Србобран

5 КВ 0 ВК — 5ЕКВ ТЛГЕЕХХУ РиМјаће^ ћу бЕШИАИ ЕВ1ЈС6 Т10КА - 1 ' А& 0 ВЕКЕУОЕЕМТ Р11^С ОР 5ЕКВ РЕГЈЕКАТ10К „5ЕОСА”

443 'УадЈ пџ4 З&гсс'

УогЕ N. У.

Вшјлеи Мап»вег: М. I. Кцрш, 443 V/. ша4 5с, N0» Уогк, N. У. ХВХ.*РНОМВ: СНВХ5*А боо*. ЕШЈог: М. Тпуипас, 443 XV. 22п4 бггеег, Иелу Уогк, N. V.

Шн&тА м емопН г1вм од(1ст м имЈ РоИ 01Лсс о! N 0 « Уоск, №. V«, оа4сг Љ« ес! о1 Могоћ I, 1879 -

ЦРНОГОРЦИМА ШИРОМ АМЕРИК.Е!

Б р а п е, Ве* *е сноро година и ио од кад је нааш ужа отадбина, наша Црна Гора, са целим својим становништвом, са целом својом војском, иредата заклетим неприЈатељима српскога народа. Тај је злочин, највеии злочин у историји нашега народа, лознат под именом „КалитулациЈа Црне Горв" и о њему је вел толиио говорено, и у америчкоЈ срлско-хрватсиоЈ штампи, да ја овде не треба ништа да понављам. То је «ио сраман покушај раздвоЈити наш народ баш онда нада је он Оио уЈедињви у «ор«и против заЈедничиог неприЈатеља, у «ор«и коЈа је тревала да нам доиесе и коЈа кв нам наЈпосле и донети словоду и уЈедињење целог нашег племена. Ја пу почвти са ове црнв тачке: Они, коЈи су продали и изручили нашим заклетим неприЈатељима вашу децу и родитеље, ааше сестре и вашу «раку, наше светње и наше олтаре, све ште су паши дедеви етекли од Косова, пошто су све што смо имали бацили под ноге наших крвиих, лрекограничних неприЈатеља. њихових ортака, сада хоие да нам одузму и наше наде, и наше идеале. Сада хоке да осрамоте и гробове наших предака и да нама, живима, подметну њихово нукавичко јаје: да српски народ у Црној Гори, да «и над њим и даље мегли аговати и пашовати, одвоЈе и одметну од осталога •рпекега парода и од наше једнокрвне браке Хрвата и Словенаца! Б Р 1 К 0, ■и сви, писмени и неписмени, млари и стариЈи, одгоЈени поред српских гусллл, леред српске песме и поред вечног лонављања заветне српске мсли, знате прешлест нана уже етацбине. Ви сви знате да историЈа наше Црне Горе ниЈе била иишта друге нега петвекевна, екере непрестана борба ва еслобеђење и уједињење арпскога народа и српских земаља. И онда знате кршевитост и неплодност тих каших краЈева, где се, за време турске навале, склонила била наша, српска слобода и едакла Ј* цело иаше становништво, наше српске становништво, ечекивало као озебао сунц* да с* уЈедини са Србијом и са другим српским крајевима. И што ое ниЈ* уЈединила Још пр* пет година, одмах лосле победоносних балканских ратова, то се има приписати Једино себичним и антисрпским тенденцијама цетињских власнина и терору и претњама њихових бечких ортака. Ну од тада су, нарочито од пре три године, наступили велики догакаји, који су потпуно изменили стару ситуациЈу на Балнану. Европски рат је привремено гишио независности и СрбиЈу и Црну Гору, ну он обепава и гарантује ослобоцење и уједин оње, не само СрбиЈе и Црне Горе, не само српскога народа, него и свих _1ужних Словена. И то Јо питање данас једно од иајважниЈих европских питања. Аустрија пе у овом рату бити побеђена, то неке моки нико спречити, и ми кемо бити ослобођени и уједињени. И ово јо увсрсње данас тако јако, и код сила Споразума и код свих Јужних Слобена, да су век и наша једнонрвна брака Хрвати и Словенци изашли пред европско Јавно мњење са захтевом да се уједине са Србијом и Црном Гором, да сви Срби, Хрвати и Словенци образуЈу једну заЈедничну државу, која ке бити једна Јана брана свакој, евентуалноЈ будукој немачкој навали на Исток. Свесна ове историске чињенице, црногорска, Радовикева влада, која је поеерсњом самога краља Николе у мају 1916 била дошла на власт, и ноЈа Је била састављена