Србобран

ГШМВЕН 4 о д.

квж уонк, к. у, тнуншау, лиоии «ј, цхј.

>*«■ VI«

81ГВ;ЈСК1РТ10М КАТЕ5 Цш1е<3 би(е« о! Атепса опе уеаг бос. Сапада, Еигоре е I. с. опе уеаг |х.Јо

бгђођгап риђНвћеЛ етегу ТћииЛау а( 443 му. аз 8( гое(, Иезг Уогк. N V

ЈГ"’

(ЈРЕТиЛАТА: За Сјед. Дрхавс иа годиву бо д. Канаду, Европу штд. год. $1.50

Србобрад жздазв шетжртком аа 441 К. п 11Г*в1, И<* Увгк, N. V.

% *

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА" Број 409

5РВОВРАМ

ЗЕКВ МАТКЖА1, РАРЕК А^ ТНЕ ОКОАИ ОР ТНЕ 8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „бБОСА".

ЊУЈОРК, Њ. Ј., Четвртак то. августа 1917.

ГОДИНА 7

ДНЕВНИКОВИ НАПАДИ НА МЕНЕ И НА МОЈ РАД

Пише: МИДАН НРИБИВЕВНћ.

ЊУЈОРК, 20 Августа, 1917. Нисам се до сада освртао на нападе Дневника, јер налазим да треба имати што више стрпљења у сваком раду. Но, сада се дошло до последњих напора, да се утвг<и политииа која је поведена овде од мога доласка. У исто време Дневник јз, Ио непрестаних прикривеиих иапада на мој рад. прешао у отворене и најбезобзирније. Због тога је потребно да проговорим о њему па, ово, и чиним. А чинику и у будуке када год нађем за потребно. Нека иарод види каио изгледа Дневник посматран са моје стране. а треба да види и таЈ лист да ме његови напади не могу ни најмање збунити на путу којим идем. За сада казаку две ствари: прво, зашто и како ме Дневник напада и, друго: изиеку мало ближе начин његових напада у номе се показује сва његова даиашња улога штетна народу. I. ЗАШТО И КАКО ДНЕВНИК НАПАДА МОЈ РАД. 1. УЗРОЦИ НАПАДИМА. Свему садањем писању Дневника узрои је што је он пре мога доласка жарио и палио овде. Имао је у рукама и Слогин орган и тадању Народну Одбрану. Одржавао је везе са Србијом. Био је страховлада. Тражио је од Србије да иде само са њим а од иарода овде да слуша само њега. У писању није бирао никад средства. Нт логику се не обазире. Истина му је играчка. Речи пуне грдње, измешане са с, вима из народних песама и Јеванђеља, са богорарењем и подливањем СрбиЈи и нау Уду. На таЈ начин многе Је овде заплашио, а збуњивао и по нене у Србији који Још (јису зпали стање овде. Такав силан нао што сам наже. „Кајмак-Чалан" и „Царсна Задужбина тражио Је од ме 4, када дорох, да радим само са њим и његовим присташама. То Је очо што зн каже: дд сам требао 1 ледати своЈ посао (.нао да сам ја бизнисчар па имам „свој" посао), а оставити „Слогу” на миру, Савезе и политику. Говорио Је да је цео народ уза њега, а који нксу да су неваљалци и Аустријанци. То сам знао да није тако, јер имало је нас тада век у Европи који знадосмо шта је све овде. Ја сам сдбио то што тражи, јер је било противно мојој Мисији, која ме је водила кСд саих, а не само код једних, са циљем да сложим све, без чега ниЈе мојоЈ Мисији успеха. То, што сам ишао код свих, а што је била моја дужност, то Је моје „мешање". Дневник је био љут на то. Покушавао сам истрајно и упорно споразум и са њим. Направили смо неканав, но он Је и даље све Јаче, тајно и отворено нападао моЈе људе и мене, спречавајуни тиме мој рад. Све само за то што сам га узео нао Један дер иародни овде, што и Јест, а не као цело Америчко Српство, што није. Све што Дневнин пише сада о мени и мом раду последица је овог предњег. Он је из сличних разлога нападао, мање више. све изасланиие Србије и Одбора из Лондона, коЈи су пре овамо