Србобран

Број 398.

0 гм уј.глн

*****+#+.м<**********+**********+***'*<-*‘'* 1 **-*‘***********$ шез ттт срба слога

* ★ ! I ★

( 5 ЕКВ КЕБЕКАТ 10 К ЗЕООА) Главно седиште; ЊУЈОРК; Њ. Ј. 443 ТЛ*е»» аа б1г**» _ Уогк, N. У. Гла»н» Првдс« 4 »»н: М. И ПУПИН 443 ЛУ. зз биееС, Мса Уогк, N. V. Ги.«н* Псднучседхки: ПАМЕ X. ПАВЛОВИћ 443 \У. 22 51 гее 4 , Меж Уогк, N. VЧланови Управног Одбора за 1917 . СТЕВО БАБИИ 5 N. Пичи«*пе *уе., Оваиввае, Га. НОВАК М. БОГДАКОВИћ КК. I ВегИоу С 1 ић, В|П2к»т Сапуоп, Шжћ ИЛИЈА РАДАКОВИН 1611 Е. КоиМ ауе., Риек!о. СоК.. Ч л • н о ■ а Г 1 а • н • г 0 д < о џ а аа 1*18, 1*17, 1*18, 1В1В: Вох 544, Тип 1 е Сгеек, Ра. 460 Са(еа Ауе., Еаскалгаппа, N. У. Вох 1811, ТРзћеа, Аг/1. поо ВгоаЛугау, Оагу, 1 ш 1 . бгот Е. 8 5 С, Касза* СНу. Мо. Вог. »739, Еоз Апее 1 ез, Са 1 .

ЈОСИФ РАЈНОВИК МИЛЕ КУКОЛЕЧА ђУРО И. ГРЕГОВКТл ГЛИШО РАПАИћ ИЛИЈА ВУЈНОВИћ ВИДОЈЕ рОГО

СТОЈАН ПАВЛ0ВИК ДУШАН П0В0ВИН НИКОЛА ТРБОВИћ СИМО ВУЈНОВИћ ђОРђЕ ПУРЛИЈА

Занснвцж: 413 Ниеу 51 ., МсКееарогт, Ра. 348 — 2.И Л\е., Ке-.у Уогк СЈ1у. Р. О. Во.\ 341, Мјашј, Аг:г. 2106 — 137 51 ., 1 п 41 апа Кагћог, 1 п 4 . 819 5 . \\ т аг 1 егусп!ег А\е., 51 . Еои:5, Мо.

КЊИГЕ СЛВЕЗЛ СЈКДИЊ ; 'Н ИI СГ 1»Л ( К,ГЛ ГЛЕДА ДРЖЛВНА В1АСТ :в ЛК \ .чпт;г Л

II!

★ ★ ★ $ ★ ★ ★ * ★ ★ ★ I ★ ★ ★ ★ ★ * ★ *

Савез Ојадињвних С 4а Слога нсплаћује: 11а пмо осмртЈШнв бОО плн 4000 Днн. За губктав вба ог.а, нли обе р ке, ллв обе вот«, влз јсдзо руке и јвдн/ нчге ..'....$1500 „ 7500 Авв кшља опееиосоои ч«аад : рад $1000 „ 5000 3& вбгувљопу руку ? 800 „ 4<К'0 За взгубљеиу ногу $ 800 „ 4000 За сломљену кичму (ртов>ачу) $ 800 „ 4000 За укочеву руку илн укочсиу , ту $ 800 „ 4000 За изгубљеа иалац $50—$150 За пола одроваве стопе $ 200 „ 1000 , За одреа&пе дрсте па нози $ 150 „ 750 , За изгубљепо око $ 400 „ 2000 ,

За еперациЈе: слепог црсна $ '0; наменг. у бсшици $100; у случају опученостн $75; траломе $25; отпаран, ут| 1 еис $100; жевске онсрацнје $50; опсрацнје шуљсва $25; рака $100; , белог Ч)ева $35; аа оиер&цнје на глави, оку, улу, носу, грлу н еглобови а од 825 до $75; еа отрова ве крвч од $15 (0 $85. Осим тога сваки члан до бија од 50 до 400 долара на име онерације, болне нотноре и осакатниие, које вису горе нарочито да шачене, а према тежики повреде и увиђавности у лравног одбора.

