Србобран

ЖЈМВЕК 405

ШЕМГ мокк, м, н. пгокавдв

ЈЦБУ аб.^917.

т«».

СРБОБГАН

СРПСЈГИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБЛ СЛОГА

5КВОВКАМ

8ЕКВ КАПОКАЕ РАРЕК АN4) ТНЕ ОКОАН ОК ТКЕ 8ККВ КЕПЕНАТ10Н ..8ЕООА"

Број 405

И.УЈКЖе, Њ. Ј.

Т1ГГВРТАЖ, 13. клзв-г —јсдг •

јула 1917.

ГОДИНА 7.

ча, ном

Нов терор у Србији Њу Јорк Таимс од прошлог понедељника доноси ово саошптење: Аустриска влада отпочела је нов терор у Србији, н велиге групе Срба воде се посведнсвно на губилиште без нкаквог ;уђења, по нзвештајпма које је тајним путем добио Чарлс Пср глср. председник Ческог Народног Удружења. У много слуа не постоје никакве оптужбе против жртава, а ни у једод њих нема доказа о кривпци. У Крушевцу и Јагодшш вешања су посведпевни догађаји. Да би застрашили Србе, вели извсштај, Аустријанцн су иЗћислили нову врсту страхоте. Вешања, која су јавна, фотограФишу се, и онда сс хиљадама тих фотографија растура по земљи да би послужиле као опомена Србима шта их чека ако "* буду одани цару. Више тих фотографија нађено је код неМачких и аустриских официра, заробљених на Солунском фронту, и сад су у рукама чешких вођа у Парнзу. „Срби којп су под бугарском владом пате толико нсто колико и Србн који живе под аустро-ма^арско-немачком владавнном”, вели г. Перглер. „Један српски ђак, чпјс се пмс не мо жг казати, испрнчао нам је овај скоро невероватнн догађај, који је он гледао својнм очима: „Бугари су одвсли повснн број углсдних Врањанаца из Врања у Сурдулицу, која је удаљена од прилике двадесет пет километара, а лежи близу саме бугарске границе. Међу њи'а су се налазили н овн: Јанко Вучковик, Аритон Миљковнп, орђо Стсфановип, ђорђс Петровић, Аритон Пантазијсвпћ, За»ир Дингарац, трговцн; Тома Зафировић, народни посланик, ома ђурђсвпћ. председник првост. суда. Сви ти људи му‘»"ј-су НАКОЈППГ.П дана, а потом стрељани на инјацн. Најбога хрТо&а? у^^ањут-Птојан Србинац, прво јс опљачкан, а м убијен.” * Толико Њујорк Танмс. Ми од своје стране имамо да до10 да је извештај о овом покољу у Врању потпуно тачан, ;а се то иарочнто видн из имена, од којих су нека добро нозУата н уреднику „Србобрана”. Колико год жалнмо све те невине жртве, не можемо а да не забележимо да су оне својом смрћу учшшле српској ствари много већс услуге но што на првн поглед изгледа. Бугари су, наиме, у својој дрскости до;азивали свету да је источна Србнја насељена Бугарима, п. !едну такву изјаву дао је недавно преко овдашњих листова, (I бугарски посланнк у Вашингтону. Први одговор на ту бугар ску безочиост била јо нролстошња крвава побуна у околинн Ншпа и Лесковца, дакле баш у крају који су Бугари нарочито прпсвајали; а као други може се сматрати мученичка смрт ових Врањанаца, којс су Бугари такође присвајалн и тобоже „ослободили” од Србије. Тома Зафнровпћ, Дннгарац п другп прави су правцати Врањанци, н да у њпма има п једне капи бугарске крвн, Бугарн нх зацело не бн убијали. Да је потпуно тачна п вест о аустриским злочпнпма, читаоцн знају већ н по слнцн, коју је пре неколико недеља донео Србобран. Онн т.е се опоменутп да су вешања, приказана на тој слици, нзвршена баш у близини Крушевца. и да су н место вешања и поједпне невннс жртве на јсзовтој слнцп познали наши народни посланицп нз крушевачког краја. II горњн извештај „Њу Јорк Таимса нзреком помиње Крушевац, јер вели да су всшаља посведневни догађајп у Крушевцу и Јагодини. Све ове грозоте не сме заборавнти ни један добар Србин. Српска је дужност да- о њпма буду обавештени чак и наши нотоњи нараштајн, јер се нз њих внди и ко су п каквп су српски непрнјатељи, а и ко су н каквп су Србп. Све те жртве немају никакве друге кривнце до те што нене да пљуну на свој српски образ и своје српсво име; тн људн дају живот, али не дају своју светнњу. Ово нарочнто треба нмати на уму данас кад су неки међу нама — срсћом врло мало њнх — вољнп да српски образ баце под ноге радн много ништавијих стварп но што је живот.

