којих су сви из Аустро-Угарске, гг то искључиво из Далмације, хрватског прнморја, Истре и Трста. У Аргентнни их има око 20. 000, н вепином се баве пољопривредом и поморством. Нарочнто у овом последњсм су веома цсњени као капетани бродова, морнари и пилоти. У Аргентпни нма две велике ком паније пловидбе „Михановпћ”

и „Ла Суд Американа” које су састављене скоро искључиво од југословенских вапитала. Као земљорадници су веома вредни и умерени. Скоро исти се елеменат налази и у Уругвају н Иарагвају. У Чили, пак, сасвпм је друк чије. Скоро свн су тамо трговци н индустријалци. Нма више фирми веома моћних, се веома всликим капигалима, које се баве извозом н увозом. Али су нарочнтог предузимачког духа н способност рада показали у индустрији шалитре. Око десетак рудника шалитре представљајући капитал од $100,000.000 налазе се у рукама Југословсна. Довољно је само да овде наведемо имена г.г. Бабурнца, Митровић, Моро, Лукиновић, Цицарели, Гоић, Сарго и т. д., који уживају велико уважење у Чили. Скоро сви чнновници и раднпци у^«впм минама су са острва: Брача, Впса, Хвара или из околине Дубровника. У Боливији Југословени раде већином по руднпцима, Нма много трговачких кућа које ра де на велико п куне Дубравчип, Сабјончело, Јанковић н т. д. веома су познате. У Перу има раденика по руд ницима н трговаца скоро свн пореклом из Јужне Далмације. Куће Чиурлица, Гаљуф. Пеховац, Азалија и т. д. су најпознатије. Интересантно је да констатујсмо да су Далматинци први почели нспирати злато на Огњеној Земљи. Г. Мандаковић у Токопила, Владиславић и Грубшип у Потози 1 , Митровић Хнос, у Антофагаста снабдевају ове трн ин дустријоке варошн с елсктрич ном снагом и осветлењем. Ку ћа Јанковнћ је сопственик те лсфона у Антофагаста, Филомена. Аузоннја. Аконкагва, Ка лама, Евгенија и т. д. Ова пста к.ума има аутомобилски саобранај у Антофагаста и околини. Велика фирма Бабурица и Цпцарелн снабдева месом и дрвима јужни Чи.т Једном речи Југословени на обали Паси фика заузимају видне положаје мсђу страним исељеницима. Југословенп су веома добро организованн и могу да против стану великој пропаганди коју Аустријанци воде да нх униште. Нмају до данас (представк.а је предата 5. новембра 1916) двадесет и чстири удру жења са главном управом у Валпараису, три листа и то ,Ју гословенска Дрлсава” у Антофагаста, „Југословенска. Домо вина” у Пунта-Аренас п „Јадран’ у БуеносАиресу. На челу свих удружења стоји „Југосло венска Народна Одбрана’ са задатком да свнм сплама помогнс и допрпнесе ослобођењу и уједнњењу свих Србо-Хрвата н Словенаца у једну независ ну државу, и да побољша стање југословенских исељсннка у Јужној Америци. На првом задатку до сада је всома много допринела. Знатне суме новаца сакупљсне су за српскп и црногорски Црвспи Крст, као п за пострадале у рату. Издржава Југословснски Одбор у Лондону као н трошковс око пропаганде. Сем тога оставља сваки мессц по $10. 000 у народнн резервни фонд који до сада има већ $250.000 а ускоро ће досптн $500.000. Сем горњих извора располаже са$3000за пропаганду у Јуж-

ној Америци, која је всома жи ва н успешна, а свака грана носедује свој фонд за локалну пропаганду. Нашој овдашњој јавности добро је нознат рад Југословен ске Народне Одбране у Јужној Америци н циљ борбе коју она води — а који је циљ и наш заједнички. Нагласићемо само да тамошњи Југословени

Вр. 3*8 — пошто их јс всћина тгз Приморја и са оистрва Виса, Брача, Хвара, Корчуле, Лошиња, Креса, Крка и т. д. —*и ову прилику нису пропустили да не нагласе да су талијански за хтеви на та наша места не оправдани н завојсвачки и д не се они свим силама и срњ ствима борити да не падну из једног ропства у друго.

