Србобран

Стрт •

СРВОВРАИ

Број 409

бКВОВКА^ — 5ЕКВ \УЕЕКЕУ ГиђЧзће 4 ћу 5ЕКВ1АК Еи1ЈСАТ10КАЕ АМБ ВЕМЕУОЕЕМТ Р1ЈЛО ОЕ 5ЕКВ РЕОЕКЛТ1СШ „5ЕООА” 443 \Уев« аапА 8«гее«

Кеш Уогк, N. У.

Вавтезз Мападег: М. I. Рирш, 443 УХ. 22 п 4 5 С, N6« Уогк, N. V ТВ1.ЕРБ014К: СНЕХ.8КА *оо8. ЕЉ«ог: М. Тптипас, 443 XV. Ј2шЈ 5 «гее 4 , Ке\з Уогк, N. У.

г.сге4 и ееооп<Тс1ам км№ >1 11:е Ро»: Швсе о( Nе» Уогк, к. У., ввдсг ИЈе есг «1 Мегсћ I, 1*у».

СРПСКИ УСКОЦИ ИЗ МИЛВОКЕ

Уреднжче диввог Србобрана, Прпјатсху Гусгара Перуна, Ево вана једне пјесне наге, Ннје добра нпт’ је вредна хваге, Сана пјеона коју гусгар гуди, Ај’ су добрн ускоци јунацн, Што их пјесма н сгава пробуди, Те одоше весега им најка, Пут Согуна Дојчинова града, Да с’ придруже јату витезова, Дивном јату Бабунскиг орлова, Зато пјеску Србобрану дајте, А ви здраво гуслару остајте, Бог вам дао весехе и »дравхе, У Србијн да видино сгавхе. Анжн, Боже, брзо ако Бог да1 Гуслар Поруновић.

Боже мији па свему ти хвага, Каква врнска у Михвокн граду? Да *’ је змија у процијеп паха? Да х’ јо внха сахомвха крнха? Да хн граду ватра кнднсаха? Ах’ од тога пије нн једнога, Веи тугују михвочке ревојке Жахо цуре српсго соколове, Младс момке јаш неожењене, Што су били у Милвоки граду, Па сад крелу у чету јупачку, Преко мора стотину конака, Пут Солуна Дојчннова града, Тамо ђе со љутн бојак бнје, На гранпцп јупачке Србпје. Жале цуре момке нежењоне, Па Прнбака проклпњају кнеза: Кнеа Прибаче, допануо рана, Што премами момке у солдате, Те осташо цуре неудате! Вриште, пиште лнјепе ђевојке, Суве лпју момке устављају, Да не иду у бој, да не гнну. Чују момцп ппску џевојачку, И глсдају од суза цердане, ђе се пижу низ бијела лвца, Као бпсер низ бијсху свиху, Ал’ ва срце нс маре јупацн, Ни ва молбу хнјепнг ђевојака Мнхнјн нм обрав по цевојке. Па овако њнма бесјецаху: Збогок цуре, Мпхвочке цевојке, Дошло време да вас оставхамо. Завнчају да се повравамо Да вз ропства мајке избавхамо, Да ндемо у села на преха, Наше мајке да овесехимо, Наше цуре »а се прнвјенчамо. Зато младе тугом не тутујте, Не тугујте, ни пас уставхајте, Не бнсмо се, селе, уставнлн, Нвтн брану у боју издалн, Да нам когод поклони Мнлвоку. Зар да реку брава одабрана, Са Балкана крвава мегдана, Црн вам образ, Србп Мнлвочапи! Кад вас ввасмо п кад вас требасмо, Пададостс, доип не смједосте! То рекоше, барјак раз&више У знак борбе за слободу златну, А под барјак стадоше јунаци, Ка' ждраљевн један за другпјем. Све да тв ех по имену кажем: Прво су тн два брата рођона, Два цетнва два Бејатоввва, Једно Новак, друго Васихнја, Трене Раде делвја Шолаја, Н ђетнву Марко Шуковнку, П снв соко Марко Вујовиву, Свн са опе српске груде днвне, С Гацка равна из Херцеговнне. Па Босапцв на гхасу јунацн: Прво су тн два брата Марнна, Једно Јово, четн арамбаша, II змај хутв Стојап делнбаша. До Стојана Душан Џенаднја, И Анђелив соко Антонвја, Мнјук Јанко н Слнјенац Гојво, Марко Јајшнв в ђуро Пралнца. И Зец ђоко, као снвн сово, И Мнлошу Стојаднвовиву, Соко снви Раде Смнханпву, И делвја Богдан Петровнву, Соко снвн Крајановнв Јово, В змај хутн Петар Марјановнв,

