Србобран

Стрвва 4

Врој 406

Па онда она, још страшнија ноМ Ала се те ноћи зарезују у душу! Била је то лијепа мајска ноћ са пуним мјесецом. ведрим небом и мирисом цвијећа и траве. Он. се зауставио код њему до бро познате куће п кренуо пре ко неких дасака задњим врати ма. Изценада га заустави неко шаптање. Он познаде њезнн глас. — Впдиш Бићо, оговарају они мене на сваком кораку, оговара ју ме, јер ме мрзе, а ја... — Не говори о том, — преки де је Бићо — знам ја, па и да си ти така била, ниси сад, знам ја то добро, нисам ја дијете, знам ја, да ти је^срце чишће од оног мјесеца горе, и то ми је доста О том више не гсвори, ти си мо ја, јеси чула, ту додуше не можемо, али има свијета још! — А што ће ти рећи брат?! упита она за брата, јер је добро знала, да тај брат њу добро зна. — Нипгта, разумије он то бол.е него ја. А што ти мислиш, да је брат??? То, што нас је једна жена родила??! Не појмиш ги то! Ето, узми, да животиња окоти петоро, н свако од њих петоро своју бригу води и не смета једно другом. То је природа а.. Све ћу ја то тебе учити, кад ■будемо скупа! Са колико ли је бола и јада ишао кућн те иоћи!!! Стотину се пута запитао до куће, зар је то онај разумни Бпћо, и зар је могуће, да он то учини. —Није могуће, није мсп^уће! — тјешио је самог себе, а савјест се упријечила у њем и дуго није могао да заспи. Питао је сво ју савјест, што га иече, што је он крив, а савјест је само ћутала и само иекла. Није могуће, неће он то, то он само тако, као и сви мн, ништа је то! Он заиста није мислио, да ће то Бићо учинити али Бићо је једие вечери отишао и није се вратио. Те ноћи нсстало је и ње. Петнаест дана Снниша ни слова проговорио није, а Спнишин ка је за неколико ура ослабила, да би је тешко познао, пала у, кревег и три дана није устајалх Јда-настали гади и дбн п и с'%ЈЈ»-не ноћи. По дапу је гледао Сннишу и Синишинку, и' сваку је њнхову рнјеч протезао на се, н сваки поглед доводио у' везу са Бнћнним одласком. Он је тврдо био увјерен, да они мнс.те, да је он свему крив. а ћуте н у срцу га осуђују. Сијасет' осјећаја ломило се по њему. Понајирнје жалост за Бићом, а онда љутнна, што није могао иронаћн ниједпог слова, којим бн бранно Бнћип поступак пред самим собом. Покушавао је он то внше пута. Млад је и треба да научи — па — воле се, зашто да то не учине, — па — можда ће бити сретннји с њом, него с оном. с којом би га ћаћа женно, и много таких одбрана налазио је он, али је осјећао да је све то скупа слаба одбрана, никаква одбрана. Онда стид пред Синншом и Синишинком, па љутина, зашто се стиди, кад није крив. По који пут би га напала воља да стаие пред њнх и да их

али што да их уппта:

пнта. По ноћн је опет савјест пекла. Гадна је савјест. С њом се не да разговаратн, она као жива жерав ка на грудима пече п само пече. И коначно ствар је била недовршена. Зар да све остане тако, како је сад? нешто је ваљало почимати, а није се нмало што почети. Врнјеме је текло, а стање је остајало исто, гадно и мучно. Напосљетку постало му је нееносно и тијесно, и он се ријеши да отпутује. И бпо би отпутовао; али једнога предвечерја закорачн он у кућу, и у су мрачју за столом угледа Синишннку, Синишу и Бићу. Никад се два створа нису тако весело поздравила и загрлила као њих два. Али домало он се уплаши од Биће. Бићо је био превише слаб, а од часа на час кашљао је оним чудним кашљем, који слути на јесен и жуто лишће. Сви су запажали тај кашаљ, и свима је он ломио срце, а нико ннје имао снаге да поведе разговор о њем. Нестало је весеља, сумња је сваким даном била мања, а бојазан већа. А Бићо се прнљубио уз стару СиниЛЈИнку, па никуд да се макне од ње. Он је постао онај стари Бнћо, свима превише добар и свима нревише драг, в чим је он био бољи, тим је по