Српска Народна Одбрана

ЛИСТА ПРИЛАГАЧА. Питсбург, Па. За Божићни Дарак Српској Војсци гг. Душан Ботић и Милован Милжовић, из Пптсбурга, Па. сабрали су прилога $721. — Даровали су селдећи, по $300. — Српски Потпорни Клуб, по $100.—V Срп. Добр. Др. “Св. ђорђе”, од. бх. 6., Сав. Србобрана, по $50.—, Срп. др. Адам При бичевић, бр. 49, Сав. Слоге, Хом лес Клаб, по $22.—, Спмо Врленић, бучер, по $20.— Симо Врленић, по $15.—> Душан Ботић, по $10.— Јеврем Беквалац, Божо Мамула, по $6.—, Никола Милић, по $4.—, Ј. Б. Карни, по $2.—, Миловап Мутић, Јован Цимета, Симо Вујновић, Миле Момчиловић, Раде Буњевац, То дор Ердељ, Миле Мрчпћ, Петар Маравић, Симо, Здјелар, ђуро Вукелић, Станко Матијевић, Ни кола Врленић, Јопо С. Врленић, Никола Матић, Олга Савићева, Илија Мусулин. На седници др. бр б, “Св. ђођ ђе” Савеза Србобрана сакупљено је од следећих: по $5.—, Миле Девић, по $2..— Стојап Шабаиовић, Милован Миљковић, Душан Мплковић, Јово Тодоровпћ, Миле Брњиловић, Симо Вукалић, Илпја Милковпћ, Сава Дошан, Миле Косић, Милан Поповић, Милован Крнић, Никола Божпћ, Сава Торбић, Миладин Торбић, по $1.—, Радоваи Брњиловић, Самопло Караиловић, Милан Радош-евцћ, ђ Шатлап, Никола Цекиновић, по 50 центи, Радован Цимеша, Марко Гвоздић, Јован Цњме ша, Миле Мусулин. На Крсној Слави код браће Мплована и Мане Милковпћа, приложили су следећи. По $5-—, Милован Милковпћ, Мане Мил ковпћ, Божо Мамула, Душан Ботић, Сава Божић, по $2.ђоко Трбовић, Ранко Шушањ Перо Маровић, Миладип Торбић, Тодор Ердељ, Јово С-екулпћ Раде Вукас, Сава Дошап, Нпкола Станић, Раде Буннћ, Миле Момчиловпћ, Ј>УР° Станић, Милош Девић, Јеврем Беквалац, по $1.—, Јово Цимеша, Саша Јеловац, Богдан Косановпћ, Петар Трбовпћ, Сава Косановпћ, Спмо Вптас, Миле Трбовић. 22. Марта 19 1 /- Г0 Д- — Њујорк: Пуебло, Коло. За Божићни Дарак Српско)" Војсци Срби у Пуебло, Коло. озкупили су $74.—. Даровали су селдећп: по $20.—, Мића Жакула, по $10.—, Милка Жакула, Пејо Божанић, по, по $4.— Дане Дивнпћ, по $2.— Петар Париповпћ, Ана Парпповпћ, Мил. Дивнић, Драгутин Студен, Сока Студен, Светозар Орлић, Р!аде Борчпћ, Дане Петрпчпћ, И тија Петричић, Мићо Бесир, Д. Чубрило, Стојан Куга, Божо Лалић, Стево Лалић, Мане Орлпћ. Дес Моинес, Ајова. Срби у Дес Моинес, Ајова,

Обрен Стеваповић, Милка Медић, Владо Брчић, Илија Милидраг, Васиљ Мплидраг, Стеван Ценић, 5 око Бук, Јеремија ћук, Милап Ердељап, Илија Гутић, Косто Радић, Мпле Вуковнћ, Макспм Милановић, Ни кола Г. Вујовић, Ристо Мучибабић, Божо П. Мплојевић, Велимир п Персида Нпколић, Јашо Андријагасвпћ, Јевто Кљаић, Јово Бсшсњак, Шћепан Милојевнћ, Лука П. Милојевић, Милаи Савић, Трипо Мнлпдраговић, Лазо Брчић. Ст. Клапрсвил, О. Срби у Ст. Клаирсвил, О., сакупили су за Божићни Дарак Српској Војсци $72.50. Даровали су следећи: по $10.—: Крсто ђурпца, Марко Буквпћ ; по $4.Марко Сладоје, ђока Мрђановнћ, Видоје Бајат, П-еро Сикплић, Владимир Кнежевић ; по 3 долара: ђорђпје Милошевић; по 2 долара: Мплан Буквић, Марко Самарџић, Јово Гајовпћ, Сава Бумба, Стојан Боровић, М Р. Буквпћ, (Јово Попић, Васо ћоровић, Сава н Еид Ножпца,, Ана Бумба, Ана Ножица са децом ; по $1.—: Ружа Кнежевић, ђоко Рајковпћ, Матија Попић, по 50 центи: Милан ћоровпћ. Њ)јорк, 27. марта 1917. За Централнп Одбор Срп. Народне Одбране, Јов. С. Екеровпћ, тајник,