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

м. т.

Председнику Југословенсног Народиог ВиЈела г. дру. А Бианнини-у стигла је ова захвала од српсиог посланика у Вашингтону, г. Љ. Михајловила иа посла ну му брзојавну честитку поводом рођен дана српског краља Петра Првог. ГОСПОДИНЕ ПРЕДСЕДНИЧЕ: Краљ. Посланству Је част известити Вас, да Је примило телеграфску честитму, коју сте изволели послати у име Југословенског Народног Внјека ооводом ролендана Његовог Воличанства Краља Петра и одмах Јо упутидо Његовом Величанству преко Министарства Иностраиих Дела.

Кр. Посланство са својо стране сматра за дужност, да Вам, као представнику оправданих тежња свију Срба, Хрвата н Словенаца за ослобођење и уЈедиње ње, захвали на изразима родољубивих жеља и да даде израза свом дубоком уве рењу, да не се, сложним напором нашег троименог народа, у вези са нашим монним Савезницима, ускоро остварити наши идеали. Изволите примити, Господине Председ ниче, овом ориликом уверење о мом поштовању. — Са искреним поздравом; Посланик, Л>. МИХАЈЛОВИћ.

Да би скрепули пажњу са ј свога нсзавидног положаја, о коме јс било говора прошле недељо. Немци су ударили у очајне нападе на све стране. Већ неколико дана они со јјз све снаге упињу да пробију француски фронт на Енн, и та нх утнцања стају огромнх жр тава, алп остају без резултата. Карактсристично је међутпм за стање немачке војске да оиа апсолутно и не покуша ва да нређс у општу офанзиву на западном фронгу. Она се ограничава на локалне нападе, које обпчно врши са всликнм масама и велпкпм утрошком топовске муниције. Тако су, нап ример, Немцп само у току последња трн месеца извршили око 40,папада да би повратнли изгубљену линпју Шмеи де Дам. и увек се врапалн разбијене главе. Рачуна се да пх само ти напади стају око 100.000 људи. И њпма мо ра бити јасно да- би један снажан општи напад стао мање жртава п донео внше рсзултата, и кад га ипак нису предузимали, значп да за њега. нису способшг. Треба се опомепути да су Французи :пе те П'» ложаје, које бн сад Псмцп хте ли да поврате, освојшш једним снажпим налетом, којн је ћ]>ајао свсга неколико дана. Бптка- на Енн у опште све впше подсепа иа славну француску победу код Вердена. Раз лика је само у томе што је немачкп иеуспех код Вердена нспољио немачку немоћ за даље п])одирање, док овај пеуспех на Енп испољава нешто впше: он одаје немоп Пемаца да задрЖе и оно што су воћ имали у рукама, јер се сад бор1 воде око положаја, које су Немци већ бплн освојили. па их пзгубплн. Као што сс видп, ова разлпка између Ене и Вер дена такође иде на штету Немаца. Како је снтуацнја на запад ном фронту у опште очајна за Немце, види се н по резултати ма енглеске офанзиве, која јс овпх дана навршила годпну. У току те једне годнне Енглезп су. према једном поуздапом извору, заробилп преко 75. 000 Немаца, запленнли преко 400 топова и напредовали на подужем фронту, који местимнце достнжс дубпну од 20 мн ља. На супрот томе, Немцн су свега успели да пре неколпко дана, северно од реке Пзера. нзненаде два енглеска батаљо на, кад су привремено остала без заштнте еиглескс флоте, н да прп том заробе 1250 Енгле за н нешто ратног матернјала, То је у току целе годнис највећн број енглескнх заробљенпка који је Немцима пао у ]>уке. Све дотле, у току од читаве две године дана, Немцп иису моглн запленити нн један јединп енглески топ. Једпом речи. Енглезп су у току послегње године несумљнво доказали п надмопиост своје војске, п надмоћност своје артиљернје и ратне спреме. Да се то правилно оценп. треба пматч на уму да су се Немци спре мали 40 година, а Енглсзп само две године, јер је љпхово

