Србобран

Страна а

СРВОВРАН

Број 403.

5КВОВКАМ - 5ЕКВ ^УЕЕКХУ РићИаћеЈ ћу 5ЕКЛ1АМ ЕУ1ЈСАТ10КАЕ АИО ВЕМЕУОћЕ№Г Е1ЈЛО ОЕ 5ЕКВ РЕБЕКАТШМ „5ШСА” «43 \Л1е«1 аапЈ 8 тгее( Мечг Уогк, Н. У.

ВпаЈпе*« Мапазег: М. I. Рирш, 443 \У. 22 п 4 51., N 0 » Уогк, N. У. ■ ТК1.ЕРНОИК: СНЖ1.8КЛ боо«. Е<1Ј1ог: М. Тпуипас, 443 \У. агш! 51гееГ, Иег» Уогк, N. У.

Вагег«! и •ееохм!-с1д«в тдПег »1 1ћ« РоИ ©Шсе о1 Неш Уогк, ћ. V., сшАех 1ке ас! о! Мжгсћ |, I§г#.

Из Сриства и Југословенства

(Наставак са сламика паше браћс Хрвата и СлОвенаца иа Јужие Америке, из кога ћемо саопштити важни је одломке у наредном броју. Видовданска Прослава у Сан Франциску. По вестима које смо двбили из Сан Франциска, тамо је Видовданска Прослава нмала одјека и међу Американ цима. Тамошљи листови на ен глеском језнку донелн су врло симпатичне уводне чланке о Ко сову н данашњој борбп Србије, а на самој прославн говорили су, са пуно разумеваља, поједи ни угледии Американци о нечо вечипм освајачким тежама Не мачке и Аустрије и о праведној п јуначкој борби СрбиЈе. На нрослапу су бнди позвани и српски посланик г. Љуб. Михај ловић, Теодор Рузвелт и други. Од Крљ. Срп. Консулата у Њу јорку добили смо иа увршћеље ову тражљу: “Тражи се Владимир син Ди митрија Ј. ђорђсвића, 19 година стар, којп се по казиваљу кре нуо преко Париза, Лондона у Руеију, а отуда преко Јапана у Сеперну Америку. Умољавају се чнтаоцн овога листа да јаве Кон сулату Крал.евине Србије у Њу јорку ако им је позпато да се Владпмир палазп у Амерпцн и доставе љегову адресу Консула ту Крал.евнпе Србије у Њујор ку.” На белом хлебу. Неки нашн ллстопи животарнлм су само ст ога што је народ веровао да онп одиста желс добро пародио, те нх потпомагао претплатом и норед тога што о и.ихопој вред иоетп ммје имао високо мшпле ље. Л.ш је љнхово држаље у да иашн.е време отворнло очи це ломс спету. Кад је 'требало од речи прећи па дело и потпомоћи даиашњц покрет иародви за по лазак у стари крај, оии су од је данпут иочелн сметати на спе могуће начине, час се изговара јућн да нм нису по вољн људи којп -гај покрет воде, час тврде ћи да су “елободоумни” и да сгога не могу одобритн покрет којп иароду умеето једне дина стнје (Хабсбургове) даје другу (Карађорђеву). Тн листови оче индно имају врло погрешно мишл.ен.е о зрелости иашег рад ника кад мисле да се он тако ла ко можс завести. Јер наш рад ник уме да направи разлику из међу “новииара” који пишу по тн.м листовима — па ма колпко се они хвалили — и људи који су на челу данашљег народног покрета, а.тако исто у.ме да на прави разлику н између тираи скс Хабсбургове династије н на родие дннастије Карађорђевнђа, која зиачи слободу за све и сва кога. Таквнм својим држаљем тн су листови сами себи изреклп пре суду. Наш је свет данас потпу ио обавештен о томе, ко вреди, а ко не вреди, ко радн за народ, а ко протнв народа, н он својом претплатом пеће и даље потпо магатп листове, чији се посао своди на грдље свега пгто је чес тнто и ваљано у нашем јавном животу, н на ометаље сваког здравог народног покрета. Сво ју блнску смрт као да осећају н самн ти листовн. Као год шта се осуђенима на смрт испуљује по следља н највећа жеља, ако је иоле остварљива, тако су исто н они запелп да што внше задо вол.е своју вајкадашњу највећу жељу: да што више нагрде свакога ноји је бољи од љнх. Они при том потпуно заборав љају ону мудру народну изре ку: Ко више себе пљује. на об раз му пада. Нека нх! Ко год што чиии, све себи. Ако им “Народно Тро вило” и нспуни молбу те пре стане прештампавати љихове разорне члаике, народ ће ипак - лако увидети да се љихов рад иодудара са.радом аустријачког

