Србобран

1ШМВЕК 397

КГО ТОХК, N .Т, Т1ГОКСОАУ, МАУ >г, 1917.

УКЛК УИ.

51 ЈВЗСК 1 РТ 10 М КАТЕ8 1Јш1е(3 5 и(е| о( Агаепса оое уеаг бос. СапаЈа. Еигоре е I. с. опе уеаг 11.50

8гђођгап риђНаћед еуегу ТћигаЈау а( 443 \У. 22 ЗггееГ, Иеаг Уогк, N. V.

'

ПРЕТПЛАТА: За Сјед. Државе ва годнну бо ц. Канаду, Бвропу жтд. год. $1.јо

Србобржж жзхазж жетвртхом жа 44) X, и СГгееТ, Мп У егк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

5 РВОВРАМ

ЗЕКВ МАТ1СЖАЕ РЛРЕК ЛИО ТНЕ ОКСАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ ЕЕ0ЕКАТ10И „8ЕООА”.

Срој 397

ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТ1РТАК, 18. Маја 1917.

ГОДИНА 7.

Сложно Српство Кад су отпочсте припреме за. заједннчки рад свих америчких Срба у Српској Народној Одбрани, с.умњало се са много страна у могунност ма какве заједпице п ма каквога заједничкога ра.да. Па нпак, Српска Народиа Одбрана данас тако очевидно напредује и цвета. да мора положити оружје н последњи ненерни Тома. Сметња је било и бипе; покоја тешкона избије готово посведневно; алн се свс оне, једна по једна, крхају о снагу сложнога Српства. у Америци. 11 да никакве друге користи нема од заједничкога рада, само то осенање снаге, тако потребно у данима данашњега. народног искушења, било би донољно да оправда све напоре који су учињсни да се Па](одпа Одбрана створп, п све напоре који сс чине да се она што нише развпје и ојача. Али од ње има и других користи. Поред прилога, који све обилатије прптпчу п који пе утрти миогу српску сузу н ублажити многи тежак бол, Срнска Народна. Одбрана учпнила је п чини непрестано великих услуга и у питању о добровољцима. Чете српскнх јунака, који Мајци Србији стављају драговољно на расположење своје животе, све су гушке и чсшне, за хваљујуни не у послсдњем реду Српској Нар. Одбрани. Осим тога, она свима својим члановима пружа и заштиту, која им је у данашње време толико потребна, а почсла им је лружа-ти, в пружапе у све вепој мери, н поуку. Предавањима, обавештењек н подстцањем она има да код свакога свога члана што више развије и ојача осепање дужноетн и према своме народу п према. себм самоме. Најзад, Српска Народна Одбрана уноси у свој ирограм и стварање једног солндног српског новчацог завода који бп нашем усељснпштву био од неоцењиве питање било је на реду веп на последњој седници 'ЈДоара, ц није узимано у претрсс само стога што је ..авање. било н сувшце тачакл. те. је оно. зајелно са још неким другим питањнма,' морало бити бстављепо за дрУП ирилику. Једна велика и очевидна корнст од Српске Народне Одбране јесте, најзад, и озбиљан покрет за спајање савсза. Мисао о јединству савеза, дабогме, није нова; али свс од 1909 годинеона никад није имала. толико пзгледа на успех као данас. У Српској Народној Одбрани п чланови и управницн једиога п другога савсза нашли су се на заједннчком послу, позналн се, спријатељпли се, п онда. им је много лакше било припи тако сложсном интању као што је питање о спајању двају великнх савеза у један савез. Први корак учињен је. Главни Одбор Савеза „Слогс” всп је на својој последњој седници донео ] 1 сшење о спајању и одредио одбор од тројице којп пе на томе 1 »адити; главнп председннк професор Пупин упутио јо у прошлом броју управи братског савеза „Србобрана' јсдап тоиао н срдачан поздрав који пе, нема сумње, бити примљен као што заслужује; п на.јзад, орган савеза „Србобрана” „Амсрикански Србобран” пропратио је врло пријатељским речнма саопштењс које је учинио г. Иовак Богдановнп, члан Управног Одбора Савеза „Слоге” и један из поменутога одбора. од тројнце. да је Савез „Слога” веп донсо начелну одлуку о спајању. Човек не мора бити оптимиста па да за свс ово везује нај боље наде, јер то више нису речн, него дела. Тешкопа пе, дабогме, још бити, али оно што је најважније, ту је: обострана искрена добра воља- да се сједпњење савеза изврши. А која је то тсшкопа коју искрена обострана решеност не би могла савладати? Говоритн о користи од еједнњсња Савеза „Слоге” н Савеза „Србобрана”, једва је потребно. Јер свако зна да би се као Србии осепао далско јачи као члан једнога всликога српскога савеза од преко двадесет хиљада чланова; јер сваки Србин сна да би један тако велики савез значно н морални н материјалнн успех Српстна у Америци. Тако велики заједнички савез могао би учииити много внше и за своје чланове н за Српство но два мања савеза. Тако великн заједнички савез могао би се. најзад. много лакше браннти и од свакс напасти. Ако пма у свакоме погледу напрсднога савеза, то је данас несумљиво Савез „Слога”. Па ппак, тај тако напреднн савез у мало прошле годнне није био жртва разних трзавица, које су се најзад изметнуле у дугачку и скупу парницу. Свршетак парнице јасно је показао ко је био у праву;.Савез „Слога” добно је ту парницу нотпуно и коначно. Али зато она ипак стаје Савез „Слогу” преко 10.000 долара. Преко десет хиљада долара! Човек просто нс би церовао да пе се напи когод којн би толике хнљаде радннчког новца тако олако осудио на пронаст, али ето се ипак десило. Десило се и поред тога што је државна власт опоменула тужиоце да се окану парнице, јер она може донети пропаст савеза.. А што -се јуче десило једном