војничко спрсмање почело онога дана кад су ступили у рат. Дода ли ое томе да с\ Енглези, н поред немачгих нодморница, остали госпо -ари п на мору, да су веп 061Лб дилн храну за читану го,»нну дапа, да број њих.>вих потопљених ла$а стг,> но опада, и да ираза борба иротив додморница тек мма да дође: оида ће се разу>е гп срдита иемоћ Немаца, кс^а. се испољава у убијању енЈлЕских жена. н дсце из аероЈ лана, и у поздраву „Бог убиг Ен глеску!” I! немачко напредовањг > а руском фроиту В11ШС ЈО П<ЛНтичке ио војничке прим.т '. ,[,.]/ Немци очевидно не на 1 р( дују стога што су војшчки нлдмоћни над Русима, вегг.о 1а што су преко разних (/Зјјгх аги ата. успели да делиЈри ' потконају дпсцпн.шну у |у. кој војсци. Али и тај успе| им је резултат неке нарочитоЈиемачке умешности — одјтога су они далеко — вев оглблн■>-, сти игто у Русији, нар|'ш; чх, ссверозападној, има врлс мго' го Немаца, који су рЈркј.гЈјс ситуација озбиљна, нс! тт| с ба очајавати. Војска, којагЈ после толиких ровења. и убзорних утицаја била у ста да нре гри недеље отпочне нако сјајну оФанзнву н за" л би близу 40.000 Немаца и |устрнјапаца, не може претр ти олако дефинитиван сл Главна смегња, одсуство цшшше, може лако ишче ти баш стога што је земља' рпасностп. Али су за спас д цип гпе предузете и друге ])е. Ји рсискгг, који је данас само мшшстар председник, го и диктатор са пуном влг{Ј! ћу. развио јс сву енертју побсди И СПОЉНОГ II унутрг њег непријатеља. Ои ће 1 гсм битп 'у толико сиергич! ји у.колико извесно донс и сам осспа грижу саве због овога што се данас дс г ; а. Црви доказ о н.еговој рс постн да свс обзире жртвујс спае отаџбпне лежи у п што свој кабпнст није сас вио из самих соцпјалиста, [•о јс половину портфсља, дс ше ,маље важнпх. уступио социјалистима. Његови на рн могу лако п по други бити крунисанн успехом. у/и то свакако од свега срца жлп мо. за спас, наше велпке Фовенске сест])с п ради што ло])ијег ослобођеља наше штапене и опустошене земље. 1обеда наших савезника и н ше ствари обезбеђона је, па м;'ка 10 се развијале ствари у јрснјн: али јс она много блгда, ако Русија буде успела.. П':амо стога мџ на догађаје уЛ 7 сији ниЛго никад моглп глГцатп равнодушно. кроз некгте „научне наочари”, пего ’«о стално гледалп са. најживг ш болом и са чпсто српског медпшта, стално имајући нруму да свакп изгубљени ,.ан значи стотине и ^чљаде тских живота мање. У Америцп се све живлЈ вр ше припреме за ра.т. Вунње коцке извршено је успеш!, и

