Србобран

ОРВОВУАН

Отр»и«

Српска Народна Одбрана ' к ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ГЛАВНОГ ОДБОРА.

СПИСАК ИРИЛАГАЧА. Бингхам Кењон, Јута. Срби у горљсм хссту ва Вндовдапској просдавп сакуппдп су $317.25 ВвдоЕдап ског Дарка. Придожпдв су следелп: по $20 Новак Н. Богдановпп. по $5.25 Дапо Л. Жпгпћ, по $5 Марпја Н. Богдановпк, Стево Ловрпи. Тома Павпннв, Божо Мидскпћ, Јапко Зораја, Јово ћурчпк, Петар Суруковпк, Мпле ћоштк. Јапко Те слпп, Пидпп Жпгпк, Стеван Богдановпк, Миле Сердар, Јово Чанковпк, 51иде Петковик, Јово Илпк, Божо Узелац, Драјла П. Жигпк, по $3 Вујо ћурчпћ, Буде С. Ловрпг.. Мпка Вукобраговпћ, Лука Стаћакпк. Георге Томасов, Мпле И. Богданоппп. Тома Савас, по $2 Мпхаило Црпокрак, Дане Мапдарнп, Проко Жакула, ,Нпкола Мандии, Мпг.а Влапсављевпа, Раде Умпљенднћ, Мнле Ј. ћурчпк, Илпја Лумш, Тодор Зрнпк, Мапе Судар, Пстар ћурчпв, Петар Борпк, Нетар Мапдарпп, Тодпћ-Лемапк, Мплан ћурчпћ, Алекса ћурчпћ, Пеко Ковач, Јово Марић, Тодор Ссрдар, Ппкола Ковач, Дапе Човпн, Нпкола Теслтт, Дане ћутпп, Марко Лемапк, Миде Мплеуснпв, Нпкола Н. Мапдарпв, Јово Вепиовпв, Мпло Гаврпловив, Марпја Б. Узелац, Танаспје Грубик, Илпја Вранеш, Мллап Драгосавац, Исо Мнлеусппв, Јово II. Басарпв, Божо Радмаповпк Мпло П^пнопчћ, Исо Црпокрак, Васо Ба сарпк, Јово И. Басарпв, Стсво Жигив, Гсорге Николас, Јово ‘Корав, Мива Д. Жпгпв, Паул Ппштолпс, Дапе Поповнв, Дамјап ћавовив, Аппца Сердар, Марта Мплеуснпк, Јово Брапсш, по $1.50 Дмптар Зораја, Петар Прпбпп, Мпдап Наран чпп, по $1 Даие Вукобрат, Ннкола Томас, Дмитар Басарпн, Грујо Н. Богдано впк. Татомир Н. Богдаповив, Раде Н. Бог даповпв, Мпхапло Н. Богдаповпв, Савка II. Богдаповпв. Јелена Н. Вогдаповпв, Јо во Богдаповпв, Ироко Невајдпв, Дапе По чуча, Мпле Ракпв, Пеко Дмитровпв, Сава И. ћурчив, .Та»,н В. ћурчпк, Милап В. ћурчпк, Мплап Б. Узелац, Нпкола Мплеуснић, Илпја Ш Драгосавац, Ннкола С. Томас. Јово М. Мандарпк, Мплица И. Милеуснић, Илпја Граховац, Исо Б. Увелац, Мплан Б. Узелац, Дапе Б. Узелац, Нпкола Б. Узслац, Миле Вукобратовпв, Будс Кука, Марпја И. Мплеуснпк, Иетар И. Суџуковпв, Лука Млшчепив, Божо Штетпв, Антон Стрплпк, Нпкола Балпк, Лука Почуча, Грпгон Буртос, Ма рпја Мплекнп, Мплица Н. А1апдпп, Марпја П. Борнк, Гајо Жакула, Нпколас Кконпсп, Апцело Гпонгос, Лука Ловрпп, к *<И^*ја М. Гаврпловпћ, Апдрија ћугаое, АТнрцЈП М. ВуКибратовпћ.

