Србобран

тЈМВЕК 390

УХАХ VII.

бЦВ8СК1РТ10М КАТЕ5 ЏппесЈ 5(а(е| о( Агаепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е (. с. опе уеаг |ј.јо бгћођгап риђНаћес] суегу ТђигвЛау а( 443 V/. зз 8(гее(, N6»» Уогк, N. У

ИХ\У УОКК, N. У, ТНиКЈПАТ

13, хд 17 .

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Р В О В Р А N

ЗЕКВ НАТ10ИАЕ РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 5ЕКВ РЕПЕКАТ10Н „ЗБОСА".

Број 390.

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 30 Марта 1917.

ГОДИНА 7.

Члановима „Слоге“. Уместо честитке о ускршњнм празницима, уредништво улупује члановима „Слоге”, свој брани и свнм сестрама, нсколиво речи, којс су у данашња тешка. н мутна времена потребније него икад. Иико нс сумња у то да су чланови „Слоге” и сви остали Срби вољнн да вршс своју српску дужност. Али ннје увск јасно шта је дужност, а тако нсто није увск лако погоднти ни прави пут у вршењу дужности. А грешсња данас не сме битн. Ово је један од оних одсудннх тренутака када се решава судбина н појединца п читавих народа. Америка је вси нсколико дана у ратном стању с Немачком, за који дан бипе у ратном стању и са Аустроугарском, јер су односп пзмсјју ње II Аустроугарске прекпнутн још од понедеоника. Америка је дакле наше непријатеље огласила за своје непрпјатсљс, она јс наша саввзница, и ми нмамо разлога н да се томс радујемо и да се тпме поносимо. Да сс радујемо" јер је тиме побсда наџшх савезника знатно олакшана; да се поносимо, јер јс вслика, напредна и мирољубива Америка тиме доказала да смо ми, који сс вен скоро три године крвавимо с Немачком п Аустроугарском, били на правоме путу. Победа Сједињених Држава даиас је наша победа, добро Сједињених Држава. п наше је добро. Јасно је дакле шта је наша дужност према овој земљи, којој смо и нначе били захвалнн на гостопрнмсгву; јасно је да ми њој морамо битн одани исто онако као и њени иајбољи граџани. То се ни мало не коси са нашом српском дужношпу. Нанротив, у колико будемо бољп Срби, у толнко пемо се боље одужнтн н Америци, јер су њени н наши српски интсреси једни п исти, и она наша брапа одавде која као добровољци служо на српском фронту, служо данас не само Србији п Српству, ^гого и Аморкцв? — ^ ' •- —'^1 Своју сјшску дужност пспупппемо иајбоље ако се, пре (всга., будсмо држали заједно н сложно. Удруживање јс данас потрсбиије исго икад. Сам човек лакше залута п ногрешп но кад је у друштву; сам човек, стога што нема иа кога да сс ослонн, лакше и лропадне но кад јс у друштве. Један прут лако је сломити, сноп од прупа. немогупе је сломнти. Тице се удружују у јата кад се селс у далеки крај, јер сс осепају јаче кад су заједно. Силне се борбе воде због тога да сс народн нсте крви и језика удруже у једну државу. Иа зар мн Срби, којн смо тако љуто страдали, да будемо јсдпшг којн пз свега тога нпшта нисмо научили? Ми имамо своју Српску Народну Одбраму у којој треба да су сви Срби без разлпке, То је прва дужност свакога брата Србина. А дужност свакога члана Савеза „Слоге” јссте још н да радн за Српску Народну Одбраиу код онпх који за њу слабо знају и да их спрема на сваку жртву коју Српска Пародна Одбрана од њи.х затражн. Вндов Дан, светп српски Впдов Даи. није внше далеко. Скупљање Вндовданског Дарка бипе једна од лрвих дужности чланова Српске Народне Одбране, јер је наша помои потЈ)ебшг на сво старне. Прочптајто само данашњи чланак о Едуарду Стуарту, па потс впдети колпка је беда у нашем завичају, п како је неопходно нотрсбно спасаватн ово што се још еластн може. Али, брапо драга, каква јс корист за Српство што ми помажемо невољну брапу и српског рањеннка. ако ми сами проиадамо у овој напредној зсмљи: ако сс одајемо пниу н банчењу или трујемо душу своју мржњом протнв роџене брапе? 2ато је дужност свакога члана „Слогс” да сузбнја зло гдс га год опази. Ннјанство, које је н у мирно доба велико зло, у данашње време јс права. несрепа. Пијан човек нс. зна шта говорн, пнјан човек не зна шта ради, а у оваквим приликама једна једина несмотрена. реч може пмати тешких последица. Ми у том погледу нарочито много очекујемо од брапс салонера, II у њнховом је ннтересу да сузбијају нсумереиост н пијанство, јер онај који се оппја. одбија својим понашањем остале госте, а поред тога лако остаје и без рада, те онда нс само нема за пнпе него нема ни за насушин хлеб. ‘ Тако нсто је дужност свпх чланова „Слоге” да сузбијају раздор и неслогу меџу Србима. То јасно каже н само име њиховога „Савеза”. Не могу се људи претворнтп у анђеле, то се зна; али је зато сигурно да лепа реч и братски сарет може много да помогне. А и тамо где не помогне,- треба праштати до крајњих граница. Изрека „Не судимо да не будемо суџени” важн данас внше него икад. Братска и српска дужност свакога члана „Слоге” јестс најзад да што више неорганнзованих Срба прнведе у свој Савез. Нс због Савеза, јер он са својих преко 12.500 чланова и овако цвета н напредује; само резервнн фонд Савеза „Слоге” износн сто и неколико хиљада долара, Него је у интересу

