Србобран

ШЈМВВК 39*

КЕ^ УОКК, N. У ч ТШЈКвОАУ Ји^В гЈ *в*7>

тваж т

8иВЗСК1РТ10М КАТЕЗ 1Јш1е<1 б(а(е| о( Ашепса опе уеаг бос. СапасЈа, Еигоре е (. с. опе уеаг $ 1.50

бгђођгап рићИаћесЗ етегу Тћчгк1ау а( 443 V/. зз б(гее(, Ие-» Уогк, N. У.

СРВОБРДН

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЛОГА

Број 398.

5РВОВРАИ

ЈБУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК, 25. Маја 1917.

бЕКВ ^АТШКАБ РАРЕК АМБ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ бЕКВ ТЕ0ЕКАТ10Н „бБООА”.

ГОДИНА 7.

СВАКОМ СРБИНУ ШИРОМ АМЕРИКЕ!

Американски „Зајам за Слободу’’ представља најзнакенитији понрет у овом рату за слободу човечаиства. Аморинански је народ први прогласио начоло да је Сог створио човека са правом за потпуну слободу. Пре педесет и седам година Америиански је народ ставио на коцку свој опстанак у одбрану овог начела, кад је пуних пет година водио борбу за ослобођење црнаца и претрпио жртве оиог великог грађанског рата. Пре двадесет година Америка се борила за ослоборење Иубе док није изјурила Шпањолског тиранина. Данас се Америка бори на страни Савезника за слободу света и борике сс док год не буду поберени највеки тирани света, а то су Швабе, Марари, Бугари и Турци. Прва помок коју Америка пружа Савезницима то је зајам од три хиљаде милиона долара. Зајам потписује Американски народ а јамчи га Американска влада. Ко купи бондове овог зајма добијаие интерес од три и по процента и тај ие му интерес бити осигуран од Американске Владе. Бољег и сигурнијег улога данас нема у целоме свету, а ко год уложи у овај зајам помоии ке општој СавезничкоЈ ствари, а ко помаже Савезнике тај помаже и Србију и цело Српство. Сва готовина Српског Народа у Америци треба данас да се уложи у овај „Зајам за Слободу”. Ко год жели да купи ове бондове нска се обрати на Главни Одбор Српске Народне Одбране, или на Управу Савеза „Слоге” и Савеза „Србобрана", ноји ке драговољно и бесплатно извршити овај родољубиви посао. На овај кемо иачин најбрже и најјасније доказати Американској Влади да смо јој верни и одани, и да смо народ који представља једну важку чињеницу у Американском народном животу. Никад нам се није показала боља прилика да се представимо Американском народу као људи и достојни потомци наших јуначких предака и као достојни гракани н гости ове велике и слободне државе која је учинила толико за наше благостање и сад се бори за нашу слободу и за слободу наше пострадалс родбине. На посао, брако, и ја сам уверон да ку се поносити са вашим мудрим и родољубивим радом.

Са братским поздравом

Ваш

огр. Н>. Ј., 29 маја 1917

М. II. ПУШШ.

ПОЈЕДИНОСТИ 0 ЗАЈМУ СЛОБОДЕ.

Одобрсиа сума за упнсввање, 5,000.000.000 долара. Понурепа сума за уппспвањс 2,000.000.000 долара. Иитерссна стопа — 3 /, процента. Рок пстиче после трндесет годнна; алп Сједпљепе Државе могу псплатптп, према своме надођен.у, цео зајам или јсдаи дсо, п после петваест годнна, а са припадајућпм вптересом. Обвезпице (бопдовп) важе илн за допосиоца п гласе па 50, 100, 500 п 1,000 долара; пли важе само за пзпеено лпце чпје јс пме упето у рсгнстар п гласе на 300, 500, 1,000, 5.000, 10,000, 50,000 п 100,000 долара. Обвезнпце (бопдови) се уцдакују овако: 2 нроцевта цлаћају се одмах, 18 цроцеиата 28-ог јуна, 20 ироце!К 1 та 30-ог јуда, 30 процепата 15-ог августа, 30 ироцепата 30-ог августа. Уппсввање ее већ вршп, а завршппс се 15-ог јупа. Власпицп обвезннца имакс ирапо да пх замене обвезпицама које ћс посптп већи интерес, ако Влада пзда обвсзннцс са већом пптересном стопом пре свршетка рата. Обвезцвце су слободие од свпл такса бпло целокупцвл Сједпњеипх Држава, бнло поједпппх гавезппх држава, било иоједпнпх мсста, нзузев порезе па пмање п на наслеђс. Обвезнпце се могу купптп у свакој бавцп, посреднпчкој кућп нлн у Савезпој Резервној Банцн.