усивћ, Софпја Б. Ловрпв, Стана Н. Томас, Нпкола Ракик, Оава Ковач, Марпја Ј. Вспновнћ, Тода М Драгосавац. Смпља на Богдановпк, Љубо Јездпк, Стево П. Жпгпк, Марпја П. Жпгпв, Исо Жпгпв, Јово Р. Гагуљпв, Дева Ј. Борчпв, Јово Борчнв, Исо Цетина, Мпка С. Ловрпв, по 50ц. ћорџе Милекпв, Мпле С. Ловрив, Никола Тепекп, А. Гурас, Нпкола С. Мвлекпв, Стефапас Матпс, ђап Едопаме, Кост. Крпсавес, ђ. Апетерокос, Петро Керос, ђ. Певов, Зорка Н. Маидарпв, Милка Н. Мапдарив, Дане Колачевпп, Јека Н. Ракпв, Аница Г. ћурчпв, Глпшо Томае, Анџа Г. Томас, Душан Г. Томас, Смпљана I’. Томас, Јово Г. Томас, Спмо I’ Томас, Лазо Нпкгапк, ђукан Узелац, Сока С. Ловрпк, по 25 ц. Готс Стефанс, Антонва Дурас. Декалб, Ил.

лнк, Гавро Цјепаннца, Јово ђ. Његован, наест. Јовап Г. Внтас, Јовџ Грубншив, по $4 | — Па што ниси рекао ћаћи, Рпсто Кондпв, по $2 Нпкола Ввтас, Ми- да ., е ^ е жеН и? лан Н. Витас, Раде Кукрнка, Стево Ба- , Пићо није нашао за врпједно, спв, Дпмптрпја Вујпповпв Нлпја Љубо- одговор * н „ а то питаше, него јевпв, Јапко Грбпв, по $1 Јово Јапив. ЈУ, ■ ,, ’ , т ,, га прпмн као ша.тЈ г , Јер како он Мплав Обрадовнв, Јово Иванчевпћ, Мар- V ј ј г

Рајчевнв, Јанко Поткољак.

Фултон, Ил

ј он са ћаћом о том говорио. Него овако — наставд,ао је

Местнп Одбор Срп. Нар. Одбравс у Бићо — нас смо тројица. Ја сам горњем месту сакупио је Впдовдааског рачунао и овако стоји ствар, за дарка $-10. Прпложпше: по $2 Илија Лучпв, Саво М. Крпчковпв, Симо Пјевач, Петар Б. Рајнчевпи, Јово Д. Крајиноввв, по $1.50 Васо Пјевач, Даико Лучпв, Мп лан Сунајко, по $1.25 Нпкола Рајпче вив, Трпфув Крпчковпв, Нпкола П. Кра- ј ^ јпиовпв, по $1 Богдан ђ. Крајпновнв, ! Ј

годину дана ми можемо сви кући, а не, како ћаћа вели, за двије. ћаћа нека се примн. да за го дину дана одради за гај и лнваду, ти аптовачу, а ја дббар стонм за млин н беите. То ја тако Павао С. Крајиноввв, Спмо Крајпновпв. I кажем, а ја мислим, да ћу бити Саво М. Крајпиовић, Милка Крајиновпв, ј када[). кад се вратим још једиу Јоца Поткоаак, но 85ц. Саво II. Крајп- ј јажу прокопати. Она ти вода новив, по 75ц. Лука Крајпновив, по 55ц. ов ђ е ништа не иа.га, ни рпбе не Тодор Рајичевип, по 50ц. Јово Рајпче-1 ваља ј уЈ ј а јесенас ловио па пе внћ, Доја- Крајиновпћ, Мплап Матпв. Н-

со Крајпновпћ, Трнфун Крајиповпћ, Даи ко Пјевач, по 45ц. Сара Сунајко, по 35ц. Стаиа Крајпновпв, Мпка Крајнно-

Местнн Одбор Срп. Нар. Одбрапе у В ив, Јека Крајпновнв, Нпкола Крајиногорљем месту сакупно је $34 50. (У ову ВПКј д апс Сунајко, .Тово Супајко, Мплпца суму уиешепо је $2.50 од распродатих ( Сунајко, Манда Јашт. доппснпх карата.) Прпложилп су следе- п 0 $2.10 Мпле Д. Крајпновив. но $1 вп: по $5 ђорџе Памучнна, по $3 Видоје јј со Љубојевпв, Мпле Јаипв, Миле ДерСоццпћ, по $2 Мплап Памучнна, Раде ковпћ, Војн.-.тав Д. Ннколив, по 75ц. Мпл Комаднна, по $1 Глпгор Пашајлпв, Мплап ка Љубојевпв, Софнја Рубојевнк, но 50 Пашајлпв, Јефто Пашајлив. Никола Му- центп Петар Рајпчевпв, Дмптар Почучнбабић, Сава Шакота, Јован Љубојевив Ч а, Мп.т. Почуча, Ј. Љубојевпв, по ЗОц. Благоје Сокппв, Мнле Рутеша, Дане Ру- Болспца Крајиновив, ио 25ц. Пет. Н. Кра

теша, Дмптар Рутеша, Мапе Топнв, Мп-

јиновпв, Мнлс Н. Крајпповпв, по 20н.