Са три брата три сива сокола, Три јунака трн Марјановива, Соко Џуро, Симо и Никола, И два брата два Цвјетаиовика, Соко Петар и Соко Јоваде, Мнлан Делив весела ку најна, П три брата три Дејановива, Џуро бане н соко Стеване, П делнја јуначнна Дане, Васо Рабат в Остој Бундало, Мнле ђибнв п Петар Праштахо, Мнло Баспв, Мнл&н Мнлошевпк, Трнвун Чембер и Гднго Прахнца. Сивп соко Петровнв Пнкола, И дслија Галоња Јоване, Све то јесу Босанцн јувацп, Све то јесу љутн освотннци Освстници браве и сестара, Штоно су их Швабе в Маџарп У оковс љуте оковалв, У ташшце ледае затворшш, Па вјешала многе објеснди. Уз Босацце љутн Крајишницн, Храбри синци оне српоке днке, Соколовн камените Јнке, Што су тврџн од кремена љута, Што је јупак свакн по сто пута, Сваког да тн но пмону кажом: Црво соко Рајшнву Мнлошу, Штопо јупак крсташ барјак поси, Звјездан барјак занље Амервке, А пред четом српских соколова. До првога Милош други ступа, Што је јунак но хиљаду пута, Млад барјактар Мнлош Обрадовпв, Штопо српскп крсташ барјак носи. За Мплошем два снва сонола, Соко сивп Крајиновив Јанко, И Лпчпна јуначина Станко, Лука Богпв н Поткоњак Саво, И делпја Вујнновив Исо. Соко снвн Матнву Душапе, Петар Ппља пиле од сокола, И долија Лакпву Никола, Снвн соко Дмптар Поповпву, Дмптар Пјевач и Дмитар Јоппву II делпја Богдапе Рогиву, Љубојевнв Милане грлица, II змај љути Мнлошу Павлица, И два брата обадва Павлвце Два јунака двије љуте змије, Једпо Мплош, а друго Јоване. И делнја ђуро Његоване. Јапко Јовив и Павле Станиву Јово Татпв н Гјуро Лучнву, Соко сивн Радошевнв Нпко, Јово Вптас н Јовпву Исо, Милош Лпнта и Дмнтар Почуча, II снв соко Драгосавац Миво, II два брата, два млада Пјевача, Једно Јан,Јре, а друго Илнја, Сивн соко Рајчовиву Јово, II два брата два Вујпновпва, Јсдно Мило, а друго Милане, И делпја Крајиновив Јово. До Лпчана змице н крвавцн, Змпје љуте танапн Славонци: Прво соко Голубовпв Лазо, П делвја Трбојевнв Саво, Томо Вејнв и Крсто Дешливу, Соко спвп Радмиловпв Спасо. П делија Црнобрња Раде, Мнјапло Стојаднновпву II Милошу Константпновиву, Сиви соко Трнзуновив Андро, Па змај љути Тошо Бранковиву, Н делпја Јово Опачнву, Милош Бојшнк и ђуро Ногнву, Душан Станкив и Солар Алекса, Јово Лучнв, Рајан Драгомире, Снвп соко Вејнновпв Јово, И делнја Чутурпло Мнле, Поред Мила два горска ајдука, Два јунака ка’ два мрна вука Од јуначке оне Горе Црне, Прво тн јо Мнлош Новаковнв, Бјелоп&влнв с Даннлова* Града, И амај љутв Ломоввв Јоване, Од Пипсра јуначке крајнне. До Јована од Сокола тнву, Змнја љута Нван Дветковвву, М&водоноп пз Прилша града. "черв» 'Јвва уродаше, * .^иу

Те се драгом Богу помолишо, И јуначку вјеру зададоше, Срцу своме н роду миломе, Отаџбннн и Краху српскоме, Да ве у бој за слободу златну Цвјелога Српства и Словенства, Борнти се ка’ лавовн хути Ја л’ добвтп, ја ли погпнути! На Мнсури на води студеној 1. августа 1917. Народпи гуслар, учитех н офицнр Српске Војске Перун.

