Србобран

Страва 4

Број 4 X 2

*н>**4**».*».**јм.***.»**********»»*****>ч*-** ; **'» САВЕЗ СЈЕШШ СРбД ЕЈШ

*

(НЕКБ РЕ0ПКАТ10М бИООА) Главно седхште: ЊУЈОРИ; Њ. Ј. 443 >А/е« 2 ? 8 <хг:*> 'Уогк, N. V.

Г** 1 ни Прадседвкх: М. И. ПУПИН 443 Ш. 22 51гее1, Иете Уогк, N. У. Гмвии Подшуедседниа: ПАВЛЕ X. ЛАВЛОВИћ 44 .; 22 51гееХ, N41* Уогк, N. У. за 1917.

Ч * а н о в и

* ★ ★ I ! I

Управног 0 дбора ОТЕВО БАБИ1? 5 N. 1 )и» иезпе ауе.. Оичисзпе. ГаНОВАК м. &0Г5АН08ИП К.К. I Ве:к1су С1ић, Втрћага Сапуоп. I ’»« ИЛИЈА РАДАНОВИћ 1 бпЕ. <ои« а у «и Риећ1о. Со1о. Чдановн Г I 1.1 ■ • г Од»М 4 « аа 1»1#, 1»17, 1918, 1»1»

ЈОСИФ РАЈНОВИћ МИЛЕ КУКОЛЕЧА куро и. гРЕГоеии ГЛИШО РАПАКћ ИЛИЈА ВУЈИОВУћ ЕИДОЈЕ ђОГО

Вох 544 ТиШе Сгеек, Ра ., 460 Са 1 с' Аус., Еаскалуаппа, N. V Вох <8:1 Вјнћее. Ат. ттоо Вго: дмгау. Оасу, 1п8. бгог Е. В 51, Кап»а» С1»у, Мо. 704 Поо1сои1 Егјуе, Иоз Апвс1оз, Са1

СТОЈАН ПАВЛОВ-Ић ДУШАН ПОВОВИћ НИКОЛА ТРБОВИћ СИМО ВУЈНОВИћ ПУРЛИЈА

Замекжцк: 4<1 Ниеу МсКеезроП, Ра. 348 — 2 по Ауе.. Уогк С<<у. Р. О. В'■< 34Х. Мапн, Лг! 2 . 210 б — <37 51, 1г.с1:апа Нагћог, 1пИ 8 гд 5. \У:-.гНегуеШег Луе, 51. ИоиЈб, Мо.

Е па добро, изјављујем још је дан пут и то гласно, да Бугарска срл.а у пропаст, јер у моменту, када се цела цивилизација диже да брани погажено право, она наставља да буде оруђе пруског милитризма, чије су иамере з го сподарству и освајањима формал но утврђене. Допустите ми да се са швајцарског земљишта и поеледаи пут обратим бугарском народу и мојим земљацима и да им кажем, да цивилизовани свет води рачуна о њиховом држању, и.да ће се сутра на коиференцнјп мн ра тражити, да се утврде одговорпости : Бугарска ће бити суђеиа због покушаја убиства. Примите и т. д.

4

Р Б 0 Б Р А Н”

99т*џ*џ*9к‘

Ради знања

КЛ.ИГЕ СА 1 ША СЈЕДИН.ЕННХ ОРЈ>А <

<> к .1 ; > 1'

ГЛКДА ДРЈК-АШ1А НЛАСТ (ЈВАК.А ‘ЕЕТП 0

>!И;Ј1

Савез Сједкњенкх Сџба Слога исплалује:

Леон Саваџнјан, Бугарски публициста. Директор Балканске Агенције. “Добровољцп". Под тим насло вом штампао је овнх дана г. А. Брецуп једну књижицу, коју ми топло препоручујемо. Ценд јој је' само 25 центи. Адреса: А. Брецуи ( 5 о. Ошаћа, №ђг., 5318 8о. 29 8Г.)