долазили, а нападане и даље после мене, јер ни један од нас кене никада узимати пасош од Дневника за свој рад овде а ни од кога другог, НЕГО ћЕ ИћИ СА ПИСМОМ СРБИЈЕ СЛОБОДНО КОД СВЕ СВОЈЕ БРАћЕ. Сви после мене много ланше него пре мене, јер иарод види сада да људима СрбиЈе не заповеда Дневник а Србија види данас сва да има народа нога не шаље Дневник, па ипак иде у Србију, нао оне хиљаде јунака што одоше. Нико у СрбиЈи не веруЈе еише да Је Дневник послао све милионе што у Србију одоше, а смеје се његовоЈ игри са истином, када каже да Је он послао 15.000 добровољаца раниЈе! Нашли смо у књигама доле колико је људи одавле дошло и знамо добро цео рад Матановика и других на томе, знамо да су ти људи били венином Црногорске резервисте и брака њихова наЈближа Бокељи и Херцеговци, нојх су тако добри Срби да би ишли доле да Дневнина никада овде није ни било. Тражио сам поред свега овога и даље споразуман рад и са Дневником, Јер дани су тешки, па треба да радимо сложно сви. Говорио сам им. да они иду у народ и сложе се са свима и раде ово што ја, па иу одмах у Европу. Али нако могу то они, када су за слогу само тако ако они деле пасоше о Српству. Ја сам * ишао и сложио сам се са свима, но са њиме не могох. Види се напред зашто. Мислим да то ниЈе штета него добро. Јер. кад је Дневник онакав какав је, онда Је много боље што није с нама. Оно на телу што се никаио излечити не може, а да се не одреже, треба храбро одрезати. Сада се то врши са Дневииком. Он се одрезује са тела иародног овде. Не режемо га ми, него се реже сам своЈим радом, коЈи Је могао пре некада бити и добар, данас је само штетан Србији и Српству. ЈЕР, ИСТИНА ЈЕ ДА СВИ МИ КОЈИ ДОђОСМО ИЗ ЕВРОПЕ РАДИМО СЛОЖНО ЈЕДНО, А ТО ЈЕ ДА ЦЕО НАРОД ВИДИ СРБИЈУ, ДА ОСЕТИ ДА ГА ОНА ВОЛИ ЦЕЛОГ И ДА ЦЕО РАДИ СА ЊОМ У ДАНАШЊОЈ БОРБИ. Колико пута сам говорио у иароду: ено, на Солуиу и робиЈаша у војсци, ено их и у другим државама, рат је најстрашнији за Срлство. Зашто бранити некоме, ако пре ниЈе био добар, да сада ради за Српство. Примимо све п ценимо их по томе како раде данас. У томе духу био Је и први проглас Народне Одбране. Сви су то усвојили. Управе Савеза и цео карод, коЈи ми Је одобравао иа тоЈ речи, у свима нолонијама где сам год товорио, и Слогаши и Србобранци. Томе се Је само противио Дновник н оне његове ретке присташе коЈе су као он. Сви бољи коЈи су му веровали од лре. јер су мислили да Је народни лист. нису се обазирали на његово писање против мога рада него су пошли за радом који им Је донесен. МНОГИ СУ ОД ЊИХ ЖРТВОВАЛИ СТАРЕ МРЖЊЕ И ДРУГО. НО ТО МОРА БИТИ. БЕЗ ЖРТАВА НЕМА ЉУБА8И, А БЕЗ ЉУБАВИ НЕМА ЈЕДИНСТВА НИ СРПСТВА. Сви се сложили, сЈединили и отпочели радити оно што се тражило. Само Дневник ниЈе. Он Је кад кад доносио коЈу „лепу реч", да се не види добро за чим иде. У ствари Је писао лротив, одмах посло споразума коЈи Је са њим направљеи. Нападао Је стално рад, прикривено и отворено, преко листа и иначе. Ја сам трпео у корист олште ствари, иадаЈупи се да ие дони себи, да ипак ниЈе таиав макав је. Ишао сам даље у народ савларујуни сметње коЈе ми Је чинио. Ишао сам нод свих и нашао сам да су многи добри од оних, које Је у броширама своЈим, што их Је слао у Европу, и сваки дан у листу, називао свакоЈаким као данас мене. Ето, КраЈмовииа н, пр. Зна се каио га наладао, а њему погинуо брат

