Србобран

д *Ј О ■ » А н

Број 395.

* *

★ * ★ ★ ★ ★ * ★ ★ * ★ ★ ★ ★ * * ★ ★ * ★ * ★ ★ ★ * ★ ★ ★ ★ ★ * ★ ★ ★ * * * ★ * * * * * * * * * * * * * * * ★ * ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ * * * * * * ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ ★ * ★ * ★ ★ ★ ★ ★ ★ * ★ ★ ★ ★ I ★ ★ ★

СД6ЕЗ СЈЕШЊЕНЕХ СРБА СЛОГА (5ЕКВ РЕ0ЕКАТ10И 5ЕООА) Главно седиштз: ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 \Л7еИ аа 8 »ее* Ме " Уогк, N. У. Г»«»н« П»«дс«дник: М. И. ПУПИН 443 \У. 22 51 гее 1 , Кете Уогк, N. У. Г«*»кн Под«;»вдс«динк: ПАВЛЕ X. ПАВЛОВИН 4->3 IV. 22 51 гее 1 , Иечг Уогк, N. V.

ЈОСИФ РАЈНОВИћ МИЛЕ КУКОЛЕЧА ВУРО И. ГРЕГОВИћ

, » а , и о г 0 д ( о » , з • 1*16: Вох 544 , Тиг11е Сгеек, Ра. 460 Са*еб Ауе., 1лскашаппа, N. У. Вох 1811 , ВЈзћее, Аги.

Ч,,но,и Гд,*и,г 0 д < о » • 3« 1*1*. 1*17) 1*1®» I* 1 *ГЛИШО РАПАИћ поо Вгог Јтеау, Сагу, 1пгк . СТЕВО БАБИћ 5 N. Пис 1 е$пе зуе.. Оичиезпе, Р». НОВАК М. БОГДАНОВИћ КК. I Вегк1еу С1и6, Вшкћаш Сапуоп, 1Ј1»ћ

ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ ђОГО ИЛИЈА РАДАКОВИћ СТОЈАН ПАВЛОВИћ ДУШАН ПОВОВИК НИКОЛА ТРБОВИК СИМО ВУЈНОВИК ђОРђЕ ПУРЛИЈА

6201 Е. 8 5ћ, Капва, СКу, Мо. Иох 1739 Еог Апке1ев, Са1. 1611 Е. Коии ауе., Риећ!о, Со1о. Заиеввцж: 413 Ниеу 51., МсКеевро«, Ра. 348 — 2 пА Ауе., N6« Уогк Ску. Р. О. Во:с 341. М1атј, Апх. 2106 — 137 51., 1п(ћапа Нагбог, 1п4. 8:9 5. \Уа1.с1егуеп1ег Ауе., 54. Еоијв, Мо.

$ 800 нм 4000 Див.

$1500

„ 7500 „

81000

„ 5000 „

8 800

„ 4000 „

8 800

„ 4000 „

8 800

„ 4000 „

8 800

„ 4000 „

850—8150

8 200

„ 1000 „

8 150

„ 750 „

8 400

„ 2000 „

* * * Џ * Џ Џ Џ Џ Џ Џ џ Џ Џ џ џ Џ * * * ♦ * ♦ I ♦ * ♦ ♦ $ * $ ♦ ♦ Џ Џ * џ Џ $ џ *♦ !| ♦ ♦

КЊИГК САВЕЗА СЈЕДИЊЕН ИХ СРВА СДОГА ПРЕГЛКДА ДРЖАВНА ВЛАСТ СВАКА ЧЕТИР МЕСЕЦА. Савез Сједињених Срба Слога исплакује: Па име ооиртниие За губвтак оба ока, вдп обе руке, идв обе воге, иди једве руке в једпе поге 11500 Ако кашка енеспособв чдана аа рад ......81000 За пвгубљепу руку $ 800 За ивгубЈвеву ногу 8 За едомљену кпчму (ртењачу) 8 800 За укочену руку иди укочепу погу 8 800 За ибгубљен палац За пода одревапе стопе 8 200 За сдреаане прсте на ноаи 8 150 За ивгубЈвено ово 8 800 За опорациЈв: сдепог црева $100; камена у бешнцв 8100; у сдучају оцученоств 875; традоме 825; отварање утробе 8100; женске операције 850; операције шуљева 825; рака $100; дебелог црева $35; 8& операције ва павп, оку, уду, носу, грду и вгдобоввма од $25 до $75; *а отровањо крви од $15 до $35. Осим тога сваки члан до бија од 50 до 400 долара иа име операције, болне потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито на зпачене, а према тежини - повреде и увиђавности у правног одбора. ^ 5 *