„Подло и глупо

Максим Горки је пнсац вгетскога гласа. Њсгово је име одавно изншло из оквира љегове простране руске отаџбине и постало својином целога културнога света. За ту своју славу Горки има да захвалн не само своме реткоме дару, него и своме реткоме поштењу. јер је књижевно поштење онако исто бнтан услов за велики и трајан успех у књижевности као што је и књижевни дар. Ноштење је управо саставни део кљн жевиога дара. Јер ко у својим грудима не носн ту божанску искру, неве никад имати довољно снаге и срца да крепко жнгоше разне људскс ситнс и крупне моралне недостатке, па ма колнко била јака у њега и моп запажања н моп изражавања. Ми ово помпњемо стога да бисмо истакли како је Горкн, као велнкн пнсац, нарочнто позван да каже не само шта је 1 лупо, него н шта је подло. А на овом месту помињемо то стога што је Горки јавно изјавно да је и „подло н глупо” оно што је урадно бугарски дипломата Ризов. Рнзов је бугарски посланик у Берлину. Да га Бугари сматрају за једнога од евојих најјачнх људи, вндп се по томе, што су га намсстилн за посланика у престоници Немачке, која је у данашње време за њих најважнија полнтичка тачва. И тај најјачи бугарски дипломата учинио је нешто што један писац свстскога гласа карактерише као „подло н глу-

по”. Зар то нпје занимљнво? Зар то није занимљиво нарочито за нас Србе, који смо од вајкада сматрали да су две најмаркантније особннс Бугара подлост п глупост? Али је ствар и пначе зашшљнва. Ризов је, наиме, упутио Горком дугачак телеграм у коме га позива. на тајни састанак ради договора о засебном мпру Русије. Тај телеграм добио јс Горки у дупликату од двојицс немачких нгената, којн су радили нсзавнсно један од другога. У телеграму Рпзов нзмеџу осталога прнзпаје да је всн раније покушакао да о томе преговара, да је у једној прилици био п саслушан. али да- му је бившн руски министар спољних послова, Миљуков, коме је саопштсна цела ствар, поручио да о зассбно.м мнру Русије нс може битн нн говора, Рнзов, даље, покушава да увери Горког да је правп непријатељ Руснје Енглеска, а не Немачка, нуди гарантије да Немачка и .Аустрија непе поново предузиматн офа-нзнву протпв Русије и додаје да су обе силе пољне да свакуишу заузету руску територију без иједно каш руске крви. Као прави Бугарин, Рпзов најзад вели да Русија нема моралиих обавеза да остане верна. своме уговору са Савезницмма, јер је гажсње меџународних уговора иостало у овом рату обпчна ствар! Нпје никакво чудо што је Горки цсо тај те.кт(;ам карактерисао као „подао н глуп”, н што је изјавио да не се његов једнни одговор састојати у публиковању тога огледала Ризовљеве и буга.рске душе. Горки је за ми] 1 , али нс зато да бн он разним меџународшш разбојиицима осигурао њихову пљачку, него зато да бн престало касапљење човечанства и уништавање вековннх привреднпх и културннх "ековина.. Бугарима ке, дабогме, ово држањс Горкога ипак остати загонетка. Овамо је за мир, и то јавно проповеда пј ко свога. листа, а овамо кад му се понуди мир, и то још л нзгледом да при том заради н коју пару, он распали ] ом. Ба.ја Гање, ограничеп н нева-љао, може у цеЛОЈ стнари - видети само једну ненормалност, п ништа внше. За њега ће нелики Горки бити једна обична луда. Занимљмво је шта ће сад радити Ризов, којн је некада у Београду, као тамошњп бугарски посланик, па сва уста уверавао Србс о свом братском оссћању према Србнји, а после бпо један од њених најактивнијих гробара-. Ако је још увек правп Бугарин, он ће просто порећп целу ствар и ропп да је телеграм лажан. А ако јс, обилазепн разне европске престонице као представннк Бугарске, колпко толико стекао образа, он ће се завупи у мишју рупу и чекати да време превуче копрену заборава преко те њсгове бруке. У сваком случају, ои је био горе срсће но његов колега у Вашингтону, јер Горки извесно не зна за изјаву тога бугарског дипломате, по којој у Маћедонији нема Срба. по којој је становнпштво у Моравском крају вешшом бугарско, и по којој су, најзад, окрузи нишки, ппротекн и врањски билп део. Бугарске до 1878 године. II само стога што нс зна за њу, он је нпје нн окарактерисао. Иначе је внше но извесно да би н за њу казао то псто што п за Рпзовљев телеграм, јср се из ње види нсто поштењс н иста памет. II Ризовљсв телеграм п изјпва бугарског поеланикауВашиштонууствари су самоизраз бугарске расе, коју тако добро нознаје и стога тако искрено нрезире целокупни српски народ, и у гоме ноглавпто н лежи њихов ннтерес. М. Т.