лан Ковачевив, Марко Ковачевпв, госпо Дмптар Јаппв, Јово Крајпновпв, Мар1 >а Тодора М. Ковачевпв, Псјо Кордив, I ко Крајпновпв, Богд. Крајииовпћ, Ннк.

ђуро Ерор, Мпле* Ерор, Марта Ссрдар, Јолепа Богда повпћ. Јоко Милеуснић, Петар М. Мпле- дарка $48. Прплолсшпе: по $5 Марко Је

Милар Пејовпп, Раде Снремо, Божо Мпловпћ, Војпн Ивковпп. по 50 цептп Марко Рушпћ, Даппца .Р Комадина. Лорен, Охајо. Мостип Одбор Срп. Нар. Одбрапе у горљем месту прпредпо је пзлет на коме је бпло чиста прихода са добровољппм дрплозпма $103.00. Приложплн су следевп. По $1.50 Пстар Мпппв, по $1 Томо Обрадовпв, Спмо Мусулпп, Крпстппа Обрадовпв, Јелена Мусулип, ђпро Рапапв, ђуро Гвопв, Љубо Мапдпв, Илија Вујанпв. Мпловап Крајачпв, Млло Крајачпв, Јово Демоља, Илија Толпв, по 50ц. Јово Ромчевпв, Ката Ромчевпв, Јап ко Бракус, Мплан Жпдпшпп, Мпле Дудуковпв, Мпх. Павловпп, Мплош Куплв, Нпкола Радојчевпв, Мплеико Нпколпв, Симо Крњајв, Станко Радпчевпв, Миле Радпчевнћ, Раде Ракпппв, Мплутпп Трбојевпв, Апка Тодив, по 25ц. Симо Куппћ, Пајо Радојчевпћ, Анка Радојчевпћ, Никола М. ђурас. Петар Тарбук, Мплога Ку ппћ, Стеван Прусац, Лазо Кекпћ, ђорре Драговпћ, Илија Себек, Јефта Митрпв, Нпкола Кљапћ, Јелепа Радојчевпћ. Њу Ботлер, Вис. Местнп Одбор Срп. Нар. Одбрапа у горн.ом месту сакупио јо Впдовдапског

Јанпп, 110 15ц. Ј. В. Крпчковпв, Јелепа Ранчевпв, по 10ц. С. Крпчковип, М. Пјевач, Мпка Пјевач, Ј. Пјевач, Јаља Пје вач, Дм. Рапчевпв, Мпл. Рапчевпв, У. По чуча, но5ц. Баја Почуча, Даппца Почуча, Марпја Почуча. Барбертон, 0. Местпп Одбор Срп. Пар. Одбраие у горњем месту прпредпо је прославу Видовдана п на пстој јо бпло чпста прпхода $220. Приложпше: по $10 Љубомпр Вучковпп, по $3 Велемпр Хајдпп, по $2 Марпја В. Хајдпп, Петар Вујновип, АлтЈелпја Бакпв, Мплош Руљаппн, Коста Мпливев, Ивап К. Мпднпев, Мллопг Се кпцкп, Дарпнка М. Секвцки, Лилап Барпг. Стапарац, Брапко Дунавпв, Јоца Марпв, Душан Марчпћ, по $1 Стеван Лазпћ, Храпиолав Ерсмив, Жпва Ерсмлв, Вннка М. Секпцкп, ђока Момиров, МпБожпћ, Тома Шешип, Степап Бркив. Пли ја Савив, Стевап Нлколпв, Брапко Стоја Савпв. Стевап Нпколпт., Брагшо Стевпв, Мплап Станпчков, Нпкола Лпљак, Иикола Хајдпн, Педељко В. Хајдпн, Аппј ца В. Хајдпп, Јелена В. Хајдин, Марко ! В. Хајдпп, Алсксапдар В. Хајдпн, Јоца Страшт, Млладпп Лукпп, Божа Драгојло внћ, Прокоп Петаковнћ, Емапупл Хајдвп, бЧв’ Слштп.