% * * ★ * $ I * * * ★ $ ! г *

Па иве ос.чргинве ^ 800 ијн 40СК) Дии. З.ч губптак оба ока, шв обо руке, ијн обе аоге, И 1 п је*не руве и једвг аоге 81500 Аво вапља онесаособп чЈапа з.< ра* $1000 За вогуОљеву руку 9 3« ппгубљеву погу ® За СЈомљеву кичму (ргев.ачу) $ 800 За укочеиу руку ијп укочсву вогу * 800 За взгубљен пагац

"500 „ 5000 ,. 4000 „ 4000 „ 4и00 „ , 4С00 „ »50—8150

За поаа одрозанс стове 9 800 За одревкве зрсте «п но»г 9 150 Зо изгубљпго око 9 400

1000 750 2000

3> операцијз: ојспог црева $100; камена у бешнци $100; у СЈучају осучепостн $75; трвтоме $25, отв 8 рзп.е утробо 8100; з-.епсхо бверацвје 350; операцнје шуљевг. $25; рака $100; дсбеасг црева $35; зв опорацвје иа ГЈЦвн, оку, у 1 у, посу, пху п игЈобоЕпма о* $25 *о $75; за отровање г,рви о* $15 до $35.

Добровољц^ са запада

Осим тога сваки члан добија од 50 до 400 долара на име операције, болне потпоре и осакатнине, које нису горе нарочито на значсне. а према тежини повреде л увиђавиости у правног одбора.

4< 4< 4< 4!-к ••■+•«!-к ■К-К-ккк-кк-к-*<■*> ■к-к-к-к-к-к-Г-Кк+с-к-к-кккА-ккАк-к-к-к-кккк-к-к-к-ккку

ИЗ СРПСТВА И ЈУГ0СЛ0ВЕНСТВА,

ка. којом нам се озго и оздо пре тн, да изјавим, да ћемо ми сви Словенн остати непо&Олебљнво на брамику саог материнског је зиаа, као прошлпх дана п да нећемо допустити пангерманској најезди, да пружи свОЈ'е мреже ареко нашег поноса, преко дедовскпх светиња, преко отаџблне наше, а настављам немачки да ме разуму они, који о нашем опстанку раде (На ставља не.мачки): Висока кућо! После двогодишњег тамновања при главној расправи политичког процеса што је бно протнв мене днгнут, бплн су читанн и моји говори у парламеиту и говор држан у далматинском Сабору (чујте, чујте!) и то с изричитим одобрењем бившег минн стра правде Хохенбурга (шкан дал! бурнн узвнцн) као доказ за моје велеиздајнпчко осећање, како се пзјавпо јавни тужитељ. па се захтевала за ме (Јади тога смртна пресуда. (Чујте!) Пошто немам под данашњим режимом ннкакво јамство, будетм ли овде

(Наставак са 1 -ве стране) јић. чија су два брата српски војни лек'ари, а један син српски офицкр. Као што се видн, Бугари су просто претворилн српско презиме Стапћ у Стајев, и мисле да су тпме постшли бог зна шта. А ти спротп људи мора ју да се одазивају на та нова пре зимена, ако ннсу ради да прођу као враљски посланик Тома Зафировић, за кога с.чо јавплн недавно да је заједно са другпм угледним Врањанцнма стреља« у Сурдулици. — Баш су Бугдри потпупо иЈЈЈубили памст. ј

Лспа једна кита наших вите зона са Запада,_кренула је овпх дама к отпутовала на Косово. Ле п« су то били момци; све по из бор бољи од бољега, што своја пмена записаше у вечној споме ници, у књизи светлих имена. Јуначка ова кита састављена је п побрана пз крајева питоме Клифорније, Сеатла, Спокена, Абердина, Портланда и Ванкувера. Ево нмена тих јупака и осветника; читајте та светла нмена; читајте п поносите се с њима, јер ће се с њима поносити и Ннкола Пашић и син Петра Мр коњића; поносиће с« домовина, јер је родпла људе н јунаке. По провинцијама овако се деле: Из Србије : Живко Јовановпћ. Фресио, Кал

Из Црне Горе: Максим Пејо-

Смрт Лазе Дунђерског. Служ бсие “Српске Новине" доносе вест да је у Новом Саду умро угледни Србин Лаза Дупђерскп, у 86 -ој години живота. Покојни Дунђерски бпо је позиат са свз га рздољубља и своје дарежљпвости. У време балканских рато ва његов прилог Српскоме Црвеном Крсту бно јеЈедан одУој' еећих и имао је и политички зиа чај, јер је Аустро-Угарска, чији је поданнк био по невољи покој нн Дунђерски, у то време бпла

по својој најбол.ој савести гово■ „„„„ заузела отворено непријатељско рно о одиосима у Југословен- Ј у . 1 Ј 1 Ј дп-љ-аи /ч ттплио т., »» О ~

