Србобран

ШЈМВ&П 411.

N«N1» УОНК. и. г, тникволу.

81ЈВ5СК1РТ10^ КАТК8 8(а(е* о( Атепса опе уеаг бос. С»па<1а, Еигоре е (. с, опе уеаг (х.јо

Згћоћгап риђК*ће<1 еусгу Тћигв<1ау а« 443 ХА/. за Зггее«. Иетг Уогк, N. У.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА”

□' РЕТПЛАТА: Сјгд. ДржаЕе на гсдину бо и. Канаду, Ежропу итд. год. |г.јо СрбоСрг.н итгааи уетвргхом пв V*} 'V « Учгк ч V

ЗРВС

Број 411

ЊУЈОРК, Њ. Ј., х етвртак 24. августа 1917.

ПОКРЕТ СЕ ШИРИ

Државо Пенсилванија, Индиана, Охајо, Мичиген, Илиноис, Висконсин и Њујорк, које су до еад водиле народни покрет за одлазак у борбу и дале највеви број добровољаца, настављају кретање људи са истим одушевљењем. Колико је у тим крајевима продрла у парод здрава мисао о ослобоџењу властитом снагом види се по томе што сами поједини радници кликују и скупљају чете, улазени и сами у њих као во$е. Поред тога што је покрет остао сталан тамо где је од почетка био најјачи, долази и радосна вест да се он снажно развија и тамо где је до сад бно тек у зачетку. Тако из Јуте, која је раније послала једну чету, пошла је ових дана па пут нова чета; из Колорада спрема се тако исто. Из Калифорније, ко ја је већ дала једну вепу чету, отншле су овнх дана нове чете, из Фресна н Лосанџелеса. Из Вашннгтона такоџе иду људи, а и Небраска (Омаха.) и Минесота не престају слати добровољце. Свуда се у тим државама покрет наставља и појачава. Исто је тако радосна појава што је покрет продро и тамо где га до сад није било. Тако, отпочело је кретање у борбу пз Аризоне, Неваде, Монтане, Капзаса и Мисуриа. Монтану и Неваду обавестио је у корист покрета г. Д. Богдановић, а из Каизаса и Сап Луја отпремио је ових дана прве чете г. II. Иеруно' вић. Испраћај јунака из Ст. Луја био је свечан, присуствовао је и вод америчких војника са официром, коме је једна Српкиња предала киту цвена. Уз Србе, који се сада по свима колонијама днжу листом, нокрећу се све више Хрвати н Словенци, меџу које су отишлп нарочнти изасланици да их крену. На развијање покрета утичу повољно лепе вести што их шаљу људи који су већ отншли у Европу. Из тих се вести видн да је пут осигуран, да је пријем људи свуда леп, да је и у Ен-рлс-свој и Ф-рАл-цуској, а ш^џчито V Гпбији. велика рацост због доласва. наше бране из ^Р 1ШЉСИ0 Покрет помажу овде свом сна-к ори Српске Народне Одбране, затнм прваци и воџе у народу, меџу њнма и наше свештснство, што је доказ више да је наша црква увек уз народ п његове ндеале. У појсдиним местима стављају се и појединн прваци на чело чета и воде их лично. Врло је лепо што сад у овом покрету учествују све наше покрајнне. У последњим четама што одлазе налази се и леп број Црногораца, Бо« кеља и Херцеговаца, поред људи из Хрватске и Војводнне, који су и раније ишли стално. Црногорци, Бокељн и Херцеговцп, који су највише пшли за. време Матановпћа, заслужују овим поновним одласком вели ко признање И поштовање нљродно. Нпје потребно тумачити велику важност овога. покрета, јер је он свакоме јасан, а тако исто и потреба да се покрет још јаче развије. Одлазак нашнх људи у борбу направиће јак утисак на све наше савезнике и користити нашим праведним захтевима да сви Срби, Хрватн и Словенци буду слободни н уједињени. Сталан марш наших чета н батаљона кроз Америку, Енглеску и Француску у правцу Србије најјачи је доказ да заслужујемо слободу. Нека би, зато, овај покрет био што већи ц што јачи, на срену и славу нашега. народа. Време жури, рат се приближује крају, све се внше говори о миру. Не ка стога нико више не оклева. ( Напред, јато! У бој, соколови! Захвално потомство забележиће ваша имена златним словима, а извесно је да ће народ и Србија платити свој дуг захвалностн и свима онима, којп се за овај покрет покажу заслужни.