од иајистакнутијих црногорских родољуба, предложила је, у августу 1916, краљу Николи да абдицира у корист свога унука, Његовог Краљевског Височанства Престолонаследника Александра, да би на тај начин уједињење Црне Горе са СрбиЈом, које век практично постоји, добило и своју лотребну форму. Краљ се ниЈе противио томе предлогу, али је нашао изговора да га коначно не прими. И тако се ствар одуговлачила. Концем децембра 1916 Радовикева влада Је енергично захтевала краљев одговор, тражеки да одмах отпочне преговоре са Краљевско-Српском Владом и предлажуки арбитражу наше заштитнице РусиЈе у свим спорним питањима. И Краљ је тада' коначно одбио таЈ предлог. После тога Радовикева влада дала јо своју оставку, али г. Радовик и његови другови нису ни за тренутак помислили да је њихова улога довршена. Они су, знаЈуки вековну тежњу српскога народа у Црној Гори да се уједини са Србијом и са другим српским краЈевима и свесни дужности да се ставе на то народно становиште и поведу борбу за остварење тога народног идеала, са осталим угледним црногорским родољубима, који су се нашли у Француској и Швајцарској, организовали Црногорски Одбор за Народно Уједињење. И у своме органу, који излази у Женеви, изашли су са своЈим лрограмом и прогласом на све Црногорце који се данас калаз* у слободи, коЈи су позвати да се окупе око њих и да с њима заједнички наставе аелико дело своЈих предана, рад и борбу за ослобопење и уЈедињење Српстеа и Југословенстаа. Тај програм и тај проглас изашли су век у америчкоЈ српско-хрватскоЈ штампи. Б р а к о, У авој брекоокеанскоЈ, слободној и демократској земљи, Сједињеним Државама и Канади, коЈе се данас боре за исте идеале, за коЈе се српски народ вековима борие и за које се још и данас бори, има десетак хиљада Црногораца. Ми данас, иа жалост, аредстављамо бар три четвртине Црногораца који се налазе у слободи, иоји су у стању да лораде на остварењу заветне мисли својих предака. И данас је маша иаЈсветиЈа дужност да се одазовемо позиву наше браке с оне стране океана. Оии су с* организовали па треба да се организуЈемо и ми. Они су почели, и ми тре«* А* наставимо. Њихов лрограм треба да је и наш програм, камен темељац нашвга рада у овоЈ земљи. Јединстао у раду апсолутно је потребно. Главни Одбор у Паризу треба да води и предстааља понрет пред нашом хероЈском СрбиЈом и пред Јааиим мњењем њених, односно наших савезника. Главни Одбор Је глава, а ми смо теле читавог покрета. За то Је потребно да се чим пре у саим колониЈама у унутрашњости, свуда гд* има десетак и више Црногораца, почне са организовањем Црнегорских Одбора за Народно УЈедињоње. Ових се дана овде у ЊуЈорку отвара КанцелариЈа Главнога Црногорског Одбора за Народно УЈедињење, за Америку, и она к* иа захтев свима и свакоме слати програме, разна лотребна упутства и одгеварати на сва могука питања. Она ке, дон се лроведе органнзациЈа у унутрашњости, док се оргаиизуЈу одбори и они изаберу своЈ Централни Одбор за Америку, бити за све веза изиеру Глааног Одбора у Паризу и Цркогораца и њихових одбора у Америци. Зато се за све што вам Је петребно обратите на њу. Б р а к о, Нашн су очеаи и дедови били пионери српске заветне мисли, борбе за ослобо*ање целега нашега народа, свих маших земаља. и ми не смемо бити друго, како важе в преглае нашег Главиег Одбора у Паризу, него што су Црногорцк увек би*■: берци аа сросно и Југословенско ослобокење и уједињење! Деље са размирицама, ситним разликама и личним слороаима, коЈима данас иоЈе време! То би даиас били злочини. Ово еу велики дани, за аелика дела. И ве-