ВАН ЗАВИЧАЈА

Б0РА ПЕТРОВИћ. —

Почело се већ говоркатн. Некп су покушавалн, да га како бнло освпјесте, — било је то дав но’ још јесенас. Иде он на Охајо рпјеку, — то је бнло једпно мјесто, куд је изплазио, — иде блпјед п ослабио п гледа само преда се. — Па како ј’ Дамјане? Дамјан се ие осврће и иде даље. —- Дамјане, човјече, стани, да те пптам... А Дамјан онда подигне очи мало крваве и пуне суза, погледа и хтпо би нешто да каже, али као да је онијемио не може, брзо сакрпје поглед н оде даље. По том теговом погледу нпшта се нпје дало суднти, бол, патп.а, бјеспнло, болест, лудило, ко бп то знао, тек то, што је слетило на Дамјапа Синишнна бпло је јако п снажно, далеко јаче и сна жппје него што је Дамјан Сннн шнн. Посље га иису дпрали, по сље је дошла и зпма па Дамјан није пп изилазио на ријеку. Ни он сам није био на чисто. Болестан сам ! — одговарао је он сам себи. — Болестаи сам,

слио о н>пма. — Маро, — рскао је газдарицн, кад је часком ушла по нешто у његову собу, — склони бога ти, те књиге негђе у кут! Па у куту су! Нека, склони у другн... не у таЈ... најбоље убаци их у орман." Те вечери слушао је он, обучен лежећн у кревету, како пуца лед доље ма ОхаЈ - о рнЈ‘ецп, како урла вЈ - етар н снопове кпше наносн на љегов прозор. Ето, тако је то, све је то тако

алп опет ја инсам слободаи. Бог, слобода, жлвот, човјек.. враг би то све знао. ништа мп не знамо, нигата; само лајемо, н то је све. Како се само нижу догађаји, зло за злим као ђердан, а како то долази, да ли се нћже само од себе плп га неко илн нешто ниже... А Бпћо, његов Бнћо, најкрупније зрно у његовом ђердану... Ту Ј'е он скочио с креиета н стиснуо шаке грцајући: — Ја крив, ја, зар ја, који сам поштеииј'н од Бога пред којпм стара

мотало му се по главн као какво ^ Синшпинка кандилца палп, ја, клупче, али од тог даље пишта | кој'п сам га волио кнше иего опа ипје мислио. И .тако он нонавља н Синиша, н она мене окрививећ скоро два мјесеца, без свиЈ’е , ти !. . Стани мало, стани, како сти, зашто оп те ријечи изгова-|је то све било Мало по мало се смнрнвао н Да, ка

ра, што оне значе и чак да их из говара. —- Што ја дрхтим вече- опет Ј'е легао у кревет. рас?... то је било прво јасно н 1 ко је то све бпло?

одређено питање, које је он ста впо на се за та два мЈ'есеца... Да нећу можда умријети ноћас? Умрпјети... па што? Смрт је зло?.. А ко то може рећи!?... Жпвот и смрт... Ако је живот добро, онда је смрт зло; а ако

зато н не радим. зато и не пи- је жпвот зло, онда је смрт добро, шем пиком, зато друговнма пе одговарам на писма, болестан

И он се пустн, да у тој кишовитој божпћњој ноћи наново прожнвп прошле двнје годпне. Писалн су му, ца дође. Свп су га весело дочекали н свп су били весели. Пуцалн су из пушака, нростирали су сламу, пјевали су рождество, а на столу им

живот нпЈ'е добро, нпје никако, је горила воштаинца. Бпћо је свн се ми заџарапамо: ако жеља био изван себе, ннје се знало, пронадне, ннје добро, ако се ос-' да ли се впше весели божићу твари... па што... опет није или њему. Испрва му је бпло добро, свакн облнк живота је весеље натруњено печим, и тек гадан. А ови доље п у комшилу- 1 поеље, кад га је одазвао у собу ку се веселе, веселе се јер је бо- и испричао му, што мислп, онда жнћ.. збиља божић вечерас, а се смнрно и сасвим развеселпо. како киша иљуштн... и онн И сад су му оне Бићпне рпјечл нуцају из пушака, пале свијеће, у глави. Задужнвали су се редом простпру сламу, а зар божпћ све горе н горе, комад за кома није исто тако проклет дан као дом откидали и гледали, да би и сви други дани. А опет ми, боље, а оно сваки дан горе. што мн ? Свеопћа револуција, ј Кућа тражи радне спаге подЈ‘ела рада, једнакост, сдобо- рекао је Бићо — а мп јој ннсмо да... да слобода... а што ли Ј - е могли датн. Тебе нема... Е, да слобода? Ја сам слободан! — | си ти био!... Да сп ти бпо, био И те вечери бацио је он једно ето то би бнла слобода, али ако би те ћаћа женио, па опет једна неотворено писмо свога вође, и је моја слобода условљена од радиа снага више. А овако, ја п књпжице, које су му послали,' твоЈ'е неслободе, онда то преста ћаћа, ћаћа мало остарпо а ја да нх раздјелн у народ, метиуо је бити слобода, опда смо ту, гђе |што мислиш, било мп је тек сеје у један кут а није погледао смо сад; а ако је слобода — ти дамнаест.