савезу, може се сутра догодити и другом, и што ј преоолео један савез, не мора преболети и други. Значи, д» кле, да се од таквога златреба заштитнтп што шпром и што ч ршпом организацнјом, према којој би се сваки сличан покулај у напред осепао немокан. Као што се видн. сви су разлози за спајанн савеза, а ни један против. II зато чланство и савеза „Слоге” ■ савеза „Србобрана” може с правом очекиватн да пс се но п начииа да се преброде све тешкопе и да пе сједнњењс бип у најкрапем року свршена ствар. Сједињењс савеза пружпло би један иов г виднп доказ внше да је Српство у Амермци сложно и зрело. М. Т.

БРАћО СРБИ!

ПРОФЕСОР ПУПИН О ПОДМОРНИЦАМА — Превод из Њујорк Тајмс-а од 29 ма;а. —

Професор Михаило II. Пупин, члан Народног В(\п за Научно Нстраживањс, којс се бавило проблемом о подморннпама, тврдио је одлучпо у једиом своме синопноч говору одржаном пред члановима Љујоршке Академије Наука, којој је он председник, да не може бити сумље о томс д, је амсрнчкн геније снособан да сузбије немачку подморску борбу. Како је на то нарочито ударио гласом.. многнма је п. ш на ум телеграфска вест из Лондона, објављена у Њујорг Тајмсу прошле недеље, која је јављала да је опасност од н (мојжица савладана једним простим средством што га је пј нашао један Американац. * • „Немци су требали да •»•аЈу .ји. Умлшалазачки ^ т г . , '|°Т _ 1' т ° т - 1 м с * I; ”