^************************** +

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Дш-ађајп у Русији развијају се са невероватном брзн11051 и узнмају, бар у појсдиностима, сасвим неочскиванс обртс. Док је Керенски покушао да као министар војни спроведе до краја свој ултрадемократски лрограм и отишао војсцн да јс убсђујс говорима уместо да јој наређује; дотле су немирни елсменти у Петрограду употребили љегово одсуство нз првстоинцс за разна ровења н против њега и против новога стања. Вндећи његов успех код војника, члановн познатог Савета Рад ника и Војника. поплашплн су се да га његова популарност не учннп руским Бонапартом те су му почелн спрсмати н правитн разне сметље. Треба имати на уму да је Керенски социјалиста. II он. којн је својим наредбама у ствари уннштио сваку дисциплину у рус кој војсцн, није довољпо раднкалан члановима номенутог Савета састављеног нз рад ничких н војничких делегатп само стога што је, свестан од говорности коју је узсо на себе, дошао у ближи доднр с војском и покушао да у њој створи нзвестаи ред. Може се онда мнслнти какви су тек они елементн којнма ни тај Савет Радника и Војника није довољно радикалан. А њих такође има. Има их н у Петрограду, где наоружани нзводе демонстрацнје у маси; нма пх нарочнто у Кронштату, где су се формално одметнулп од Привремене Владе, прстепи Петрограду отвореним нападом. Назив социјалиста у догађајима у Русији у опште све внше бледи, а место љега све више избпја. име анархиста. И онда нпјс никакво чудо што \

И ПОЈСД-ПНК људи н читаво груие, па које сс до јучс гледало као ии нанредне и слободоумне, важс од једном у Руеији као назадњаци. Миљуков и кадстн ваншли су, па прпмср, у своје време као иајслободоумиији елсмеиах и у Думи н у руском политнчком животу. Ннје мсђутпм требало впше од иеколнко недеља реводуцпје ма да Миљуков са својпм слободоумљем лоб.тсди лред Керенским, а кадетп пред Савегом Радиика и Војпика. Сад је веп Керснскп у опом положају у коме је бпо Миљуков последњпх дана свога мннистрован>а, а јављају се копкурепти и Савету Радника и Војннка, ка ко у Кроиштату тако н у самом Петрограду. Сви који еу Керенског и делегате радиика п војника сматрали за кра-јњс елемеиге доживели су разочарење; сад се види да су оии само средњи елементи. Разу.ме се да немачки агентп у тој мутној води лове рибу. Име злогласнога Ленина, којп је виЈше него сумњив, опет се еве више чује. За њега, како изгледа, ]>аде п одметнпцп у гронштату. Најмрачније всг гн допиру п иначе са разннх ■ ачака Русије. Озбнљпо се, на прнмер, говорн о предлогу . еког младог занессњака да ге цела Русија поделн у безброј малих државпца које бп пмале своју самоуправу н ста јале у врло лабавој међусобној везп; одметнпцн у Кронпггату као да су тај предлог пек н усвојнлн. У самом Петро граду поговара се и о неком органнзованом наџаду на прн г.атну својину којн тек што нп је нзвршен. Са храном изгледа. да стоји врло рђаво: поједини људи донссе своје посте-