сам и то је све! А зашто он та пнсма не чпта, о томе он себи ипје давао ни иитања нн одговора. Истнпа, писали су му скоро увјек једнако, питали су га, како органпзацнја, има ли наде на бол>е. да .111 Ј'е попа предузео какве мјере против њих, да ли је потребно да се одржн јавно предавање и т. д. алн он је увјек та ппсма радо читао н на њнх врло радо одговарао. А сад ? — Болестан сам! — прогунђао бн оп, намрштио обрве и бацно се на кревет.

ваљаЈу, ждеру свашта, проклете као н оваЈ' народ ове земље, никад им доста ипје. Док му је Бпћо говорио, њему се часом чинило, да му гоиорн Снпиша онаки, какпог је он оставио, кад је полазио ■пд куће, а часом, да говори онај мали Бићо у гаћицама и у кошул.и, са црним великим очима, пла вом коврчавом косицом п цуцицом под мали.ч, савипутим носи ћем. То је бно истп онај Бпћо, ко ме је он код тих Бићипнх бсптова лежећп у ракитама и чека јући рпбу знао говорити: — Бпћо, слушај, онога ми мјесеца и мога великог Бога. коме се н ја н ти молимо, учинућу од тебе првога момка у селу. Ја ћу ићи го н бос, али ти ћеш мн бптм вазда чнст и лнјеп, љепшп од овога цвијећа овђе. — 'Ајдемо се 'рватн — рекао бп .чу Бнћо на би наставио: Да.чјапе мој, кад ћу ја битн тако јак као тн?! А он, Дамјан, клекао би омда, п онда су бплп једнаво штсокм, п онда му се чинпло, да ннкада он II Бпћо неће бнтн једнако пн сокп. Па ето пиак дошло вриЈ'е ме. Живот их је узео из оннх ра кита п довео овамо, а зашто и пошто, да ли збиља да отплате антопачу нли... Ои је заиста дошао, да отплатн антовчу, а Бнћо је дошао, да оупдатл млиие. Двмјс годипе -еттгЛрил је о то.ч, како ће отплатити аптовачу, доћи кући, донијети Бићи пуно даропа II жнвитн оним животом, којим жнвн и отац његов. А мје сто свега тога, игго се догодило? Дошли су и они. Осам годипа су, како оно Бпћо каже, чека лн гласа од њега, помоћи од њега. а онда су н са.чи дошлп. Бићо га је пашао кроз новине и пнсао мј г . Ту их је жпвот наноио саставно. Сви су му оип билн исто тако драги као и нрије, п старн Синиша, што само једиом у годиии — на божић —- развуче смрзнуте обрпе, и Спиишинка, што је жпвот провела радећи но кући, палећн кандилца п молећи молптвице, и свн ти људи, који су били код н.нх па ста пу, а Бпћо, Бићо му је био још дражм иего прнје. Али нпак јс он сад друкчије гледао на њпх него прпје; оп Ј - е њих попмао, он је знао, да свн онп ту вече мпсле, да се испод те куће пружнла башта, а настапља ливада, а тамо на крају гај, па онда ријека и Бићини млиновн, и ради тога су били свл весели; а он пх је ппак јако, јако жалио, и оип су му се чинилп внше створовп него људн. Јаднпцм су, јединци су, јавило му се оида у ду ши, а они треба да буду људи, људн, људи, а не тек нешто, што није ни жнвотпња ни човјек. Не не, Бићо, не може се тако, треба да будемо људп и ти и ја, и старп Синиша, човјек, не отац, и СннишпИка, жена, пе мајка, не заповједа кућа нит тражи аптовачд, кућа је кућа н само кућа, а аптовача, гај, млннови, то је само аптовача, гај и млннови, а не срце и душа, и кандилце комадић стакла, и свјећпца комаднћ воска, не. не, ја се мора.м за вас побпти са вапКим богом, зато јер сам човјек, ја вам морам дати оно што пам Ј'е узео ваш Бсг. Али он није мпслио, да се ге вечери бори са њиховим Богом, јер је те вечерп њнхов Бог бло превише велнк и јак. Па нпак, те воћи за.метну ов бој, заметму га и нехотице. Никад он неће заборавитп те прве бнтке са Бнћнним Богом. Свп су отишли спавати оси>1, њега и Бпће Бнћо му је припов пједао о Брњи.