све њих било горе. Једнога дана Бићо не устаде из кревета. Он је цијели дан сје дио узањ и разговарао с њим. Пролазио је дан за даном, а Бпћо сваким даном горе, никако да се отме од кревета. Устане ма ло, па опет легне, па опет устапе. и опет легне, док напосљетку није сасвим пао у кревет. јед не ноћн / 5 идо му је јако слабо, н те ноћи му је Бићо много говорио. — Мното је путева кроз живот, а свн тн путевп воде јед но мјесто. Изабери макар којн, одвешће те у гробље. И онда, што ти је човјек? Ништа је човјек, ништа, Дамјане мој, човјек је нешто, што гази тим путићпма а путићи су ништа друго него путпћи, а главно је оно, куд Онн поде. А они воде у гробље, рекох ти, и сад се пита, шта је фобље. Ништа нема изЗГ-гробља???... Ништа пред гробом, а ништа за гробом?.. Како је њему онда бнло, то не -може нико појмити, Шта би он био дао да је могао те ноћи каг.ати Бнћи, има нешто иза гроба, има, пешто што је јаче н од тнх ::;ивотних стазица што воде у гробље н од самог гробља има, један нови жнвот, силан и лијеп... Алн то му није дозвољавао његов првашњи разговор са Бићом, а оида његово властиго увјерење, и он је само ћутао. — Дакле све ништа... све ни шта... а нрирода је, велиш, створнла ту ииштицу?... А зашта ? Ту се Бићо засмијао баш као да није 'болестан, а посље се тај смијех нретворн у кашаљ, н Бнћино лице добп мученички изглед. Чудновато је то, Дамјане мој, Зар п 'гп пишта, и> ћаћа нншта. н мајка пишта, п кућа ништа, н млииовп нИшта, н букови ппшта, и срце пигита, п ду|ц\ ништа.. . .•Чујем, како буковн шуме, а то ниЦЈта, а онн ипак гауме. а овђе дави ова чађ, н дпм пц и то нигата, а опет дави... Моасем ја рећн, да је н овај кашаљ пншта, алн грудн ипак бо1е... Тешко је то, Дамјане мој, ишчупати срце, н жиле око п.ег, п нематп нншта!... Бнћо је забио поглед у једну мр.ишу на знду и дуго су ћутали. Бићн се ннјс имало што рећи. II ако је то болило као да ти неко циједн крв из срца, ипак јс ваљало ћутатн, ћутатн пити. — II оно, — проговори опеГ Бићо, не скидајући очпју с мрљице — што те мучи па самртп, оно лнје смрт. 111 то тн мислиш, Дамјане. оно су посл.едњи боло»н. што смрт дозвољава, да тп пх живот зада!.. Што ти мислиш?. — Ја мнслнм о нечем другом, Бићо. мнслим, како ћемо ми лнје по живити, кад тн оздравиш ! — Ја ??! — са миого зачуђења уиита он тако, да се јасно вндило, да је он сигурап. да неће преболити, а онда се опет загледао у ону мрљицу. Наједном не ки свијетли зрачак, кг-ји прнпада животу а не смртп. дотаче се његовог лица. — Отворп прозор, молим те! Дуго је Бићо гледао кроз про зор док му је он нешто прнчао, а најзад га прекнде: — Сјећаш ли се ти оног јасепа у иашем’ гају? Тако се подањ чује шум наше Јадове... Бнћо још нешто хтједе рећн