прве стране) “Народног Лисга”, званог “На родно Тровило”. Немио случај. Приликом све чаности у Питсбургу десио се један немио, али врло карактери стичан случај. Кад су говори већ бнли одржанн и свет се до чео разнлазити, један од заведе ме браће Хрвата улучио је прп лпку да свима гласно запрети Аустријом. Онда је на љега осу ла таква киша од батина, да би био премлаћен да се није уме шао г. Гргуревић и буквалио га заклопио својим телом, про стревши се по њему. Тај запеде ни јадник је поред тога и ухап шен. Кад су некоји од наше бра ће Хрвата покушали да га осло боде затнора. рекавпти судији да је за своју ногрешку дово.т>но кажњен, судија је, како сазнаје мо, одговорио: То може бити ваше мпшљеље, али ппје и моје. По моме мишљењу, свако који ради против вас и вашнх добро вољаца, ради и против ове зем ље, јер су нашн интереси једнн и исти. ' Добро бн било да ово имају ма уму они који против иарод ног покрета бушкарају тобоже чувајућн амернчке иитересе. Није тако. Кад је уредввк „Србоораиа” у прошлом броју рекао да је уредиик „Дневнпка” неколико мес|вцн био „на рравом путу” и да стога ннје могао бптн похваљен, оп је имао на уму његопо држањс у иашим пародним цитањпмк. и то се јасно видсло нз белешке „Увок ио заслузи”. Руска револуција иема I- тпм никакве везе. Шта о руској ре волупијн пише Исак Д. Левпне у Њујоршкој „Трибунп”, за уредпика „Србобрапа" може битп само заиимљнво, али нг н меродавно, јеЈГЈе ов одавно навпкао да на ствари гледа својпм очима, и јср јо. ирс него што је постао урсдинком „Србобрана”, и сам бпо сталац дописпик једнога велнкога и ‘угледнога енглескога диста. — Да јс урсдпик Дневмиков одиста бпо „на рђавом путу", један је доказ — ве једипи — што је морао поручивати „Иародном Тровплу” да пе бранп Дневннк (он лрло добро зна да га „Народни. Лист” није „бранио” ^због ппоааа о руској револуцији). и шго се данас, кад је народни покрет вен неколнко месецп па дневном реду, мора позпватп иа оио што је писао — пре тога покрета. Алп мп чувамо неколпко бројева Дневннка, из којнх ес впдн како јс ои пнсао п за време тога покрета, п то г.емо, ако затреба, згодном прнлнком п изнети. Само то није потребно. Уреднпк „Дневнпка” п даи данас доспсва да изгрдн све и свакога, а не доепсва да пожелв сренап пут пи Видовданској чстп пи чети „Зрпнеки”. II опда иас још учп да је Дпевник — „царска задужбипа”, дакле као Студеннца, Жича, Раванвца пли којп други сличан манастир! Све то впди народ, и ту грдње иигата ие помажу.

Због селидбе штампарије у којој се штампа „Србобран" прошли број изишао је дан ра није. Из истога разлога овај број излази два дана доцније, јер је „Србзбран” узет у рад тек у среду 18 овог месеца. уместо у понедељак. 16-ог о ме сеца. ТРАЖЊА. Савезнп члан Ннкола Радако вић. који се сада иал 4 зи у Зигле ру. Ил/ тражи свога брата Ада ма Радаковића за кога незна већ дуже времена а који се је налазио пре годину дана у Акро ну. Ахајо. Ради важних ствари нека се јапи чим пре на адресу: №ко1а Кабаколчб, Р. О. Вох 42 2еђЈ1ег, 111. ТРАЖЊА. П 11 Лаза Алкић, родом пз Камени це, који се сада налази као за робљеник у Италијн, тражп сво га рођака и селлка Павла Попо внћа, нека се јави на адресу: Рпјцошего Ш ^иегга 1>ага А1кк ОеТасћашепго СгоТа Козза, Кота 1 га 1 у.