оијо из руку , рекао јс професор Пупин говорп* • „л л р;мор* з? ницама. „Немци су објавили свету да је нсограничена употреба подморннца њпхов адут”, рекао је дачљс професор Пунин. ..и да онн све мену на ту карту. Резултат тога последаега нзлива немачке бездушности био је всома озбиљан: он нас је натерао у рат, и мп данас пмамо да се борп.мо баш против онога оружја којс је створио проналазачки дух ове земље. Сама подморница, као и оруђа која се употребљавају при руковању њоме, производ су америчког проналазачког да-ра који јс ство рио телеграф, телефон, фонограф, брзометни топ п аеронлан. Алн су Немци требали да знају да не исти проналазачкп геније, који им је дао у руке то оружје, умети и да им га избије из руку. Они то нису знали стога што им у крајњој мери иедостаје способност за фино психолошко расуђнваље, али не ускоро сазнати. „Научници у овој зсмљи располажу једним проналаском који је у току последњих пет годнна развијен научним пстраживањем првога реда. Неколико најбољих научпичких умова Америке уздају се да пе ускоро применити тај проналазак п уверити Немце да су подморнице најтрошпије оружје што су га икад употрсбили, и ако им је то оружје одиста последњи адут на који су ставили сзе, онда су они изгубили. „Победа ке бити наш.а, п грацани ове земљс увидене да је, на крају крајева, научно истраживањс највеке благо што га има ова земља. „Научници Сједињених Држава”, наставно је професор Пупин, „данас су бољс организованп но што с.у нкада били, јер осепају да земљн требају најбољн напори њихових услуга. Од прнлнкс пре двс године Председннк Вилсон је поставио Народни Саветодавни Одбор за- Ваздухопловство, којн је састављен из паучника способнпх да Влади дају савете о развитку ваздухопловства. Резултат је био одлпчан, и израген је програм за трогодншњн рад. којп пс у року од три године дати Сједињеним Државама авијатику која неце уступати ни једној на свету. Прс нсшто више од годнне дана министар Даниелс поставио је Саветодавни Марипски Одбор, састављен од сјајних инжињера и научника способних да нашим маринским одељењнма дају савсте о сваком пнтању које би искрсло у току нашнх маринских припрсма. Један од всликих рсзултата рада тога ма]>ннског одбора јесте у томе што је вншс милпона долара врло дарежљнво одререно за стварање маринске истраживачке лабораторпје. „Прс годину дана Председннк Вплсон је, преко Народне Академнје Наука, подстакао покрет да. се мобилишу сва срсдства научног истражнвања у земљи, и тако је постало Народно Вепе за Истраживање.”

Сви ме.ђу вама који навршили двадесет прву, а нису још нрешли тридесет прну годину, треба да се 5 јуна пријаве ]>адн регнстровања, свакн у свом мссту. Ово је безусловна дужност свих без разлике, без обзира на поданспзо. Неиспум.ење ове дужнестн кажњавагс се нарочитом казном, п мн се падамо дасс нећо пи један Србнн који г.о окаљатн свој српски образ тимс што би заслужио ту казну. Срби у овој братској земљи треба да докажу у свакој прилици да уЉеју да цече указано гостопримство п да- вољно п радо извршују све наредбе амернчких властн. Регистровање не значи регрутовање; оно је само једна врста пописа, и ништа више. Србн треба да покажу своју оданост овој земљп н тн.ме што ће уписиватн зајам слободе. Купити обвезницу (бонд) зајма слободс значи: 1) испунити своју граранску дужност према овој земљи; 2 ) испуниги своју српску дужиост; јер ср зајам счободе издаје да би се. омогунило ослобођсње и нашеЈ завичаја; 3) уложнти свој новац на надсигурнији начин. Уписујте зајам слободе!

Из Српства и Југословенства Зрињски и Франкопан. Ка- се јасно види како српски звако јављају службене „Српеке нични кругови гледају на наПовипе” са Крфа, тамо јс 17 шу браг.у Хрватс. и ту ништа

априла, иа. дан мученичке смртн хрватскнх родољуба Пс тра Зрињског м Крсте Франко напа. одржана свечана служ’' т: ‘ * ’ } и ,г г ■> Гкпо п

егово ПреосвсштенЗтвб' аштрополмт Србије Господин Димитрије заједно са свима српским евештсницима који се иалазе на Крфу. Ј' вече нстога дана требало је да сс одржп у позоришту на Крфу н „Зрпњско-Франкопанско Вече”, алн је прослава морала бнтп одложена стога што поменуто позориште, које је грчка својина, нијс бнло слободпо. Сам број „Српских Новина” из којсга све ово сазиајемо посветно је целу прву страну п готово цео подлистак успомени ове двојице хрватских велика на. Из свога овога још једном

вииЈО не помажу никакве спле тке разних изрода.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД Прошла недеља могла би се I пад Трста п не буде пепосро/