ч

лика мисао, за коЈу Је српски народ дао век толико жртава, за коЈу Још и данас даЈе толике жртве, за коју треба сви да принесемо своје жртве, треба да нас све прибилижи, измири и уједини, на раду и у борби, као роцену браку. Сви треба, без оклевања, са целим својм Срцем, са свом својом снагом, радом и самопожртвовањем, да се спремимо за велики празник нашег народног ослобоцења и уједињења: свих Срба, Хрвата и Словенаца! Сви под барјак народног уједињења, брако Црногорци! Сви се, за све, обранајте на ову адресу: КАНЦЕЛАРИЈА ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ 105 \\!ез4 40 5тгееГ — Коот 614 N•3» Уогк, N. У. Њ у Ј о р к, 20 Јуна 1917. год. К а п. А. В. Сеферовик.

ПОЛАЗАК БОСАНАЦА НА КОСОВО.

ЧЕТА ПЕТРА МРКОЊИћА.

У нашим пародним причама и песмама, наш стари краљ Петар Карађорђевпћ познат је под именом “Петра Мркоњпћа”. То је најмилиЈ'е име староме краљу, јер га оно подсећа на младост, када је под тим пменом као устаптки арамбаша водио че те по Босни и Херцеговини. Народ из тих крајева чува у успоменама то име као светињу и помиње га са поносом и побожношћу, као Крсну Славу. Легендарно име нашега народног јунака ц Краља Петра Мркоњића прослављено је овпх дапа на један свечаи и значајаи начим. У колонијн Клинтон, Индијана. жнви око 300 Срба Босанаца. Оии су се ту доселили од аустрнјског зулума, још за време анексије Босне м Херцеговине, и раде у угљеним мајданима. Пошто је колонија доста мала и растурена, а од главног пута прнлично удаљена, то у њу ретко ко залази од људп који по народиом послу долазе из Србпје. То је штета, јгр ту живе добрн и честити СрбСп, којп строго чувају ове наше народне одлике и облчаје, д готовн су увек да се жргвују за опште добро Српскога Н .рода. Тј најбоље сведочи следећи прпмер: Маја 27. ове годипе, дошао сам мећу те добре људе и четнге Србе да пх позовем у помоћ Србијн. Дочекалн су ме братски и моме се позиву одазвали патриотски: како српски ваља н требује. !Гз њнхове средине из двојили су се 39 момака, који под заставом одоше да помогну својој браћи. Ради лепог примера пожртво(вања и родољубља пзносим имена ових дивних осветника поносие Босне. I Реља Бањац, 2 Блажо Сантрач, з Обрад Родић, 4 Гавро Бероња, 5 Ннкола Новаковић, б

Деспот Мојкић, 7 ђорђе Ковачевић, 8 Спасо Радоњић, 9 Перо Стрпчић, 10 Душаи Рођеновпћ, II. Петар Грбнћ, 12 Петар Ступар, 13 Обрад Вучковић, 14 ђуро Перпћ, 15 Стеван Карановнћ, 16 Никола Пепић, 17 Триво Стојић, 18 Сава Родић, 19 Петар Мандић, 20 Дмитар Мишчевић, 21 Исо ђоковић, 22 Ника Зорић, 23 Марко Шурлан, 24 ђурађ Радошевић, 25 Стојан Беслаћ, 26 Дако Лукач, 24 Стеван Вукчевић, 28 Милан Радуловић, 29 Ми ле Јерковић, 30 Перо Дрљача, 31 Лазо Мишчевић, 32 Васо Мрђа, 33 Спмо Пухалић, 34 Фрањо Јован, 35 Јово ћалић, 36 Дугаан Ласковић, 37 Станко Протић, 38 Симо Маљтгмић, 39 Миле Керкес. Гве су то уиуци м синовци старих босанских јунака који су негда заједпо ратовалн са иашим краљем Петром Карађорђевггћем који се тада звао “Петар Мркоњпћ. За спомен на то славно доба, када је кроз њнхове горе циктала шара пушка усташког арамбаше Петра Мркоњпћа, овој малој четици далн су његово пме и чета се зове “Чета Петра Мркоњића”. Чета се 30 мај'а кренула на далеки пут право к евоме патрону и вођи краљу Петру Мркоњнћу. То је бпла најлепша нарада, којом се могло прославитн име нашега краља н одужити се Српству. Ово није била иарада, са машкарадама, пего манпфестацду^;родољубивих и патриогскнх осећаја и жртве у прегоријевању самога себе. А “себе прегорјев највише се мо же”. Нека да Бог да у нашнм колоннјама овакве параде учестају, јер оне чнне част и срећу српскоме нмену и племену. Нека је част и хвала браћн Србима Босанцпма у Клинтон, Индијани. Гуслар Перун.