1

г —

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Читав низ изненађеља карактернше прошлу недељу. У Немачкој су извршене промене које је могла диктирати еамо велика невоља. Прво су стигле вестн да одлазе са свога положаја Цимерман и Хелферих. два нозната немачка министра. а после неколпко дана дошла је и вест о паду немачког канцелара Бетмана Холвега. Вен саме те промене говоре јасно; мора бити нечега трулог у земљи која прибегава тако коренитим измена ма. Околности иак, под којима су те промене извршене, још очигледније истичу унутрашње невоље Немачке. У Гајхстагу је. наиме. избила од јрданпут јака опозицнја пре/ 1 а Бетману Холвегу, која је тражила извесне унутрашње реформе, како бн се омогуни. а контрола над радом немачј е владе, али која је поглавито истицала потребу да се одг.гах објаво немачкп услови ми ] а. Значи да је неповереље грема доеадашњој немачкој полнтици ухватило дубока корена, ч да је нада у успешан ксход рата јако заљуљана. Мо л да је главни подстрек за опо зпцмју дг.шао и са стране. Аустриски цар, који се осека све несигурнијим на престолу у колико се рат вишс отеже, радио је преко папе и немачких католика да се по сваку цену уравна иут за закључење мира. п свакако није проста слу чајност што јс баш центар, са стављен од немачких католика. био у Рајхстагу језгро опо знције и најжнвље тражио да канцелар изнесе немачке услове мира. Али никакав подстрск са стране не би могао створитн толико пезадовољство. колико се испољило у не мачком Рајхстагу последњих дана, да за то незадовољство нема хране и у самој земљи. Не треба бити ни оптимнста. ни једностран па утврдити да су Немцн у току последњнх не деља доживели чигав низ разо чарења. Кад јс 1 Фебруара от почела сумаренска акција, Немцима је њихова влада дала наду да ие рат бити врло бр зо свршен — за два до три ме сеца — јер је Енглеска без хране. те пе морати капитули рати. Међутнм .је, ево. вен шести месец. пристигла је и нова жетва. а од енглеске капитулације ни трага. Кад, према томе. нови канцелар изјављује у Рајхстагу да су подморнице .учинилевишено шго се од њих очекивало”, он очевидно не говори истину. И не само то, него последњнх недеља број потопљених бродова стално опада. тако да је 8 јула био мањп но икада од 1 I марта на овамо. Узбуна коју су баш, данас нанравили амерички листови због опасности од сумаренске акције не може се дакле узети буквално. бипе да она има за задатак да ускори градњу антисумаренске флоте. која по првобнтном про јекту треба да буде готова тек у новембру; јер јс и код Зајма Слободе још последњега дана ббјављено на све стране да ни је цсо уписан, а после се показало да је упнсана читава ми лијарда више. Поред очевидног неуспсха сумаренске акци је, дошао је Немцима н чнтав низ других разочарења. Ступила је у рат и Америка, и то не само новцем и индустријом, као што се у почетку очекивало, него н војнички; у току од године дана њена пе многобројна и свсжа војска би ти у могућности да дотуче Немце, ако се дотле још буду држали. Уз то је дошло велико разочарење и са Русијом. У Немачкој се очевидно рачунало да ће последице руске рево луције бнти засебан мир, било отворен, било прикривен, који би се састојао у сталној неактивности руске војске. Уместо тога дошла је једна снаж—-—г на руска офанзива, која је за сад застала, али која је нриморала Немце да превлачењем своје војске на руски фронт ослабе свој фронг према Французима и Енглезима.. Осим тога. дошла је и пооштрс на блокада, која пе онемогупи ти евако снабдевање Немачке помопу неутралних земаља. И најзад, у вези са свим тим, дошло је страховито падање немачкога новца, којн сад има само половину своје номиналне врсдностн. — Све су то ствари које Немцича морају бити онако исто јасне као и другом свету. и незадовољство у Рајхстагу је сасвпм природна појава. Пзнонадио је само свршетак кризе. До носледњег часа изгледало је да ће се она завршити попуштањем п 1 . 011 песијама, по предлогу Бетмана Холвега. Алн су се онда од једаппут појавили у Берлину, као фактори и цареви саветодавци, немачки престолонас.тедник, маршал Хинденбург п генерал Лудендорф. и крај кризе није било тешко предтТидети. Престолонаследник је био највоћи поборнпк овога осеајачког рата још пре но што је о!| избио. а Хинденбург је имао озбиљан сукоб са Бетманом Холвегом у пнтању сумаренске акцијс још нре неколико месеци, јер се Бетман Холвег дуго одупирао оваком варварском рату са подморни цама. не из човекољубља, веп стога што је предвиђао да пе он довести Немачку у сукоб са целим еветом. Бетман Холвег је дакле морао неминовно ићи. Да је усвојено његово гле диште, по коме треба дати на роду више контроле пад државним пословпма. онда би прва последица тога била мир без анеђсија, за којп су се у напред ПЈјЈиснпли незадовољнпцп у Рајхстагу. а по свој ирилицн п напуштање нодмор ског рата у данашњнм размерама. Немачки престолонаследник н Хинденбург били су дакле сасвнм прпродии лротивници Бетмана Холвега; цар је то знао, п зато их је и позвао на саветовање. Тако је аутократија однела победу. А ли је овај отворен сукоб цара и његове околине са народем ипак једна слабост и нсмачке династије и немачке царевине, јер се пз њега може изродити свашта. Тога сукоба до сад није било, бар не у том об лику. п 011 је најбољп доказ не само да Немачкој иде рђаво, него да је то п у самој Немачкој јасно. Министарске кризе биле еу на дневном реду и у другим зе мљама. Из рускога кабинета иступили су свнх пет кадета (Мнљуковљева странка), јер је од привремене владе од једанпут тражено да призна ау тономију Украјине (југозападни дсо Русије). Како би, по љиховом нахођсњу, то прнзна њс постепено одвело распарча вању Руснје, јер би се за Украином јављали са тим захтевом и други крајеви Русије, они су сматрали за дужност да се одупру п употребе и послед њн аргуменат — оставку. У Петрограду су у везн са тнм питањем избили нереди, које јс Врло дрско али и врло невешто изазвала незнатна група тако званих максималиста, са Лењином на челу. Пушкарано је ммрно становништво, из вршен јс известан број и других насиља. чак је чињен покушај да се ухапси и сам Керенски, али јс Прнвремеча Влада најзад успела да поврати ред. Лењина, на кога се и раније сумњало да је немачки агент, од један пут нигде нема. — Целе прошле недеље ру ска је офанзива стално напре довала, и број заробљеника и заплењениХ топова стално растао; засјој јс наступио тек првих дана ове недеље, услед појачања. која су Немци добн-