ље прсд продавнице намирница, тако се дуго мора чекати да сс дође на ред. Из војске опет допнру гласовн да се последњих недеља руска артнљерија није много чула на фронту поглавито стога што бм рускн пошаци масрнули на тзбџије чим бп им онн почели нз топова убијати ..немачку брапу”. II тако даље. Па ипак нс треба губити наду. Истина је да сс Керенски морао вратити у Петроград пре но што је мислио, како због поменутог хаоса тако п због оставке министра трговпне Коновалова; али јс истина и то да је, по пајновијим вестпма, за коман данта рускс војске постављен генерал Брусилов. А он се нзвесно не би примио те одговориостн да нпје уверен, да се •вс још може свршити добро. То, разумо сс, важи под претпоставком да је се он тога поло жаја примио драговољно. Јср је Бруснлов, као што је познато, бпо поднео оставку иа свој досадашњи положај командан та југозападног фронта још прсд пад бпвшег миинстра вој иог Гучкова, али је Керенски, чим је дошао за министра вој ног, изјавио да он неве уважи ТИ ИИ '1'У 1111 ДРУГС ПОДИСТС 0Ставке, те је тако Брусилов остао и даље иа свом положају. Ако је он и на свој новп по ложај дошао нод сличном околностима, онда, дабогме, љегово постављење за команданта руске војске много не значн. Свакако је незгодно што он на тај положај долази ,ао следбенпк генерала Алексијева, који је жртва радппчких и војпнчкнх делегата. 11 ао што јс поанато, Алекспјев је пре кратког времена у једном свом говору изјавио жаљење што у Руснји нема реда и што иема чврсте руке која би га завела. Савст Радника и Војннка одмах му је јасно дао на знаљс да је с љим незадовољан. и није требало много вре мена па да он го незадовољство плати својнм положајем. Значи да. љегов следбеник Бру сплов треба да пазп да нс говорп такве стварп; п нарочнго значн да оп нс сме предузиматн пншта у духу говора свога претходника, ма да је, као што је показао у једном свом раиијем говору, у главноме н сам његовога мишљеља-. Немачка од своје странс Ч 1 ПИ 1 сво да го стаљс у Русији пскористи. Орган БстманаХол вега изјавпо је ових дана, прг.и пут у току овога рата, да Немачка не жели никаква завојеваља. што се у ствари нма схватити као порука Русији да може добити мпр бсз повреде својпх граница. У истом смпслу мамио јс Русцју и аустрнскн цар у својој, иначе празној н анемичној, престопој беседп. У истом смислу се пајзад обратио Горком п агент Цемачкс и Аустроугарске, бугарски посланик у Берлнну Димитрпје Ризов. о киме је реч у данашњем уводном! чланку. Да ли ,г>с Руснја наиин на немачко-аустрпски лепак, по казаие најскорија будупност. Њој сс, у осталом, поручује из Беча да мнр без анексије значи у ствари само: мир бсз анексије руске територије. Ина че је званични бечки Кореспопденц Биро објавио свету да је „јавно мњење” монархијо

(што у ствари значи: Немачка) противно напуштању Бал кана, те би тако Русија могла доии до засебног мира само жртвујуни слободу Балкана у опште, а Србије н Српства надосе. Колико би то издајство ирема Србнји, која је нознати аустриски ултнматум одбида но савету Русије, било срамно, није потребно наглашавати. Али се ваља иадати да ни најекстремнији едементи у Ру сији непе паети тако ниско и толико убити углед и себи и својој земљи. У осталом, у тренутку кад Амернка чнни, са њој својстве иом сиагом и хитрином, нечувене напоре да своје бреме у овоме рату иоиесе што доетојиије, декање Русије иије внше судбоиосно. Њено издај ство значило би у првом реду, а можда и једнно, њеи пад и њену пропаст, — сад је вев вероватно да Јапаи према томе издајству ни би остао равнодушан — и ми поглавито стога и желимо да до њега не доџе. Јер амерички напор, у опште, узнма сразмере какве ннсу очекивали ни највеаи оп тимисти. Дошао је момена/г да америчко срце бацп у засенак небројени амерички новац, до шао је моменат у коме се за ову силну земљу мора пмати не огранпчена љубав и неограни чено поштовање. Војнпчки; дух, кога тако реип до јуче нпгде није бнло, ниче од једном као из земље, избија од једном на све страие са вулканском снлпном, и носн све са собом. Човек не зна да ли се мора. више днвити правом војнпчком држању идеално опремљених ајЧеричких трупа, илп поносу ц радости до јуче мирољубивих! граџана што је то љнхова вБјска. Ивесно је дакле да ве Пемцп •Лити бијени п да ие иравда победити, па ма како поступила Русија. Пред тнм журним н темсљннм припремама силне Америке, која је јуче успешно изврџшла п другп пресудан корак ка стварању својс велике, своје огромне војске, социјалистички конгрес у Стокхолму постаје безначајан. Више је него нзвесно да се овај џиновскп сукоб нећс рсшити соцпјалистпчкнм разговорима, нити разговорима у опште, и све последпце од њега. биие у томе што пе се иреко његових учесника бацил иемачког „мира без апекспјс” пренети п у понекп кут земљинога шара у коме га раније није бнло. Алп ни то нећс имати никаквог дубљег значаја.. Рибо је ипак нашао да францускнм соцнјалистима не треба дати пасоше за одлазак у Стокхолм, мада му се са много страна поручивало да је опасно оставити на том конгресу руске социјалисте саме са немачким и аустроугарскнм социјалистима. Он је усвојно гледнште Сједнњених Д]жава. II тако су обе велике републнке јасно обележнле. н соци јалнстпчки конгрес у Стокхол му н своје држање према немачком „миру без анексија”. На бојишту ова. нсдеља нијс донела никаквих крупнијих промсна. Бо]јбе је било, п она се поглавнто 1 састојала у очај