поган, куд год иде мумла као медвед, и у возу мумла, а неки пут му пане на ум, па хоће да се игра, дошуња се иза тебе ћа те изненада дирне рогом, па онда опет замумла м утече. Продали смо га Петрићи.ча. Обећао ми је Рако, да га неће презати под тежак воз А док је Бнћо то прнповједао, он је мислно о свим тим људима, које је те вечери видио и смишљао каква ће бити органпзација, коју ће ои саставити и какво ће писмо писатл свом вођи. Нарочито се сјећа, како се сјетио, да ће у том пнсму назвати старог Сннишу “мој бивши ћаћа” и то му се јако допало. А што ли је тај час мислио.тај његов “бивши ћаћа”? Сигурио нешто као н Би ћо, по свој прилицн, како да жеии синове, како кућа тражи, аптовача заповједа, а Бићпнн мли нови јаучу, да им се још једпа јажа прокопа, да Снниша остави снновима једиу јажу вмше, него што је дјед Марко оставио њему. Бићу је одлучио иазвати, не брат Бићо, него наЈ'милији ученнк његов. Пошли су спавати, а Бпћо јс још увјек приновје дао о Брњи ; док је оп извадио цнгарету и .чнслећи још увјек 0 писму, које ће писати вођи, нагну се он преко стола и на бо жпћној свијећи, ирипали цигарету, па не примјећујући, да је Бићо прекииуо приповједање, окрену се и пође. Пламсп божн ћне свијеће треперпо је и није досппо, да сасвпм освјетли кут из ког су га гађала два Бпћина ока као двије жеравке. Из тог погледа оч је прочшао пренеражење, страх н жалост, н осје ћао је да је Бићо још блнјеђи него гато му га пламеп воштанн це казује Да је бнло свјетло боље, можда бп Бнћо бно вндио, да јс ои, Дамјан, поцрненно, а због чега то оп ни данас ие зна. Направно се да не внди Бпћпног пренеражења, н док се Бнћо крстио исто као и мајка му, дотде је ои разапнњао овратник и све јачс црпенио, и мало по мало оно, што је чиннло да он црвени претвори се у бнјес, срце му јаче закуца н он прнми битку с великим, великим Бићиним Богом.

— Бнћо!!! — Што? — глас му је дрхтао. — Је лп ово свето? — ои показа на свијећу. — Бог с тобом, Дамјане! — Је лн ово свето, велиш јест, а.. а.. а зашто је свето??? Бнћо Ј - е стаЈ'ао п гледао га разрогачено н нијемо, а он му Ј - е прниовједао о пчелама, о воску, о разлнцн електричног свпјетла п свпЈ"етла те свијеће, а нарочито о Бнћниом пепоимању, н пра зновЈ’ерицн, п то је бно први ударац Бићппом Богу, прва кап отрова Бнћпном срцу. Дуго је говорио о свему томс, а пајзад му је рекао: — Гледај ме, Бпћо, гледај, алн ја те не дам маји твојој, да с њом кандилца палиш и чпташ молит вице, ја ћу те учити другим молитвама, које те воде човЈ - еку. УвЈ - ете имаш, да будеш човјек, и Ј'а хоћу да ти будеш човјек, п тн мораш да будеш човЈ'ек!!!' У тај исти час звекнуло је прво звоно на јутрењу. Бићо се пре крстн. Наста жамор по кућн. Го ре двојнца запјеваше “Рождество.” нп наслова. Дуго је гледао с кре си слободан, — онда. . .онда је вета на те књижпце, а није ми-; истипа, равнотежа бар донеклс,

