Србобран
ч
Страха 4
БОБРАН”
Врвј 411
ЈУГОСЛОВЕНИМА У АМЕРИЦИ.
(Наставак са 1-ве стране.) 6, Чаанови Уставотворне Скупштнне бине иародни посланици из свих српских, хрватских и словеначких крајева, без икаква обзира у чијој се војничкој окупациЈи налазио поЈедини крај. 7. Избор посланика за Уставотворну Скупштииу врше у општинама сви стаиовници који- су рођени или коЈима су родитељи ро«ени на југословенсној териториЈи на основу свеопштег, једнаког, непосредног и тајног гласања. ОСНОВА ЗА УНУТРАШЊЕ ДРЖАВНО УСТРОЈСТВО. 1. Слободна воља народа у законодавстау долази до изражаја у редовитој НародноЈ Скулштини једној и јединственој за целу државу. 2. Владар је на челу државе по вољи народа. 3. Министарство је парламентарно и одговорно Народној Скупштини. 4. УстановљуЈе се широка самоуправа општина, округа и покраЈииа на основу различитих и економских прилика. ' 5. Посланици за редовиту Народну Скупштину, као и за сва века општина, екруга и покрајина, и уопште свако самоуправне установе, бирају се општим, Јаднаким, непосредним, тајним и оропорционалним изборним правом. 6. У целоЈ држави влада: лична слобода и грацанска заштита; сигурност и нековриЈедивост кукнога ирага и листовне тајне; 7. слобода науке, осведочења, говора, штампе, састајања, штрајка и организациЈе; 8. потпуиа Једнакост у правима и у дужностима за све грацане обојега спола, без разлике вере, политичног мишљења, племена и народности; 8. потпуна слобода вероисповести; равноправност народних имена, застава, грбова, азбука; Јединство календара. 10. УкидаЈу се племикки наслови, баштињена и класна привилегиЈа. 11. Законом се осигурава минимум поседа и заштита рада: ни једном грађанину, а нарочито сељаку, раднику, занатлиЈи и рибару не сме се одузети, ии под коЈим условом, куиа, део земље, стоке, оругуа и зараде неопходна за иајнужније издржавање његово и његове обитељи. 12. Укида се кметство у сваком облику и ограничује се велики посед и гомилање капитала прогресивном порезом. 13. Држава омогукује сваком становнику духовно и телесно узгајање; општа школска обавеза за мушку и женску децу; законска заштита недораслих. 14. Осигурава се лекарска нега и лекови неимукним; потпуна законска заштита материнства. 15. Неповредивост судства; неодвисност судаца; уређењс пороте према најнапреднијим правним начелима. 16. Чиновник је лично одговоран кад сам повреди закон, а држава надоннапује странци штету коЈа Је наступила због такве повреде. 17. Врховно Државно Судство бди над поштовањем државног устааа. 18. Одбрана државна поверена је Народној Војсци. Ш. Ободрени овим новим и највеким доказом и о непомукеној солидариости Владе Краљевине Србије и Југословенског Одбора у политичком програму и у тактици његова лровагуања у дело, пресретни што смо увек једнако, и у најкритичнијим часовима безусловно верни, пратили наше једине законите представнике на тешком пугу и у крвавоЈ борби за ослобогуење и уједињење нашега недељивог народа, ми позивамо, још једном, све наше организациЈе у Америци да одашаљу — према закључку Збора посланика из Југословенских исељеника Сјеверне и Јужне Америке — своЈе представнике у Југословенсно Народно Веке, да пораде скупа с нама на иашем великом делу, да и они приме дужну одговорност и своЈ део терета у свом замашном раду. Ми позивамо сва гласила Срба-Хрвата-Словенаца да савесно иомогну нашу пропаганду и несебично шире љубав и слогу у нашем поцепаном народу. Ми позивамо сав наш народ у Америци да опере са себе срамоту пред тугуим и својим светом, и да се покаже достоЈан слободе и равноправности с другим народима. Ми позивамо на окуп све Србе-Хрвате-Словенце. Све без разлике. Ми лозивамо на рад и на устанак. У оваким приликама и при оваквом делу морају, морају безодвлачно, да се изгладе све, ама све, разлике. Земља народу