тих нових чланова да буду обезбеџени за случај несрепе, да со навикну на извесна правнла н известан ред н да се у овнм мутнпм нрплнкама, кад има свакојакнх сплстака и ровења, иравилно обавештавају о свсму што пм треба знати. Оба српска савеза, Савез „Слога” и братски Савез „Србобран” не обухватају још ни трепину свих Срба у Америци. Из тога се најбоље внди да за оба савеза има шпроко поље рг.да, да оба могу удвојити своје чланство без икаква сукоба п трвсња, А на делу се показало да је н за „Српску Народну Одбрачу” најбоље да по могупству свп Срби буду организованп. Према томе чланови Савеза „Слоге” врше само своју срнску дужност кад својски пораде меџу неорганизованим Србима да ступају у Савез „Слогу”. НеКа сви члановн Савсза „Слого” н сви осталн Срби ово неколико папомена приме братски као шта су братски и дате. м т

Из Српства и Југословснства

Честите празнике. Српски послаштк, господин Љуба Мнхаиловип, управио је на Велнку Суботу следепе писмо Југословенској Канцеларији у Вашингтону, Д. К.: Молим Вас да свпма нашпм санлеменицима којп сутра про слављају светао празник Христовог Васкрсења, пошаљете моја нскрена честитања и братско поздравље. Тај дан показује победу нцвнх идеја, победу п])а.вде и једнакости за ко је је наш Спаснлац положио п свој живот. Тај велпки пример утеха је за наш народ, кога данас варварп сахрањују, п тврда нада да пе н он ускрснутн слободан п поносит, уједињен п јак. „Словенски Свет”. Тако се зовс новп словенски лист, који је почео излазнпн у Вашпнгтону п чпјп јс први број, од 5 ов. месеца, пред нама. Програм ли ста, нзнет у уводном чланку, заслужује сваку похвалу: он се састојн поглавнто у томе да сс од Словенаца, поцепаннх у разне групе, створн једна свесна полнтпчка целпна која пе зпатп шта хопе, која пе хтетп једно п исто, н која пе, стога што пе бити сложна, бити и

ЕДУАРД Ових дана стигао је у Љујорк н други представник Америчког Црвсног Крста у Србији, г. Едуард Стуарт, којн је радио нсти посао као п доктор Рајан. Г. Стуарт, који је 1 фе повлачсња бно на челу америч ке сашггетске мнспје, као след беник доктора Стронга н доктора Џексона, отишао је још у децембру 1915 године у Софију да нзмолн допуштсње да можс наставити свој добротворнп рад у Србнји. Али је сва ње гова молба остала без успеха. Бугари су онда у Србији били у највепем „послу”, који се морао свршнтн без сведока у опште, а нарочнто без поузданих честптих сведока из Сједи њеннх Држава, и сва његова о брапања н самом председнику пладе Радославову и осталим

довољпо јака да. успешно поради за своју бољу будупност. У том погледу је нарочито карактеристично ово мссто из програма: „Ми смо поетали први у погледу народне поцепаности, а последњн у погледу заједничкога преданога рада за добро парода. Да не аожемо ништа постипн тако аддељени, мора признати свакДкојп мнслп тре 01ЈС1К1 ђ шггггт.ТТТ,:—У мссччј да уједињеним напором докаже•мо свету да радпмо п да се борнмо за слободу свога народа, ми се цепамо у разне странке од којнх свака има прсд очима друга смер. Овде мецу нама Словеицпма. нзводи се оно старо начело сурових деспота, помопу којега су упропастили не када силнс наЈ>оде: завадн па владај. Раздели народ, поссј меџу њсга свађу н раздор, па пеш га лако савладати. То је начело тирана и онлх којн од тога имају користи, а значи пропаст самога народа, који због заваде изгубп сву отпорну снагу прсма иаспљу.” Ово зрсло суђење даје наде да. пс лист успети у сноме раду. Мн му то свакојако од срца желшмо.