Српски добровољци

Из Милвоки, Вис.: 1.) Никола М. Радошевић, 2.) %тар Д. Почуча, 3.) Мнлош П. Вујновић, 4.) Богдан Петровић, 5.) Миле Чибић, 6.) Миле Васнћ. 7.) ђуро Дејановић, 8.) Даие Дејановић, 9.) Јово Лукић, 10.) Милош Павлица. 11.) Јован Матић, 12.) ДраIомир Рајак, 13.) Јово Рогић, 14.) Душан Станковић, 15.) Остоја Бундало, 16.) Јандре Пјевач, 17.) Јово Павлнца, 18.) Јово Вејновић, 19.) Никола Маринковпћ, 20.) Симо Марјановпћ, 21.) ђуро Марјановић, 22.) Петар Марјановнћ, 23.) Три вун Чамбер. 24.) Милош Линта, 25.) Ваеа Рабат, 26.) Обрад Карановнћ. 27.) Петар Цвотничанин, 28.) м илан Делић, 29.) Стево Дејановнћ. 30.) Никола Дејановић, 31.) Дане Буљ, 32.) ђуро Ногић, 33.) Милан Боротић. 34:) Исо Јовић, 35.) Павле Станић, 36.) Богдан Рогић, 37.) Јово Витас, 38.) (Наставак на 2-гој страни.)

„Мир без анексије” ПИСМО СРПСКОГ ПОСЛАНИКА У ВАШИНГТОНУ Г. Љ. МИХАЈЛОВИћА, УПУћЕНО УРЕДНИКУ „ЊУЈОРК ТАЈМСА”.

— Превод из „Њујорк Тајмса” од 3 јуаа ове годипе. —

У последње време је отночела дискуспја односно могућности за „мпр без анексије”, за време које јс често помињано срнско пптање. Ви сте у својнм чланцима врло умесно скЈЈенули паткњу на опасност од таквих комбпнацпја. Начело анскснје је глав11 И цнљ рата Немачке и Аустрпје и њихових малих сателита. Пемачка. хоће Белгију, Аустрија хоће један део Србије, а Бугарска хоне други део. „Мпр без анексије” значио би признање права на аиекспјс, које су централне силе увек заступале и које је било повод овом рату. У истини, овај се рат води стога да се пречисти са анекспјама. Цела Аустроугарска Монархнја састоји се цз анектираних земаља. Погледајте само на титуле аустриских владара: цар Аустрнје, апостолскп краљ Угарске, краљ Чешке, Далмације, Хрватске, Славоније, Галиције, п т. д., војвода Штајерске, Крањске, Корушке, Буковине п т. д., Модене, Парме, Плезанса и Гвастале, Фриулпа, Дубровника, Задра, п т. д. Аустрнја се чак није одрекла 11 И земаља које је изгубпла! Стога српско питање ннје питањр аиексијс, всћ нитање ослобоџења и ујсдињења једног и нстог народа, Срба, Хрвата и Словеиаца. Талијански Нијемонт ннје „анектнрао” Ломбардију, Млетке н Тоскану, већ их је ослободио и уједшшо у јсдну државу. „Анектирати” значи заузети једаи део туџе земљс само силом оружја. Сви ми желимо мир без анексије, али па основу начела да народи нмају право да сааљ бирају којсј г.е државп прнааси*. „Мир брз анексије” је формула Немачке н њених потчињених савезника којом желе да сачувају своје старе анексије. М ИХАЈЛОВИћ.