СРПСКИ УСКОЦИ из индиАНАПОЛИСА СРЕћНО ПРЕШЛИ ОКЕАН. Дивна кнта српских соколова, чета Косоваца н Призренаца, која је на Видовдаи пошла у Отаџ бину,здраво н срећно преброди океан. Јављају ми да су мирно путо вали и да нису имали никакве неприлике нигде. Поздрављају 1 и зову сву браћу у бој за слобо ДУЖивели ускоци Старе Срби-

Је!

Гуслар Перуновин.

ПОРУКЕ И ПОСЛАНИЦЕ

Прнје неког времена учестале су бпле посланице, нове наше пријестонице у близини Парпза, нзјаве за ширу, махом прекооке анску јавност. У њима, до душе, још нема фотографија, али су оне ипак исто тако занимљиве као да су плустроваие. У оннм судбоносним данима, када су Сједпњеие Америчке Др жаве бнле на једној историјској раскрсници, дописник њујоршког “Таимса” хтпо је да сазна и мпшљење бившег шефа, “најмање савезничке државе”. Шеф њен (тако се сам назнвао краљ Никола) одговорно је тој допп сннковој жељп, наравно врло ра до. Одговор је доиста класичан п сводн се на ово: Ја сам некад пмао “мој’ народ, а сад га немам, н “моју” земљу, коју исто немам. Ја се одушевљавам за г. Вилсона што ои говорп о незавпсности држава и народа, јер ме то тјешн, да ћу нпак доћи до “моје” земље п “мога” народа. Ја се надам да г. Вилсон неће до пуститн, да моји савезници п ако мп дају свечана обећања — извуку асуру испод мене. За сваки случај ја улазим већ сада под “свемоћну заштпту Америке”. Ако “мој” иарод хтједие да буде свој, ја позивам Сједињене Америчке Државе да буду са мном солидарне. Пошто је на оваЈ >,ачин оријентпсао Американце, шеф је ста вио тачку. И право је. Америка треба да узме мустру од “шефа” најмање савезничке државе. До душе, једна ствар снгурно не иде у главу грађанима “највеће републпке на свијету'’, а та је, шточнеф најмање државе говорп све о некаквом “свом” па роду, као да су то робови или кметовп или Чпчиковљеве мртве душе. То некако слабо пролази у данашњој демокрацијп. Али да ти грађани Америке знаду да је у овој поруци утајен срп-

скн карактер Црне Горе; да је фалсификована њена национална воља; да је изопачеи разлог н.ене државне самосталности; да је погажен њен национални идеал — они бн ту поруку пропратили као неваљалу мистифакацију. Но, то још нцје све. Пор.ука Сједињеним Америчкнм Држава ма упућена је тобоже америчкпм 1 грађаиима, а.путо демантује сам “Глас ЦрногорЈца” у уводиом чланку свог 4. броја. Каквн АмерЛканци ! То “шеф” говорп Црногорцима у Америци, које жели^та задобије за себе, јер је стари краљ до сада по светио а посв^тиће и у будуће цно евој живот срећи — свога на рода! Да ствар не остане тск на овом деманту, опет|је дошло до иове прекоокеанске посланице. Лист “Сон” доноси ту посланпцу. Оиа не устула првој по својој орнгиналности. Шеф најмање краљевпне, на једаи врло патрп јархалан начин, заборављајући да говорн једној републици,ста вља у дужноот г. Вилсону да водп бригу о Ирногорцима у Аме рпци ! (бнћеЈ зато ваљда што је црногорски консул дао оставку). Шта више, ојн му нх сасвим Гоња, а лд њпхова за за сазго 50

ГОЉСКП ЈЗАК.ч|| рбр зГ Тла’

бр( Црногораца! Чудна пој: ва. краља Нпко. бпјалном: а у поклонио је

Раздарушност е постаће проверу војску п народ великодушно Аустријанцпма , 1 све Херцеговце и Бокеље Липарима и Корзици, а све словенске терпторије на словенском југу зету, н то телеграфнчно. Остали су били још само амернчкп Црногорци, н он поклања и њих. Зар то није срећа “земље и на рода?” Парпз, јула 1917. С. н П.