скнм земл>ама — према којнма

држање према Србпји. За човека

су сва јучерашња описивања ко

_ | чиЈе се огромно богаство налази

леге Стрнбрног о грозотама у

у Ауст.-угарској тај велики н ви

1 дан прилог зиачио јс да<сле не

Галерхофу само бледа слика —| , . _ само родо 4 убље и дарежљипост. да мој говор изречен у парламен ( к ^ 1 ' , , „ „ : пего и храброст. — Снн пок. ту неће опет постатх( предметом к , -• • . Дуиђерског, I едеон Дунђерскн оптужб«, коЈа ће тражити моју \у Ј : * * глз > V 1 био Је пред рат председ'п«к Ма главу; пошто наЈни говорп н та 1 у л 1 1 л А

ко подлеже у овој кући а још ви ше напољу најстрожијој цензури ад усум делифини; пошто би дакле с моје стране у том погледу и највнша могућа жртва бпла посве узалудна, то сам за себе приспљен у овој емпвентно полнтпчкој дебати одрећи се ре чи. (Бурни пљесак код Југословепа.)” Како раде Бугарн. Бугарски лист “Дневпик” доноси ово саопштење: “Оптужен је члан окружне сталне комнсије у Врању. Тасо Стајев и на његово место постављен Г. Филипов." Ко не познаје прилике, мпслпо би да је.тај Тасо Стајев бог зна какав пунокрвип Бугарни. Међутнм је очевцдно реч о угледном врањ ском трговцу Таси Стајићу, чла

тице Српске у Новом Саду, што је једаи доказ више да је у поро дици Дунђерски стално постоја ло нстинско ннтересонање за на родна питања, Лази Дунђерском нека је вечап помен међу браћом! Бугарин о Бугарској. 'Л Жеиевуа" од I августа 1917 . год..до носи следеће писмо бугарског публнцисте Саваџпјана, кога швајцарске власти протерују из Швајцарске због пепријатељског писања о краљу Фердинанду и БугарскоЈ'. Г. Днректорс, Према наредбп федералних власти, ја остављам данас Швај цг.рску. Побуде су вам познате; борио сам се енергично против политике цара Фердиианда и против рада његопнх представни

ну велнке врањске породпце Ста ка у нностранству.

внћ, Портланд. Блажо Даковић Сан Францнско. ђуро Мћловић, Абердин, Шпиро Шобић, Спокеи. Милаи Јанковнћ, Сеатле, Јова« Никчевић, Лос Ангелес. Из Херцеговине: Мико Беге'нишић, Спокен, Душан Пендо, Никола Поповић, Михаило Батинић, ђуро Шишнћ, Обрад Бу I далић, Сан Франциско, Новица , Милошевић, Лос Ангелес, МиЈханло Шошо, Мнхаило Медар, ђурз Грче, Саи Франциско, То . дор Дабић, Мпрко Дангубић, јово Прнбпшнћ, Милан Дангу'бнћ. Портевил, Кал., Милан Пе ришнћ, ђорђе Кукурић, Тодор Колак, Саи-Диего, -Кал., ђорђе Глоговац, Максим Радић, Душан Козић, Илија Ружић, Лос Ангелес, Кал.. Благоје Спремо. Милош Гудељ, Новак Милићевић, Сан Франциско. Из Лике: Милан Половина, Сеатле. Петар Дицијер, Сан Фанциско, Нсо Мандарнћ, Петар Поткоњак, Мнлан Мншчевић, Ванкувер, Јанко Момић, Сан Дпего, Кал. Из Далмацнје: Сершје Алексић, марвински лекар из Дубров ника, Сан Фрапциско, Анте Кујунџић, Хрват Мијо Симат, Сан Франциско, Грга Мартиновић, Хрват. Лос Ангелсс. Кал. Из Боке: Милан Стијепчпћ, Јово Радовић, Сан Диего, Кал. Из Бачке: Петар Рајнћ, Спокен. Из Пољске: Стефан Маринов ски, Саи Диего, Кал. Из Чешке: Владислав Поснер, Ванкувер. Из-Једреке: Ристо Цикнровић, Рус, Фресно, Кал. Слава п част овнм јунацима, који лете на Косово; лете да осве те мртве, а задуже живе. Кад су ови јунаци пошли на пред бнли су задовољни, били су сретни, пуни одушевљеља да пре стигиу на одређеио место, свесни пелнке и часме улоге ко ја им је у део пала. Ванкувер, 25 . авг. 1917 . С. М.