СА ХРВАТСКЕ ЗАБАВЕ. | 1 (11аставак са 1-ве стране.) сћоје сестре н своју брапу н рсћн им: Ево, 11 ми смо допринели да будете што пре слободни. Свс тачке у програму изве- ; деие су на општс задовољство многобројних посетилаца, та-1 ко да „Хрватски Сокол” у Њу јорку и друштво „Осветници” могу бити потпуно задовољни постигнутим успехом.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Стање у Русији. Стање у Русији поново задаје бриге свима пријатељима Русије н руске слободе. Последње вести толпко су рцавс да јс готово немогупе очекива ти повољан нсход кризе у којој се Русија налазп веп месецима. У војсци је наступило право расуло; руски војнпци братиме се и љубе на фронту са немачким војницима, са оним истнм немачкпм војницнма којн су опустошили добар дсо њнхове отаџбине н којп на западном фронту претварају у пустињу н добар део Француске, слободне, демократске Француске, дугогодншње верне руске савезнице. И никога да томе стано на пут, што је на-јбољи доказ безвлашпа у земљн. Мивистар војни Гучков морао је дати оставку на свој полоЈкај, јер непе да и дал>е носи одговорност за стање у војсцп. Познати војсковођа нз прошлогодишње снажне ру ске офанзпве, Брусилов, којн се сматра као иајспособнијн русви генерал н којн је главнн командант на југозападном руском фронту такође је поднео оставку, а исто тако н генерал Гурко, главни командант на западном руском фрон ту. Последице тога расула неизмерне су. Пре свега, Немцн су са рускога фронта веп повукли огромне масе на западни фронт, уверени да им од Ру са внше не претн ннкаква о-

пасност, п број тих повучених нојника ннје ннкако мањи од пола милиона. Поредтога, сим патнје Савезннка према Руси" јн све су мање н слабије. Свн су се онп обрадовали револуција у Русији, јер су веровалп да народ којп толико желн слободу уме II да је цени, и да пе је енергнчно бранити и од сиољних II од унутрашњих не пријатеља. Ово што се дешава у Русији мора међутим збуннти п најодушевљеније пр; 1 ј а теље рускога народа. Осепај одговорностп, најбитнији услов за опстаиак и цветање слободе, види се у данашњој Русији у тако малој мерп и. 1 како изгледа, код тако малог броја да то просто запренашпује. Један апсолутизам заме њен је другим. Апсолутнзам разних Штурмера и ПротопоповЈа. замењен је апсолутизмом једне гомиле људи, која није изабрата ннкаквим редов ннм путем н која према томе нема ннкакво право ни да го ворп у нме рускога народа, алн којој то нншта не смета да се меша у све н сва н да на све могуне начннс кочн рад владе састављене из думе. Ти људн су тако схватили слободу да могу радити што хопе и да могу своју вољу наметнути цсломе народу и управљатн земљом. не питајупи се нп да ли на то нмају право ни да ли за то имају способности. П тако су сад ствари дошле до тога да се оз-