СРБИЈА И ЦРНА ГСРА Иод овпм насловом угледни [стро-мађарског агента, Настића,

шавјцарски лист “Журнал де Же неи”, од 15. апрнла 1917, доносн овај уводни чланак; “Условн под којнма је Аустрнја окупирала Црну Гору крајем 1915. остали су врло мрачнн. Изгледа да је воља, тврда воља за отпор српскога народа у Црној Гори била нзнграна н скршена маневрисаи>ем неколицине народ них управљача (раскраља Николе и шеготшх мамелука!) У сваком случају, неоспоран је факат и врло симптоматичан: кад се је стари краљ Никола, на један врло загонетан, сумњив начин повукао на Запад (у Француску), да је један његов син, Мирко, свакако не без споразума са својим оцем, остао у Црној Гори. Касније се је, комотно и лепо преселио у Беч, где је узео вид1ГОг учешћа при свечаном спрово ду Фрање Јосифа и где се показује ванредно реван у истицању своје оданости према Хабсбуршкој Монархији. Другп његов син, најстаријн, Данило, који је ожењен једном иемачком принцезом, од Мекленбург-Стре лнца, немачки зет у најширем смислу речн, налазн се у Ници (близу Моитекарла!). Ог.акпа добровољна подела ове фамилије, између две непријатељске коалиције, врло је интересантна, врло сумн>ива. Ова са.ма чињеница говори много. Већ је у историји династија било слнчних примера, где се нграло отворено и испод астала, где су се давала обећања и контра-обећања, примале обавезе и коптра-обавезе, на начин да би у сваком случају једна врата остала отворена. Међутим стара се иародна пословица врло често обистпнила: да није увек добро седети на две, односно између две столице. Каквн су год били црнп п нздајнички планови дииастије,

онога истог, злогласног Настнћа, који је> био главни аустро-мађарски сведок на познатој “велеиздајничкој” загребачкој парници. Уверена у потребу, апсолутну потребу уједињења Црне Горе са Србијом, Радовићева влада поднела је краљу, у августу 1916, први меморандум у том смислу. Она је истакла да се уједињење не може извести сем под скиптром Његовог Краљевског Височаиства ЛТресто.тонаследн ика Алекхандра, који је током овог рата постао омиљени народни херој свих Срба, свих јужних Словена. У таким приликама Николина би абдикација бнла гим пре, тим више природна, што би била учињена у корист његовог рођеног унука (краљ Пе гар се оженио једнои ћерком Николином, која је умрла 1890. Српски престолонаследннк АЈександар рођен је на Цетињу.) Никола се формално ннје прогивио предлогу; није формално одбио тај предлог. Он је само оклевао. Рекао је да је све то добро н лепо, али је оклевао. Пред лагао је друге солуције. Говорио је да се чека свршетак рата (јер је очекивао победу централног савеза: Немаца, Мађара, Бугара и Л'урака!) Но, на крају крајева, изгледало је да је приициппелио, бно иримно предлог сво је владе. Алн, одједном, прошлога јануара (рапије, раније!), он окреће кабанпцу, баца своју маску. Мннистарство Радовићево је тада дало оставку. Краљ је после тога саставио неки, нови “кабпнет’’, под преседпиштвом једног свог старог офнцира, једног обнчног сељака, неког Матановића и из људи о којима се може казати све што се хоће, само не да су урачупљиии и да представљају икакву урачунљиву власт,