Из Канцеларије ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ.

ГЛАС ИЗ КАНАДЕ.

На глас да се у Њујорку формирао први мјесни Црногорски Одбор за Народно Уједињење, предсјединк истог г. ђорђија Па вићевнћ, добпо је следећу честит жуј “Поводом осннвања Одбора за Народно Уједињење у граду ГБу јорку, а коме сте Вп предсједник молимо Вас да будете тумач осе ћаја дубоке захвалности, и да примите најсрдачиију нашу чес титку.

Зајамчени у напред Вашим сјајним успехом, сигурнп смо да Ваше праве српске душе које су у данима горкнх искушења биле у стању сачувати своју високу српску част, и избећи сваку језовиту опасваст, која би била пораз за наш народ; да ћете би тп у стању испунити срчано жеље и извести уједињење нашег народа. Желећн Вам најлепши успех, довикујемо са радоснпм гласом : Жпвело Уједињено Српство! Торонто, Онт. Каиада, и. авг. 1917. Божа М. Марковић, Боривоје Стојановић, и Никола Џ. ђорђевић.”

ПОГИША оггшог шшског овнд

Когод је долазно у тешњн додпр са војском, морао је запазп ти да скоро свака јединица пма понеку животињу која је маза свпју: п офицнра и војннка. Код нас вам је то најчешће пе тао илп овап. Којима је између њих усуд доделио ову судбину, ннје пм рђаво. Јер сваки њих чува и милује; опи постају нека врста живе реликвије целе јединице. Чак п прп одступању кроз Ал банпју могли сте видети где на леђнма каквог коморџиског кљусета, кочоперно стојећи, цима кроз гудуре по неки петао. То је батаљони, пуковскн, дивизиј ски... петао. У општој беди мо жда је он јединн спт и оран. И каква предовољства он све има! Чак нп харема нпје лишен. Јер све коке и кокице, које “уђу у менажу”, праве му друштво, док их,»" кувар не отпра

ви у пплећу чорбу, печеље или паприкаш. Алп петао, он остаје. Њему је допуштено да пре зоре п бела дана узлетп чак и на командантов шатор, и силно закукуриче. Сви се разбуде и опсују га разно, — ал’ на томе се и свр ши. Нико га неће ии кључити, но ваљда је зато његова приврже иост толика да га ни иајумиљатија кока не може одвући у своје јато, - он је веран оружаној сп ли. Још је омиљенпји ован. ГБего во нме је оно већ традиционално “бецан”. Он има на све права, што његов овнујскп мозак може пожелетп. Да уђе у свачији шатор без пријаве, да поједе све ћу, прогута сапуи, шта више и по некп акт зубима да поцепа и папоњцима изгази, — све то бец ко сме, па ипак да остане жив! Када комесЈф делп фураж, бец ко је тамо: сЈи? ~~ сваког се-