бнљно поговара о диктатури. Али се човек мора питати да ли под оваквим околностима може бити користи и од диктатуре. Јер да један диктатор успе, он треба да има сарадника, треба да има некога ко ји хопе да га слуша. У Русији, међутим, бар колико се може видети овако из далека, данас нико непе да слуша. И у томе њјесте највепе зло. Ако би диктатура неким чудом и успела, она би морала бити крвава, и лако би се претворила у реакцију и смрт руске слободе. Зло је у сваком случају велико. Постоји могупност засебног мира, који би био издајство према Савезницима и значио за Русију % срам, беду н понижење; постоји'могупност крваве диктатуре, ко ја би по свој прилици значила крај руске слободе; постој’и могупност потпуног расула иза кога би немачка војска имала просто да ушета у Русију и подјарми је. То види цео свет, само непе да виде тако званн „међународни социјалисти”. Делом немачки агенти,. делом кратковиди занесењацн они проповедају мир по сваку цену, без обзира на то да ли пе тим миром победити добро или зло. да ли пс победити пруска чизма или руска и савезничка демокрагија. II добропудној н лаковер ној руској масн. која внди само толико да је садашњи рат зло, а није у стању да оценн последице свога рада, таква се причања допадају и хватају свс дубљег коре-на. Она нијс у стању да види немачке прсте у целом том ровењу и због те њене незрелости анар хија н јесте могупна. Савет Радника н Војника увиђа до душе да је борба против данашње Немачке у ствари одбрана слободс у опште. и он у огромној веппнн није за засебан мир: али је он немопан да сузбије разна ровења, а ме ђутим не допушта да се предузму никакве енергичније мере. Чак је ишао тако далеко да је пре неки дан тражио од генерала Корнилова, команданта петроградског гарнизона. да му подноси на одобрење све своје наредбе, те је генерал Корннлов дао остав ку. Јасно јс као дан да под таквим околностпма не може би тп ни говора о војсцн; а где не ма војске, нема ни рата. И он да ннје никакво чудо што у мссто Гучкова долалн за мини стра војног социјалиста Керенски, досадашњн министар нравде, н што је Миљуков, којн је потпуно стајао на гледишту савезничком, према последњпм вестима, морао истунити из кабинета. Целокупна је слика врло мрачна. и наде још може бити само та-ко ако какав енергичан човек кова Мнљуков љева још у последњем часу нађе пут ка поштеноме и до’броме срцу рускога народа. Али су прилике толико заплетенс и догађајн се тако брзо развијају да. за такву наду треба много оптимизма. Нека Бог сачува Русију!

ТРАЖЊА. Стојша Илин-Павлоаић, родом вз седа Внтпна, срез Гнл.апс.кп, Косово, Србнја, сада српскн взбегдица у Француској, тражн свога брата Саву н. Павдовиаа, којн је пре 6 годнна дошао у ову аемљу. Нека се обратн за адресу уредништву овог днста.

Прошла недеља на бојишту

Субота, 12. маја 1917. Збвјене на фронту од седам до осам ннжа енгдеске чете јутрос рано нзведоше сјајан напад на Хинденбургову днпнју од Бндкура, (јеверно од друма Арас-Канбре, до на север од реке Скарна, нсточно од Фанну. По пзвештају маршала Хепга, Енглезн су узели седо Бидкур н утврдидн се у шему. Ту су Еиглсзи заробвдн преко стотвпу немачкнх војннка. Прсма тоне је очигледно да ннје остало много од чувене Хинденбургове линије, која је бнла проломљена на Вими, □роломљепа код Ванднја на каналу Канбре-Ст. Кантсп; коју су даљс проломнлп Французп пзмсђу Ст. Кантсна н Ла Фсра, и коју су сад Ентлезн опет проломвлн код Бнлкурп. Немачки губитци се повеиавају. Сада се рачуна да немачкн губитци износе око 3’0.000. Око 50.000 Немаца бнло је ааробљено на оба фронта. Око 200.000 било је теже ран.енид, а 60.000 је погннуло у борбн. Ветш део согинулид пао је у очајним пемачким противнападима, нзвођоним у густпм гомилама. Немци су покушавали да простим бројем поврате оно што су нзгубили оскуднцом другил ратннл начина. Бплкур био је средиште оввх учестапиг напада још од онда од када су Аустралијанци гробилн себи пута до тог положаја у п.јошлн нонсдељак. Хинденбургова линнјв пшла је кроз то село које је Гјнло ишар шо многобројннм упоредннм шаичеввка, пзукрштано саобрапајнвм шанчевпга и пзбушено многобројнпм ископима. Све је то било необнчно јако утврцепо. У близвнн се налази једна мала шума у којој је бпло чптаво гнездо машипских пушака. Шума је била прво бомбардована док од н.с нпсу остала само нзломљена стабла од дрвета. Пнда су Аустралијапцп јурну.гн у шуму, па преко н.е у село, које су држалп нечувеном унорношву упркос силши иапада. врелог уља н други пакленп сред-