Радаковик, 13.) Љубомир Јанковип, 14.) Никола Вуковић, 15.) Раде Шкориг., 16.) Ннкола Неинш, 17.) Јефта Живкоаив, 18.) ђука Лукип н 19.) Јово Опачић. Из Детроита, Мич.: 1.) Мита Нутник, 2.) Мнлан Новаковик, 3.) Славко Лесковац, 4.) Пера Чошков, 5.) Лазар Давидовип, 6.) Никола Јасика, 7.) Жарко Игњатовић, 8.) Милутин Миљковић, 9.) Стево Стојшић, 10.) Иван Влајковић, 11.) Драг. Илкип, 12.) Драгутин Поповић и 13.) Влада Милив. Из Флинта, Мич.: 1.) Гаврило Думип. Из Клинтона, 0.: 1.) ћиро Радаковнћ. Из Барбертона. 0.: 1.) Душан Станисављевић.

Писмо једног добровољца

Лос Анхелес, Кал., тб. јуна 1917. Преузвпшени госп. М. И. Пупин, Главни Председник С. С. С. “Слоге” у Њујорку, Н. Ј. Велепоштовани господпне:Пошто у дојдући понедЈ'ељак крећем “у бој на Косово”, то мп ј'е дужност, као предсједнпка мјесног Срп. Д. Друштва “Једннство”, одсј. би. и. С. С. С. С. да и Вама, као глав. председнпку наше оргапизације п представнику Срба у Америци овом приликом речем “С Богом!’’ Вечерас предајем част предсједннка и част одборннка Срп. Нар. Одбраие у Лон Анђелесу, те Вас молпм, да ако ја, као пред сједиик друштва “Једниство” и

као одборник Срп. Нар| Одбране овђе, нијесам мог)ће био у стању да вршим све моје дужности како би морао, да ме Ви, као Глав. Председник извините, јер сам сада справан да то све изравиам, да п свој' жпвот поклоним мајци Србији и слободи Српства. Многопоштовани господине, ја још у нади жпвем, да ћемо се барем када сусрестн на сокаку нашег милог Београда, Сарајева, Загреба нтд. кад наша Домовпна буде у срећи и Слободи уживала. Ја Вас наЈ'срдачннје поздрављам н жслнм најбоље успјехе у раду на бољитак иашег трпећег народа % кличем: ЖивЈ’елп! С Богом! Ваш одани Новпца Милошевпћ.

ВроЈ 4 °х ЗБОР И ПРЕДАВАЊЕ У ПИТСБУРГУ. ПА.

Овиме се позввају свв СрСн, Српквње, Хрвати, Хрватице в сви родољуОивн Сјо веви у опиие, војв ашвв у Питсбургу и околици, да дођу иа Јавин збор и предаеање о зиачају Видав Даиа, којв ве с* одржатп иа дад 1. јула о. г. у 2 сата посхе подне у великој Пољској Дворани на 2813 Пеи евша, З-ии спрат, у Питсбургу, Па. Дођитс, браио, па вбор и доведите ваше пријатехе, где кете чути патње и стра дања нашег народа. На збору ве говорнтн више српских и хрватских родољуба. И опет нонављамо: дођите н купнте „цвет са крвавог, али славног нашег Косова”! Дођите сви, да се братскв договоримо како да утремо коју сузу напгој сирочади у Домовини. С тим ћемо уједно прославвтв а Впдов Дап за ову годиЈ е Р га данас друкче славитн ио можемо. До внђења, браво, на абору! Чланови Местног Одбора Српске Нар. Одбране у Питсбургу.