под ногама измиче. Смрт се народу спрема. Гробови мртвих и очајни вапај још живих у помок нас зову. Зар и сада да се том гласу оглуше једино Срби-Хрвати-Словенци у Северној Америци? Зар да и они поштени, честити и свесни приме ударац и клетву која има да вадне по правди на најситније и најгоре вд нас? На окуп с нама коЈи никада нисмо посумњали у победу, на окуп и сви који су чекали гаранције, јер ето оне су нам дане. На окуп, на окул у један непроломан ред да кренемо даље одавде где стојимо да се приближимо што ближе светом нашем циљу. Коликогод нас буде, ми кемо Јуначки напред до краја до потпуне победе. Не освркимо се на страну. Ни унатраг. Не застајмо на путу. Ни пред смрти. Ми морамо напред и даље. Због тога, ми кемо и унапред радити у два правца: 1. да одстраиимо из наше средине и сасвим онемогукимо све и свакога, који ее постави против народног ослобокења и уједињења; 2. да ујединимо све снаге свих оних који су за наше народно ослобокење и уЈедињење, без обзира на разлике у потанкостима које ке доки до слободног изражаја и наки своје решсње у УставотворноЈ Скупштини, где им је и једино место. Ко не дели с нама, сада, овако мишљење, он Је наш национални непријатељ, ла радио свесно или бесвесно против овога заиста напредног и широког програма. Ко ради против нас док смо у оваквом послу коректни, а не докаже нам греха ни пропуста, он је и против нашег сложног наступа у једном побигељном моменту кад нам само слога доиоси победу, а раздор очиту смрт. Ко обара носиоце и ширитеље наше свете мисли и одврака пажњу нашега народа од главног циља, он руши кашу народну снагу и убиЈа воЈнике своје народне војске на корист и за победу непријатељске мисли. Ми смо изнели сав програм и казали отворено и свакоме јасно што хонемо. На овом програму осниваке се наш рад и иза рата. Сада ко није с нама, он је против нашег народног ослобођења и уједињења. Обзиром на све ово, > треба до нраЈа провести, по јединственом плану, организацију Српске Народне Одбране, Хрватске Народне Одбране и Словеначке Народне Одбране, да око њих повежемо све српске, хрватсне и словеначке организације, да онда, поведсин заЈедничком директивом, и са Југословенском Народном Одбраном у Јужној Америци, окупимо као наше народне снаге у једну силну организацију, да дочекамо критично време склапања мира на све и потпуно спремни. Радни програм те организациЈе врло Је једноставан: 1. доприноси за народну борбу, и 2. дизање Народног Устанка. Делом и жртвом морамо локазати читавом свету да једнодушно тражимо само Јодно: с л о б о д у. У овом велином добу светскога рата, у дакима опште револуције, кад се руше империЈалистичке државе и груба милитаристичка сила, кад се дрмају застарели темељи укоченог друштвеног поретка, након три године крвавих искустава и ужасне иародне катастрофе, уочи последњо битке, док се и Јачи народи збијаЈу пред погибељи у сложне фаланге, и наш измрцварени и раскидани народ мора да стисне саоје редове и спреман да дочека одлучни судбоносии судар. У оаим грозничавим часовима, кад се ради о бити или небити, кад Је у опасиости и оно што су најбољи од нас најтежим жртвама стекли, кад се исписуЈу наЈ-
трагичниЈ* и наЈслааниЈ* отраииц* иоториЈв, ии Јвдаи Ср^н, ии Јодан Храат, ии Ј»дан Словенац не сме да изневери своЈ род, и да црним сјтвом забележи за сва времена срамотно своје име, уместо да у духу овог велИЛог времена подигне себи бесмртни споменик на гримизној арени највеких ДИво|.| васколииог људства. Кроз сузе жена и деце и кроз крв наших Јунака диЈемо апел на све поштене и свесне синове наше роиене груде, да угуше мецусобне Шлђв и повежу се у братско коло, заборављајуки на све личне увреде и на сит^ Јкунавне користи, које се мере Једино Јудиним с^ебрњацима у једном светом часу ј ( готи својоЈ чека на Васкрсење.