Југословенима у Ал

ПРОГЛАС ЈУГОСЛОВЕНСКОГ НАРОДНОГ В1 ДЕКЛАРАЦИЈЕ НА КРФУ. Е Н 1

Днв 7-20 јула г. на Крфу су завршене нонференцпЈе чанова прошее коа

<к

В Р А N

ЗЕЕВ МАТ1СШАЕ РАРЕК АМР ТНЕ ОЕОАМ ОР ТНЕ ЗЕКВ ЕЕОЕКАТ10Н „ЗЕОСА".

ГОДШДА 7.

ерици ћА ПОВОДОМ

СЈЕДИЊЕЊЕ СЛВЕЗА

представника Југопредседника Српске

диционе владе н садашње Владе Краљевине Србије с једне, ■ словенског Одбора у Лондону с друге стране, уз суделовање Народне Скупштине, док је том приликом дошао на Крф и Зрховни Заповеднин Срлске и Југословенске Војске престолонаследник Александар декларациЈом, коЈу потписаше г. Никола Пашии, као ПрЈиседннк Владе Краљевине Србије, и г. Др. Анте Трумбии, нао Председник Југосиовенског Одбора у Лондону, представника Југословена из српских, хрватских и словеначких земаља под Аустро-Угарскои. Ова револуционарна денларациЈа је наЈвепи политички ау/ у историЈи СрбаХрвата-Словенаца. Она Је лрви званични закључак, уЈедињених представника свих Југословена, који одрецује основна иачела уставу једиистввНј! слободнв народне државе Срба-Хрвата-Словенаца. Рушели све лредрасуде мецудржавнога права. оиа подава јжажан нзражај колективноЈ народноЈ вољи и поставља на прво место народно пгаво. Прелазеки преко традициЈа раскиданих Југословенских држша, она гради неод висну заЈедничку државу Срба-Хрвата-Словенаца и удара пр/ту велику основицу јединственоЈ ЈугословенскоЈ историЈн. Она је посвелен натпис на златном прагу нашега заЈедничког Дома, сада пустога тамнога гробља и дивнога Храма Слободе и Правде, коЈи растворише широк бесмртни хероЈи наше трагедије да сав Југословенски народ уведу у ново сунчано доба. Декларација гласи нао што Јо јављено у броју 407 од 9 августа ове године.

Много се говори у последње време о претстојећем сједињењу Савеза Слоге и Савеза Србобрана. Многи чланови Савеза Слоге обранају се на мене и питају ме шта значе ти разговори? Мој је одговор ово: Ја незнам; обрагите се на уреднике Србобрана и Американског Србобрана. Онн говоре највише о том | претстојећем уједињењу и само њима су познати озбиљни кораци који су учињени у правцу сједињења. Нп мени, ни члановима Главног Одбора Савеза Слоге ти кораци, ако су учнњени, нису нознати. Не верујем да су познати Унрави Савеза Србобрана. Мени се чини да су сви новинарски разговорн о тој ства ри само празне речи. Колико је мени познато ова. ствар стоји овако: Главни Одбор Савеза Слоге на својој годншњој седници у мају позвао је Управу Савеза Србобрана да се ово питање узме у нретрес; овај позив је одбијеп и са тим се цело питање о сједињењу свршило, — бар за сад. Намеће ми се сад цитање, а увереи сам да ће ме многи, а нарочито уредници иаших листова пнтати, шта ја сматрам као озбиљан корак у правцу овог сједињења. IIа то питање по требно је прнличио опширно и јасно одговорити, и сваки члаи иаших дичних Савеза треба о том одоговору да се добро промисли. Црво, што значе те речи: Сједињење Савеза Србобрана са Савезом Слогом? Значе ово: Чланови оба Савеза треба да се нодвргну нод Поводом те донларацијв, Извршни Одбор Југословенског Ввка, у име Југо- једну управу И ПОД јвДНа И ИСТа ПраВИЛа И ООВвЖу Св Да у будуће заједнички одговарају за све старе обавезе Савеза Слоге и Савеза Србобраиа. А то опет зиачи да се уједињсње има извршити занонитим уговором, који пе битп обавезан за чланове и једног и другог Савеза. Сад долази питање, који су то људн у Савезу Слози и у Савезу Србобрану који имају ту власт да стварају оваказ уговор? Савсз Слога има државни чартер у држави Њујорк; ои нма лравнда која одговарају законитим условима под којим се даје овај државни чартер. Овај чартер вреди у свакој држави у Сједињеним Државама Америке, јер у свакој државн су једнн и истн условн иод којим се добија чартер као што га има Савез Слога. Најглавипје су тачке у овом чартеру ове: Нрво, Савез расписује ио лествици; друго, Савезна нравила су