П 0 3 и в.

Друштвени Гласник

0 П 0 М Е Н А.

СРПСКИ ДОБРОВОЉЦИ

(Наставак са 1-ве страие.) Из Бизби, Дриз.: 1.) Васа Новаковић и 2.) Милан Вукасовић. Из Глоба. Ариз.: 1.) Милан Анџус. ИЗ Кливланда, 0.: 1.) Михаило Чок и 2.) Мојо Дамјановин. Из Индианаполиса. Инд.: 1.) Стојан Јаничевин, 2.) Крста М. Шошввић, 3.) Димптрије Барваревић, 4.) ђураџ Далманџпја, 5.) Симо С. Рајковчанин, 6.) Иедељко Добросављевић, 7.) Сибин Станковић, 8.) Јован Вељковић н 9.) Иван Стефановић. Из Акрона. 0.: ’.) Бранко Маљугић, 2.) Светозар Нико.гић. 3.) Никола ( им 1 ! 1 > н 4.) Љубомир Вукичевив. Из Питсбурга. Па.: С) Мирко Пралпца, 2.) Андра Мутив, 3.) Илија Гиговпћ, 4.) ђуро Кнежевпћ, 5.) Нпкола Петрпчнћ и 6.) Стеван Мирковић. Из Ниагцра Фолс, Њ. Ј.: 1.) Маринко Марковпп. Из Јунгстауна, 0.: 1.) Сгево Белип, 2.) Павао Самарџпп, 3.) Јовв'Самарџпћ. 4.) Стапцо ђилас, 5.) Симо Херкман, 6.) Мпле Лончар, '■) такојевип, 8.) Стојан Чича, 9.) Васа ^алаба, 10.) Петар Цревар, 11.) Душан Муждека, 12.) јИилош Доктор, 13.) Илија Самарџија, 14.) Дамјан Кука, 1$.) Васо ВуЈИћ и 16.) ђура Гљатовпћ. Из Фарела. Па.: 1) Стојевип, 2.) Саво Каназир, 3.) Мнлош Чолаковпп 4.) Спиро Клиеурга, 5.) Илија Гркинип, 6.) Марко Бачко, 7.) Тодор Гадомиловпп, 8-.) Вељко Тадиџ, 9.) Лазар Мијатовић, 10.) Душан Мандић,.11.) Јово Лалић,Л2.) Петар

Срп. Д. Д. „Бајо Ппвљаппн” бр. 227 у Мннпаполиоу, Мпн., опомпње следеве своје члапове, којп дугују прошла два месеца своје уплатс друштву н то: Симу Џслајлпг.а п .Току Боројевппа. Ако помопутн члановп не уплате своју дуговпну до 1 јула, морапе се поступптп по правплнма. Друштвепа адреса: 243811 — 26 евња — Мпппаполпс, Мпн. Стеван П. Костик, тајппк и рачуновора.

0 П 0 М Е Н А.

Срп. Д. Д. „Св. Васидпје Острошкп” бр. 141 СССС. у Монарх, Вајо., опомиње свога члапа Мпјапла Зорпг.а п чланпцу Мплеву Кекпи, да пошаљу своју ду говпну друштву наЈдаље до 1. јула о. г. Но учнне лн то, бнпе брисапи из друштва в Савеза, како то правпла прописуЈУ- Милош Џурђевац, предс. Митар Лалиђевик, Тајннк.

ДО ЗНАЊА.

0 П 0 М Е Н А.

Срп. Д. Д. „Св. Сава” бр. 226 СССС. у Мплвоки, Впс„ тражн своЈе чланове Јоку Марпка, Давнда Марппа и Раду Саџака, да се јаве своме друштву п да уплате своју дуговпиу најда.г,е до 1. јула о. г. Не учннв лп то бипе брнсани п* друштва и Савеза. Уједпо опомиљемо све опе чланове, којп оставе ово несто, да се редовво јавхају своме друштву, иначе у случају болестп губе право на болесничку потпору. — С* српским повдравом ђорђо Д. Торбица, лредседник.

