Србобран

СР10ВРАИ

Број 393-

бКВОВКА^ — 5ЕНВ ТУЕЕКХУ РићНвћеЈ ћу 5ЕК.В1АМ Е0ХЈСАТ10МАЕ АИО ВЕКЕУОЕЕКТ РХЈКР ОР 5ЕН.В РЕРЕЕАТЈОК „5ЕОСА” МЗ зап<1 81гсс1 Исиг Уогк, N. V. Виашека Мапа 8 ег: М. I. Рирт, 443 'У. 22п «< 5С. Кет Уогк, N. У. ТВ 1 .КРНОИВ: СНЕ 1 . 5 ЕЛ 6 оо 8 . Е(Н 1 ог: М. Тпуипас, 443 \У. 22п<1 51гее1, Ие« Уогк, N. У.

Гогег«! и ■есоп4-с1иа т»«ег •( (кс Ро.( 0(Всс о( Миг Уогк, N. V.. оо4ег (к< .« о( М.гсћ а, 1*7».

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА Под овим насловом угледни швајцарсни лист „Газет де Лозан”, од 20 марта овс године, доноси изјаву г. Лазара Мијушковика., оившег црногорског председнпка министарског савета. и министра иностраних дела, који се сада налази у Женеви, у Швајцарској. и који у тој својој изјави измецу осталога вели: •,,У последље се врсмс извесни (свропски) листови са нарочитим интересоваљсм оаве српско-црногорскнм питаљем; кратко и јасније речено: уједињењем Србије п Црне Горе. То је питање веома јасно: Црногорци, Срби по крвн, бсз мешавине, били су географски одвојени од својс брапе у Србији отоманском силом. Иеравна петвековна борба противу Турске само је крепила ационалне ндеале свију Срба, одржавала љпховс надс н загревала њихову жељу да се опет потпуно уједине. То је историски факат, толико познат да јс непотребно набрајати доказс. Отуда н идеја о уједиљењу Србије и Црне Горе. То дакле није нека нова комбинацнја, ни сан извесних људи или политичких партија. То је дубоно осећање и непоколебљива воља целога српснога народа. које не може и неке нестати док траје српскога племена!” Ма да г. Мијушковип, бивши црногорски нрсдседник министарства и министар иностраних дела може, пз више разлога, да говори само у својс име. нпак је ова љсгова изјава интересантна, тим пре н внше ннтересантна што се је он сматрао као духовни вођ једне прилнчно велике партиске групе у Црној Гори, тако званих „Мијушковикеваца”, који су од 1913 фигурирали као нека владајупа политичка група у Црној Гори. Од 1905, од кад је Црна Гора „добила” устав и почела жи вети „уставним животом”, иа до њене продаје н отвореног изручења Аустрији, у њој су се нојавиле и изашле на површину трн полнтичкс групе: „Народна Странка”, „Праваши” п „Мнјушковипевци”. 11 све су се ове три политичкс групе, редом, изјасниле за уједињење Црне Горе са Србпјом. Прва је била „Народна Странка”, која је, кад је представљала у цетнњској Народној Скупштннп четири пегине. скоро цео српски народ у Црној Гори, 1906 и 1907, ма да још нијс било за.једннчке границе са Србпјом, внсоко истакла пдеал српскога народа у Црној Гори: уједињење са. Србпјом и са осталим српским земљама! И тим су представницн те првс лолитичкс групе у Црној Гори изазвали иротиву себе срџбу и гњев цетнњског крџалије, којп их је, са безобзирношпу најокрутнијег азиског сатрата, прогонио, хапсио и убијао. Та је политичка група најпосле, 1909 н 19.10, у борбп за уједињење Црне Горе са Србијом, дала и шест гробова идеалних н честитих синова српске Црне Горе. То су били ннкад незаборављснн гробови: Илије Петровипа и Пстра Митровииа, у Подгорици; Михаила Јојипа, Истра ђпновина н Радисава Рачи-