бШетет о? 1ће Ои-пегбМр, Мап^етеп!, СЈгси1а11оп, е1с., гецшгес! ђу гће АсС оГ Сол§ге55 о! Аи^ибг 24, 1912, о{ Згћоћгап, пиЕћбће.г! п-ескЈу- -аг- -Хт л ■-У оттгг" N. У\, 1ог АргП Ј, 1917, о( Хе\%’ Уогк Соип1у о( Хе«? Уогк. ВеЕоге гае, а Хо1агу РиђНс т ат! Љг 4ћс 51а1с апП соип(у аГоге&аха, регвопаНу арреаге«! М. Тпушис, Т *ћо, ћаујпе ћееп с!и!у 5\\*огп ассогсНпЈЈ 1о 1\\ г , Перобеб апс! зауз 1ћаг ће 15 1ће ЕгНХог о! 1ће бгћоћгап, ап<1 1ћа1 Хће Со11о\утг Ј5» 1ће ћез1 оГ*ћ15 кпо^ЧеПде ап<1 ћеНе(, а 1гие бшетет о? !ће оипегвћјр, тападетеп! е!с., о! !ће а!оге5а!с1 рићНса!1оп (ог Гће Ја!е зћомт Јп 1ће аћо\е сар!Јоп, гедијгес! ћу 1ће Ас! о! Аивиз! -4» 19*2, етћог!јес1 1п аесккт 443, Ро5(а1 Еа\\-5 ап<1 Кеди1аНоп5, ргјтес! оп 1ћс геуегзе о( 1ћ»а 1огт, 1о \У11: I. Тћа! гће патеб атЈ аН(1гезбез о! сће рићНбћег, е<Н(ог, тапа^т^ е<Н(ог, ап<1 ћи?1пе55 тападегз аге: РићНбћег бегћјап ЕЈи саПопа1 ап<1 Вепеуо1сп! Рип<1 о( 1ће 5егћ Рес1ега!1оп 51ода, 443 XV. 22 51., Хе\у Уогк, Х. У.. Е(1ј!ог М. Тгј\-ипас, 443 XV. 22 51., Хе\\- Уогк, X*. У., Мапа&шд ЕсЈхХог М. Тг1сипас, 443 ХХ ,Т . 22 51., Х’е\\* Уогк, N. У., Ви51пе55 Мапа^ег М. 1. Рирт 443 XV. 22 51., Х г е\у Уогк, N. У. 2. Тћа! 1ће оуупег^ аге: (Си-е патез апс! асМгезасз о( 1пв1\-1<1иа1 о\»пегз, ог а согрогапоп, рј\-е 115 пате ап<1 1ће патсз ап<1 аЈЈгсббез о( 51оскћо1<1ег5 ож1ПЈГ ог ћогат# т рег сет ог тоге о( 1ће го!а! атоит о! згоск.) бегћЈап Ес1иса110па1 ап<1 Вспсуо1еп1 Рип<1 о! 5егћ РеЈегаНлг. сњг— -

пршсуппли су $64.— за Божићни Дарак Српској Војсцн. Даровали су следећи, по $4.—, Мп ле Векић, по $2.—, Душан Вутар Радпћ, Нпкола Радаковић, Сара Радаковпћ, Петар Басарпћ Мпка Басарић, Јатгко Почучић, Тимо Колар, Адам Колер, Данпло Цвјетићанин, Марко Радочај, Стево Дуганџија, Мпле Зорић, Божо Покрајац, Никола Шорак, Миле Радочај, Стеван Вепновпћ, Еубз Стаппћ, Јопо Плећаш, Миле Омиљанић, Анон Ферар,' Илпја Милошевић, Сава Зорић. Чикаго, Ил.