А колико тн Ј'е сад? — Сад је добро, сад сам осам-

вечери посегао је за флашом пи ва и срео се са Синишииим погледом, окренуо флашу као да се тобОж игра с њом, поцрвенио и оставио је. С мајком је имао неке тајне, за које нико ниЈ - е знао. Њој је био син, послушан до крајности из љубави и њежно сти. Сиаиши послушан из страха и поштовања, људима приЈ'атељ. Са Синишом роб, с маЈ'ком дијете, с људима старац. Мајци Ј'е свако јутро приповЈ'едао снове. — Сањам ја —а мајка слуша и топи се гледајући га — стојим ја у гаЈ'у сасвим код ријеке, уз оиу дебелу врбу, кад наједном трчм по води нсето и равно к ме ни. Бијесно псето... Таки су сви његови снн били. На њ трчи бијесно ибето или ма кар што, и извјесно би пропао, да Брњо у последњем часу не дотрчи и роговима не распарча неман. Мало по мало, све је ријеђе снивао; чим га је внше он, Дамјан, учио, тим је он риЈ'еђе снивао. Последњи сан био је страшан за Бићу. Устао је изјутра блијед и сломљеи. Сви су га ниталн, што му је, али ииЈ'е ником казивао. Мајцн је ппак казао. — Шта ти Ј - е, Бићо, кажл својој маЈ'ци! — Мајко, зло сам снио, — и скоро да му сузе потекоше — сањам ла се Брњо упутио преко мулз и блата, па све дубље и дубље улада, па све дубље, па дј бље и дубље... ух! — стресс се он и рукама поклопи очи. Посље тога Дамјан га је одаз вао на ргцеку и корио га због тога, и говорио му како те не до ллчи озбиљном соцнјалпсти. Он да јс Бпћо већ био социјалиста, оида је већ бнла организација прилпчно келика, успјех је био бољп, него шго је он очекивао. Уепјех... Усијех?... А да ли је то занста био успјех?... Шта ;е успјех?... Шга је била задаћа.- Добро свршити задгћу, значи успјех. А да ли је задаћг довршена? Задаћа Ј'е била створитп органнзацију, и организација је створена. Ваљало их је научити, што је човЈ'ек, и он их је учио. И што даље? Зар је он Бићу што крнво учио ? Ком га Ј'е злу он учио, коме? Да, оно... а за ]1 је то зло? Зашто тајнти то! Пред Бићу је ваљало изннЈ'ети жнвот онакн, какав јест, ваљало га је повестн, показатп му добро и зло, растумачити му добро и зло, н ои му је показао. Како Ј'е Бићо био лијеп те вечери, сти дио се и бојао се, црвеиио п бли једио. Те вечери Бнћо је први пут запалио цигарету. — Запали! — Не пушим! — Не!? Кад ја пушим, а ти мушко па не пушиш! Сутра му Ј'е казао: — Впдиш Бићо, то је Живот, и то ти треба да знаш. — То све скупа ваља и не ваља. треба и не треба! — одговорио је Бпћо, поцрвенио п изишао напоље. И опет су пролазили данп, и већ је било обично. Чудновато је нешто у животу, има дана, кад се ништа важно пе догађа, кад данн теку тромо п једнолнчно, данп, којима човјек не прпппсу је никакве важности и не задржава их у успомени,,а они су ипак тако важни! Важни су, ва-

ће да се буди ! — викну горе неко. Бићн очп наново синуше ве село н лијепо. — Наше звоно пуно љепше звони; кад јако пе дува, ја га чу јем чак к млинима. Ја и у млино ве поспем сламу. Бићпн поглед забно се у један мрачан кутпћ, а њему се ипак чинило, да те очи гледају нецуд далеко, далеко. Онда су пролазпли данн тромо и једнолично. Људи су долазнли с посла, пугаили лулпце, разговарали о родним и неродним годинама, рачунали зараду, одређивали вриЈ'еме повратку. А Бпћо? Бићо је радио из дана у дан без престанка и починка, и наизмЈ'енце био и старац и дије те, старац кој’и ]‘е предузео да отплати своје млннове, и диЈ - ете које се радовало своме прољећу. За њ овђе ппје било прољећа. —Овђе зпма није зима, знао би говорити он, — нн прољеће ниЈ'е прољеће, ни небо није небо, нп цвиЈ - еће није цвије— Нико га није волпо, ћаћа' ће, ни вода ниЈ'е вода, и ова риЈ"е бн га заклао, а ја би му душу ка без млниова и слапова... дао. Нема дивапа, он јест био Пио није, пушио ниј"е. Једне

— Пошкропи га водо-м, кад не жни, јер они довлаче са собом

оне, који се задеру у души, да иза њпх остане ВЈ'ечнта греботп на. Важни су они, а како су непримјетно текли! Непрпмјетно су текли и ништа се важно није догађало, па ипак су таки дапп довукли са собом и ону ноћ. Била је то јесенска ноћ, кишови та и прљава. Ои се враћао кући око дванаест сати. Зачудио се, кад је впдио, да у њпховој' кући још није свјетло угашено. У соби је сједила стара Син^шинка док је Синиша шетао по соби. Он ступи у собу. Синиша се за уставн на сред собе и гледаше у врата као да ј'ош неког очекује- — А гђе ти је Бићо? — најзад проговори он. — Није самном! Није код куће? Сиииша му ие одговори. — А кад је пзишао? — упита он опет. Сиинша опет пе одговори, и он се упутн горе у своју собу и леже. Пред зору га пробуди неко страшно дерање. Он пОзна де Бићин глас и протрну. Онда је чуо, како се отворише врата спао,