назвати талијанском. Мо.ђу разним К]>упшш м снтннм вестима, којих сад стално има у изобиљу. ипак су сс истпцале вести које су долазило пз Италије. или су се тнцале 'Италпје. Талнјанска офанзива текла је ловољно н показала, поред напредовања на веом а тсшком тсрену, још н блнзу 24.000 заробљеника у току од две нсдељс; талијанска мисија стигла је у Ва шпнгтон, а заједно с њом н всст да се талијанске трупе, у јачини од 300.000 људи вег. налазе на западном манедонском фронту. Ма колико да та лијанска офанзива и долазак талнјанске мисије губе од сво га сјаја тнме што долазе после француско-енглеске офан зиве и после француско-енглеске мисије, њихов се значај нпак не можс порећи. Ако

па последица досадашњих та лијанских успсха. онп свакако остају један озбиљан војнпчкп дога^ај, којп г.е не само знатно ослабнти а.устриску војску па талнјанском фронту него је и заковати за тај фронт тако да њепо пребацивање па друге фронтове не буде могуне. Овај успех олакшаис знатно и рад талијанеке мисије, чпји ће посао у главноме битп тражење, п више је него всроватно да истовременост офанзивс и доласка мисиј' није проста случајност. Под повољним утисцпма са ра тишта све се лакше добија: и новац, п угаљ и т. д. Ми Талијанима од срца желимо да добију све што траже, јер верујемо да они нспе покушава ти да у овој длеменитој земљи траже потпоре и за своје имперпјалистичке прохтеве, а

на рачун принципа народности, н то баш наше на-родности. Али а.ко би се они ипак, без обзира на тежину данашњег тренутка, толико заборавили, онда смо дубоко уверени да у том своме тражењу не г.е успети. Најмање је Америка земља. која би повлађпвала захтевнма сасвим супротним њеноме гледишту, гледишту слободе н правде. Француска мисија је још пре неколико дана срећно сти гла у Француску, и Вивијани је нен саопштио своје утиске о срдачном пријатељству Сједмњеннх Држава према славној Француској. Балфур је отишао у Канаду, одакле ће у Енглеску, носећи такоце најповољније утиске о пријатељству Сједињених Држава. Французи и Енглезп пожелд су за време свога бављења у овој земљи у опште толико симпатија и љубави да јс Талијанима сад остало само да. пабирче. Социјалистички конгрес у Стокхолму развио се, мало по мало, у фшшјалу Берлинског

Српске избеглице у Француској. Скревемо пажњу на ~ ■ ■ смо ооЈавили поглавито стога Ј што се нз њега видн како б]>ат ски. и више него братски, поступају Французи са. иашнм пзбеглпцама. Писмо нпје писано за јавност, и баш у томе п лежи његова вредност, јср се у пмсммма за јевност ствари често пута удешавају да би направиле што бољи утисак. Ово је писао Србнн нз Нпце своме роценоме брату у Њујорку, н „Србобран” је добио писмо на парочнту молбу. У оригиналу има н пуно чпсто ирмватннх породичнпх ствари, које, разуме се, нису ушле у лист.

свих људи којц знају за чији се рачун радн кад се у данашњим приликама говори о мнру по сваку цену. Али је то нарочито јасно и несумњиво од кад је Влада Сједињених Држава забранила. својим социјалистима да узимају учеш на. у том конгресу. Стога што је у питању једна скроз демократска земља, та забрана. ја сно показује да су социјалисти у Стокхолму немачки аген ти, и ако свн од њих нису тога свесни. Над грофа Тнсе није никога изненадио. Он је дошао као смрт болвсника који одавно болује. Веп је више месеци од кад се стално поговара да ће тај немачки прнјатељ морати да нде са мннистарске столице, али је баш због тог његовог лрнјатељства према Немачкој п Впљему њсгов пад био знатно отежан. И данас, ка Д му је оставка уважена, са сасгавом новог кабинета иде Д°ст а тсшко, јер се прн том мо ра да води рачуна о и немачким тежњама. Тек у последњем часу јављено је, да је састан новог кабинста поверен грофу Андрашиу, за кога се од једанпут пронашло да је и он немачки пријатељ. Немци нпак неће лако прежалити Ти су, али они се све више морају навикавати на то да у свету не може све бнти онако како би они хтели. У Русији су н а дневном реДУ разни говори: говор генерала Алексијева о потреби дисцпплине и реда у војсци,

Ндстмак ва 4 -ој страо.)