СР10ВРАН том, што му се вјетар пграо с бијелим косама, знало се, да није камеи. Он је онда наслонио > главу на зид гробља. То је посљедње. чега се сјећа. Онда је иадошло нањ ово чудо, од кога се не може отети. А какво је то чуд , што је слетпло нањ н што га гушн трн мјесеца, што му не да ни да здраво ма о чем размисли. што му је убило вољу и иа рад и на живот, н што га је приковало уз кревет н не да му данути. Свега га је смлати ло као да ј пао са печег високог и сав се угрувао. То је исто оно што је копало у њем и тровало му дугау још кад је Бићо првн пу*г пијап кући дошао, па онда стотину и стсгтицу других ноћи. Да. то је оно исто чудо, што само пече и само ћ\ти. убија и ћути и убЛће ћутке... Па што ои-; да?... Како оно Бићо каже... “Сви путеви воде у гробље”... П њега је јадника један путић одвео тамо, кратки, изверугани путић, пуи чемера. Како је он волио своје млинове! Па нпак га је живот довукао овамо, као као да се уморио од тог затво- да би нз најљепше горе најљеприо је очи, а поцрњеле усне су ши цвнјет пресадио у какву гад му се лагано мицале. То нико иу и нездраву мочвару. Ни звјез није разумио, што је он гово-ј де пијесу ове звијезде, говорио рио. Неко.је вријеме лежао тако. [ би он, п право нма; его, пи он, - Мајко!.. он отворн очи н Дамјан огкако је дошао у ову педаше у прозор. Синишника га је I отвори прозор, али само на по - 1 гледао у звјездано небо као што лаг. Бићо опет затвори очи, п је знао у крају. ,\ овђе гуши... опет се његочл лнца таче једаи ‘ Лијепо је оно небо, право нма једва примјетни трачак живота. ' Бићо п Јадова. п млннови н све. Дубоко дол,е шумила је Охајо Камо среће, да је Бићу послурнјека. Бићиие се усне мало ма шао. сад бп њих два били госио к.нме, и само је Дамјан по мица- дарн своје земље па својој Јадо11 у усана разумио. . ви, на свом огњишту, са много — Ја.. до.. ва... ј зрака и много среће. Да, да,. . Он је онда дуго, дуго сједио алн пут живота нпје водио тамо. п мптрпо Бићнио дисање, а на-. А што лн је пут живота, водио јгдном му се учпни, да се Би- је један пут м тамо. п то је онај ' пут којим је Бићо хтио...

врат му проби хладан зној, очи му се укочпше, а очни га жнвци заболише, и осјетк страшан боа у затиљку. Ваздуха му све више поиестајаше. Да престапе о том мислити, паде му одједнскм на памет, а Оида бијесно и сулудо згужва кошуљу псд вратом, као да хоће да се задави, повуче се мало горе као да је сам себе једном руком днгао, стлше зубе, а лнце му се искриви. — Ти мораш, — избаци ои, I репај ал мораш... Он се опет прнкова уз кревет и лагано се сабираше. ТТсто је овако кишовито било н иарало срце. Блијед и слаб, посве изнемогао лежао је Бићо на кревету, врло је тешко и непрапилно дисао н гледао у ону мрљицу на зиду. — Је ли то Дамјан ? — прошап та он. - Он му прнђе. Бцћо га је гледао необичгго велпким очпма и спремао се, да му нешто каже и наједном, као да се бојао, да не покварн дисање, иагло прошапта: —- Ја ћу умријети! — а онда

зе.мљу ниЈе нндно звнЈезде, појмила н индио је, алп се пнкад ппје за

ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА. (Нагтавак са 1-ве странс.) )1исао наш даровити приповедач Бора Пегровић, и кој‘у доиосимо у данашњсм броју. Чмтаоцн "Србобрана" споменуће се да је од истога писца била и лепа приповетка “Добровољац”. објанљена пре неколико недеља. Хапшење Јефтановића п Шоле. 1 лигорије Јефтаиовић, бивши председник босанског “парлам.ента”, којн је тек пре неколико месеци пуштен нз затвора, ггоно по је ухапш.ен, а тако исто и на родни прнак Воислав Шола. Као што је познато, н Јефтаиовић и Шола представљали су умерени је елементе у Босии и Херцеговини. Радикални елемеитн били су окупљени око Мостарског 'Иарода под вођством Душана Бас иљевнћа, Николе СтОЈ - аногпћа, \ роша Круља, покојног Рисга Радуловића н других. И кад се сад и ти умереии елемеитн гоне и хапсе, значи да је Аусгро-Угарска решена да се ослободи свнх внђенијих Срба, без обзира на њихову политичку боју. Јефтановић је већ био осу ђен иа годнну дана тамнице управо нн због чега, и пуштен је из затвора тек крајем прошле го дине. Овога пуга ухапшенн су и о 11 и Шола па основу неких