ли са запада. Борбе се воде на целом фронту од Риге до Румушјје. али је њихов исход за еад још неодређен. Делимичне промене кабине та било је н у Енглеској; само ј 1, она остала у засенку пред тешким борбама на копну, на води и у ваздуху. Да би маскп рали своје домапс тешкопе. Не мци су вршили очајне нападе на Енглезе, али без успеха. Много горе срепе били су Нем ци у аеропланској битци, највећој од почетка овога рата, јер су у њој изгубили око 30 аероплана. Поред тога. Енгле зи су им у Севериом Мору заробили чстири трговачке лађе. четири су им потопили. а неколпко оштетили. На француском фронту. н на Ени. и код Вердена, н у Шампањи. водиле су се крваве борбе, у којима су час били нападачи Французи. час Немци. Све су оне свршене без крупнијих измена и махом не повољно по Немце. нарочито код Вердена. Поводом народног празника 14 јула добио је Председник Поанкаре масу че ститака, међу којима се својом садржином нарочнто исти че честитка младога грчкога краља. Краљ Александар назива у тој честмтци борбу Француске борбом ,.за право, правду и слободу” п додаје да ће и Грчка „бити срећна да учествује у њој у будукности”. Венизелосово гледиште огледа се Дћкле у том телеграму сасвим јасно. Па ипак Венизелос има теш копа са младим краљем. Тако је пре неки дан стигла вест да се Константинов син ненка да потпише указ о сазнву законн то изабране скупштине, у којој је Венизелос имао вепину и коју је Константин распусцио кад је позвао на владу Ску луднса. Сину је неугодно да та ко отворено осуди рад свога оца. У вези са тим његовим опирањем веп су се. биле појавиле н вести да пе н он нпн трагом Константиновнм: оне се за сад нису обистиииле, али се лако могу обистинпги. ако он и даље буде внше имао ча уму да је снн свога оца, но да .је I раљ свога иарода У Канади је било жесгокнх демонстрација протиз опште војне обавезе. Изгледи су меетнмице пмалп карактер побуче, али нпак нема никаква разлога страховању да пе допи Ц(. лраве побуне. Занимљива је вест да је скорашњи државни удар у Ки ин био немачко масло. Да је успео, његова би прве нослсдица била обнављање односа између Немачке и Кине. Према томе је брза републнканска побсда у Кини чист иораз нс само несуђеног цара н њсговог авантуристичког генера ла. него и немачке политике.