пред Битољем, а лично, овде, ето га где шаље чете у СрбиЈу, посвенуЈе барјаке њихове и даје Цркву на чување Србији. То јо тај Аустр.,јанац ит је продао Срлску Цркву Русима! Говорио сам о овомс што сам видео Диевнику, но он је продужио даље и све Јаче да напада свети рад наш у народу. 2. КАКО ЈЕ НАПАДАО. Називао је све нас изасланике „дијурнистима" и „апостолнма", „родољубима од заната”. Писао је о чизми са којом сам стао на народ овде. Мога ередног ломоиника Д. Богдановииа, на првом кораиу у народу, терао је у Европу, лриказивајуии напад „одбраном карода" од Душана, коЈи Је члан наше најмлоке демокрације Српске. Вредног борца за покрет Граховца иазивље црнорукцем Као да се у СрбиЈи не чита Америкаиски Србобран сваки дан и као да Србија н зиа да сам ја био највеии противник „Црне Руие", па онај кога узмем овде у р!-д за помоиника не може бити друго. А Граховца сам узео, Јер Је првога дана када дођох Јавио се да иде на фронт И НИЈЕ ОТИШАО САМО ЗАТО ШТО САМ М. НАРЕДИО ДА ОСТАНЕ ОВДЕ, А ИДЕ КАДА МУ КАЖЕМ, ШТО ћЕ И УЧИНИТИ. Мени, чија брака и пријатељи воде у Хрватској странку Српсиу од двадвсет'.3аступиика, коуи има овде у народу безброЈ рорака и срета безброЈне сељаке, коуи ме знаЈу лично, каже Дневнин да се иамекем народу овдашњем кога има из Х|.„атске готово половина. Њему сам ја иога сељаци у Хрватској познају и воле још из годике 1902, „фићфирик" који Је дошао без икаквог права у народ овде. НЕК7 МУ МОЈИ БАНОВЦИ И ЛИЧАНИ И ОСТАЛИ НА ТО ОДГОВОРЕ. ЈА НЕ ТРЕБАМ. Он напада на Народну Одбрану коју створисмо овде на исти начин као у Србији, а коју тамо, од 1908 до данас, од српских новина не наладе НИКАДА ни Једна ни Једним словом. И тамо смо радили исто: из Савеза узимали људе, метати у Одборе оне коЈи имаЈу времена да раде, радили брзо без избора и устава встиких, ЈЕР НАРОДНА ОДБРАНА НИЈЕ НЕКАКВА СТРАНКА НЕГО НАРОДНИ РАД. Давали смо тај рад, због чега је Народна Одбрана и постала велика. Мене, који сам позиат у СрбиЈи као Један од најграранскијих официра, назива он дахиј> м, а овамо хоке да је први демократа и највека србинска задужбина, свети прнредан лист коЈи разговара са Богом. Одмах по доласку казао сам Диевнику. да сам |дошао и у Мисији Југословенског Одбора, да је споразум измеру тога Одбора и Е'. тде искрен )