новпх докумената , којп пх тобоа;е терете, н они су већ предати на суђење Сарајевском Суду. Значи да нови цар није ниш та бољн од старога, и да ће Босиа и Херцеговина тек онда дахнути душом кад буду игачупане из хабзбуршких камџа. Јодно драгоцено признањо. У С.‘Дневннку од 23 јула стоји од рсчп до речи ово: , 1нмогред речепо, до сада 'је збиља најбољп аргуменат иаших „спаснтсд.а” прот .1 намр бпо тај, што је „Народни Лист” ирештамиапао наше чланке. Пе би ли бпло вријеме да се ов манс овога сосла? Само обзиром на н> ми смо се до са да устручавали да радимо како је требало да се ради, јер •смо се бојали да ће прсшгампаватп ваше саставке и тиме прушати нашим иротввнлпима средство у руке да нас прсд народом оптуже као ортаке Зотија и плакеиике швапско-мађарске!” Прпчитајтс пажљнво ове речн. Њпх је папи 10 урсдник „Јадрана”, а С. Дневкик ирештамиао ш је без икакве ограде, што значп да кх потиуко одобрава. Из Н.ВХ се мерутпм јасне ввди да јс „Народ нн Лнст”, званн „Народно Тровило” и отворснн аустриски агонт, прештампавао њпхове чланке. Прештампавао је ие јед пом. два пута или трн пута. него систоматски. Загато? Очевидно зато што су му корпсно служилп у његовом разорпом раду за рачуи Аустрнје. II уместо да се тп листови тргну и почну пнсати тако да „Народнп .Тпст” нема рачупа да прештам пава њпхове чланке, они му поручују —

да се

манс

тога

поела! И

не

само то,

него

још

додају да

су

се само

из бојазни

од тога

пре-

ћин кревет љуља па сие јаче јаче.

Једиом часу он прекпиу ми-

га?! А да је теби сад једпа молитпа!!! Долазн вријеме н ти Неш као и Бнћо.. . како оно Бићо рсче.. . “тробл.е иишта, оида је п жнвот ништа... све ништа” зар и Бићо ништа, и Бпћо н ишта, а тп ето лежиш ту и екапапаш, и велпш Бићо је ништа. !Г скапаћеш тако, надоћн ће оно... — Скапаћу! •— избоци ои, и сузе га облише. Скапаће, настављао Ј'е он мислити, скапаће и ничег иеће бнти. А куда ће ово, што тако пече

— Дамјане! — внкну га неко сли, внђе стаЈ)у Синишинку каI! прихвати га. I ко га гоии иапоље из куће, прпи ^ — Дајте воде! I пут се нађе око у око са тим чу-; и боли, да ли ће оно и тамо пе— Пзнееите га у другу собу! ј дом, које га убпја. и он задрхта. ћн? Како је то све чудно! Ено — То је бнло задње, што је чуо, ј Слика за сликом испадаше му I Бићо, лијеи н млад, добар и па1! тек се на сво.ч кревету оспјес- пред очн, стотину мисли заче у , метан, са јаким жељама и велиједноЈ' секунднЈ.ЈаЈ.н се нп за јед ! ким падама, и на једанпут све I ништа. Очи гледају, руке се мп( чу, уста говоре, и за једаи час

Т 10.

Око трн сата уипђе Синиша пу не прихвати. у н.егов)- собу, лагано му приђе, . — Стани, стапи... . стани

I пол.уби га у чело, а онда му сна пн

шапташе оп, н

ета поче ее

псте те Ј)уке, исте очм п спе псто,

кпо пЈгнтегиу главу на груди и | мнцатп, а зрака му понесгаЈаше ; а иишта сс не миче.