|д цео наш народ на Гол-
ИЗВРШНП ОДБОР ЈУГОСЛОВЕНСКОГ : У СЈЕДИЊЕНИМ ДРЖАВАМА СЕВЕ;
Председник: Др. АНТЕ БИАНКИН}' Чланови Одбора: Е. Т. БАЛИћ, ДОН НИКО ГРШКОВИћ, Ј. ЈАГЕ1 Др. Ј. КЕРН, Рев. ЈОВАН КРАЈНОВИћ, МУЈОСИП МАРОХНИћ, МАТА МАТАНОВИћ, Прс”]
ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА. АРОДНОГ ВЕћА НЕ АМЕРИКЕ
Рев. МАТИЈА КЕБЕ, Н МАРЈАНОВИћ, МИХАИЛО И. ПУПИН.
(Наставак са 1-ве стране) на селнком зборз г С]шске Народ ле Одбране свмјпм тонлим родл .ђјЧтивпм говором иожео буру одобраван.а, радп жнво иа скупл.ању сл звенских добровољаца. Нсма сумње да ће топао позив наићи н на топао одзпп, јер је г. Трошт решен да п сам пође па фронт. (Вегов млађп брат г. Сла вко Трошт пећ је отншао са дру го.м четом Зринскп. Изасланнцп народннх органп зацпје у Бпзбп Аризона. Г. Иван Гргуревпћ, секретар Југзсловенске Канцеларије у Вашингтону, п г. Новак Богдановић, члан Управног Одбора Савеза “Слоге” м члан Главног Од бора Српске Народие Одбране, налазе се у Бнзбн, Арнзона, као изаеланицн Савеза “Слоге", Срп ске Народне Одбране п Југосло венског Народиог ВеГга. Г. г. Бог даповнћ и Гргуревнћ ће на лп цу места испитати црилике и учинити све штл се може да заоштрени спор, којн засеца не са мо у савезие н раднпчке ннтересе, него и у интересе Сједиње нпх Држава и цедога иашега на рода, буде решен онако како је за све те интересе најбоЈве. За српску спрочад. Српски дан у Кенцвод Парку, чнји је чпсг прихоц намењен српској сирочади, дао је преко 2.000 долара прихода. На трећој страни саопштавамо преглед прихода
према саоиштењу >г одбора, чијн је Стево Бабић, ујед авног Одбора СрпОдбране. рпске добротворке. гпутовала је натраг ођпца Емилнја Си е са свога пожртво прнјатељстпа пре-
] нздатакга приређпва председи нр но п члан г ске Народ Позрата ,( ; ()ппх даиа" у Солуи Г|П монде, кој: вања п свг. ма нашем рвзоду добро позпата у свима сј) ;им круговима. Оиа је рашгје Р ■ болничарка раднла V Вал.ев-т| . де је највлше бнло пегавдн--(п<гавог тифуса). који је најзад и ■Јла добила, а по озтрављењу б*ла је опет увек па местнма где!је највсћа опасност. Нарочпте заслуге стекла је госпођнца Снаондс за српске нзбегЈшце, с дајнма је делила све нево.ве п опасности. Послс крат ког бављења у Америцп, где је својски радила на томе да што јаче заиНтересује за Србију Ам. Црвеин Крст и друге утнцајпе амернчкс кругопе, госпођнца Симондс враћа се сад оиет у Со луп на нове тешкоћр н опасности. ; Вндовдански Дарак. Скрећемл пажњу на саопштење о Видовданском Дарку, који је прешао 10.000 долара. Саопштење се налази иа трећој страип, у рубрицтг'Сриска Народна Одбрана. Српска Школа у Њујорку. У суботу 8-ог овог месеца у з сата по подне илново почпње свј рад српска школа у Њујорку. Као п прошлога пута, приликом отвараља, имаће приступа н гостп.