Нека прочитају и сви други који су Дневник осуцивали до сада. Сви заједио ке видети огромну штету коју Дневник чини народу данас. А видеке још боље из другог завршног чланка у коме ку изнети у лравој светлости најважније иападе његове, из којих ке се видети још јасније слика ноЈа се овде зрцали о њему. Сви ке је видети, јер је сувише страшна, а да се може прикрити његовом борбом „На иоге за Пупина" и његовом „одбраиом" Савеза Србобрана због дефицита. Сви ке видети да нема никакве забуне, ни полемике ни свађе, међу Србима данас у Америци, и измецу нас и сложних са иама Хрвата и Словенаца. Свн су, оба Савеза српска, уједињени у Народној Одбрани, а са Хрватима и Словенцима у Југословенском Веку, удружени на послу ономе који траже Србија и Одбор Лондонски. Послушни сви, пожртвовани опраштајуки један другом, трпеки се, подчињавајуки своје личности и жртвујуки своје раније политике, сви одано лредани дисциплини народног рада. Сви сем Дневника, који је ишао од почетка у страну, све даље се удаљујуки од нас, а сада се удаљио сасвим. Води се борба, кличе он, какве ниЈе било скоро, грмеки хаубицама и звеккуки мачевима од — палира. Да ли се може ико паметан дати тиме заварати... ШТА МИСЛИ ОН, ДНЕВНИН, 0 НАШИМ ЈУНАЧКИМ БОСАНЦИМА, БАНОВЦИМА, ВОЈВОђАНИМА, ХЕРЦЕГОВЦИМА, БОКЕЉИМА, ЦРНОГОРЦИМА? ЗАР НЕ ИДУ ОНИ ЗА КЛИКТАЊЕМ ДРУГИМ, ЗА ОНИМ НА СОЛУН? ЗАР МОЖЕ ИКО ЊИХ ПОВЕСТИ У БОРБУ ДРУГУ, КОЈА БИ СВАКА БИЛА ПРОТИВ ОНЕ СОЛУНСКЕ? Не може ни мене. Примам његов позив да укрстимо мачеве, али само доле на Солуну. Овде овим чланком своЈим само му скидам маску са лица. да би га народ видео онаквим какав је у истини. Другим последњим још Јаче ку то учинити. М И Л А Н ПРИБИБЕВ II Б.

ЗВАНИЧНА ИЗЈАВА.

и да Је Марјановик истинсни изасланик наш народни из Европе и дс треба цео рад његов потпомагати. Говорио сам, да је Југословенски Сабор у Питс* |ргу потре- светлости још јасније његова непријатељска данашња улога , \ бан, као сое остало што со ради. Ре-.ао ссм му, да је ње.ч ^лиСање уЈ:ом"»Усдли? 1. Најјачи папад је да је г. Михаило Пупин иатеран од

штетно. Рснао сам му, да се спрема искрен слоразум измеру Југословцна, јер се тада влк радило за ДекларациЈу која Је сада дошла. Па да не треба овде посао смета-и, да се духови сложе. Све то није вредило. Он је наладао и тај рад. омаловажавао и изругавао му се, чиме је ометао много јачи успех код Хрвата и Словенаца, који су од лре имали уверење да је Дневник неки званични орган Србије, па су због Дневника сумњали у Србију. Носледње своје нападе на мене Дневник образлаже тиме да сам их ја изазвао наредивши „Хрватском Свету" да га нападне. Као да људи „Хрватског Света" нису имали сто хиљада разлога да обЈасне народу штетну улогу Дневникову, коју су видели крекуки се својим радом у народу? Американсии Србобран и Србобраи у Њујорку, који су искрено били за покрет што се стварао, као да нису могли сами без мене оценити зло ноје од Дневника долази? Пошто је нападао мене од почетка непрестано, тврди сада Дневник да сам ја отпочео борбу. Заклиње се чак да сам писао без потписа у новике против њега. Ономе коме је истина играчка није тешко ништа реки. Нс разговарам сс са Богом као он, када лишем, али са својом савести. Кажем да иисам налисао ии једне речи овде у Америци коју нисам потписао, сем прогласа Народие Одбране зашто сам опуномокек био од Главног Одбора. Он своје нападе прикрива тиме што је наткада написао нешто што иде мени у прилог. Но, и ту је занимљиво, да је то радио против моје воље. Први чланак који је написао о мени био је после првог разговора са њим, у коме сам га молио да не пише ништа, јер тада није било корисно. Он је ипак написао. Ја сам ишао после тога у уредништво и жалио се. Дакле, тај славни чланак коЈим се дичи, био је против моЈе воље и мени штетан у оном часу, када Је још аустриЈско посланство било овде. Његови други ретки чланци са позивом у МакедониЈу, и т. д„ шта вреде они, иада се уз пут, из дана у дан, напада, час ово, час оно у раду, изругава се, омаловажује, вреца посао и људи који га раде. Шта вреде ти поједини његови чланци, када он онда када ја идем у народ, на велики и тешни свој пут од два месеца, пише: да не треба зборова, да се нико никуда не миче, када о четама иоје одлазе нема ни речи, а када се креку највеке, пише: „ИДУ ИЗ СОЛУНА?” Шта вреди његово „љубљење стопа патријарху Пашику", када он напада Енглес-