става немачког начпна ратоваља. Данашњн енглесви успед омогувен је само тнм јуначхим држањем Аустралпјанаца. На ссверпом крају вођене су борбе око Фресноа. То место освојилн су Канацанн нрошле недеље. Ну у уторак Немцп преотму Фресноа. То је првн случај у овој офанзиви да Епглези испустише овако важ&н положај. Ну концем недеље Канацаип поврате вегш део овог иеста. Лан у оласности. Фрссноа је удаљен сахо миљу н но од Дрокура, којп се налазн на севериом крају Вотанове лннпје п којн везујс нову лнпнју са старом код Лана, пет миља на северозапад. Његов пад доводн у опасност обе лпнвје, в стару и нову, и даље проднраље овдс нагнало би Немце да се повуку за Дуе. Мало се што чуло ове недеље о положају код Лана. Ну енглеска лннија ту се стално нрошнрава н веп је узела облнк полукруга око Лана. Енглези су веп ушли у прсдграца Ст. Пјер н Жан д’Арк па северозападу, држе Лиевен на западу, а па југу прошле среде узели су заселак Ла Кулот. Лану је остао само једап пут за саобрапај п то јс жељезпица која долазп из Лиља. У Мапедонији. Током пров1ле недсље почеле су борбе на мапсдонском фронту. Борбе су воцснс на целом фронту од Дојранског јсзсра до Преепанског језера, ну главпе борбе воцене су пзмсцу Црне Реке и Вардара. У борбама су узелп учешпа сви савезпицп, па чак н грчке чете којс је организовао прсдседник прнвремене грчке владе Веннзслос. Срби се бију на Добром Пољу, нсточ; но од Црне Реке. Ту су у четвртак и петак нападалн п освојили вис 1824. Борба сс п даље развпја и Срби стално проднру напред. У овнм првпм сукобвма заробљено је преко 300 бугарских војника, мецу којпма јс било п 7 офицнра.

ДРУШТВЕНЕ ВЕСТИ

СЕДНИЦА ГЛАВНОГА ОДБОРА.

Чланови Главног Одбора С. С. С. „Слога” стигли су у Њујорк. Први је приспео брат Видоје ђого из Лос Анџелоса, Кал., за њим брат Глиша Рапаик из Гери, Иид., нао треки брат Новак М. Богдановик из Бингам Кењона, Јута и тано ргдом. Седници Главног Одбора прксусг«, .сске сри, дакле сем њих још и Јосиф 'ејновик, Миле Куколеча, ђуро М. ГрегЈовик, Стево Бабик, Илија Вујновик и Илија Радаковик.

Ова је седиица Главног Одбора значајна стога, шго је прва после ванредне конвенције у Њујорку и после једне читаве године мирнога и успешиога рада С. С. С. „Слоге”.

ЈАВНА ЗАХВАЛА.

Доле потписани, иоји сам био болестан од 20. јануара до 5. априла о. г., не могу а да се и овим путем не захвалим браки из друштва „Српска Омладина” бр. 17 СССС. у Тонопа, Нев.. која су ме за све време мога боловања братски пазила и надгледала и настојала у сваком погледу да ми моју невољу ублаже. Такоцер нека је хвада госпоцама: Бојовнкевој. Бањовиксвој и Мплићевој, које су такоце водиле сестрнпску бригу о менн. Задвални Р. Никчевић, члан друштва бр. 26 ССССС.

ТУЖНА ВЕСТ.

Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 183 СССС. у Вирџпниа, Мин., овим јавља тужну вест да јс наш члан и брат Павле Боровњак преминуо у Вакесфилду, Мнч. 29. анрпла о. г., одакле га је његово братство пренело и салранвло у Вирџннију, Мив. На погробу учествовало је поред местног братства њбратство „Св. Ннкола” бр. 267 из Гилберта, Мпн., на чему им братска хвала. Покојшш је био стар 32. године а оста вља у овој земљв ожалошћеву брапу в стричеве а у старом крају жеву и двоје жснске деце. Ожалошћеној родбинн нека је наше искрено саучешћо у њпдовој ту зи, а теби, милн наш покојннче, нека је лакаг руда ове туџе земље. ТимотиЈа Митровии, тајннк.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Далмацпја” бр. 269 СССС. у Фареду, Па., ставља до знања својпм члановвма пз места в околвце да у случају болести треба се првјаввти председнику болесничког одбора брату Тодору Купрешанппу, који станује на 11117* Норт Ли евња. Којн брат пропусти то учиппти исће пматн права на болесннчку потпору. Уједно се опомншу сва браћа да редовпо н нензоставно долазе на месечве седннце, пиаче ћс се поступитн строго по § 29 друштвеши правила. Никола Мирновии, рачуновоџа.

ДО ЗНАЊА.

Срп. Д. Д. „Застава” бр. 158 СССС. у Сутер Крик, Кал. на својој редовној ссдници, одржаној 28. априла о. г. усвојило је решеље да сваки члан, који не уплати своју дуговпну за три месеца, бпке искључен из друштва. Такоџе свакп члан, који неби прпсуствовао редовнпм седнпцама а жпви у месту, илп блнжњој околннн, према њему ће се поступпти строго по правилпма. А особпто се упозорују ораћа да непзоставпо прпсуствују ссднв|Џ1, која ће се одржавати 26. цаја о. г. Крсто Кнежевик, тајник.