ННДЕЉНИ ПРБГЛЕД
Одговор Председника Вилсо на на папнн предлог о миру није се допао у Немашсој. То је најбољи доказ да је одговор био сасвим на свом месту, јер оно са чнм би данас могла бити задовољна немачка штампа, не може нави места у поруци Председннка Сједињених Држава. Пнтаље је међутпм да лп је немачка штампа у овом случају одиста представник јавнога мњења. И ако се не може спорнти да су Немци од вајкада показивалп врло ма ло слободоумних и демократских склоности, ипак су их 3 године лншавања и смрти морале натерати на размишљање о правима народа. Брза и ,лака победа, каква им је била [стављана у нзглед у почетку овога страшнога рата, подигла I би у недогледне виспне ^углед јцара Внљема н његове династије; али тако исто продужен 1 рат, који вен тим самим са не мачког гледншта значи неуспех, мора сваком Немцу наметнути питање о одговорпостп за ово беспримерно крвопролине. Нема сумње да Немцнма у Немачкој није лако увидети кривицу Впљемову. из простога разлога што их кљукају разним неистинама и изврнутим чињеницама; али истпна. увек прокрчи себи пут, кад пре кад после, и прокрчппе-себи пут и у Немачку. Онога пак дана кад впди истину у свој њеној неумитностн, гладни и у црно завпјени немачки народ морапе се окренутп про тив кривца-. Одговор Председника Вилсона свзкако пе знат но допрннетп да Немцн прогле т а ју,'ако су у опште за то спо собни. Они морају покушати да даду себи рачуна о одговор
< Ј
ности своје владе за оваЈ рат, јер велшдн Председник једне велике и силне државе, чија је традиција честитост, и која је водила грађански рат ради права Црнаца, поручује да не ма мира док је на челу Немач ке ње!н данашњи крвник, и док у њој буду могућни овакви злочини као што је данаш Њ 1 Ј рат. У томе поглавито и ле жи значај жигосања немачке владе у одговору Председника Вилсона. Влада која је извршила толнка недела изгубпла је у истинн свако право да се с њнм нреговара јг уговара. Н сам папа као да је се свему надао више по таквој отпо руци. После пријема председннковог одговора он Ј'е изјавио да је уморан н да не може ннкога да прими. Да ли у тој сво јој повученостн размншља о својој погрешци што као главар католичке цркве није осудио Виљема и Немачку. илп снрема нову ноту, тешко је ре ' ћи. Што је извесно то је да ње гов покушај да протури немач ку формулу о мпру путем преговора. није овога пута ни нај мање успео. Иначе је дзнас предмет нај жнвљег пнтересовања наша велпка словенска сеетра. Она је пзложена чнтавом низу пскушења, Последње велико искушење јесте пад Риге, зпачајне вароши и у трговачком и у војничком погледу, коју су Немци освојилп без великих тешкоћа. То је, сумње нема, цеповољна вест. Али би нста [та вест била војничком ногледу далеко Деповољнпја да је Рнга пала. после дугог и јаког отпора, У т\м случају пад Риге био би доказ да су Немци ј’ош увек силни и неодољиви, (
а силни и неодољиви Немци били би опасни свима нашим савезницима. То међутим није СЈгучај. Рига је пала не стога што су Немци јаки, већ стога што су Руси слаби, што је руска војска разривепа разним несавесним агитациЈ‘ама, те не врши увек своју дужност. Н то је зло, али зло коме има лека. Командант руске војске Корнилов тачно познаје сву велнчину тога зла, он је то по казао и пре неки дан својим говором у Москви, али он извеспо зна да злу има и лека, иначе се не би примао одговор ности да командује том војском. По последњим вестима, ироценат затрованих и непослушннх руских војника не нзноси више од пет од сто; зна чи да болест није отела великога маха и да се у толико лакше може излечити. Русија је, у осталом, повлачењем ископала гроб и Наполеону, највсћем војсковођн свих времена и свих народа; зашто да то пе буде случај и са Виљемом, чија је сва заслуга у томе што се је родпо као Хохенцолери, као наследнн владар једне вој ничке државе? Главно је да Русија и не помишља на засебан мир, и да својим повлачењем све више удаљава Нем це н од љихове базе за снабдевање и од западног фронта. А на западном фронту се најбоље внди да је немачка сила била и прошла; ту се нај боље впди како ће Немцима п ћи и у Русији чнм се руска вој ска приберс н ослободи непослушних елемената, Јер је руска војска нначе потпупо сна бдевена; она је чак много снабдевенија данас но у почетку ра.