СТУАРТ

агентима Фердинандовим нису имала никаквога дејства. Код Аустријанаца г. Стуарт такође нијс био много боље срепе, јер су и онн у то време били у истом „послу” по Србији; али су му они бар допустили да може ра.днти у самом Београду. Заннмљнво је да је доктору Рајану, којн је дошао неколнко месеци доцније, допу штено да. се КЈ)епе и по унутрашњости Србнје. II бугарске н аустриске власти биле су онда очевидно веп свршиле „главнн посао” за који нису желеле сведока. .V Београду је г. Стуарт осгао скојк) годнну дана (напустио га је тек крајем децембра прошле 1916 године). Ње гова сведоџба Цотпуно потвр$ује казивања фктора Рајана

о страдању и невољи нашега народа. По речима г. СтуаЈГга, воји је санитетеки инжпњер, човска у Бсограду тек нестаис, и нико нс зна да ли је само затворен, или интерннрап негде далеко у туџини или га јс појела помрчина. Такви су слу чајеви врло честп. Али јс још много вепа невоља од оскуднце. Од 55.000 садашњег становннштва у Бсограду њему се обрапало за помоп ПЈ)еко 30. 000. Другпм речима, толнко је света сад остало без икакве ио мопн, јер је тобожња помоп коју пружају аустриске властн ограннчепа на много мањн број, а што је још важније, она је посвс оскудна и нередовна. Послсднца оскудице п гладовања јссте у првом реду сушица — туберкулоза, која немилице коси наш свет. А од оскудице пате свп нашп људи, нарочпто паши чиновници. 0ни у опште имају врло мале плате и у мнрно доба, а сад од аустриеких власти добијају са мо четвртину нлате. Да су међутнм цене свим намирницама далеко вепе но у мирно доба, поменуто је веп ранијс. Још доктор Рајан саопштпо нам је да, на прпмср, кило пирннча стаје у Београду 16 круна, пар цнпела 90 круна н т. д. Од г. „Стуарта сазнали смо иакпадно овај конкретан случај: доктор Воја Вељковип, садашњи председник Београдске општннс, платио је једнога вепра 2000 (две хнљаде) круна, дакле десет пута скупље но у мпрно доба, Доктор Всљковип јс имунан човек, па му је то било могупе. Али у Београ. ду данас мучно да има м јсднога српског чиновника који прима 2000 круна на нме целокупне годишњс плате, јер је плата од 8000 динара у Србпјн велика реткост. Значи даклс да један чпновник не бн данас могао у Србијп купити вспра ни за целу своју годишњу плату. Може се онда мислити какав јс положај оних којн имају мањп прнход но и самп чпповннцн или који у општс немају никаквог прихода. До румуцске акције, вели г. СтуаЈ)т, још се могло видети доста мушког становннштва. Алн кад је Румунија ступпла у рат, аустрпске власти су поново зашлс од купе до куне, сакупнле неких педесет хиљада заосталнх српских граџана и отерале их сам Бог зна куда. Тако је сад становништво Србнје у истини сведено на жене и децу; људи су врло ретки. Ово очајно стање на жалост је сушта истина. Г. Стуарт, кога уредник „Србобрана” још из Србпје зна као озбиљна човека н озбнљна радннка. нема никаква разлога да ма у чему пЈ)етерује. Да он, у осталом, ни је поуздан човек, не би му тако висока и угледна установа

као шго је Амерички Црвенн Крст, поверавала тако важне мпсије, Ми Срби дугујемо му захвалност нс само на хуманом раду у нашој напапеној земљп него н на овом извсштају; јер кад тачно знамо стра дања наше брапе у старом

крају, лакшо пемо разумсти и испуиити своју сјшску дужиост. Нека је дакле срдачна хвала г. Стуарту! Нека је срдачна хвала Амернчком Црвеиом Крсту и Рокфелеровој Задужбини којп су га послали у Србију.