П. ИСТИНА. СРПСТВО II ДЕМОКРАТИЗАМ II — ДНЕВНИК. Ево да се виде иајглавније тачке напада Дневиика на моЈ рад, а у њиховоЈ У народу. мене да даде оставку на председништво Народне Одбране- То није тачно. Он је дао оставку од своЈе воље, са мном се договарајуии. Нашли смо да ке то бити у иорист срекивања прилииа овде. Сва тврђења Дневникова о противном не вреде ништа. Ту су изјаве г. Пупина. Дневник каже да је за Пупина увреда реки да је жртва Дневника, што сам, вели, написао ја, или Граховац по моме нарецењу. Није истина да сам то написао, нити наређивао да се напише. Ако је написано, зар Дневник не вређа двоструко Пупина, када каже да је жртва моЈа. Дневник тврди за себе, да је „Кајмак-Чалан", „Царска Задужбина", а за меие има најпогрдније речи. Према томе ако је увреда Пупииу слушати „орлове са Кајмак-Чалана" и "Царску Задужбину”, још је века „дијурнисте", „родољубе од заната" и „олош из Европе", које речи употребљује Дневник за мене и моју онолину. Заиста, логике нема Дневник ни најмање никада ни у чем што напише, а не пита ни да ли је истина. 2. Тако и његово тврђење да сам покушао купити све Српске и Хрватске новине овде није тачно. Мислило се само да се купи Дневник и после уједини са Савезним органима у један лист. За то су знали чланови Главиог Одбора. Од тога се одустало што је Дневник тражио много и што се изгубила вера, да се иеке са коецем покренути после нови Дневник. То су били само преговори. који се не би завршили без учешка Савеза. ДА ЈЕ ДОШЛО ДО КУПОВИНЕ, МОРАО БИ СЕ НОВАЦ НАћИ ОВДЕ, А НИКАДА СЕ НЕ БИ ТРАЖИО ОД СРПСКЕ ДРЖАВЕ. Што се тиче осталих Српских и Хрватских листова, власници су сви живи, па нека кажу да ли сам ишао да их нупујем. Ово твррење Дневниково, о куповини новина за рачун Српске Државе, СПАДА У КРУГ ПИСАЊА ШВАПСКО-МАђАРСКЕ ШТАМПЕ, КОЈА ЈЕ ТО ТВРДИЛА ЗА МЕНЕ ТОКОМ ПОСЛЕДЊИХ ДЕСЕТ ГОДИНА. НЕПРЕСТАНО ОПТУЖУЈУћИ МЕ НАСТИћСКИ. 3. Тврђење, да је мој рад овде, и нова Народна Одбрана, анархизам, и да је моЈ ранији рад у Србији био исто такав. СПАДА ТАКОђЕ У КРУГ ПИСАЊА НАЈВЕћИХ НЕПРИЈАТЕЉА СРЛСТВА. То су тврдили 0 мени, и Народној Одбрани у СрбиЈи, увеи „Хрватско Право”, Мацарски лист „Драу” у Осеку, цриожути "РаЈхспост" у Бечу и други разни листови Беча и Пеште. СВИ МИ СРБИ У ЦЕЛОМ