па, на Андријевици; мајора Николе Митровипа, у Скопљу. То је та крвава, ади за то и златна страница у живот\ бивше црногорске „Народне Странке”. Онда, после првог и друсог балканског рата, 1913 и 1914, долазе „Праваши”, правашка група, коју је у бившој цетињској Народној Скупштини представљао Др. С. Дрљевип са 7 8 својнх другова, са изјавом и захтевом за уједињење Црне Горе са Србијом. Најпосле и „Мијушковипевци”, та трепа бивша политнчка група у Црној Горп, када су оили на управи земље, 1914 године, неколико месеци пре но што је почео данашњи рат, тражили су да. преговарају и преговарали су са Београдом о политнчкој, војничкој и финансиској унији Црне Горе са Србијом. 0 унији, јер се јс против коначног уједињења ових двеју српских државнца, одмах после другог балканског рата, Аустрија отворено нзјавила и запретила да пе она то спречити макар и ратом. Дакле, о уједнњењу Црне Горе и Србије изјавиле су се, какве су год биле, све бивше црногорске политичкс групе. Уједнњењс, коначно уједињење српскога народа у Црној 1орн са својом брапом у Србији није изведено, још за. време балканских ратова, зато, само зато што се Аустрија томе најенергнчније одупирала, претепи ратом, који српски народ одмах после балканскнх ратова није могао примити. И са Аустријом. која је „дозрела” и која пе се победом Савезника отсрати, не само са Балкана., него и са целог Словенског Југа, нестаје н последње озбиљне сметње која је до сада спречавала уједињење Црне Горе и Србије. Што се пак тиче реакцпјс бившег цетињског краља, око кога се данас налазе још неколико српских изрода из Аустрије, за добре плате и дијурне, то је само опорба једног немопног, излапелог и неурачунљивог грешног старца, за кога они који га не познају могу нмати сажаљење, а српски народ из Црне Горе једино »двратност и вечно презрење. Уједиљење Црне Горе са Србијом, победом културног и демократског света над тевтонско-монголским варварством, после толиких, вековнпх наших напора и жртава, доноси нам нам наша лепа сутрашњица, „јер је то, како каже и г. Мијушковип, дубоко осећање и непоколебљива воља целога српскога народа. које не може и непе нестати док траје српског племена!” С. Богдановић.

ЛПШЕВШ НАРОДНО ВИЈЕИЕ ПРЕДСТАВКА Г.Г. БАЛФУРУ. ВИВИАНИУ И ЖОФРУ.

Од стране Југословенског Народног Вијећа предата је 27. о. м. воџама француске и енглеске мисије г.г. Артуру Ј. Балфуру, држ. секретару за спољне послоце Ш%1Втке Биитаније и Рсне Вивианиу, француском мннистру правде, ова идентична представка: Прсдстављајући напо[>е н тежње скоро једнога милијуна Југословена — Хрвата, Срба и Словенаца — протјераиих од роценог дома по аустро-мађарском насиљу, безакоњу и искоришћавању, а заклоњених у овој слободној земљи Америке, част нам јс поздравити Вас, као представника сјајне миснје Велике Британије, односно Француске Републике са најдубљпм поштовањем н са уднвљењем за величанствене напоре што их је учинио и што их чини народ читаве Велнке Бритске Империје, одпосно Француске Републике. Јутословенскп емигранти у Сједињеним Државама., бунећ се против страшних мука 12 милиона своје браће што стењу под копитом насиља Њемаца. Мацара и Бугара у јулгннм по-