та. када ју је руски војнп министар Сухомлннот коме се данас суди, намернс држао неспремну. А шта значи спабдевеност удружена св дпсциплином и храброшћу, по казали су Французи и Енглези на западном фронту. Енглези су само у току месеца августа заробилн близу 11.000 Немаца; може се онда мислити коликн су бпли укупни немачки губитци. Према Фраицузима који упорно проширују својз освојсња код Вердена, број не мачких губитака био је још много већи. Сва. је прилпка да ћемо овпх дана. опет чути о ус пешној француско-енглеско .1 офанзивп, јер је мали застој у војним операцијама наступио само услед необично рђавога времена на западном фронту Вест да Немци нагло евакуишу западни део ФландриЈ’е у том је погледу врло значајна, Талијански успеси су такође врло карактеристични за стање на бојишту. Последља офанзпва донела је Талијанима, поред важнпх стратешкпх тачака. још и блпзу 30.000 заробљеника, а број укупних аустриских губитака нриликом те офанзиве најмање је четири пута толики. Поред тога. Талнјапн су успелп да натерају Аустрију да се обрати за помоћ Немачкој; на талијанском фронту појавилп су се немачкн пукови, који су пс свој прилицн довученп са руског фронта. Папредовање Та лијана продужује се и даље. Па мапедонском фронту во де се борбе већ впше дана. При том су пападачи наши са везпици. Колико се може видети, главна је сврха напада да се вежу немачке снаге кој'ссе налазе нА том фронту, како их немачка команда не би могла употребити на коме гом фропту. Наша је војска њ пак папредовала у лравцу Прилепа. према- извештајима кој’п су објављени у понедеЉ9.К. СЈЕДИЊЕЊЕ САВЕЗА.
(Наставак са х-ве стране) ииеу јављени овамо, јер погана аустријскавлада строго крије своју невољу. Нико данас не зна колико је брачних другова Србобранских чланова умрло у Аустрији за последње трп године дана; а колико ће још умрети до свршетка рата, Честити чланови Савеза Србобрана, уверен сам, непе никад допустити да се Савез Србобран уједини са Савезом Слогом под условима који би скинулп са леђа Србобранских чланова одговорност за брачне другове који су умрли за последње три године дана а за чије се смрти данас ништа не зна. Трене. — Ко ће одговарати за осмртнине и осакатнине Србобранскпх чланова који су отишли на Српски Фронт? Савез Слога одговара за своје чланове на Српском Фронту својим Резервним Фондом, и само Бог зна да ли ће тај Резервни Фонд, ма да је прилично велик, бити у стању да покрије те обавезе. Ако не буде, онда ве чланови Савеза Слоге руку у џеп па покрити сав недостатак. То је за њих врло мала жртва и они су за ту жртву увек снромни. У Савезу Србобрану Резервни Фонд је данас доста слаб, и чланови Савеза Србобрана морају бит* још спремнији да неки дан повеваним расписом испуне својс обавезе према наследницима њихових чланова који су јуначки погинули на Српском Фронту, браневи Српску Част и Српску Слободу. Ја знам да су Србобранци на ту жртву спремнп и да не чекају а нити допуштају да им неко други скине ту одговорност с леџа. Сједињење Савеза Србобрана са Савезом Слогом не бп требало да скида ту одговорност с једних леџа и да их натоварп на друга леџа без претходног јасног споразума измс џу чланова. ова два Савеза. Овакав споразум могао би се створити, али тај посао тражио би много више времена и рада него што се многима чини, који ову ствар