краља Ннколе н његових синова.! 113 Љ УД Н којм нису никад ништа најозбнљнији представинци срн- ј заједничког нмали са српским ма скога народа у Црној Горн да- [ родом у Црној I ори и који су, иас су убеђени да будућност њн као аустријски поданпцп, слу-

ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА (Наставак са 1-ве страпе.) никакав одговор поводом тога и тако он није ништа предузео да похапси неке сумњиве. Затим пиводи како послс атентата, главне личности које су требале да осигурају живот престолонаследнику у Босни, не само нису узете на од говор и кажњене већ су напро тив унапређене и награџене, мимо остале. Даље прича да је после пр вог неуспелог атентата са бом бом Чабриповиг.а, у општинској купп решсно да при повратку Фердинанд не пролази улицом Фрање Јосифа. Мимо одлуку, шеф сарајевске полицпје-, д-р Е. Герде, наведе туда аутомобил н ту је атентат н извршен. Овај Гердс је штн ћеннк н повереник грофа Тнсе. Нова адреса орпског послан ства у Вашингтону гласи: 8 ЕКВ 1 А^ 1 .ЕСАТ 1 СЖ 1531 А т е\\' НатрзћНе Ауепие \Уа5ћт$Цоп, О. С.

0 Г Л А С.

Позивају се сви Срби, Хрвати и Словенцн који су уовој земљи свршили колиџ или ка кву стручну школу (трговачку, техничку или пољопривредну) да се у што краћем року прпјаве Српском Еонзулату у Њујорку. Позивају се да то исто учине и свн Србн, Хрвати и Словенци који су у

хове мале н кршевите земље ле- ЖИЛи аустријску војску. (Неки „ п Гтаниптд Ипић ддилтсатппт пгиг Ј&ВрОПИ СВрШИЛИ НИЖу ГИМИП‘лпт V пгтт?дпетт,\' упртин.ртт.ц гп ( .п I ^ЈсШиша Ј/длип, ад-вокатски при-

ним напорима Немаца и Аустријанаца за колико толико поправе свој^ положај, али су сви ти покушаји осталн најзад без резухтата.

V Л

V* \

жи у остварењу уједињења са Ср бијом. 300.000 стаповника Црне Горе апсолутно су једно и исто што н њнхова браћа у СрбиЈ‘и, имају исте тежње и од кад постоје њихова је жеља била да се уједпне с њнма, било под једном или друго.м формом. До пре рата, династија, њена гарда и претње спољног непријатеља, Аустрије, кочпле су, ометале остварење за уједињењем. Но данас све те сметње, са сломом дипастије н са очекнваним падом Аустрије, падају н нестају. Црногорцп, Србп нз Црпе Горе, осећају прло добро од какве је жнвотне потребе, у првом реду за њпхову будућност, па он■Ја за будућпост целога Српскога Народа, свих Јужиих Словена, да С]збија, знатно увећана, као што се можемо надатн, сачињава једну заједничку државу, добро уређену и демократску, где дпнастије, терајући међусобно ривалство, неће моћи стварати терен страним ннтригама, као што је то био случај до сада. Оил дакле рачунају да треба да се уЈ’едпие са својом браћом под једним, заједничкпм владаром. Ту се не ради о некој фантазнј и. По среди је Ј‘едан стари и познатп пројекат, којп је добио свој‘у звампчпу и прецизиу форму, иннцијативом владе кој‘у Ј‘е сам краљ Никола саставио, прошле године, када га је напустио г. Л. Мијунгковић. 25. маЈ - а 1916. г. Андрија Радовић био Ј’е имбнован за Председника Мпнистарског Слвета п мипистра Иностраних Дела. Госп. Радовнћ је из једне патрпотске и врло угледне црногорске