• У претпрошлом броју забележе пе су резолуцнје месних одбора Српске Народне Одбаме у Њујорку, Со. Чнкагу и Герп Инд. Такве резо.Јуције стижу уредки НЈтву н са ^ругих страна (Бингем Кењон^Јута, Милвоки Вис., Вудлаун. Па, и т. д.), н како се пе штамтају у “Србобрану”, мо же нексј помвслити да уредник неће да их објавн. Ствар међутим стоји оиако. На својој седни ци бд зоавг ове год. Управни Од

бор Савеза "Слоге” протумачио је да се штампање тих и сличних резолуција у савезном орга ну коси са закључцима Денвер ске Конвенције, чија 9 тачка гла си : “Не смије се штампати ир једа« допнс или изјава, који би произвели свађу или иезадовољ ство међу савезие чланове.” Моле се браћа која донеше и послаиге речене резолуције да ово приме знању. Уредништво.

недељни преглед

И крваве борбе на западном фронту, у којима Французи и Енглези потврђују или увепавају своје скорашње тековине; и крваве борбе на талијан ском фронту, у којима су се са аустриске стране поред Немаца појавили чак и Турци, да би својим присуством што боље обелоданили аустриску невољу; и упорни гласови о миру, који се пуштају из немачких извора Аа би дали што јачу подлогу ртацпфнстима у савезничким земљама; и извр/шена (промена министарства у Француској, која је на себе скренула пажњу целога света; и обелодањени шпедсконемачки скандал у Аргентини, који је дао нових података о немачкој несавесности и |с^мњивој шведској неутралности: — све то губи се за овај мах пред великом трагедијом која се одиграва у ојађеној Русији. Тамо је на прагу највепе зло које може снаии једну зем љу: грађански рат. Ваља се надати да до њега ипак неве доки, јер би он био неопростив грех и 1ТјјЈб*га Русији и према њеннм савезницима. »пи и оно што се до сад десило (среда 1\ г тро) јесте за највеће жаљење. Руске трупе окренуле су леђа непријатељу. ко.ји све ду бл,е продире у земљу. и пошле су да освоје — Петроград. Од кога? О.д руских трупа које га чува.ју. Ситуација се у главноме своди на то. Дабогме да чзз јс.дннх и других трупа: сто 1 е крупна и позната имена. стоје крупна начела и гледнш та. стоје. нарочитп, добре намерс: али која корист од свега тога. кад се у једном коитичном трснутку руска војска употребљаЋа. не противопасног спољног непријатеља, него за уцутрашња разоачунавања? Да ее тиме служи непријатељу. ечевидно је. А ко•дика је чија одговорност за ту жалосну ситуацију, може тачно утвндити са-мо историја. НТто се за са.д зна. то ,је да је Керенски. председннк руске прнвррмепе владе. својом наредбом смецио врховног коман.данта руске војске генерала Корнилора. и да је ова! одбпо да послуша ту наредбу, V''тпшпи чак отворено против Крренског и привремене владе. Пвавно је дакле Корнилов несумњиво крив. Да је он случа.јно крнв и с моралног глетшпта. да је. другим речима. учпнио ту цравну кривицу у пђавој. себичној намери. онда би љегов сЛучај био сасвим прост: у питању би био један одметник. који не може бити опасан. из поостога разлога што не може имати присталппа.. Али данашља ситуапија у Русији баш стога и .јестс трагнчна, што Корнилов пма најбоље намрре. Војттпк од главе то петр. он је устао против Керенског само стога што мисли