Србп у Чикаго, Илл., сакупили су $6.— за Божићпн Дарак Српској Војсци Даровали су следећи, по $2.—, Милош Јокановић, Алекса Радаковић, Стојко Станојевпћ, Саво А. Јаншић,

... >ч>.и.1 апц ---- Еип<1 о! 5егћ Ее<1ега!!оп 51о(?а, а Ггшегла! ћспе\’ок*п1 5осЈе!у, 12,548 шешћегв, 443 XV. 22 51., Ке\у Уогк, N. X'. Рге51с1еп1 M. Г. Рирт, 443 XV. 22 51., Хе\у Х г огк, N. V., X'. ;е Ргевјоет Р. Н. Ра\1о\ч1сћ, Хе\у Уогк, N. Х г . — Мстћегз ЕхесШи-е ВоагЈ ЈозН Наупо\’1сћ, Вох 544, Тиг11е Сгеск, Ра., МИе Кико1еса, 460 Са1ез а\с, Еаска\\аппж, N. У. ап<1 Сео. Сгедоччсћ, ВЈхћее, Апг. 3. Тћа! 1ће кпо\уп ћопЈћоМегз, тоП?аде?, ап<1 с!ћсг 5есип1у ћоМегз о\\’П1П8: ог НоМЈпд I рсг сеп! ог тоге оГ 1о1а! атоип! оГ ћопс!*, тоПва?с5, ог о!ћсг бесигШез аге: (П 1ћеге аге попе. 50 . 51а(е) попе. 4. Тћа! 1ће 1\\’о рагадгарћз пех! аћо\*е, В1\’Јпе !ће патез оГ 1ће о\\ пег5, 81оскћо1с1ег5, ап<1 .чесигку ћо1(1егз, Н апу, соШа1п по! оп!у 1ће Нб1 оГ з!оскћоШегз апЈ зесиг11у ћо1<1егз аз 1ћеу арреаг ироп 1ће ћоок оГ 1ће согарапу ћи( а1бо, јп сазез \ућегс 1ће 51оскћоМег ог зесипЧу ћоМег арреагз ироп 1ће ћоокз оГ (ће сотрапу аз 1ги51сс ог 1п апу о(ћег П<1ис1агу гекијоп. 1ће патс оГ 1ће рсгзоп ог согрогамсп Гог \ућот зисћ 1ги51сс 18 ас(1П5, 15 {Пусп, а1зо 1ћа1 1ће влМ 1\\о рагадгарћз соШат з!агетеп(з етћгасјпр аГПапГз Ги11 кпо\у1ес1ре апЈ ћеНеГ а.ч 1о 1ће С1гситз1апсез ап<1 соп < 1 ји ' оп 5 ипЈег \ућ!сћ 8(оскћо1<1сг5 ап<1 5есип1у ћоМегз \\*ћо Јо по( арреаг ироп 1ће ћоокз оГ 1ће сотрапу аз 1ги51ес8, ћоМ 5(оск ап<1 зесигјНез 1п а сарас!(у о!ћег 1ћап 1ћа1 оГ а ћопа ГМе олупсг, пп<1 1ћ18 аГПап! ћаз по геазоп 1о ћеНе\*е 1ћа1 апу о1ћег рсгзоп, аз80С1а1јоп, ог согрога(јоп ћаз апу јп1сгс51 <Пгес1 ог Јп<Пгес1 хп гћс заМ 5(оск. ћоп(15, ог о(ћсг 8ссиг|11сз 1ћап ав зо з1а1е<1 ћу ћЈт. М. Тг»\*ипас. 5 \уогп 1о ап<1 зићзсгЈћес! 1>еГогс те 1ћ1в а91ћ <1ау оГ Магсћ, 1917Јатез Р. Еа<Не. (Му сотпшбМп ехрјгев Магсћ јо , 191 !. ИСПРАВКА.

У распису број бб., којп јс оштампан на другој страни у овом броју, ушло је погрешпо пме под “Операцпје” Илпја Провпца, др. бр. I, Чнкаго, Ил., а треба Лука Борковпћ, исто друштво, што се са овим исправља. 0БЈ АВА.

Срп. Д. Д. „Словенски Југ” 6р. 150 СССС. у Њујорку јавља својим члановима. да ве се у Судуве рсдовнс месечие седвпцс обдржавати сваке друге суботе у месецу у 7 сатн у вече у нросторнјаиа Српскога Дома. Пстоврехеио сткпља се до внаља љујоршкнм Србема, да је упнсппна у наше дртштво само ?3.00, те се надамо да ве се овдашња брава анати корпстити овом погодности и постатв члм пре чданолн нашег друштаа и Савева. Никола Трбовик, тајник.

Л