и како се опет затворише. Разабирао Ј'е неки разговор доље, али га- није могао разумјети. Раз говор је постајао све јачи и јачи. Пошао је доље, да види што је, и уставио се у мраку на посљедњем басамаку. Синишинка се забила у кут и сва је дрхтала. Синиша је стајао као приказа, блијед, са разрогаченим очима, као човјек, који је очекивао све осим једно, и баш му се то једно догодило. Бићо зелен, са закрвављеним очима и прљавим одјелом, на коме се јасно видило да је Бићо иеколико пута падао, стајао је крај стола, завагивао од пијанства и ударао песннцом но столу. Отац си, отац си, — викао је Бићо — а ја ти велим, нека си ти отац сто пута, човјек си ти, човјек и слушај.Синиша, и добро запамти, што ћу ти рећи данас, не шеће по овој' држави ко ће Бићу ударити, не без свога зла, знаш ли и утуви то! И убио бн ја за правду! Човјек си ти, а човјек сам ја, и ништа више, и ја не познам више тираније, и ни Богу, и кад би га било, не дам да ми тиче у моју слободу. Ја хоћу слободу, Ј'ер ми она прид АДа, јер сам човјек, а ти, ако имаш што, говори ако си мушко, УДри удри, не бјежим ја! Синиша ј'е стајао као камен и гледао га. — Што ме гледаш?! — викао је Бићо — Удри!!! И ко зна, што би Бићо створио, да он није скочио из мрака и стао предањ. — Јеси ти полудио?! — А одакле ти испаде, да ти мене позиваш на рачун?... А ко сн ти мени, а? Питам ли ја тебе што, кад ти окасниш?... Што тебе веже за ме и мене за те?... Видиш ли, горе ти ј'е со ба!... — Проклетство је неко на мој°ј кућн — Ј'авио се Синиша ти хо и промукло, а глас му је мало подрхтавао — гадно проклество. Мора да нас је неко у камен клео. Окрени овако, не да гуог, окрени онако, не да Бог, илк је збнља дошло вријеме, што ова балаачад впчу, да је оина.Чг- чи од Бога. Све нропаде, своз*и шпнца се неће спаситн, све ће враг одниЈ'етн, и род и све, и ваља оставити кости у овој туђоЈ' земљи. А колико се крваве муке потрошило, док се дигло оно ку ће, док се саставпло оно земље, колико ли Ј'е поштеног рада дато, да се дигне оно огњиште, па све ова проклета земља!... И ја спасавам!... Давао сам крв моју, да сачувам оно, а зар ја могу... продај једно, да спасеш друго... колико ли сам муке ви дио, да им спасем оно!!! Па добро, палићемо, палићемо!... Враг је понио па нека носи.. и све... све... све... — ту га почеше гушити сузе — све дати црноме врагу, и кућу, и земљу, и млинове, и све, и промјенити име и одрећи се вјере и Бога и прнмити проклество, поклонити се црноме врагу и.. и.. и.. Синиша је нагло замакао у своју собу, а он је протегао то више на се него на Бићу, и обу зео га је неки гадан осјећај стнда и грижа савјести, и Он је пошао горе у своју собу. У то је Синпшинка пришла Бићн и гла дила га по косн. — Бићо, душо моЈ - а, ниси тп то, што ти говорнш, да си, знам ја то, не бојим се ја тога, младост је то, главно је, да је твоје срце чнсто, а све друго носи само ври јеме. Ти си мој' Бићо, мој' добри Бнћо! СлушаЈ - , сине, мајку, иди и лези! Ја... Ј - а. .. не зиаш ти мајко... Зло Ј'е са мном... нико то не зна, нико! — Кажи маЈ‘ци, сине, нема зла, које се не би дало исправити! — Нема се што казати, него тако... празно ми је у срцу и души, све ми је празно и гадно, ето... не знам ја сам, а зло је.. право вели ћаћа, проклет сам и то је све! Бићо затетура кроз врата и промаче мнмоњ у свој'у собу. Си нишинка се прекрсти, запали кандило и гунђајући молитвицу, угаси лампу. Те ноћи дуго ниЈ'е могао да заспи. — Зашто се Ј'а ждерем??? упитао је најзад самога себе. Опцо се млад момак и што је.. знао сам се опити и ја, и сви се опијемо, па што? Већ је зора свитала, кад је за-