крајинама Аустро-Угарске и у Србији прожети су чврстом вјером да ће потпуна побједа Савезника донијети не само рестаурацију Србије, него и ослобођењс и уједињење свега југоеловенског народа. Југословснски исељеници су већ одавна, а нарочито од почетка овога. рата, прекинули сваку везу са злочиначком Аустро-Угарском, и у хиљадама пригода, а нарочито на свеопћим народним конгресима у Чикагу (марта 1915) и у Питсбургу (новембра 1916) свечано се одрекли сваког припадништва Аустро-Угарској и завјерили се свим силама помагати борбу коју, поред Великих Савезника, води наша херојска на крст разапета Србија и коју у име 8 милиона аустро-угарских Југословена репрезентира Југословенски Одбор у Лондону. У једнаку сврху, а да буде у свему при руци спремности Америке за борбу у Европи, и ово наше Југословенско Народно Вијеће сада координира преко 2000 народних организација у Америцн. Увјерени смо да ће боравак Ваш и Ваше мисије у овој земљи учврстити и проширити борбене редове цапредних народа Свијета, и удссити све што треба за потпуну побједу прин ципа који су тако одлучно наглашени у ноти Савезннка о усло вима мира и у ратној прокламацији Предсједника ове земље. Надамо се да ће и овом дијелу Југословена који се налазе у Америцн бити омогућено да у опнем напору учествује не само као до сада, у раду за. ратну индустрију, него и у давању доСровољне војничке помони борби Србије и љених Савезника. Желимо и нашим скромним силама помоћи опћој стварн до пуне побједе и осигурање трајног мира на основу начела слободе и једнаке заштите за све пароде. Страшно наше искуство пас учи да ће такав трајни мир бити могућ само онда, ако буде потпуно и без обзира слиминирана у Европи свака политичка власт Хабзбурга, ако буде политичка власт Њсмаца и Маџара дефинитивно сведена у оквир нормалних етничких гранпца тих народа, н ако буде сваком, дакле и нашем напаћеном народу свестрано прнзната његова воља да сам одлучује о својој судбини, да. сам себе штити уједињен у властитој демократској држави и да се несметано развнја на својим јадранским обалама. Поздрављајући Вас у име народа и бројних организација Југословена у Сједињеннм Државама Америке, молимо Вас да нам дадете Вашу моралну помоћ да нашу истакнуту спремност н наше наде остваримо. Слава и част Великој Британији, односно племенитој Француској Ренублицн и Вама, предводнику њене историјске мисије. * У исто врнјеме предат је од стране Југословенског Нар. Вијена нарочпти поздрав маршалу Жофру. Његовој Екселенцији Маршалу Жозефу Жофру Представљајућн напорс н тежње скоро једнога милпона Југословсна — Хрвата, Срба и Словенаца — пребјеглих из аустро-мацарскога јарма у.ову слободну земљу Амсрике, поздрављамо Вас, спаситеља дивне Француске и читаве слободне садање и будуне Европе, јунака Марне, са најдубљим поштовањем и са највећим удивљењем. Вршећ Вашу историјску мисију у овој великој земљи од које смо научили цијенити благодатн слободе, биће за нас све, бивше робовс Аустро-Угарске, највећа част ако се будете споменули и нашега народа и биће за цијели наш народ највена слава ако буду његовс најбоље снаге могле поћи да се боре уз остале борце у Евроии, за слободу своје брапе и своје старе, данас за.робљене, отаџбине. Примите наше најдубље почитање. (Саопштеље Југословенске Канцеларије.)

СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА У ЏОЛИЕТУ, ИЛ. 12 априла одржана је велика народна скупштина у Џолиету, Ил„ на којој је присуствовао као изаслатгик Главпог Одбора Срп. Нар. Одбране г. проф. Душан Богдановић. Госп. Богдановић говорио је о страдању српскога народа п циљу Српске Народне Одбра не. На крају свог дивног говора позвао је присутне да из сво је средине изаберу управу меснога одбора, као и да се упишу за чланове истога. Управа је изабранакако сле ди: Председник Миле Радаковић, подпредседтгик Душан Јокић, тајпик Стојан Дејановић, благајник Васо Бурчић, одборници: Сава Јокић, Милан ЈГукић п Блажо Блаиуша. За времешзбора и рада владао је узоран ред и мир. После тога изговорио је пеколико дирљивих рсчи и председник Миле Радаковић гледе осниваља. Српске Народне Одбрапе п захвалио г. Богдановићу на његовом лепом говору, кога је сваки од присутпих са особитом пажњом саслушао. Такоџе се захвалио и присутној браћи на лепом посету. Још неколико братских речи је пзговорио п брат Миле Кљаић о значају Народне Одбраие, те најсветије наше установе у овој земљи п упозорио да се п са најмањим прилогом може постати чланом исте. Затим се прешло на уписпвање чланова и купљење добровољних прилога.. Уписало се је 106 чланова п сакупљено је $151.60 добровољних прилога, Имена прилагача објавпће главни тај ник С. Њ 0. преко јг.РиосТп Шуобичајени начин. За Месни Од&зр С. Н. 0. у Џолиету. Ил. Миле Радаковић. предс, Стојан Дејановић. тајнпк.