У Сфоју 408 нашег Савезног < )ргана штампана је изјава под наеловом "Резолуција Одбора Српске Народне Одбране у Џан стауну, Па.,” у којој се оптужу је Раде Мусулин “за његов несрпски рад, злонамерно протура ње иеистиннтих гласова у народу, подбадање и ширење раздоЈта међу браћом и ометање у организовању и скупл.ању добровољаца (говорећи им да не иду у бучарну на Српски Фронт, кад овде у Америци има свега што им треба.)” Ова тешка оптужба прети да уништи углед Рада Мусулина у очима Српског Народа у Америци, па баш зато не сме се пре давати јавности докле год та оп тужба није доказана као оправдана пред судом свесних и непристрасних судија. Месни Од"Ор Српске Пародне Одбране у Џанстауну ннје поткрепио своју оптужбу никаквим стварним доказима, м зато њихово страш"> жнгосање карактера Рада Му сулина пнје требало улазити у шта.чпу нашег Савезног Органа. Алн што није требало чинити у чињено је једним несрећним слу чајем, и сад мени као одговорној шчности за све што се штампа у Савезном Органу пе остаје ФV ј о пего да мо.јим брата Ра.да Мусулина да нам опростп за по грепЈку коју је наш Савезнн Орган случајно учинио и за увреЈу која је тиме њему лнчно нанета. М. И. Пуппн, Главни Председник Савеза Сјед. Срба Слога, н Савезног Органа Србобрана.

ку, баш у часу када Пашик иде у Лондон да конферише? Или, може блти он мисли да је оним својим чланком натерао Лојд ђорђа да се изјави за нас? Можемо дожи- СРПСТВУ, СВЕ СТРАНКЕ У СРБИЈИ И ВЛАДЕ, ПА И Г. ПАШИћ ТВРДИЛИ вети да напише и то. Но, сигурно је да је збунио своЈе читаоце оним у њиховоЈ' СМО ПРОТИВНО — ДА СМО БОРБЕНА, АЛИ КУЛТУРНО-НАЦИОНАЛНА ОРвери у Савезнине, па и у Пашика. Шта вреди његово писање да он умире за Србију ГАНЗАЦИЈА. Због тога наша диона Народна Одбрана није нинада растурена. Она и Посланство, када не доноси никада ни један поздрае ни изјаву које Посланик у- \ пукује народу?

постоји и данас. Ја лично и данас сам Секретар Главног Одбора њеног. Тврђење, да јс оснивањем прве Народне Одбране овде спасен Пашик, и по-

Све је то писао пре одступања Пупина. Сада је само ставио своме писању прављен мој анархистичии рад у Народиој Одбраии у Србији, изазваке смех код

круну на главу, КАДА ЈЕ СРПСКЕ ОФИЦИРЕ ОДЛИКОВАНЕ КАРАђОРђЕВИМ | свих у Србији. Реки ке сви: Ови „орлови са Кајман-Чалана" збиља одлетеше чак ЗВЕЗДАМА СА МАЧЕВИМА НАЗВАО „ОЛОШЕМ", И КАДА ЈЕ НАПОСЛЕТКуЈ до — Фридјунга и Настика. ..