СПИСАК НОВИХ ОБИЛИћА

Поред до сада објављених имена наших јунака, који су отишли у борбу за слободу, доносимо имена ових нових Обилић&; (•о 1.) Стојан Тишма; 2.) Петар Дражић; 3.) ђукан Радаковпћ; 4.) Стеван Радоча; 5.) Никола. Ф. Сетенчић; 6.) Јово Прибишић; 7.) Тодор Дабић; 8.) Мирко Дангубић; 9.) Гавра Сесом; 10.) Миле Шалаја; 11.) Милош Цветичанин; 12.) Миливој Перић; 13.) Илија ћикара; 14.) Глиша Михајловић; 15.) Милић Кнежевић; 16.) Војо Вујновић; 17.) Јово Пртљага; 18.) Душан Тесла; 19.) Милпћ Јелосавац; 20.) Симо Дејановић; 21.) Милош Божић; 22.) Лазо Поповић; 23.) Јово Манојловић; 24.) Милић Ловрић; 25.) Милош Мартиновић; 26.) Михајло Вучковић; 27.) Лазо Празић; 28.) Илија Гуњ; 29.) Никола. Вундрук; 30.) Петар Владић; 31.) Стеван Вуксан; 32.) Стојан Дудуковић; 33.) Јован Кукић; 34.) Јалко Новак; 35.),Стеван Ж.ивковић; 36.)“ Михајло Ивковић; 37.) Никола Гвоздић; 38.) Драгип Лапчевић; 39.) Исо Будисављевић; 40.) Раде Косијер; 41.) Петар Павлица; 42.) Илија Тинтор; 43.) Стојан Цурин; 44.) Марко Солдат; 45.) Раде (Наставак на з-гој страни)