нагло истрча напоље. Он мало попостаја, замислп н разумједе. Јурну на врата. али мјесто на и тр- 1 »рата удари собом о зид. јурну ј на другу страну н погодн на пра та. Дуго је тражио б|)апу, а најзад отворн и хтједе ииз басамакт, алп ту. га дочека био... неко познат... и загрли га. али га он одгурну, стрча у Бпћнну собу. Бићнно лице бпло је покривено бијелом плагиом. Он нагло прпђе и падс по њем, да га љубп, ал се одједном нађе око њега много свијета . Сјећа се, да су шаптали око њега. пукли га да легне, водили га на зрак, а они су му се чинили свп туђи и неПЈТИјатељски, и он нх је етрашно мрзио. Погреба се ни мало не сјећа. Сјећа се. да их је много било око њега, али он никог ие познаваше, и свн су му бнли досаднн. Довезлп су га с гробл.а кућн и онда се сјећа... сјећа... — Ух. како је могла, како је могла, како је могла.. .

Она је стајала иа сред собе н'!ник,

оно чудо искочпло Је пЈ)едањ јаснпје но икад прнје, и тражило је рачуна. — Нисам крив! — избаци он кроз стнсиуте зубе. а еузе га почеше гушити, — водио сам га путем правде и поштења, учно ко Је то ј сам га, шта је живот и што је човјек... А што је живот?.. . А што је човјек?.,. испријечило се њего,по чудо; ти си. Дамјане Синпшин човјек, а кажн. што је човјек! Тч! си прожнвио живот, а кажи, што је жииот! Говори Дам јане Синишин, говорн! Бићо је бпо чист као суза, а ти ниси био задопољап с тим, ти сн хтио, да се он измјени. А што је тебе вукло, да силазиш тим људнма, и да им отимаш и оно мало светн н.а, што им још људи нису оте ли? Што те вукло к њима, да учиш њих? Твојн дедови иису читали мудрнх кињга. с којима се ти иапајаш, па су зато ипак зпалн сачуватп чојств-о, зато ипак није мимо њихову кућу ни када. прошао снромашшг пут-

гло скочи с кревета и кидајући незе притрча прозору, отворн прозо]) н скљока се на кољена. — Мој' Бићо... мој Бићо! шапташе он — а ја, ја сам убпца! Крив сам, крив сам... Облнше га сузе и он наслони главу на прозор и плакаше. Дуго Ј'е остао тако, а онда лагано поднже главу. Велпке пахуљпце снијега енпале су на нрозор. Вјс тра више није било, само је шумила ОхаЈ - о ријека, снажно и велпчанстпено. Тако шуме Бићинн млипови, помислио је оп, а сузе су му јаче потекле. Бићнни млинови !. . . А чији су сад млнновн?!.. Стоје они и сад, сагпу .III главу у овој светој поћи, слушају шум својих букова што узалуд дозивају п.пховог Бпћу ц чекају да их зуб времена сломи п да нх једне оваке ноћи набујала Јадова понесе. А стара врба