г с че

V

I

'Ј пме Је учињен први непосредлн корак за стварање велике амерцчке војске. Норсд тога, Конгрес је усвојио законски п])едлог, којпм се за грађење ваздушне флоте одређује сума од 540.000.000 долара, што чини преко три милпјарде франака, За ту суму предвпђа се ваздушна флота од неких 22.000 аероилапа са, од прилике, 100.000 људи, што је одиста јединствсн рскорд. Најзад, Председник Вилсон, којп пасгаје све вепи у колико Америка дубље улази у раг, пре дузео је енергичнс мерс, ие обилазећи при том ни крупне личне- промене, да се што п])е изведе грађење антисумаренске флоте. Тај је корак у сваком погледу оиравдан. Као што смо наговестнли већ у прошлом броју, нссимизам амермчкпх .шстова односно не мачке сумаренске акције ноказао се као неоснован, јер нросечан број потонљених тона И3.10СП С00.000 месечно, а не, као што је бпло ногрешно забележено у једном телеграму 1 ш Јондона, 1,000.000 тона. Али је тај песимизам добро дошао Председипку Вилсо му у ЊСГ0ВОМ ](ОДОЉуб11ВОМ •:ц''-^ћу да што пре доскочи

немачким гусарима, те стога. погрешка од читавог милиона тона месечно у поменутом лондонском телеграму заслужује нашу иуну захвалност, па била случајна или не. За иас је, најзад, од нарочитога интереса конференција која се сад држи у Паризу, п чијп је главни иредмет Балканско питање. Колики се зиа чај придаје тој коиференцији, видп се по представницима по јединих савезника. Тако Енглеск/ заступа сам миннстар председник Лојд Џорџ, са министром спољних послова Бал фуром и генералом Робертсоном, шсфом врховне команде; Талијани су од своје стране послали, уз другеп редставнике, врховног команданта, гене рала Кадорну, а Французи су, поред осталих, одредили и мн нистра председника Рнбоа, ко ји председава копференцији. Иозив за ову конференцију потскао је од енглеске владе. Ми с.ш се да ћо нредмст конферен ције бити савезпичка офанзива н <1 [ алкапу, пошто је новнм ста! :■ ) ствари у Грчкој нозадина обезбеђена. а тако исто н изравнање српскцх п грчких пнтереса с једпе п талијанеких с друге стране.

ЗЛЈАМ СЛОБОДЕ И ПОЛИТИКА

Од Едварда Томе Тејлора, члана Кон<реса из Колорада.

Онај члаппк добилн смо од прееОпроа Мшшстарства Финанспја у Вашиштону. Може се с правом иротпоета вити да ће иародао учешпе у куповању државних обвсзница. поред многоструких других користи за државу и парод. нсс.ум п> 11 во допринети и пречпшћавању у полптпцп. Утврђено је на основу аутентичног извора да пре ове емисијс обвезница Зајма. Слободе.није било внше од 300. 000 куиаца државних обвсзница. а п они еу били махом из богаташких класа. Кад су завршнп бројевн показали да је овога пута преко 4.000.000 становника Сједитвених Д](жава купило обвезнице Зајма Слободе, била је ја сна чињенпца да сад у Амери цн нма толпко људи који ће се ка-о државнп повериоци, интересовати за државне послове. а нарочпто за финансиску

литици. Оно ће те милионе Американаца поучнтп о потребп н користи државног газдин ства, а тако исто и о начину вођења фннансија и поштене политике. Услед тога ће преко 3 % целокуиног стаповништва, шнром земље, узимати јаче учешпе у полмтицп и гледаће да не буде лудорија ни раснпања. Уписнвање обвсзнпце Зајма Слободс ствара јавно родољубиво интересовање за финансиско и материјално благо стаљо наше земље. Стога ће сваки власник такве обвезнице понети са собом на гласање чврсту намеру да заштити и обезбеди свој финанспски удео у држави, па ма како тај удео бпо мали, п то на тај начпн што ће гласањем уклонити што више чинилаца рђаве управе којп, као што сви знамо, постоје. Политика као цслина преста ће да буде нека далека апстракцја, која се не обраћа нм ператнвно на просечне грађане. Она ће нмати тејкњу да их

политмку државе. Епо год што је народно у- | наведе да мисле не само о свочсшпе в])ло мован подстрек за ( ј; 1Л1 правима него и о својим лпчпе финансије, бпћо тако дужностмма. Они ће те дужно псто монан подстрек и за вође ње државних финанспја п то нс само Фппансија целокупне државе. него и фниансија појединих савезних држава, округа п г])адова. Пошто политика контролише Државу, народно учешће неће битн без одјека ни у по-

ети нспуњаватн са вшпе старања и више трезвености у мн сли и речи. * Она ће обележнти почетак једне полнтичке ере, на вечиту елаву наших грађана и зарад потпуцијег и трајнијег благостања свакога од њих, а с њима и наше земље.