словена у Америцм, изЈављуЈе своЈу лотпуну солидарност са Владом Краљевине СрбнЈе и Југословенским Одбором у Лондону, ноЈи сматра занонитим представником Југословена из српско-хрватско-словеначких земаља под Аустро-Угарском, лодаваЈуки му по новно неограничено своје поверење; сматраЈуин декларацију на Крфу првим званичним и ле^алним актом, коЈи с обе стране обавезно и дефлнитивно одре?ује Јединстоено политичко становишт* представника Краљевине Србије и представника југословенсних земаља под Аустро-Угарском колико према вани т. Ј. према неприЈатељима и према Савезницима, у логледу Југословенске териториЈалне целине, периферија, обала и Јадранског Мора, толико и према унутра, т. Ј. односно уставног уређења заЈедничке јединствене слободне и неодвисне народне државе Срба-Хрвата-Словенаца. и вежуии оваЈ закључан са званичним изЈавама споЈоних и једнодушних Југословенских заступника у неслободноЈ домовини, у Хрватском Сабору у Загребу и у Аустријском Парламенту у Бечу. заносно поздравља измрцварену, али нинада као до сада лепу своЈу домовину, мученични али никада овано и оволико херојски народ, бесмртну своју војску и њеиога Вожда, борбене и доследне представнике несадоливе Јединствене воље заробљеног и слободиог али увек једнодушног и једнано одлучног нашега народа да устраЈе непоколебљиво у одсудној борби за потпуно ослобоцење и уЈедињење. и позива све организациЈе, сва јавна гласила и све поЈедине исељеиике наше српске-хрватске-словеначке народне заједнице у овом далеком и тучем свету, да братски, солидарне и систематски организовано пораде, нао никада до сада, за оживитвнрење снажне и велике своЈе државе, светога Храма Слободе и Правде, у којему пемо себи и потомцима својим обезбедити срепнији, бољи и лопши, живот на основу ових напредних начвла: ОПћА НАЧЕЛА ИНТЕРНАЦИОНАЛНЕ ПОЛИТИКЕ. 1. Слобода човека. Неодвисност народа. 2. Равноправност пред законом сваког човека у свим државама. 3. Мерусобна равноправност свих народа и држава. 4. Народно право и његова заштита је основица држави. 5. Сваки народ има неоспориво право да буде сав слободан и уједињен у своЈоЈ, неодвисноЈ, народној држави коЈа има да обухвати све земљиште на ноЈем он живи у веиини. 6. Ни Један народ ни држава немаЈу права да придрже, да траже, да присваЈају ни да отргну за себе ни Један део тугувг земљишта у име династичких, државких, или културних традициЈа, ни у име империјалистичних, стратегичких или економских интереса. 7. Сви мееудржавни уговори морају бити јавни. 8. Оправдан је само онда рат кад Је предузет за проваеање или за одбрану ових начела. 9. Ове мееународне принципе треба да сви народи и свв државе солидарно проведу и штите. ОСНОВИЦА НАШЕ ДРЖАВНЕ ПОЛИТИКЕ. 1. Мисаоводиља: 1 Срби-Хрвати-Словенци, заЈедиичким именом Југословени, Један су народ. Ради тога, они траже потпуно ослоборење свих Југословена и уЈедињење свих српских, хрватсних и словеначких земаља у Једну Једииствену н независну народну државу. 2. ОсниваЈуии државу Срба-Хрвата-Словенаца на принципу националитета, сав народ, народ, као јединствена целина, стоЈи на одбрани отаџбине и у непомирљивој борби против сваке туђе власти за свани комад народног земљишта, за неодвисност своЈих обала и за слободу Јадранског Мора. 3. И ако Је данашња државна и народна политина Бугарске неприЈатељска ослобођењу н уЈедињењу Срба-Хрвата-Словенаца, ови пв ипак настојати да и Бугари, ослобочени нословенских утицаЈа, уцу и у политичну заЈедницу Јужних Словена. 4. Унутарње уреевње Југословенсне државе Срба-Хрвата-Словенаца проваца сав народ, као Јединствена целина, вез икаквог страног уплитања, у своЈоЈ великоЈ Уставотворној Скупштини. 5. Устав, изгласан у целини од Уставотворие Скупштине броЈнои вевином нано она одреди, извор Ј« и краЈ свакв власти и свих лрава на коЈима почива сав државнв живот.

одобрена од Државне Власти; трене, Савез ради под државним иадзором. Такав чартср Савез Србооран нема, и зато га државне власти у држави Љујорк не би ирпзнале као чартерован Савсз. Он прсдставља у свакој држави једну такозвану ,,ДОбрОВОЉНу организацнју" 1 чо 1 шиагу авзосгаиопј ко ј а нц ј е 0 дг 0 ворна пред судом, која дакле не може никога тужити у држави Њујорк нити оиа може бити тужена. А кад једиа организација није призната пред судом онда. она не може правити уговоре које би суд иризнао. А то значи: Савез Слога п Савез Србобран ие могу се сјединити на основу законптог уговора измеџу себе којп би важио у држави Њујорк, у званичиом седишту Савеза Слоге. Ако ће се то сједињење нзвршити на основу законитог I уговора, онда тај уговор морао би бити измеџу Савеза Слоге и појединнх људи из Савеза Србобрана. Ти људи би узели на своја леџа целу новчану одговорност за све данашње обавезе из Савеза Србобрана. Ако ти људи не располажу са довољном имовином, која би покривала ту одговорност, онда би морали купити потребне бондове. Ја нс верујем да би се нашао у Савезу Србобрану довољан број људи који бн узели на своја деџа тако велику новчану одговорност. Друго. — Знам да ће ми се учинити ова примедба: предстојећа Конвенција Савеза Србобраиа прегледане књиге п рачуне, па кад се из тог прегледа покаже да Савез Србобран нема данас обавеза које се не могу покрити из Савезне имовине, оњ да Савез Слоге неће бити изложен никаквој опасности ако се сједини са Савезом Србобраном, а нарочито ако се Савез Слога огради против тражба и обавеза које се нису показале на овој Србобранској Конвенцији. На ту примедбу ја одговарам ово: Сједињсње Савеза Србобрана са Савезом Слогом под таквим условпма било би исто, као кад би Савез Србобран решио да од тог и тог дана престаје радитн и да његови чланови ступају у Савез Слогу као нови чланови под истим условима као и други обични нови чланови. Такво сједињење неће допустити ни се да Србн успешпо наваљују са један честити Србин, а најмање чланови Савеза Србобрана, јер свој'им нападпма, и онда се доево шта би се мог'ло догодити: Од почетка овог рата па до данас није било, тако рећи, никаквих поштанских веза измеџу Аустрије и Америке а и оно мало што је било вршило се под надзором аустриске владе. Ми сви знамо да се наш народ у Аустро-Угарској грозно патио пуне трп године п још се и данас пати и да много умиру од глади, и од боље која се увек појављује меџу народом који живи под жалосним приликама под ко јима данас живи наш народ у Аустро-Угарској. Ти случајеви