НЕДЕЉНИ Још у прошлом броју Ј)ечено је да ие гласање о предлогу Нрсдседника Внлсона, изнетом у његовом знаменитом говору од 2 овог месеца, битн само форма, јер се нз бурног клнцања са којим јс Конгрес п])екндао п пропратпо тај говор могло видети да је њсгово усва јање иотпуио обезбецсно. II однста, веп у среду 4 априла Нредседников је пј>сдлог пзгласан у Сенату (са 82 протнв 6), а у петак у јутру (у 3 сата н 12 минута) изгласала га је и друга иоловина Конгреса, та ко звана Купа Нредставнпка, (са 373 протпв 50), н то после дебате од 16 п по сатн. Још тога истога дана, у петак 6 априла у 1 п 18 по подие, Председннк јс потппсао тако изгласан предлог, којпм се „формално објављује ратно стање, наметнуто Сједињеним Државама” од стране Иемачке. Прва последица ратнога стања била јс узапппвањс пемачких ла.џа, а њих има преко 90 у америчкмм пристаништнма. Друга последпца јс на меравани ратни зајам од 7, 000.000.000 долара. (35,000. 000.000 франака), који пс сво јом огромношиу иаправнти утнсак п на пријатеље п на непрпјатеље, јср свсдочи не само о неизмерном богаству Сједнљених Држава, нсго п о њп ховој Ј>ешености да своје гледпште озбпљно бране. Шта та решеност значи код једнс зсмље која броји на сто милиона ста-новннка и чији приход само у ирошлој годшш изно( си 50,000.000.000 (недесет милиарда) долара, дакле десет пута више но што је намераЕани ратни зајам, лако је оценити. Да ступање Америке у рат значп велику и моралну п материјалну добпт за наше савезнике, могдо се у осталом впдетн п по всликом одушевље њу са којпм је оно дочекано у гвнма савезнпчким земљама. Нарочпто јс Фраицуска, п то целокупна Француска, почев од Предссдннка ПоанкаЈ)еа па дофака у школи, тај чин прпмила као неку врсту свог на])одног празника. Јасно је према томе да и мн Србн имамо јакога разлога да се Ј>адујемо оваквом Д1)жању Сједпњених Држава н да у љему впднмо најлепшу честитку за Васкрс. Наша је радост у толико ве па што су сад прекинути односи и измсђу Аустроугарске н Сједпњених Д]шава. Прекид је дошао од Аустроугарске, то-

ПРЕГЛЕД га нашег всковног нспријатеља, који је срспом толико у немачким канџама да му више није могупно да урадп штогод паметно, ако би н хтео. Све до ПЈНжида односа поговарал 1 о. се непрестано да Аустроугарска жели сепаратан мир н да иа томе жнво ради баш преко Сједињених Држава. Ма колико да су тп гласовн бттли без званичне подлоге, онп су код нас нпак изазивали зебљу, јер је јаоно да се сепаратан мнр са Аустроугарском не би могао закључити без штете по наше народно уједињење; наше народно право било бн у том случају бар осетно окрњено, ако не би бнло потпуно погажено. Зато нас је морала обрадовати вест да. је, А уств оударака похптала да прекине односе са Сједињсним Државама, јер је свака њена погрешка наша чи ста добит. Сјсдињене Државе су веп узаптиле аустриске лаџе које се налазе у амернчкпм пристаништима, а Аустроугарска па тај поступак може лако одговојштн објавом рата. Напупена Аустроугарска могла се овом приликом лако уве рити да у Сједињеним Држава ма никомс није стало до њеног пријатељства: прскид односа измсџу Сједињених Држава и Немачке трајао јс чптава два меоеца, па немачке лаџе ипак нису б;Нле узаипене, док су аустроугарске лаџс узаппене одмах чнм су од носи прекинути. Другим речима, Сјсднњене Државе пост> т пају сад са Аустроугарском онако исто безобзирно као што је она некад поступала са малом Србијом, п тако јој врапају мпло за драго. Ми Сједињеним Државама то не смемо заборавити. Али је ратно стање измеџу Сједињених Д])Ж 1 ва и Немачке нмало и других последица. Рспублика Куба, која Сједињеним Државама пма да захвали за своју сЛободу, следовала је едмах њиховом прпмеру и из захзалности такоџе објавила да измеџу ње и Немачкс постојн ратно стање. Острво Куба не бројн ни пуна два мплпо на становника, н његова помоп не можс бити велика; али његов ноступак ипак нма у себи нечега необнчно крупнога н вешкога. То се најбоље вндн 'кад сс помисли на Грчку и, нарочито, на Бугарску. Грчка такоџе има да захвали и за (Наставак иа 4 страни.)