- - ■ штзмваввња устртчава.тп да раде „кахо је требадв да се радц". Овп, другим речима, вризиају да је водударност иамсру њпх&вог г.тедншта п педишта „Народиог Лнста'* још мвого в.'па но што смо имали приликс да впдвмо читајуви „Народии Лнст”, само пм је иехгодио да со то обедоданц прештампавањем њпхо1 шх чланакЈЈ у „Народном Лвсту". Да ли је још нко подигао оиако тсшку оптужбу кротив себе? Ми смо се и пиаче агран.авали, гледајућп за послсдњПх седам ме сецп како Народнн Лист пЈкчнтампава Днепникове члаике радн агптацаје мсђу оаведеним Хрватнма, п како С. Дневник, који је за то врсмс имао увек пуна кола грдње за свс н свакога) ни јсдаипут не изгрди због тога Н. Лист. Зграњавали смо се п због тога што је у југословенском нптању С. Дневник наладао оие исте раднпке и оне исте установе које је нанадао п Народнн Лист; још миого пре но што је „Хрватски Свијет” нзишао са оптужбои иоводом онога чувеног „телеграма” у Дневнпку са крушшм пасловом „Иду пз Солупа?”, С. Дневнвк је систелатски нападао Дои Ника Гршковива, „Хрватски Свпјет” и — српскс чвновипке, као год што их је нападао в „Народчи Лист”. А сад још сазпајемо да је порсд све те водударпости измеру „С. Дисвника” н „Народног Листа>” још бвло н — уздржавања, из страха да не доце до оптужбе у јавности. Одиста, драгоцено нрнзнање! II је лн онда чудо што је једнога дапа „Народни Лист” устао у сдбраиу „С. Дневника”? Мв овде не улазнио у побуде из којих Дневкнк тако радп јер су оне, са глсдншта народнпх ивтереса, споредна ствар. Главно јс да оп тиме шкоди народиој ствари, и да га никакав рад у ранпјој нрошлостп ве може због тога изпинити. Уједно наш свет може - из горњега иагода видетн колико је истивито Дневниково твррење од 26. јула да се тужба јпротив њега „оснива само на томе што не доноси вести о кретању добровол.аца”. И још нсшто. Дневпик се хвалп гако у сваком броју позива да се пдс у Македоннју. Од кад јс на њега скренута кажња, у њему се одиста могу читати групни иагловп „На ноге Јужни Словеии!” (број од нрошле среде), или „Устај робље — копа тн сс гробље (број рд «,• . :.зог четвртка), алн одмах нспод т.|у пагЈова он, без пкакве потребе и саск’ I неосноваио, уверава својс читао пе да је Енглеска — нротпв заједпице Србл, Хрвата п Словенапа! Тако радл С. Дневннк. којп се ту скоро назва „царском задужбпном”!

НЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД.

А гђе је оно’ што је мпцало те I преко воде, што се Јадова већ

РУке:

толпко година нгра с њезиннм

Природни процес... човјек... Бог...

о 1 ј с угледа, н.у једнну код то-

али уђе Синишинка, сједе до чико сппЈета, угледа Је као ступ њег и узе га миловати. — Бн ли тн, снне, сад штогод? — Ништа, мајко! — оп је пољуби у руку. — Баш ништа... онако... промисли... спе ће маЈ'ка теби учиннти.. би ли пио? Бнћо се насмпја. ~

јсиасења свога у мору толиких болова п хтједе, да се прихватп. хтједе. да јој падне пред ноге н да цикие: — Мајко моја! — а она... — Ух, како је могла! — прогрца он опет... она је стајала пред њим ст])ашна п достојан-

Чудан је прнродин процес! ] фанама, што два љста чека у свој хлад младога, лијепог го^сподара са великнм црнпм очиОн се зампслп. Наједном ос-1 ма н коврчавом плавом косом, јети, како га заболише слијепе гледа спуждене млинове, слуша очн. а чело му се охладн. 3])ака дозивање букова и јаук јажа, и му све више нестајаше. Ои хгје- слути на зло. А огњиште хладно, де да скочн с крепета па да уте- ^ мртво. Давно, давно запаличе некуд у ноћ, н већ се прнди- лн су дједови ватру на том огњи;ке, али оно што га толико пече шту, много година иламсао је јавн се опет пред њим у свој сна свети пламен и прелазио са оца Зи - | иа сииа, док га он није свој'ом по — Стој', Дамјапе Снппшни !— ганом Ј)уком угасио, он, ои, од шкикиу ои. — Прнродни про- свега покољења братовљевом иес. природни процес, а што ли крвн угасио је пламен свога вла тп је тај природпи процес, при- ститог огњишта. Залуд се Синир°да, а што ли ти је прпрода, по ша пита, коме да преда оио, што пмаш .!и тн природу? Човјек!.-' су му дједови предали.. . Зар Зиаш лп. што је човјек? Живот?! њему да преда, њему, којн је поЗнаш лп, што је живот? Гроб? чинпо већи гријех п од Кајина Знаш 1 и. што је гроб? Загробнн п од Јуде, који се одЈ)екао вјере жнвот.'! Знаџх лп. што је загро- и Бога н његови.^дједова н про"ни живот? А ако он још живи, клество тнх свегих сјенка довуако ваља статн предањ?. . . А ^ као ево до задњег часа. тп си иу отео све! Бићо је имао . Смрти нема а живота иема , а мајку и оца, имао кућу н земљу, ј покајаша нема!...