ђс т успех и])ве емисије Зајма С. ободе, када' је узело учешле преко 4,000.000 лица и уш сало чнтаву мнлијарду 1:000.000.000 — внше но ш о је тражено, тако пе се иста поуздано утврдитн и ‘корм-

— ЈоШ само једну, госиоди не, отрже се нз уста једног ов дашњег фрапцуског свештени ка, са златним крстом на нрсима, — шта сте хтелн с тнм рећи, кад‘назвасте ове људе „Гаврили Прмнцппи”. коју ве

ст.) које од тога имају Влада и ]>у ти људи верују?

грођани. Оне се у кратко мОгу изразити овако: 1. Јаче интересовање наро да за рад Владе. 2 . Вепа и брнжљивмја употреба права гласа. 3. Ностенено учвршпивањ< правог псциоиалног осепања. 4. Вепа штедња и тековина. 5. Пречишпенија нолитика. 6. Гс.Ђп појам о народној части и всће самопоуздање но јединца.

ДОПИС ИЗ МОНТРЕАЛА. НАНАДА.

те

Господине уредниче. Најлепше успомене незаборављсне утиске. које су оставнли наши „Видовдански добровољци” на овдашњи на-

— 'Господине духовниче. нађите макар које новине, које су штамнане равно пре три године, па ћете видети, ко је био Гаврило, а ово су све брапа његова. И зато су овај дан изабрали да докажу својим бившим „родитељима”, да нису одјојили једнога него хиљадама Гаврила. А за веру што ме питате. бипу вам кратак, као што је и њихова вера: све молитве покрај дугач кога ..верозања” свели су у једну кратку и скромну: „Победу (.'авезницима, иронаст не пријатељнма. а нама слободу. Оче свемогући!” — Сад вас нотпуно разумем. господине, оиростите и хвала вам на свима објашњењима.‘сине непобедивог наро да. — Молим, молим, господине. Хвала вама на интересова њу и том лепом називу, који

род, не ои оило право да не осјете свн нашп Југословени ди нама није првн ћут чути ни

ци!

'јц Ј

НАРОД И ОБВЕЗНИЦЕ ДРЖАВНОГ ЗАЈМА. Од Преспироа Министарства Финапсија у Вашингтону добнли смо под горњим пасловом овај чланак: ..Највећа непосредна услуга коју амерички народ може учмнити у овом рату за општу слободу састоји се‘ у томе да пружп средства за сналсно вођење рата. Ово издаваље обвезннца (бондова) јесте првн корак. Ја озбиљно препоручујем сарадњу сваког грађанина широм Америке у овој родољу 'бивој услузи. „Свани човек и свана жена треба да стоје уз овај зајам. Уил. Г. Мак Аду, Министар Фннансија Сједињених Држава.” Апел на свакога грађанина, иа свакога човека и жену у Америци, не само да је учинио потпуинм успех Зајма Слободе. који је за.внсио од своје популарности код народа, него ће донети п друге многоструке користи и Влади н грађанима. Као год што је поуздано утвр