на колико хоће, пробира зоб. Привикне се на чај, кафу, сир.. Ои се толико саживи да нигде неће изваи круга своје једииице, сем што каткад суне у неко стадо — колико да га жеља мине. И за сва та рајска благовања он има једину дужност: да разгаљује своје претпостављене када навали великн посао, или их почне морити једноликост живо та. На фронту је бецко и позори ште и биоскоп. А ои то уме да буде! Само опружите шаку према његовом тврдоме челу, из кога избијају два спирална рога викиете му ту-ту! — а бецко истури чело, разколачи зенице, рашири ноздрве, и чека у борбеном ставу... Дигнете ли једну ногу према његовој глави, он полети и са интелигенцијом захук талог пања распали премудрпм челом по дебеломе ђону поткова ие цокуле! — Тој му је његово знање, његов памет? — веле развесељени војници. Ако почнете бежати, ето га за пама, но чим вас мало закачн он сматра да је прпбавио задовоље ње своме овиујском достојанству; на мах постаје миран, кро так и умпљат као јагње. Алн немогуће је овде изнети све нијансе његове ћуди ни узроке његове омиљености. Елем таквог једнога овна имао је и један бугарскп батаљон пре ма извесном делу нагаега фронта. Већ неколпко дана затишје. Једнога јутра поЈ’ави се на малој коси више бутарскога рова велики ован. Свуда гола стена само једно пропланче обрасло рет ком, планинском травицом, коју ован грицка. — Да виш, да виш, море, шта је оно тамокеи; један ован поза ди Бугарина! Јес’, славе ми! објави рову један регрут, “скоројевић” из Бизерте. Устадоше искусни, прекаљени пешаци, па гвиркају кроз пушкарнице. Одмах га угледаше. -— Ене. Ј’ес’ вере ми, ован! Ја колнке су му рожине! Мора да је “штабски”. .. — Да га укокам ? — попудп се ревносио “бнзерче”. — Ех, што ти је младос’, лудос’! —'прихвати поднаредник Вуксан, који је са своје довитљивости у свакој прилнци стекао надимак “видра”. — Е, што ти је жуто пиле божје — одмај да укока! И впдра Вуксан разви своЈ’е по гледе и планове. Они држе овај положај пећ дуже времена, а овна пије било. Вероватно да је до шао нов бугарски батаљон кој’и има штабскога овна. Али како немају хране за њега, они су га пустили на пропланче, — па куд пукне. Међутим позади бугарског рова сам Ј’е камењар, а испред нашег рова има доста сасу шене траве, а и младица већ по чела да руди. Ован ће то спазити, и, без сумње, улучити згоду па се провући кроз пропуст у бодљикавпм жицама на ливадицу испред нашег рова... Е, ондај да га увардамо; биће Бугарпну јада и нама печења! Но само ваља добро прппремити, а садај да га нико не дира ка’ у исто око ! —Јес је, тако је! Е сила ти је Вуксан, натема га била! И ми ценимо да је најбоље к’о што Вуксан каже. Сутра после подне искраде се о ван на лнвадицу, поче да штрпка травпцу између наших и бугарских жица. А “бизерче”, сав ра досно узрујан, нишани, нпшаии... Так! одјекну оштри пуцањ. Ован одскочи силно у вис, сруши се, запеда ногама... Свр шено! Бугари припуцаше, а Вуксан се лукаво смеши. До неко доба траје “појединачна ретка паљба”. НаЈ’зад Вуксан ризикова: изувен, хитро прође кроз ходник у нашим бодљикавим жица ма пришуња се до мртвога овна, намаче му замку, па јурну у ров држећи крај ужета... — Е делај, сада потегните! Са мо сложно и латано! Осу се сикање бугарских куршума, днже се у ноћ чак и Ј’една магпезијумска непријатељска ра кетла, — али бугарски штабски овап сручи се у наш ров, са кожом пробпјеном на више места. А потом се зацари тиха, мрач на ноћ. М—о.(Ратни Дневник.)

ИМЕНА ПРИЛОЖНИНА ЦРКВИ СВ. НИКОЛЕ У СО. ОМАХИ, НЕБР., ПРИЛИКОМ ОСВЕћЕЊА.