(Наставак ш 4-оЈ стралв.)

ГТ

Из Српства и Југословенства Г. Пашпћ о Краљевпни Срба, Хрвата п Словенаца. Почетком августа г. Нантћ је примио дописиика “Удружене Штампе” (Лсошиетсд Прес) н дао му пода тке о Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. Из извештаја тога допнснпка саонштавамо, по ЈБу јоршкој Трнбунп, нарочито ове речи: “Ово је, у стварп, нојава нове државе у колу међународне за“једнпце. И то није сан занесаља ка, већ брижљпв рад свих политичких вођа разнпх југословенских племена, који осим тога ужнваг н моћну потпору Сила Споразума.” Ове последње речн јасно казу ју да јс питаљс о Крал,евинп Ср ба, Хрвата п Слопенаца не само српско и југословепско него н савезннчко питаље. Лојд Џорџ о Србпји. Под тим насловом доноси угледпи лондонски часопис “Нова Европа" један но ћас врлз повољан чланак, из кога саопп^тавамо ово место: “Говор Лојда Џорџа — мало ремекдело речитости — даће сва ком Србину новог полета у овим критичним данима: а изјава Лор да Роберта Сесила, џзговорена са свом спгуриошфу зре.тог раз . мишљкња, чтмће се у спнма гословенскпм земљама као доказ о енглеском пријатељском распо ложењу према Ј"угословенској ствари. Одмакли смо далеко од дана кад је један познати Лондонски недељни лист могао узвикнути “До врага са Србпјом.” Рат је поцепао вео, који је бечка дипломатија била наместила из међу нас и Српскога Народа, јер он данас стоји пред нама без то га вела као неустрашпв народ којп се с правом борп за своју слободу. Мало ће их бити у Енглеској којп сад нису научнлп да Ј - е ствар српске слободе и југословенског једииства енглески интерес у нај-вншем смислу речи, да нас налпа дужност према нашој земљи и наро ду и наше заступање интереса малпх европских народа прпмо равају да српску ствар учиннмо својом властитом.” Број угледнога енглескога часописа, у коме су нзишле горње Р9ли, јесте од 16. августа ове годц» е. Истога тога дана, гб августа, дато је у Недељном Прегле ду Србобрана истоветно тумаче ње речи Лојда Џорџа и Лорда Ро берта Сеспла. Борба на српском фронту. Већ од неколпко дана воде се борбе на Маћедонском фронту. Прн том су нападачи наши и Савезнички пукови, што значи да је отпочела јесења офанзпва гене-. рала Сараја. За сад нпје ја сно да ли је сврха те офанзнве да се продре дубље у Србпју, пли се нападн врше само стога да Немцп не бн моглп кретати свој"у војску са маћедонског фронта на друге фронтове. У сваком случају извештаЈ - о држа њу српских трупа гласи повољно. У пзвештају од недеље вели

(Наставак на 4-тој страни)

даје: “Све што су Срби ту скоро освој"или североисточно од Бпто ља, задржали су.” Северопсточно од Бптоља лежп Прплеп. Зна чи да су иаше трупе напредова ле у правцу Прилепа. Жпвела Српска Војска! Г. Руде Трошт међу Словенци ма. Од} г шевљени словенскн омладипац г. Руде Трошт, који јс

(Наставак на 4-тој страни)