На вокушај Нгмаца говора о мпру гтпорг забуну мецу Савезнпцпма и успоре журне војне прппреме Сјсдпн.енпх Дра.ава дошпо јс доетојан одговор. Једннм гнажинм надетом, удружени Енглезп и Фраппузп попкшулп гу Нгмце на лпппји од 25 мил,а. одбацпвшп пх меетимпце за чптаве две п по мпље у патраг. При том су освојплп 11 места п заробнлп преко в,500 војннка н офпппра. Свс то Опло је па северном делу западпог фронта. Разуме се да је томе претходпло и тронсдвљно снажно бомбардовање аемачке лпппје. Покушајп Немаца да бомбардују Париз пз аероплана, извршенп пре неколпко дапа после паузе од годпие п по, дошли су дакле очевпдно да колпко толпко баце у засепак овај успех савезппчкп. који су Немцп веп предвпцали. Разуме се да п тп покушајп ппсу лмали успеха. французи п Енглезп напредовалп су п на другпм тачкама, нарочпто на Енп п код Ипра. II на руском фронту повлачење је у глав номе црестало. а у колнко га још пма, вргап сс у, редг Плодовп Балкапске Копфереиције такође се већ осепају, в свп су пзгледи да једна гпажна гавезиичка офапзпва на Балкану иије далеко.

П 0 3 и в.

а да га Инсу пустплп огњишту, нпкад нико пред њиховпм иратнма није умро од глади, нпт

пхгао Је ливаду н гаЈ, огњиште с Јоје, Јадову н млниове, имао је обвезе, н живот. и св])ху жпвота, а тп дође и оге му свс, лагано си

н отео си му све? све, а за то све

— Нншта, мајко! А би лн ти, ствена, као сц^Јест. мајко, сад пила М])ђеповца? ј —Дамјаие Синишин,— внк— Ти би? ну она — ти, велиш, немаш оца, Б.и!!! 1 немаш мајке, а онда ја, Дамјане Обадвоје су у тај час једно Синишнн немам смна. Напоље!! д])угом у очпма виднлн бпсфо Шта је то сад бпло, запнтао врело, што извиЈде из стијене у се. кад је већ био мзван кућа и љесковом хладу, н дуго се ћутке куда сад??? Он, Дамјан Синигледалн, док им преко лаганог шин, који је имао цијелу земљу

смиЈешка нису удариле крупне сузе, н њему се чинило, да његово прнсустно прцјећа ту .светињу. и он се одмаче. Онда је дошла она ноћ.

и све л>уде, у таЈ час пиЈе имао куда, у тај час никог није имао п нншта није имао оснм једне I нове хумке, младога једног гро| ба, и он крену тамо. Алн и то

Ту се Дамјану Синишину пре су му мјесто узели ; тамо је стакнде веза мнслн и почеше му по- ри Спниша стајао скрштених једнне слике те ноћн нспадати 1)уку н оплакнвао гроб свога на

|Се ко смрзнуо па њпховом прагу, ] му чупао срце са свнм жилама н ит је п ко пкад п]>опао међу њима. Онн ннсу били органнзо вани, али они су имали срце и душу, то велико срце и лијепа душа давалн су им дужиости п св{)ху живота. Па заашто са дошао к њима, зашто? Зашто си мшао, да њих учиш? Оне, оне, који немдју светиња, који немају нп срца нн душе, оне, који би

Снага... Прп. Бнћо је 'бпо тако добар, тако уман, тако пле менит, па је ли Бнћо то, што је осјећало, мислидо, љубнло, праштало или је оно што је мртво пред њпм лежало, а ти си му н локалк туђу крв, оне, којн су ти Бога узео, и молитву, а да је теби рани њнх треба учптн, љима сад Бог н молитва... да је он ваљр. одузимати, јер оно, што жнв... мој' Бнћо, мој Бићо... оии имаду, оно је зло, а коме је П])прода.. . алн Бићо је бпо зло ако стара Сннпшинка кан-[ племенит и паметан, а то би зна-

Нема више покајања ???... Зар је све касно???... Доље запјеваше “Рождество”. Пред црквом плану пушка. Он диже главу и сркаше ваздух. Та мо према ријеци скијетлпли су дао си му двнЈе празне ршечн: 1 тт ,. ,, .. . ,, т- , . ■ се црквени прозори. Његов се -пчдпПт .. човјек .Бићојеимао

живот м Бога рода..