Из Српства и Југословенства

Пуковник Прибићевић на западу. 0 зборовима п бављсњу г. М. Прибићевића на западу донели су тамошњи лпстовп „Пово Вријеме”, „Јадран” и „Срп. Гласник” врло повољне вестн. Сумње нема да ће одзив наших осветника такоџе бити повољан. И тако је сва прилика да ће ове годиие Видов Данак бити у истмни јуначки састанак. Ми још сад скрећсмо пажњу читалаца на допнс народног гуслара. н учитеља П. Перуношта који ће изићи у иду ћсм броју, н који је у непосред ној вези са достојном прославом овогодишњсг Видовдана. За сједињење савеза. „Србобран” је добно један одушев љен чланак о сједињењу саве за од члана Главног Одбора Савеза „Слоге” г. Ј. Рајновипа. ревносног поборника ндеје о сложном и заједничком раду свих Срба у Америци. Тај чланак бннс објављен у једном од наредних бројева. Покољ у Србији. Аустриски војнпци које су Талнјани заро били приликом своје садашње офанзнве дали су нових појединости о устанку у Србији и покољу којн су извршнли Аустро-Немци и Бугари. 0 томе су амерички листовн добилп нарочите нзвештаје, и ми по њима ово и саопштавамо. „Устанике су постепено оп колили аустриски, немачки и бугарскн пукови, и свн који су им пали шака, поглавито

старци, жене и деца, били су поубијани. Али су устанпци и пак давалп сиажаи отпор за чнтаве три недеље н на.нелн тешке губитке освајачима, на 'рочито Бугарнма. Најзад су устанпци подлегли надмоћном броју, и онда је обешено хиљадама Срба. По причању заробљеника, Бупари ,су зршили таква зверства, нарочнто над женама н децом, да су их чак и њихови аустро-немачки савезници морали назвати „варварима”. Овоме не треба никаква ко ментара. Бар ће Америка.нци још једном видети како пзгледа на делу та ,мала Бугарска’ која пред разннм американскнм болничаркама што се враћдју нз Софпје навлачи ја гњећу кожу и поручује да само жели мир и ништа друго. Нако је Црна Гора заведена за Голеш Планину. Под тим насловом изишла је јако доку ментована брошура С. Богдаиовића, састављена из члана ка, које је њен писац раније објавио у српским и хрватс1 ким новинама.. „Србобран”, који је првн објавио значајну оставку Јанка Спасојевића, бно је н један од првих листова који су почелн доносити ове чланке. Наравно, он их није могао доносити у целини, и стога. што из.тази једанпут недељно, и стога што савезне ствари заузимају много простора. Али је у црногорском питању био толико ревностан

да је један угледан професор Београдског Универзитета, ко ји се сад налази у Лондону, у једном писму уреднику „Орбо брана”, написао и.змеџу осталога и ове речи: „Сад уредно добијам „Србобран” и читам га радо. Него зашто онолико о Црној Гори?” Па ипак, „Србо бран” је, поглавито због поме нуте оскудице у простору, испустио многа места. која су до нели дневни листови. Зато ње гови читаоци имају сад прили ку да те чланке прочитају у целини у занимљивој књизи г. Богдановића. РУСПА РЕВОЛУЦИЈА и СРБИ Скрећемо пажњу на, данашњи Недељни Преглед у коме је реч о Руској Револуцији и Србнма. Сви пријатељи Русије поздравнли су револуцију с радошћу, али сви они морају забележитн с болом да руска рсволуција узима све неповољ нији обрт. Ово треба истаћи тим пре што се може десити да разни смутљивци и мрачни тнпови, који више не смеју да хвале оно што се данас догаџа у Русији, почну цитирати чланке п наппсе који су ип:ани раннје, у доба кад је цео честит свет поздравио руску револуцнју с радошћу и да по кушају на тај начнн стварати забуну која им је сталан занат. Сарајевски атентат. У књи зи „Улога Угарске у светском рату”, која је недавно изишла у Лозани, Швајцарска, објављено је сензационо откриће Хрвата, Рудолфа Бартулића, о сарајевском атентату. Ова открића потврџују мишљење да је атентат у Сарајеву био припремљен на аустро-уарском земљишту са знањсм званичних угарских власти. Јер сама чињеница да је уга.рска влада знала за атентат а ништа није предузимала да га спречи, показује где треба тражити кривце. 0 томе поменути Бартулић, који је, изгледа, био у тајној аустрнјској служби, прича ово: Због поверене му неке мисије, састао се је са шефом загребачке полиције, г. Беном пл. Клобучарићем, у његовом стану на- Јелачића Тргу (у Загребу, у куни д-ра Рада, други спрат, десно). Тада му је г. Клобучарић изјавио ово: ,„Маџари су убили наслед ника престола, Франца Фердннанда. Чујте мотиве и доказе које ја имам као и сва наша полиција.” И сада он прича како је он, као шеф загребачке полиције, добио више анонимних достава, меџу којима једна и из Амсрике, о спремању атентата. Све је то он доставио загребачкој влади, а ова пештанској, али из Пеште није дошао Намааа* II 4-оЈ отроаа.)