Станиша Илић, адвокатски пр правмик пз Загреба н аустрпјски резервии офнцпр дапас се ди иа три “мгишстарске столице’’ те, такозване Николине но ве владе!) Та “митгистарска криза”, у малој Николиној’ резиденцпји у Нејн, раз}'ме се, ннје изазвала у јавностн оиу ларму коју је нзазва.та оставка Асквитовог или Брпјановог кабииета. Она је прошла скоро неопажена. Међутим она је вјзло нптересантна. јер се тнче једне обновљене и увећане Србпје, неопходне за сигурност и поредак на Блиском Истоку. Не сме се заборавити да Ј’е српско питање дало прилику Аустро-Немцима за напад и да је оно било увод данашњег великог светског рата. Југословенско питање биће једно од наЈ’важнијих питања при коначном обрачуну даиашњег светског коифликта. Госп. Радовпћ п његовн дру-

зпју, реалку или трговачку школу. Сви они треба да означе ко лико им је година, када су и где свршили школу н шта су радили од кад су изишлп из школе. Моле се свн српски, хрватски п словеначки листови да овјаве овај оглас. ОПОМЕНА.

Срп. Д. Д. Св. Јован Крстнтељ бр. 103 СССС. у Кивани, Ил., опомиње своје члановс којп дугују Друштву чланарину, да исту уплате на идупој седнпцн која ће се обдржа гови, после узалудног покуша-' вати на 17. јуна о. г.

ја са Николом, нису ни за часак помислили да ]’е њихова улога завршена. Опн су уверени да су тумачи тежња и жеља српског парода у Црној Гори п решенп су да наставе свој рад у нстом правцу, ка истом цнљу. Образовали су дакле “Црногорскн Комнтет за Народно Уједињење”, који је примио програм старога кабинета п који тражи, “да се Црна Гора уједини са Србијом н са осталим српским, хрватским и словеначким земљама, у једну једину п независну државу”. Овом комигету је председник бивши цриогорски Министар Председник г. А. Радовић. Чланови су му још трн бивша црно

породице. Као један од иајпстак го Р ска ми нистра: г. М. Вучконутијнх вођа либералне п демо-| вн ^' бивши мннпстар Просвете,

кратске страпке у земљп он Је пре десетак година бпо Председттптс Мпнистарског Савета и ј’ош тада почео је радитп на остварењу потпуног политпчког савеза (јер тада ппје било заЈ’еднпчке границе између Црне Горе п СрбиЈ'е !) са Србијом и па увођењу модерне и демократске управе у Црној Гори. Никола га Ј’е тада п зато, Ј - ер су му се допале становите понуде из Беча, иначе не желећи да раскрсти са свој’им старим аговањем и пашовањем у Црној Гори, бацио у подгоричке казамате, са стотином и више других народних првака, на о-

г. Ј. Спасојевпћ, бивши министар Правде, г. д. Гатало, бившн мпнистар Војни и г. М. Ивановић, члан Обласиог Суда. Комптету ће бити главко седиште у Женеви, где ће издавати и свој лпст, свој оргаи (који Ј - е већ почео излазнти!) Свет Ј’е у опште доста рђаво извештен о свему оиоме што је претходило “пза завесе” данашњем великом светском рату. Вр ло је потребно да се расветлп и прикаже у правоЈ’ боји покрет за уједињење свпх Срба, свпх Ју жннх Словена, тим пре што је овај’, врло природни, савремени

Исто горе назначено Друштво опомињс свога члана бра та Петра Ковачевипа, да своју дуговину а исто тако и казнену глобу, којом је по братству кажњен ради непокоравања на ссдницп, уплати. Ако то не учине, с њпма ће се поступити по Савезним и друштвеним правнлима на идућој седници. Са српскнм поздравом ђорђе Грубић, рачуновоџа.

спову интрига једног ниског ау-и управо потребни покрет от-

крно ситне и несрпске рачуне старога краља Николе и његове фамилије. Балканска пнтања, нека се иико ие вара, представљај'у важиост првога реда.” * Овај чданак, којп је нзашао, па уводном меету, у једном од најугледнпјих ШваЈЖарских листова, потврђује све оно што се до сада казало: п о пздаЈ'п бившег цетињског краља, и о становишту и тсжњама српског парода у Црној Горп, н о важностп покрета п рада избеглих Срба из Црне Горе. Њ у ј о р к, ј'уна 1917. г. С. Богдановнћ.