да он није добар министар вој ни, и да се од њега не може очекивати лрепорођај руске вој ске, који је несумњиво веома потребан. Против Керенскоодиста говори данашње стање руске војске: дисциплина није васпостављена, а. због оскудице дисциплине ниже се неуспех за неуспехом, пад Риге за падом Черновица. Могу томе више бити криве прилике ио сам Керенски; али је обичај да се за сваки неуспех зем ље чини одговорним онај који је на челу. Ни сам Корнилов није у осталом устао против Керенског као тужилац. Он му је чак предложио да осдане и даље министар, алп не министар војни, већ министар правде, као што је био и у почетку. Тај предлог генерала Корнилова управо је и бно раз лог за његово смсњипање. Ол је отворено затражко за сне днктаторски положај. смаграј;>ћи да је то јединп начнп да се спасе од расула руска. војска, а с њом и Руспја. И стога што је стање у руској војсци одиста дозлогрдило, генерал Корнилов није сам којн так ' 1 мисли: ои нма велпки број једномишљеника и у војсцп ч међу политичарима. Изглед V да су уз њега. и кадетн. којн су већ пступпли из кабинета. Коп нилов је'дакле представник једнога гледишта. које није усамљено. Тако је борба, између Керенског и Корнилова, бо> ба двојице честитих људи, који заступају два разна гледишта. И Керенском мора. бити јасно да се зло стаље у руск.о.ј војсци може излечити с?мо енергичним мерама;, он је на неке већ н пристао. алп бн он ипак хтео да. те мере буду у складу са основним начелом револуције: са слободом. Намера несумњиво похвална. Али се до сад показало да су сви компромиси између револуцио нарног начела: слобода и војног начела: дисциплнна уродили наопаким плодом. Керен ски п његови једномишљеници стоје стално на гледишту: без слободе нема, рсволупије: Корнилов са својим једномишљеницпма. стоји стално на гледишту: без дисциплине не ма војске. И један и други теориски имају лраво. €ва и ствар у томе шта јс РусиЈи данас најпрече. Ако она пс крено жели да настави рат са непријатељем, онда се сви обзири који се косе са интересима војс.ке и војне дисцнплине морају моментано жртвовати. Ако ли се пак у јачању во.н" дисцшглине и војнога духа назире опасност за крваво стечене унутрашље слободе. онла се ус.коро мора подлећи епољном непријатељу. јер је пораз са оваквом вој ском непзбежан. Одлука дакле мора пасти у најкраћем року. Спећом. Корнилов н његове присталице нису реакциона-

ри.Они напротив мисле, да ће и унутрашњој слободи послужити најбоље ако што пре излече зло у војсци и сузбију спољног непријатеља. Али је за сад сукоб између два разна гледишта до вео до праве анархије, која не пријатељу долази као поручена, и која ће се доцније моћи оправдати само тако ако из ње одиста никне спољна, и унутрашња руска елобода,. По најновијим вестима, у Русији је ипак дошло до брато убилачке борбе. Генерал Корнилов је смело ударио путем који је по његовом мишљењу једнно спасоносан. С њим ћс бити што и са толикпм другим сличиим личностима у историји: ако успе, биће оглатен за спаситеља отаџбине. а ако не успе. остаће издајннк и зло чинац.

|Мин.а ђуровић, из Цринице; студент филзсофије: Вуко Неимаровић, из Шавника п Ново Спасојевпћ, рођени брат Јанка Спасојевића, бившег министра а сада члана Главног Одбора за Народно Уједин.ен>е. из Васојевића. Мићун М. Павићевић. Њујорк, августа, 1917 .

позив.

Месни одбор Срба за подиза-' н>е срп прав. цркве и школе позива све Србе и Српкин.е из места и околиие на велику скупштину у 9 сати пре подне дана 16 . септембра у недељу у Клерто ну у кући Симе Маровића. На дпевном је реду исплата лотова што смо купили, сад треба сваки да дође да неби после приго варали јер ако се сад неисплате лотови пропадоше. /" За месни одбор Б. Медаковић, тајиик.

Из Канцеларије

ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ. На питан>а знатпог дијела Ср ба — Црногораца: да ли би се и кзјим путем могли претплати ти на лнст “Уједињење”, који излази у Женев«, два пут мјесе чно, као орган Главног Црногор ског Одбора за Народно Уједињење, овим се ставља до знања свима у опће, кој« овај лпст же ле стално добивати да извзле, уз своју тачну адресу, послати на име годишње претплате овој Канцеларији један долар. Канцеларија ће адресу сваког претплатника спровести ад министрацији “Уједињења” која ће дотичном лист редовно и непосредно шиљати. Адреса: Канцеларијн Црногорског Одбора за Нар. Уједињење. 105 IV. 40 ЗГгееђ Коот 614 N6» Уогк.

НА ЗНАЊЕ. Са овијем дајем на знање сви јем мојим пријатељима и позна | иицима да сам се преместио на I доњу адресу т. ј. у друго мјесго. Особито упозорујем браћу чланове овог братства кзјп су шнља ли новце за братство преко мене лично да од сада шиљу лично преко братства на братствену адресу. У случају погрешке ја не одговаарм. С пошто,вањем Тодор К. Сукновић. Моја нова адреса 511 Огап! ауе., Еуе1е1ћ, Мшп.