По $50.00: Дмитар Плећаш, ку.м; ио $20.00: Спнра БлагоЈ’евић; по 15.00: Михаил Ерунски; по $10.00: Дмитар Обрадовић, Маша Будисављевић, Душан Бљеско, Симо Мрмош, Душан Максимовић, Милан Јевремовнћ ; по $5.00: Јудиша Јјорђевић, Лазо Скорупан, Раде Лазарац, Јово Ковачевић, Мара Мрмош, Мпхаило Траховац, Петар Пот кон.ак, Мића ЦвЈ’етићанин, Стојан Цриојевић, Роза Плећаш, Милица Докмановић, 1 >уро Мишчевић, Сава Павлица, Јован Илић, Стево Лека, Миле Поткоњак, Исо Крецулов, Вајо Мандић, Мане Медаковић, Раде ОЈхтић, Свешт. Георгије Милосављевић, Стојче Станимировић, ДамЈ’ан Радованов, Милан Рапаић, Живан Турчиновић, Петар Пјевач, Петар Поткоњак, Милорад Стефановић, Петар ЦвЈ’етићанин, Миле Узелац, Васа Наранџнћ; по $4.00: Дане Мишчевић; по $3.00: Станоје Миладииовић, Милан Мишчевић, Илнја Дракулић, Алекса Дрецун Васо Бјеговић ; по $200: Жпва Петришић, Стеван Басарић, Милан Гибаница, МпЈ’аш Танасковић, Никола Бабпћ, Мп ле Дракулић, Максим Бранковић, Игњат Крут, Глиша Радин, Симо Крстић, Зафир 5 урђ еви ћ, Марица Дракулић, Паја Новако впћ, Дане Варда, Маниша Дракулпћ, Спаса Савић, Јоваи Стефановић, ИлиЈ’а Д. Плећаш, Нп кола Обрадовић, Василије Кимочнпк, Душан Стасић, Обрад Марић, Живко Лекић, Јевросима Тасић, Јања КраЈ’иновић, Јел ка Познан, Сара Павлица, Лука 3 ' зелац, Милан Дракулић, по $1.50: Јован МаноЈ’ловић, Јан Суцу, Коста Молдован, Светозар Мећавина; по $1.25: 1 >ока Обрадовић; по $1.00: Петар Зороја, Јакот Станилов, Ник Димос, Мплан Томић, Јоаким Мир ковић, Јанко Травица, Милан Крстић, Јован УроЈпевпћ, Мпле Миленковић, Џукг. П. Стијачић, Ана Сисић, Мелка Мпшин, Душаи Мишин, Е. Р. Лигх, Мис Кофен, Алекса Угљешић, Мита Бановац, Аранђел Мпленковић, Сока Зактнћ, Петар Студеп, Мп хаило Познаи, Миладин Докма новић, Дане Дробац, Мплан Зе мунски, Васа Берисављевић, Не дељко Младеновић, Радован Бер тић, Паја Четниковић, Тома Ми лутиновић, ^ока Земунски, Нпкола КраЈ'иновић, Јан Војда, Ни кола Дивјак, Тривун Вукелић, Тејо Руппћ, Стојан Вукелић, СтОЈ’ан ВЈ’елобрк, Буде Новаковић, Стака Новаковић, Павел Шелрнк, Сем Долмински, Флора Даљеф, Лазар Николпћ, Сем Малдек, Стојап Вулпћ, Симон Поп, Фнлан Поп, Трајко Николић, Лазар 1 >УРђ еви ћ, Младен Поповић, Петар Сатмар, ђорђе Ленчиф, Д. Солинта. Јан Апостол, ИлиЈ’а Флаца, ДамЈ’ан Мар Ј’анин, Миле Дукпћ, Илија Бог дановпћ, Тодор Петровић, Раде Кнежевић, Космас Андрес, Симо Крстић, Драга Миланов, Пе ра Силашки, Цветко Игњатовић /Бубо Лазић, Асим Крцановић, Димитрнје ћутпв, Дмитар Робер, Јово Попара, Лука Станковпћ, Ружнца Новаковић, Петар Бернсављевић, Чеда Русоф, Ми лица Радованов, Раде Кланда, Ана Узелац, Јелена Морпћ, Катица Илпћ, Анка Тамишкова, Мплица Дрецун, Жива Пејић, ИлнЈ’а МнлоЈ’евић Велимир Бош њак,- Симо Опанчар, Хенрп Наиос, Божо Крајиновић, Никола Чубрић, Жпва Мећавина, Илија Игњатовић, Марко Крстпћ, Гате Аксић, Сима Петковић, Стево Опријан, Цветко Берисав љевпћ, Младен Костпћ, Тоша Базарнћ, Тома Р. Жарић, Станој ло Ивановић, Остоја Лукач, Томо Самоток, ИлиЈ’а Петровић, Алекса Берберовић, Б. Р. Котор чевић, Сава Синадиновпћ, Савка Крајиновић, Даница Петровнћ, ■Марија Коврпк, Латинка /Затезало, 1)0 Черни Нумерос, Павао Ласковпћ, ђ. Келептин, Миле Раић, Стево Попара, Илија Храниловић, Стефан Чубрић, Мнхаил Манденовић, Аница Мнлановић, Јелена Црнокрак, Јела Земуиски, Ана ДпвЈ’ак, Крстина Мирковић, Кека Крецу лова, Анка Турчпнова, Восиљка Радованов, Светозар Игњатов,