КАО ШТО МЕ ОНО ОПТУЖИО НАСТИћ У БЕЧУ И НА ЦЕТИЊУ, ОН САДА

Схватање, да је Пашик у одговору на ултиматум пристао да се укине Народна

ОВДЕ ОПТУЖИО МЕ АМЕРИЦИ ДА СТВАРАМ ТАЈНО АНАРХИСТИЧНО ДРУ- Одбрана и тиме признао да је анархистичка потпуно је у духу писања Фридјунга ШТВО ОВДЕ РАДЕћИ РАД ПО КОЈЕМ САМ ПОСЛАТ. Најсмешиије Је у тОме то, ОДГОВОР НА УЛТИМАТУМ БИО ЈЕ ЗБОГ НЕВОЉЕ СРБИЈЕ, КАО ОНАЈ ПО што он ту оптужбу шаље Пашину, који је прву танву примио о мени пре ДЕВЕТ ! КОЈНОГ МИЛОВАНОВИћА ДА ПРИЗНАЈЕ АНЕКСИЈУ. У ИСТИНИ ПАШИћ годима од Настика па зна добро што има са њом да ради. Ето то Је та ДЕВЕТКА 1 ЦЕЛА СРБИЈА И СРПСТВО ОДБИЈАЈУ И ДАНАС И ОДБИЈАћЕ УВЕК ШВАП коју Дневник спомиње у свом нападу на последњи записнин Главног Одбора. Она 1 СКО-МАЏАРСКЕ ДЕНУНЦИЈАЦИЈЕ. ДА ЈЕ СРПСКА НАРОДНА ОДБРАНА БИ нам открива зашто Дневник није више орган Народне Одбране. За то, што пише Ј ЛА ИКАДА ТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА И ДА САМ ЈА БИО АНАРХИСТА. ЈА ЛИЧНО, У ИМЕ СРБИЈЕ И СРПСТВА, И НАШЕ МИЛЕ И СВЕТЕ НАРОДНЕ ОДБРАНЕ, ОДБИЈАМ НАЈОДЛУЧНИЈЕ ОВАКВО ДНЕВНИКОВО ТВРђЕЊЕ, 4. Народна Одбрана коЈу сам нашао овде, а ноја је давала само прилоге за Црвени Крст и избеглице, није била потпуна. Пре свега, киЈе био у њој цео овдашњи народ окупљен, што мора да буде у лравој Народној Одбрани. После, уз новац треболо је слати и људе. За то се она и проширила у Одбрану, коЈу имамо данас, а у коЈој су сее овдашње Срлске организације, а која је такође нултурно национална, Јавна и отворена, пред лицем целе Америке, као ломокнин и највеки лриЈатељ ове Државе. Што она шаље људе у борбу, то није анархизам. То је у норист Америке. И Америка шаље своје људе. Не јер Је анархистичка него што Је нултурна, јер култура је данас: борити се лротив Немачке.

ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ. "Несрећан случај”, о коме је реч у горњој изјави, у томе је што сам ја, сматрајући с правом орган Савеза “Слоге” за један од органа Српске Народне Одбраие, објавио јасно мотивисану и прописно потписану резолуци ју Месног Одбора Српске Народне Одб]5ане у Џанстауну. Горња изјава показује међутим да сс пзмеђу Главног Одбора Српске Народне Одбране и Гла вног Одбора Савеза “Слоге” има накнадно постнћи споразум о томе, до којих се граница “Србобран може употребити као орган Српске Народне Одбране. Једно је ипак у сваком случају пзвесно: Српска Народна Одбрана радо прима на себе одговојтност за све што у савезном органу изиђе у њено име. Мнлош Тривунац Председник Главног Одбора .. Српске Народне Одбране, ., уреднпк “Србобрана.”

као Настик. > 1 | Ово је моја реч која, обЈашњавајуки зашто је до иапада дошло, и како их Дневник води, локазује, иолико је штетан његов данашњи рад Српству — не мени лично, да је то било би лако — него целом народу. Не због мене, обичног радника народног, него због посла ноЈч радим овде, не приватно, него послан, најозбиљниЈе, са фронта, са свима потребним пуиомокима, што Је све Дневник знао. Нека прочитају пажљиво ово сви они добри Срби који Дневник прате и нека пресуде. Они који су иао он ретки су. Има их мало. као на пр. у оном месту где су хтели основати „републику", и где се покушало не спомињати Краљз Петра у Цркви и где се одговара свет од пута на фронт, од оних који хоке да су први Срби у Америци, нао што то хоке и Дневник. Такви могу слободно остати где су, називајуки мене и даље „срлским јункером”.

(Наставак на 4-ој страни.)

Из Српства и Југословенства “Сада п аустријакп прпзнају Србнју.” Под тнм насловом допсо је овданЈњи угледни “Хрватскп Свијет” уводни чланак из кога саопштавама ова места: “Чудни су ствојјовп ти наши аустрнјаци, глухо-нијеми и слијепн сл.едбеници науке народног Тровила. Тко је имао прилике још пред неколнко мјесецн да разговара са којнм од њих, пак поведе разговор и на нашу пред бодницу у садањој ослободилач кој борбн, Србнју, погодио би га равно у кукавно му срце и сва жуч његова прелила би се на њу,

(Наставак на 4-тој странп.)