ДО ЗНАЊА.

Овпм се јавха свима члановпма Срп. Д. Д. „Св. Сава” Ср. 8 СССС. у Пптсбургу, Па., да ве со нагаа пдупа ссдппца одржаватп 1. јула о. г. пре подне у 9 сатп, н то за то, јер пстог дапа у 2 сата Местнн Одбор Срп. Нар. Одбрапе прпређује збор п предаваље о зпачају Впдовдана. Дужпост је сваког члана да овој седппцн прпступп у 9 сатп, а посде ње »емо заједппчкп на збор којп пе се одржатп па 2813 Пен евњп. Перо Корица, председппк. А. Цигановив, благајпик.

ПОЗИВ НА ИЗЛЕТ.

Српска Нар. Одбрапа у Лебапопу, Па. позпва сву брапу СрОе п остахе Словене пз меета п околпце да дођу на пзлет (ппкппк) којп ве се одржатп после Впдов-Дапа, 1. јула, на фарми ђоке Пејачког. Чпст прпход памењев је српској спрочадп у Старом КраЈу. Дођпте, брако, свп, бпвете лепо н српскн угошвени. Одбор С. Н. 0.

Овпм се даје до зпаља члаповпма С. Д. Д. „Св. Сава — Јпка н Крбава”, број 79 у Мпдвел, Јута, да је закључепо на рсдовној седппцп од 10. јуиа о. г., да сва кп члан овог друштва плава по 31 пзвап рсдпог распнса у времену од 3 меесца, т. Ј. јудп, август и септембар, с разлога, што је превелпкп број болесппх >иапова псцрппо друштвену благајпу. Од 1. јануара о. г. ово је друштво псплатпло болпе потпоре (за 6 месецп) §1,266.00. Тога ради бплп смо прпсиљенп да овај вапредпп расппс учпппмо п брава се умољавају да ову своту чпм прпје уплатптп пзволе ако могу одмах. Свакп Орат треба да пастоји да се ова расписапа свота пе отеже, пошто болеспп чхановн хове свакп своје п па време, што га по правплпма прппада. Ако члапство пе вршп па време своје дужностп према друштву, неве нн друштво бптп у стању удовољаватп својим обвезама према чланству и Савезу. Толпко до зпања п равнаша. Уз братскп и српски иовдрав ђ. С. Лемаик, тајнпк п рачуновођа.

Срп. Д. Д. „Вук Ст. Карацнв”, бр. 117 СССС. у Акропу, 0., познва своје члапове да пзволе присуствоватн ВидовданскоЈ прослави, коју приређује Местни Одбор Срп. Нар. Одбране на дан 1. јула е. г. Прослава почиње са парастосок ногппулпм Косовскпк осветпнцима у овдашњој Руској Православној Цркви, а одатле ве се цео сакупљенп варод кренути у поворпи па позпату фарму нза ватрогасие станице Гумаре, где ве се одржатп излет (ппкпик). Уједпо јављамо брави члановима, којп ппсу прпсуствовалп задњој седницн, да јо решено да со промени стара дворана п то почам од пдуве седниде. Нова је дворапа узета т. зв. Олд Армп Хал, угао Ховард п ћерп улице бр. 50 п 52. Седнпца вс се одржатп 14. јула. Са српскпм поздравом Недељко Симив, тајнпк.

Т Р А ж Њ А.

Срп. Д. Д. „Нова Србија” бр. 301 С С С С у Бнзби, Арпзопа, трааш свога члана Мата Пејовпва, којп Је пошао пз ове ко.тонпје има 2 месеца, а ппје се јавпо друштву. Нека се јави овом друштву пајдаље до 5. јула о. г. Мило Срзентив, председннк. Т. С. Мијановив, таЈппк.

0 П 0 М Е Н А.

П 0 3 И В.

Срп. Д. Д. „Војвода Стевап 'СнгЛе.тпт,' број 213 СССС. у Љамл, Арпзопа, опомпље своје члапове којп дугују два расппса да пзволе платптп свој дут најдаље до 8. Јула 1917, јер ве се ппаче поступптп по правплима. Уз српско поздравље Симо Перишив, рачуновођа.