ДО ЗНАЊА. Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 226 у Мвлвоки, Впс, ставља до зиања својпм чланоиима, који сс налазе по другпм колонпјама, да је решењем задље ванрсдне седнице азмењена друштвена адреса која је до сада бпла 536 Клпптон улпца, а од сада је 419 Клинтон улица. Упозорујемо чланове пашега друштва да од сада сва ппсма, као и новац шаљу па ову адресу. ђорџо Д. Торбица, председнпк.

ТРАЖЊА.

Срп. Добр. Др. Застава бр. 158 СССС. у Сутер Крпк, Кал., тражи свога члана Мата Павнкевпћа, којв је заостао са друштвенпм уплатама за 4 месеца. Ако се истп исп рпјавп друштву п не пошаље своју дуговину до 26. маја о. г., бикс брпсап пз друштва и Савсза. Крсто Кнежевик, тајник.

„ ЈАВНА захвала. Овим желимо свој братш пз Мејвпла, ЈЗпс., која пас прилпком нашег одласка у Домовину дароваше са свотом од $226. 50 да изразимо пајдубљу захвалност и да пм од срца пожелпмо да се што пре пађемо у пашој слободној отаџбнни. Живели честита брако! Богдан Петровик, Дане Дејановик, Стево Дејановик, ђуро Дејановик, Богдан Лраштало, Пејо Цветничанин, Петар Маријановин, Обрад Карановик, Раде Смиљаник, Нииола Дејановик и Дане Буљ.

О П О М Е Н А ! \ Српско Добротворно Др} г ШТВО “Св. Јован Крститељ” број 1од., С. С. С. С. Кеване, Ил. Опомиње своје одсутне чланове, да се сваког месеца јављају своме Друштву, иначе им се неће исплаћивати бол. подпора у случају њихове болести. Исто, горе назначено Друштво опомиње чланове кој’и су кажњенн са глобом, да исту уплате на идућој седници, ако то не учину бпће искључени из Братства, — а то су следећи: Драган Шаренгаћа, Милан Познановић и Симо Рогуља. Са српским поздравом ђорђе ГрубиН, рачуновођа.