ТРАЖЊА. Угрен Матковић. цак-избеглица у Енглеској, тражи свога стрица Живка Ма.тковипа, који се је пре извесног времена. налазио у Колумету. За адресу обратпти се уредништву овога листа.

ПОДЛИСТА К.

ДОБРОВОЉАЦ. — Од БОРЕ ПЕТРОВИћА. —

Чудновато се нешто самном догара. Веп мјесец дана долази мн он сваке ноћи у сан. Видим га, како улази на врата. прилази мом кревету, трепће дугим својим трепавицама и говори мн: — Оставн мертвих погребст своја мертвацп и грја ди по мње! — Редовнто ме про буди. и ја до зоре не могу да за спим него гледам на фабрику, од које се запламтнло пола неба и размншљам о њему п о себп. о живнма и мртвнма. А ко је та моја приказа? То је један човјек, ког је презрела сва наша колонија, Говорили су за њ, да мрзн све Србе и све што је српско, квари рад за српску сиротнњу, сјединце и забаве не посјећује, исмијава пјевачко друштво н соколе, руга се нзванредннм богослужењима, парастосима за пале јунаке и парадама и коначно, да је на страни Шваба. Зато су га сви грдили, и зато су га сви мрзили, и зато оу сви били го-

тови, да му свако зло учине. Зато су се једнога дана наши „лидери” сабрали н договорнли се, да га бацс из свију наших друштава. Ја га ннсам познавао, али мени се ипак сажалн н ја нредложих, да би ипак требало прво говорити с човјеком и опоменути га па ако се не поправи, оида га оацнти. Свн су сс сложили у том. да ја с њим говорнм и остале нзвјестпм о његовој пзјави. Макар да ми је то бнло страш110 непријатно, ја пристадох п поручнх му, да доџе к менп. То после подне чекали смо га. ја и друштвенн тајннк у мојој соби. Љутио сам се еам на се, — ја, нов човјек у колонији, по знвам нелозната човјека у моју куну, да га грдим, што нпје Србин! Тјешнло мс једино то, што сам мислио да нсће доћи. Али тачно у четири сата — то је било заказано вријеме отресе неко у претсобљу снијег с ногу, покуца на врата и

отвори их. То је био он. Ја не знадох, како да почнем. — Вн отприлике знате, за што сам вас позвао? — Знам, хоће да ме баце из друштва. — Да! Ето... што ћсте, народ.. . ви знате... Он направи лице исто као и ја и слијсгаше раменима исто као н ја, тако. да се мени учпни да ми се руга. — Сточица, јелте? — То значи, да- је народ сточпца.!? — плану тајник. Он му најпре погледа у зализану косу. онда у кравату ве за-ну са много пажње па у брковс усукане и свијетле. — А што друго то може да значи?! — Господине, томе народу припадам и ја а то значи, да сам и ја сточица? — Како не!!! — Чујете ви —.. . поче се тајник врпољити и бунити. — Јесте ли ви делегат? — Ја.. .,не.... али... — Онда се држите парламен тарног реда и не уплећнте се у дискусију, јер персоннфикација социјадне базе за реорганизацију не тангира субјективне