Т Р А Ж Њ А.

Лука Вељо, пз Трпова, код Сарајева, којп је аустрпјскн заробљеппк у Пталијп, тражн свога рођака Рада Додера пз Шпваља, котар Фоча. Модп га да му пошаљо новаца, логато му је велпка потреба. — Ово је адреса: Бика Уе1јо, РпЈцопего сН Сиегга, АдиПа, Ађгиггђ 1та!у.

На прославу Впдов-Дана, која в* се одржатн у недељу 1. јула 1917. у С. С. Турп Дворапп, Нашопал евња ммеђу 2. п 3. евње. Пошто ве ово бптп наша пародпа најсветпја прослава то се падамо да веве бптп ни једнот Србина нп осталог Словепа, којп неве ову свепаност посетптп, тпм пре што се даје ва најплеменптпју сврху, за нашу С. Н. 0. кво овогодшпњп Впдовдапскп Дарак. У.тав на прославу је бесплатан. Одбор Срп. Нар. Одбране.

П 0 3 и в.

Срп. Д. Д. „Св. Џорђе” бр. 277 СССС. У Лпвпнгстону, Впс., позпва сву браву Србе, као п остале Словепо из места п околпце да пас посете па пзлету (пикпику), кога прпређујемо као Впдовданску прославу у педељу 1. јула о. г. на месту код Потока, 10 мппута Јужно од Колеч Мајпе број 1. Састаиак у 10 сати пре подпе у Коксру Ор. 1. За добру јаљетину, прасетипу, свеже ппво, добру свирку п сво остало побрнпулс се Одбор.

П 0 3 и в. Позпвају со свп Срби л Словепп пз Со. Чпкага, Их. п околице, да дођу на па Видовданску Прославу, гоју нрнређује Српска Нар. Одбрана у Саут Чнкагу, Нл„ п Саут Дпрппгу, у Рпшсел Баш чи па 103-вој н Ипдпапаполие евњп дапа 28. јупа о. г. на Впдовдаи. Нарочпто се позпвљу п умољавају сва паша постојсва друштва у месту да у што всвсм броју овој вслпкој прославп прпсуствују. Сазивачки Одбор.

Н А 3 Н А Њ Е! Браво и сеетре, Србп и Срнкиње града Абердппа п око.тице! Свпма вам је по зпато, како се има вев четири месепа жпво радн па оспивању месних одбора наше свете п велпке установе Српске Народпе Одбрапе, кроз цслу Америку. Мп смо овдс мало у томе застали, алп не због немарпостп на спрем ове наше заттптлпце у којој бп требало да смо свн од првога дапа њепог .оснутка, вев пв разлога, као што је п вама свпма позпато, што бса малог изузегка сви мн радпмо изван града по неколпко мпља. Нппцпјатпвом меснс органпзацнје дру штва „Новп Пазар” нзабрао се одбор, којп вас браво п сестре, овпм позпва на јавнл вбор, којп ве се држати дпе 30. јуна о. г„ па којем мнслимо основати меспи одбор Срп. Нар. Одбране. Србп п Српкиње! Наше је тврдо уверење, да пп један од вас ове вечери певе пзостатп. Почетак збора тачно у 8 сатп. Улазнппа бесплатна. Дворава, у коЈој ве с» рсор одржати јаепгз се касппје огласпма по граду. Сви на збор п рад занапредав и углед мллог нам Српетва! Приређивачки Одбор.

Т Р А Ж Њ А. Алеисандар Костив, српски ђа беглпца, којп сада жпвп у Енглеској жп свога оца ДимитриЈа Костика, > тетског радннка пз Београда. За а; п писмоо братитп се па уреднпшп вог листа.

'•••**«««(**«***** „СРБ#БРАН” не доноси нинакве прмватне огласе, захвалв и тражље. него оамо чиств служ#вне стварм, Савезне и Друшт»ене, или впште наредне. к-к+-к-кк-к-ђ-к4(4(4[4 [ 4(4(4(4(4,4(4, ++[+++#