испитују само површно и олако. Многи ми пишу, да би се лако прешло преко ове тешконе кад би Српска Влада узела на себе сву одговорност за наше чланове који пострадају на Српском Фронту. Ја им одговарам, у колико је мени познато, Српска Влада није никад то обећала, а и уверен сам да наши дични Савези не би допустпли да Српска Влада одговара за њихове обавезе. Данас је време да ми помажемо Мајку Србију а не она пас. Она је пострадала; она је разалета на крсту мученичком а ми у овој слободној земљи радпмо и боље заслужујемо, него што смо икад заслуживали, па зато не бп допустили, да се оиа брине за сирочад наших чланова. Кад се све горње тачке узму у обзир, онда морамо дови до овог закључка: Први и најозбиљнији корак у правцу сједињења Савеза Србобра.на са Савезом Слогом то је корак којм Савез Србобран мора учинити да добнје овакав нсти државни чартер какав има и Савез Слога н све д ругс напредие оргаии з аније. Тај к о рак досада није учнњен. и ко год жели да се ова два Савеза икад уједине на здравој основи. тај ве радити на предстојевој Конвенцијн Савеза Србобрана на томе, да та Конвенција учини тај корак. Ја сам потпуно уверен да је то најглавнија задава те Конвенције а то се уверење оснива пе само на мојој жељн да внднм ова два днчна српека Савеза једанпут сједињена, него н на осмогодишњем нскуству да ни један Савез не може успешно радитн без државног чартера, а- то значп. без распнса по лествици н без државног надзора, Успех Савеза Србобрана исто тако ми је близу срца као и успех Савеза Слоге, јер моја су роџена брава и у једном и у другом Савезу. У моме срцу и у мојој души ова два Савеза су већ одавно сједињена. м. и. п у п и н, Гла»ни Лредсвднмк Савеза СЈедињених Ср«а „Слога”.
Кад мен>аш адресу увек озна ; чн поред нове и стару адресу и кога си друштва члан. (име и ј број друштва.)
ТУЖНА ВИЈЕСТ. С овнм јављамо тужну вијест, о губптку нашег ваљаног члана, М ихаила Маћешића, који после свога дугог боловаша, пресели се у вјечно блаженство, дана 9. августа о. г. Покојннк бјеше чланом овог друштва још од 1902. г. и цело то време бјеше љубитељ и пома гатељ нстог, особито после дЈ - елобе Савеза — а кад друштво бјеше у највећој крнзп, он је са својпм марљНвим радом пуно прппомогао. Колико бјеше дсгбротвор друштва толико и народне Одбране и свих српскпх установа, н неуморни борац за уједињеље југословешства. Покојник је био члан и нар. Хрватске Заједнице, те колико би омиљен код нас, толико и код браће Хрвата. Другатвена браћа прпредила су покојннку доетојан спровод. Трудећи се неуморно да покој'ног члана, што лепше испрате до вЈ'ечите куће. У спроводу поред друштвених члапова, учествовапге многа род бина и околна браћа, начем им најлепша хвала. А напосе захва љуЈ - емо друштву Св. Валентин Грана 42 Нар. Хрватске Заједни це у Вилмердингу, Па., чиј‘и члан покојник бЈ‘еше, на н>пховом поштеном одазиву, кој'п у/ве лпком броју присуствоваше она ко достојно спроведоше покој'-
ног члана до љегове ВЈечите ку ће. Спрводу је чииодеЈ'ствовао срп. прав. свештеник Н. Д. Вукпвнћ. Покојник је сахраљен на овамошњем срп. прав. гробљу у Саут сајд Питсбургу. Покој’ннк оставља старе роди теље у домовпни, и ожалошћену супругу овдје у Америци, и више остале родбине и знанаца. Нека лм свима буде наше сау чешће, а покојннку вјечни помен и слава. Ожалошћено Др. Св. О. Нико ла, бр. 7. СССС. у Внлмердингу Па. Одбор.
Д 0 3 Н А Њ А. Пошто „Србобран” излази само једном недељно, и пошто је простор у њему врло ограничен, од сада ке се објављивати у њему само они добровољни прилози, ноји буду слати дирентно прено Главног Одбора Српске Нар. Одбране. Све друге прилоге ноји се буду принупљали самостално по колониЈама, а не прођу нроз Главни Одбор, не ћемо моћи обЈављивати из поменутих разлога, нод све наше добре воље.