љем овог пространос континен та. Још од 30 јуна, жад је стигла прва група добровољаца из Њујорка на овдашњу станицу .Бонавентуре” и свратила позорност овдашњег грађанства на ссбе, још та станица до овога часа кад Вам ово пишем, није остада без макар некодико стотнна радозна лих гледалаца. Глас јс у Монт реалу пукао, да сваким возом долази‘по једна група добровољаца „Малене али јуначке Србнје” — како је они овде назнвају. Клицању публике није било краја, нити се оно може описати, као што је немогућс описати весело н јуначко држање наших заточника, на које је, оних часова, хиљадама радосних и сузних очнју уперено бнло. Појединци су им из публике нрилазили са ђштањима: Ко су и шта су ови људи и између какве нацијс су изабрани ови племенити и ретки тинови? — Ово су све „Гаврили Принцнпм”. одговарао сам им са највећим усхићењем. Неки су се задовољили мојим кратким одговором. а неки су опет тра жили више објашљења, на што су добили овакав одговор: — Ово су „изабрани” како их ви назвасте, али не, како ви мнслите, по обличју, стасу и љепоти. већ по срцу јуначкоме — изабрани између југословенске расе, коју ви боље нознајете под именом „аустриска пасторчад”. 'Ово СУ.С«Н0ВИ злопаћсног народа. Ни } с бин коЈему Је зла судоина додели- 1 г ла Хабзбургову маћиску за-. штиту. Усљед претераног „ми ловања” п „посиновљавања” „размази се” ова пасторчад н изгуби 'сваки респект према својим „родитељима” н поче пред њих излазити са разним захтјевима. међу којнма јб био први п најглавнији — Сло бода. — Слобода?! Ох како би вам радо ђо дали, кад би то у општс н постојало у нашој „прћији”, био је „родитељски" одговор. Стога не тражн те више од нас оно што за вас. не постојн. 'него идите — идите — идите тамо дадеко — далеко преко мора. у земљу „сре ће п слободе”, а ми ћемо се већ побрннутн за напуштене домове ваше, додадоше „заштитници . II године за годииама су пролазиле, а овн су људи тражили оно што су давно и давно изгубили: правог родитеља н Слободу. И ево им је дошао сретни час, где у нсто време иађоше обадвоје! На ђоше свога родитеља у сину своје крви и свога народа Петру Карађорђевићу. а слободу им обећаше и већ се за њу заложише најкултурнији и највећи народи — чија сте деца ви, господо. Хвала вам!

читатн. Присутни пљескају и кличу: жеље§ничко звоно даје знак поласка. а наши соколови. раздрагани и пјевајући, у.тазе у вагоне и поздрављају се са Монтреалом. Воз номало измиче, а глас звона губи се у узвицима: Гуд лак! — Вив ла Серби! и Живели Савезни-

Д. М.

ЈЕДНА МОЛБА. Админнстрацпјп “Србобрана” потребни су лримерци Србобра на од прошле 1916. године и то 37 ј н 373 број, стога се умол>ава ју она браћа која су те бројеве сачувала да нам пх изволе усту пптћ, на чему у напред захва љујемо. ш

Нова адреса орпсног послан ства у Вашингтону гласи: 8ЕЕ31АМ ћЕСАТГСЖ 1531 Иелу Нагарзћие Ауепие ЛУазћхпкњп, 1>. С „СРБОБРАН” Је најраширенији, највеии и најјевтинији српски иедељни лист. Он је орган Савеза „Слоге”, коЈи броЈи око 13.500 члакова а чита га преко 20 хиљада особа. На „Србобрану” сарађују и сарађиваме и у будуке наЈ познатиЈи српски писдн. Претплата на „Србобран” стаје само 60 ЦЕНТИ ^ годишње, и према томе то је наЈЈевтиниЈи српски недељни лист на целоме свету.

нема изговора да не буде претплатиик „Србобрана”. Пошаљи претплату одмах и користи се овом ванредном приликом, а обавести и друге.

Шиљање новца у стари крај Саопштава се свој брали Србима, Хрватима и Словенцима да је најбоље и најсигурније слати новац у стари крај преко Српског Црвеног Крста у Женеви. — Адреса: Сго1х Кои*« ЗегЂ«, Вигвви бе гепаецуиешепи Ч, гис Рјсгге Р»бо ОвпЈтс, Зшам, Еигоре. Нов&ц треба слати у чеку који гдаси на швајцарске франке, а у писму треба означити тачну адресу онога комв се новац шаље.

аТ *