Миливој Татић, Милога Макси мовић, В. Тимић, Иван Курак; по 75 центи: Д. Градина; по 50 центи: Том Бодак, П. Листен, Јана Срнкећ, Јан Попа, Јохан Дендиј, Сем Грувер, Сем Батош, Јое Кирило, Марија Затезало, Јека Затезало, Светозар Мишин, ђорђе Травински, ђуро Петровић, Љубица Пејић, Вами Рудик, Н. Илеф, Г. Ј. Хефтон, Ј)°Рђе Хинић, ИлиЈа Угљешић, Жар ко Пејић, Борислав ВуЈ’ичин, Сока Варда, Милан Милановић, Џуро Анђелић, Аница Сољан, Марк Милик, Августин Ботош, Петар Вреиваи, Иван Сатмар, Јан Попар, Иван Савату, Костан Боса, В. Боса, Тони Анђетељ, Дмитар Корисип, Тони Демун, Васиљ Шунтеон, Дмитар Холандук, М. Ленцин, Ани Корк, С. Моренко, Душанка Урошевић, Славка Бертић, Миле Мелник, Спасо Вуић, Љубица Лазић, Да иица Јерков, Ј)орђе Младеновић Љуба Угл.ешнћ, Марина Си.таш ки, Јулка ЗороЈ’а, Дивна Угљешић, Тинка Угљешић, Љубица Срданова; по 35 центи: Орин Мерил; по 25 центи : Дмитар Бегиј‘а, Лука Ворда, Јулка Крстпћ, Михаил Кискан, П. Семпа лан, В. Сита, ђорђ Попа, Бранко Бановац, Ф. Холер, Живан Мнр ковпћ, Н. Н., Ана Хубшук, Бранислава Утеркова. По хо и 5 цен ти дали су 8 особа, свега 75 центи. Свега добровољних прилога $541.80. Свпма прплагачпма хвала. Црквени Одбор. •х-к-м-к-к-х-ж-хчч-м-х-:-:-: Нова адреса српснег п*слан ства у Вашинттону гласи: 5ЕЕВ1АК ИЕОАТ1СЖ 1531 Ке\» Нашрзћие Ач-епце ^азћшвКга, О. С< **.**.**.**.**.**.**.**.**.**.**.**.**.**.*******%*~**~*****^ Ш Ш 1ЕРШЕ ступајте у САБЕЗ СЈЕДИЊЕНИХ СРБД „СЛОГА”! Овај Савез је највепа српока добрвтворна организација и има 177 огранака широм Ојвдињених Држава и Канаде са укупним бројем од 13.399 (тринаест хиљада и триста деведесет и девет чланова). Ом Је једина српска органи зациЈа, кеја је под нонтрвлвм државне влаоти у Амврици. 0ка исплавуЈе пвтпвре и есмртнине сввЈих чланева у року од само 30 дана, и то: 1.500 долара добија члан, а ко изгуби оба ока, или ако изгуби обе нвге, или обе руке, или Једну руну и једну ногу. 1.090 долара добија члан ако га удари капља, те га внеспособи за рад. 800 долара добиЈа члан ано изгуби једну руну или Једну нв гу. На име осмртнине уирлога члана добијају наоледници дотичнога члана 100 двлара. 0 стале вотпоре предвиђвне су у Савезним правилима, коЈа св шалу на захтев сванеме бееплатно. Сваки члан Савеза уплаиуј« на име распиоа иесечно г>рвсечно саио пе $1.40. Чланом Савеза може лостати сваки Србин и Српкиња нв}и ниЈе млађи од 18 нити стари Ји од 47 гвдина. Савез прима за чланове и остале дсбре Словене, без обзира на веру. СРБИ И СРПКИЊЕ, НАПРВД У САВЕЗ „СЛОГУ”!

К-Х-Х-Х-