мотиве персоналних нринципа а вн, драги мој. као тајник то и самн знате без да вам ја кажем! Тајник се умири и потпуно предаде прнзнавајући, да он то врло добро зна и зато се повлачи, док се он опет мирно окрену к мени? — Дакле, што желите ви? Ја планух у смијех. — Што се смпјете? Кад сте вп прошли пут на забави говорили, ја се вама нисам смијао. Да., што се чудите, порецали ви те изразе овако или онако, то вам је посве свеједно, они то једнако разумију. — Можда ја. нисам добар говорннк, али ја сам ипак вољан да радим. Ту је добра воља, да се помогне иашој сиротињи. — Да, то јех вале вриједно, а најпосље с тим се и код Бога нешто заради. — На то нисам рачунао, ја сам Србин, а и кад не бих бпо Србин, кад бих, рецимо, био со цијалиста, ја бих ту сиротиљу помагао. — И кад би, рекосте, били со цијалиста??? 1 —Да!!!

— Па што вас онда чини Србином? Ја се мало збуних. — Ја нисам мислио, да вам доказујем, да сам ја Србин, не го сам хтио рећи то, да бих ја и онда, кад бих био на вашем мјесту, радио за ту сиротињу. — Дакле треба и ја да раднм. Рецнмо, да купим једног медведа па да га водам на брњици, илп мајмуна и вергл, а? ...Душе ми, дало би се напросити! — Кад бисте ви хтјели, дало би се и друкчије. — Тешко би ишло без тог. Ето, узмите тајника, господина тајника, нштите га, да даде за српску сиротињу па вам неће дати. Сточица не даје из ћусту ка. А да ја сад извучем испод капута. какву папигицу, да му срећку извуче, даб би колико хоћете, — за српску сиротињу, наравно! — Господине, мудровати ни је тешко. Зато се тражи мало бистрине, и то је све. Ругати се... а има ли ишта, чему се човјек не би могао наругати?! Лако је мудровати и ругатн се, али радити није лако. Даје се један обичан банкет и човјеку се не мили бацити талир из џе-

па и човјек, да му ое не каже, да је тврдица, говори проти банкета и прави се, да из нрпнципа није дошао на банкет. То се не тнче вас. Ви на прошлом банкету нисте били, управо нс.. . — Из принципа.. . да, али, рекосте, мене се не тиче, о мени није ријеч, али банкети су једна дивна ствар. Да сад, рецимо, падне Прилеп, господин тајник је толики Србин, да би се опио, а лошто би то учпнили сви, најбоље је, направпти банкет. — Али ако Прилсп не падне, опићемо се од жалости, ваља опет нанравити банкет. —Да ли ви збиља осјећате тако, како говорите!? Је ли могуће, данас, у овим временима, да има неког, ког је српска мајка задојила, да се та ко ружно обара на наш рад овде! ? У овим временима, кад је од краља Петра до задњег нашег човјека све пуста. сиротињи... — То сам баш хтио да вам кажем!.— упаде ми он у ријеч. — Тај би наш тајник хтио, да му краљ Петар носа папигицу по колонији, јер је сиротиња., краљ Петар сироти-

ња., чујете лп, сиротиња, краљ Петар сиротиља, упамтите, н сви, који су око њега, су сиротнља а ми, ми, предсједницн, тајннци, делсгати, Хамлети, папигнце, ми смо патриоти. — Није лнјепо, да не кажем поштено, јср... — Јер сам вам гост. — Да, јер сте ми гост, нпје лијепо, кажем, да се служнте таким средствима, а знајте, толико вас цсто муке узме, да говорпте добро и поштено. Напосљетку не знам, што вас нука да тако радите, да рушите, кад можете дизати. Зашто то. зашто не битн човјек и вршити дужности, које вам намеће очева крв, мајчино млијеко, узгој, вјера, ноштење и Бог. — А које мид ужности намеће то све??? Па ево, што се не ухватите У једно коло са ово пар интелигентних људи, што су сву снагу уложили у српски рад, зашто се не баците на то, да св учин и нешто за дом, за пјевачко друштво, соколско друштво... — Банкете... Ја опазих, да се руга и ош-