Српски добровољци • (Наставак са 1-ве страие.) Из Ниагара Фалс, Њ. Ј.: 1.) Маринко МарковИћ. Из Акрона, 0.: 1.) Светозар Николик, 2.) Бранко Маљугив, 3.) Никола Симиб, 4 .) Љубомир Вукичевии, 5 .) Живан Војиновић, 6 .) Марко Милутиновић, 7.) Симо Вошњаковић, 8.) Антон Перван и 9.) Стеван Петровип. Из Индианаполиса, Инд.: 1.) Стојан Јаничевип, 2.) Крста И. Шошевић, 3.) Димитрије Бачваровић, 4.) ђурађ Далмација, 5.) Сима С. Рајковчанин, 6.) Недељко Добросављевић, 7.) Сибин Станковић, 8.) Јован Вељковић и 9.) Стеван Стефановић. Из Фарела, Па.: 1.) Саво Камазир, 2.) Милош Чолаковић, 3.) Спиро Клисурић, 4.) Илија Гркинић, 5.) Марко Бачко, 6.) Тодор Радо-миловић, 7.) Вељко Тадић, 8.) Лазар Мијатовин, 9.) Душан Мандић, 10.) Јово Лалик, 11.) Петар Радаковић, 12.) Љубомир Јанковић, 13.) Никола Вуковић, 14.) Раде Шкорић, 15.) Никола Нешић, 16.) Јефта Живковић, 17.) ђука Лукић, 18.) Јово Опачић и 19.) ђорђе Стојевић. Из Детроита. Мич.: 1.) Мита Путник, 2.) Драгутин Поповић, 3.) Влада Милић, 4.) Мила-н Новаковић, 5.) Славко Лесковац, 6.) Пера Чошков, 7.) Лазар Давидовић, 8.) Иикола Јасика, 9.) Жарко Игњатовић, 10.) Милутин Миљковић, 11.) Стево Стојшнћ, 12.) Нван Влајковић, 13.) Драгиша Илкић, 14.) Мирко Јагодић, 15. ) Коста Жишков, 16.) Никола Дрекић и 17.) Танасија Ра.јковић. Из Кентона. 0.: 1.) ћиро Радановић. Из Барбертона, 0.: 1.) Душан Станисављевић. Из Флинта. Мич.: 1.) Гаврила Думић. Из Јунгстауна, 0.: 1.) Павао Самарџић, 2.) Јово Самарџић, 3.) Станко ђилас, 4.) Симо Еркман, 5.) Миле Лончар, 6.) ђуро Ракојевић, 7.) Стојан Чича, 8.) Васа Калаба, 9.) Пстар Цревар 10.) Душан Муждека, 11.) Милош Доктор, 12.) Милија Самарџија, 13.) Дамјан Кука, 14.) Васо Вујић, 15.) ђура Гњатовић. 16. ) Симо Маларски, 17.) Влајко Никетин, 18.) Пајо Бакић, 19.) Милан Славујац, 20.) Милан Кајганић, 21.) Милан Три1 >ић, 22.) Никола Грујичић, 23.) Милан Милојковнћ, 24Ј Жива Сивачки, 25.) Симо ђонковић. 26.) Адам УтјепЈо^27.) Никола Штрбац, 28.) Ннкола Ергарац и 29.) 0т&' лић. Из Лорена, 0.: 1.) ђуро Ракас, 2.) Петар Трбовић, 3.) ђорџе Мусулин, 4.) Васо Мијатовић, 5.) Никола М. Меанџија, 6.) Мане Капелет, 7.) Тодор Пешут. 8.) Милан Стрика, 9.) Јуре Бокулнћ. 10.) ђорђе Радошсвнћ, 11.) Нван Нвасић, 12.) Дамјан Боројевић и 13.) Матија Јањлћ. Из Лакаване, Њ. Ј.: 1.) Милан Плавшић, 2.) Данило Поповић, 3.) Танасије Белић, 4.) Рајко Бикић, 5.) Раде Почуча, 6.) ђуро Станић п 7.) Никола Ечим. Из Колумбуса. 0.: 1.) Петар Маркичевић, 2.) Петар Штадијер и 3.) ђуро Грбић. Из Стубенвила, 0.: 1. ) Сава Терзић. Из Вилмердинга, Па.: 2. ) Тодор Баждар и 2.) Никола Мачешић. Из Гцри, Инд.: 1.) Марко Кнежсвнћ, 2.) Станко Мајсторовић, 3.) Милош Гојковић, 4.) Матија Шаловић, 5.) Виде Маргетић и 6.) Марко Вукшнћ. Из Саут Чинага, Ил.: 1.) Дмитар Поповић, 2.) Јово Почуча, 3.) Душан Наранчић, 4.) Мирко Продановнћ, 5.) Душан Попови ћи 6.) Раде Радановић. Из Џанстона, Па.: 1.) Петар Бјеловук н 2.) Илија Хајдин. (Имена добровољаца обЈављена су тачно по слисну коЈи Је уредништво добило из канцеларије г. М. Прибикевина.)

П О 3 и в Позивају се чланови друштва “Адам Прибнчевнћ н Др.” бр. 47. С. С. С. С. у Питсбургу, Па., да неизоставно дођу на седницу која ће се обдржаватн 27. о. м. у Вебер дворани, 2600 Сарах улпца у 2 сата после подне. Поред мпогих важних стварн, о којнма ће се решаватн, обавиће се и избор надзорног одбора, пошто еу бивши чланови истог удаљени из места. Пошто нма чланова, који дугују по две седмице друштву, то се овим опомињу да своју дуговину уплате; нначе ће се с њнма поступити строго по правилима. Јован Сивчев, тајник; Јеврем Беквалац, рачунов..

О П О М Е Н А Срп. Д. Др. “Св. Сава” бр. 108. С. С. С. С. у Рокдел, Ил., опомнње свога члана Саву Љубојевића да се јавп друштву и уплати своју дуговнну до 25. о. м., не јавн лн се до тог времена, биће брнсан из друштва н Савеза. Управа.

Т Р А Ж Њ А Срп. Ам. Д. Д. бр. 27, С. С. С. С. у Чикагу, Ил., тражи свога члана ђорђа Кукнћа, за кога дру штво незна већ дуже времена. Умољавамо та да се чим пре јави на означеиу адресу: 2472 Блу Ајланд Аве., Чикаго, Ил. Са српским братским поздравом Стево Прпбнћ, тајник.

\