и а ти... Бићо..

дилца пали?

чнло, да Је природа створила

А теби је било криво, да они нешто јаче од себе, а то... а то имаду свога Бога и молитву сво јс немогуће. . . а то значи.. . Бију, а што бн ста]ха Синишинка, ћо!.. Његов Бићо!.. Очи му се да си јој отео њезиног Бога ијукочише, а слпјепе га очп страканднлце што би она после Ви-. шно заболише. На че_1у му изби ћине смрти што би она кад је | хладан зуој, а затиљак као да ће вгЈднла како јој са њезиним Би- му нскочити нз главе. Зрака му

! поглед устави на једној кућици Т у су с]"еди Синиша и његова жена докончавалн своје дане, у смрти чекали спас н молили се за покој њиховог Биће. Дуго је он тамо гледао, а иаједном се диже и гологлав исгрча на улицу- * * * Обадвоје су се спремили на јутрењу п Снниша и Сипишинка. — Да ниси заборавио новце, паља свијећу купити!? — Како би! — Гаси па да идемо ! Закорачише у другу собу и преперазише се. На вЈзатима, слаб н блијед, стајао је Дамјан, н он им се учпни истн као и Би

Овпм се позипају свп планови јрјтш тва „Отаџоппа”, да пзволе прпсуствоватп сједпшш, која !>е се одржатн у петак, на 3. августа, тачно у 8 сатп у вече па 105 Вест 4(1 Ст., соба 614. Нарочито се позпвају г.г. Предсједппк н подпредсједник. којн се ннјссу одазвали возпву од 29. јула о. г. те тпме опемогукили важна решавања. На сједници од 3. августа рсшаваће се пптања о престанку друштва н употрсбп пмовнае. Крсто ВуЈ'ошевић, рачуновора.

ПОЗИВ НА ИЗЛЕТ.

ћсм спуштају у фоб њезину мла посвс нестаде. У тај час звекну ј ћо, п он је у тај час одиста био

пред очи. Биле «у то страшне раштаја, свога нмена, куће, зем- дост и старост, све, што је она прво звоно за јутрењу. Он се по- исто опо, што је некад био Би-

Њ V/АЗХ

слике. Он осјети, да му у лнцу ље, Бићиних млинг.па, старе Си- икада имала, прошлост и будућ ' че гушити. Наједном се трже, иестаде цпркудацнје крвн, на нишннке и себе сама, и тек по ' шкгт, па што би она без тога Бо обе руке завуче у овратник, на-

ћо.

Мајко, Христос се роди!!!

Српско Певачко Друштво „Гусло у Њујорку прнрецује Велики Излет — Пикник у корпст српске ратипчке сирочадп у недељу 5 августа 1917. годиве у Б. Момгак - 8 риеепв Вои1ечагб Рагк, 95 (Јиеепз Вои1ечаг<1, Е1шћиг8Т, Б. I. па којп учтпво позвва све Србе в остало Словепе пз мсста и околице. Почетак у 10 сатп пре подне. Улазннца 25ц. од особе. — Свара Српско Тамбурашко Дру штво. Кажипут: Са 59. улице ћупрнје узме се Квннс Булевард кара, која пде право пред врата овог парка. Исто тако са Впљнамсбург Брпџ п фреш Попд Стешон сво каре долазе у Квппс Нулепард Парк. Ово је један од најлепшпх паркова што га је п јодно од нашпх другатава до дапах за Излет пмало п уверепи смо, да не сви цењ, гоетп битп задовољнп. Приреџивачки Одбор.