ЦРН0Г0РЦИ СУ ЗА УЈЕДИЊЕЊЕ. Данас на солунском фронту нмамо преко трп стотине црногорскпх бораца, који својом крвљу освештавају н подижу храм народног уЈ’едињења. Тежња за уједпњељем дошла је сама по себи; она нпЈ - е посљедпца' иикаквс научне теорије; опа нпје плод и рад ма ка кве политичке струје. Зато се та тежња и не може осујетити сред ствима, којима су се служили бивши деспоти и ситна властела ; а још мање немоћном срдито •шћу усамљених сепаратиста. У крвавим борбама на Кајмак чалану пали су за идеју уједињења ови нашн борци и осветницп : Поручник : Јован Слијепчевић ;официр: Крсто БЈ - елица; на редници : Алекса ђурнчић, Бзш ко Албијанић ; редови : Божо Ан туновнћ, Спасоје Редић, Јанко Гепавчевпћ, Мнлош Тепавчевић и Филип Вукомановнћ. Рањени: Капетан прве класе: Божо Новаковић; капетан друге класе: ђуро ђуришић; поручници: Марко Рашовић, Лако Антуновић, ТанасиЈ'е Тепавчевић, Михаило Тиодоровић, Тон<о Старо вић; потпоручници : Вуко ЛуБурић, Ннко Кажанегра; наред 'ник: Марко Тепавчевић. Ово су свете жртве слободе на ше, части наше и нашег народног поноса ; ово су витезови из кЈзшне Црие Горе, који~су изни јели своје главе ^ротив воље и наредбе њеног самозваног госпо дара; ово су ускоци и бунтовни Ци нз пашег добровољачког одреда, кзг је бивши краљ узео био као своју авангарду, да му сачупа главу приликом мучког бјегства до Сан ђованске луке, па га ту оставио на аманет својнм пријатељима — аустриским крволоцимау Сада да чуЈ'емо и нмена најновнјих жртава краља — издајни ка, нмена робова који су, уморе ни глађу и жеђу умрли у аустромаџарскиим казаматима: Артиљериски капетан: Милан Радоњић, нз Куча; артиљериски капетан: Јован Петричевић, с Цетиња : пешадијски капетан :

ДО ЗНАЊА.

ђорђнје Радовнћ, предсједннк. А. Н. ђурнћ, тајннк.

ТРАЖЊА.

Тражп се Јоспф Одачнћ, који је тЈЈажно своје у Србијн преко Цнрншког Бнроа, да се Ј'ави уредништву овог лнста, како би му се могао доставити глас од љегових из Београда.

ПАЖЊА!

..Србобран” је својина чланова Савеза „Слоге”. Сваки члан има право да прима „Србобран”, јер га он за то плака. „Србобран” служи интересима Савеза „Слоге” „СРБ0БРАН”

Ј* наЈраширениЈи, наЈвеки и наЈјевтиниЈи српски недељни >ист. Он Је орган Саееза „Саоге", иоЈи броЈи оно 13.500 чланова а чита га преко 20 хиљада особа.

На „Србобрану”

саравуЈу и сараиивапе и у будуке наЈ познатиЈи српски писци.

Лретплата на „Србобран”

стаЈо само Јдр 60 ЦЕНТИ годишње, и према томо то Јо најЈеотиниЈи српски нодољни хист на цоло■о саату.

Ни Један Србин

иома изговора да но будо протваатиии „Србобрана". и користи со оеом оанродиом прнлииом, а обааости и друга.

Овим се ставља до знања свима члановима Срп. Добр. Др. Нови Пазар”, бр. 247 . СССС., у Абердин, Ваш., да је наша задња главна погодншња сједница од 6 . јула, о. г. дониЈ - ела следећп закључак: Видећи да се некн члановп у случају болијести не владају по прзпнсима правнла иити о боле сти извешћују Болеснички Одбор,. опомињу се саТГ особнто онж, којн се налазе изван о.в:у мјеста, да се строго држе друи<тис«нх правнла. У случају болести да се одмах пријавн и да се чешће јавља предсјед нпку Болесничког Одбора брату Новаку Катурићу на доњу адресу Не буду ли се члановн владали по правилима и горљем решењу, губе право на болесни Чку потпору од овог друштва. Зато, нетса ово свн узму до знања, па нека се по овоме и равна ЈУСрп. Добр. Др. “Нови Пазар” бр. 247 СССС. Вох 316 Абердин, Ваш.