Из Српства и Југословенства

Добро пам дошлп! Пре неколи го дана стнгао Ј - е у ЊуЈ - орк г. Мн.гош Мпавовић, позиати црногорски политичар и члан Црногорског Одбора за Народно Ујсднн.еше, у пратњи младог г.

ђуре Вукмпровића. Леп глас ко јн г. Ивановић ужвва међу браћом Црногорцима, и због своје полнтнчке зрелости н због стра дап.а којпма је радд свога поли тичког уверења био изложен,

Напред, браћо! Приврсме за полазак трсве Видовданске чете веп се приводе крају, те стога треба да поштају сва брапа Србв која се мисле јавити.

свакако је иајбол.и доказ да ће он поверену му мнсију нзврши ти на опште задоволхтво. Али ми од своЈ - е стране нстичемо да г. Ивановић и у личном опхође шу прави најбољи утисак и да и својим држан.ем и својим разговором одаЈ"е дугогодишн.ег борца за народна права п народну слободу. Нека му Ј - е срећан рад. Српскп протест. Поводом си стематског изнураваша Србије, од стране Аустроугарске и Бугарске, које се коси не само са осећајима човечпости, него и са одредбама међу народнога права, упутио је посланик Србпје у Паризу, г. М. Веснпћ један енергичан протест Влади Сједин,ених Држава са изЈ"авом да Србија мисли тражи ти одговарајућу ратну оштету. Преко сто милиона круна изнуђено је од народа у Србији само у готову, остављаЈ"ући па страну материјалну тптету. Бугарскп терор. Српске војне власти дошле су до ј"сдпог званпчног бугарског документа, нз кога се види да су се Бугарш пот пуао избезумили. Сзима -сргг скнм заробљеннцима, интерниннраним грађанима и регрутима из Моравског Краја поручнле су, наиме, бугарске власти, да ће не само свако од њих бнти стрељан ако покуша да побегне, него да ће му се и кућа спа лити, имање конфисковати, а по родпца интернпрати, или тачни је речено уништити, У овом рату било је већ на страни Бугара и њихових савезника свакојаких свирепстава п злочина, али оваквих још није, бар не под фирмом државних властп. Нечу вен је злочин већ и то што су становници Моравског КраЈ"а, чисти овеЈ’ани Срби, узети силом у бугарску војску и прпнуђени да се боре против рођене браће; због тога злочпна је поглавито н избила пролетошња побуна у Моравском КраЈ"у. Али су Бугари у злочннству просто надмашили сами себе кад сад за бегство тих јадних људи, које је најприроднија ствар на свету, прописују не с»мо смртну ка зну, него и уништење њихове имовине и њихове породице. Ови злочини, као и сваки дру ги злочин, платпће се једнога дана. Да тај дан нпЈ"е далеко, ви ди се баш из тог неурачунљивог држања бугарских власти, јер Ј"е стара истина да Бог ономе кога хоће да казни прво одузме па- ‘ мет. Бугари су показивали више уздржљивости докле год су веровалп да ће се овај рат свршити повољно по њпх, и у колп ко внше губе ту наду, у тоднко више губе п памет. Да су њихови злочпни учеста ли и прешли сваку меру, види се и по томе што се п у разним велпким листовима Ј"ављаЈ"у све нсцрпнијп пзвештаЈ"и о њима. У данашњем уводном чланку са општавамо извештај Њу Јорк Таимса, а помпњемо да Ј"е један врло исцрпан извештаЈ - донела п Њујорк Трибјун. Поред тога у Њујорк Таимсу објављен је и један по Бугарску врло неповољан уводни чланак, у коме су бугарске наде на сплетку са засебним миром немилосрдно искасапљене. Црквена општина у Џанстауну. Колико је покрет за полазак у (Наставан на 4-ој страни.)