Србобран

Број 417

Страна 2

СРВОв^ГАН

зГк В О В К А N — 5 ЕК.В ^УЕЕК&Т —' РиђН*ће4 ћг 5 ЕКВ 1 А^ Е 01 ЈСАТ 1 СШАЕ АКБ ВЕКЕУО!*ЕМТ Р 1 ЈЛП ОР 5 ЕКВ РЕ 0 ЕКАТ 10 К „ 51 -ОСА” «43 \Уе*» мп <1 8 (гее« Ие** Уогк, N. У. Виајпехв Машц?сг: М. I. Рирш. 443 Ш. 2лп4 51 ., ^еиг Уогк, N. Т. ТЖ1.ЖРНОНЖ: 0НЖ1.5ЖА *оо*. Е 4 |(ог: М. Тпуипас, 443 ггпЈ 51 гее(, N 6 » Уогк, N. У. КиегеЛ «• »осоп(Ј-с1**е ш«((ег |( 1 ћс Роое ОШее о! Nе» Уогк, Ж. У., «*4ег ећо осе #1 Кжгсђ |, 1*7*.

Грчка према Србији ИЗ ВЕЛИКОГ ГОВОРА ПРЕДСЕДНИКА ГРЧКЕ ВЛАДЕ Г. ВЕНИЗЕЛОСА.

На седницн грчке Народие СкЈпштине од 13. августа ове год. председник грчке владо Г. Е. Веннзелос држао је један великв говор о својој подитици, који је нкао огромног успеха, тако да су посде тог говора многи посданици из опозиције изјавили, да ке помагати Венвзедосову Вдаду у њеиом даљем полптпчком раду. У своме говору грчки председипк владе иа више места говорИо је в о одаосима Грчке према Србијн. Због важпости тих ставова ми их сад овде саопштавамо. „Ја сам — рекао је Веипзсдос — у Минхеиу примпо иест о објави рата измецу Аустрпје и Србије. Ту сам прпмпо гакођс п питан.о од страие Г. Пашниа о држању, које би Грчка заузела према ев ропскоме рату. Ми смо пзјаввдн Србпји да су иам, што се тнче рата протпв Аустрије, потребна опшпрнија обавештсња; посде тога мп иемо процепитп одговор, који иемо дати.и који ие иматп у впду етварну помов. Алп што се тпче пнтања о иападу Бугарске противу Србијс, мп ис ио ту бвти иа страни своје Савезнпце п држаиемо заједпичког непрпјател.а у одстојању. Ми смо потпуно осеиадп опасноетп, којима смо пмалп да се пздожпмо. Н ове опасности гато се мене тнчс, ја нпсам на дазпо толпко у томс, што исмо Оптп уплсгсни у рат протпв Бугарске, која бп у то ме момснту напада Србију; ие толпко у том сдучају, кодико у опасностн евснтуадне кооперације Турске и Бугарске које бв се, користенп се европскпм конфдпкгом, бациле иа Грчку п поделпле измецу себе њезипе богате терпторијс, које би јој отоле. Ја сам био у сталној узпемиреноети да сазнам како би се могдо доскочпти гешкоии, која јс произлазпла нз европ^ кпг рдта т ешкоип. која ее састојала у овоме: Наша званична савсзпица, Србвја, заузета всдпкнм ратом пије стварно била у етању да нам притекне озбиљно у помои у сдучају турско-бугарског иапада. Око 12 илп 15 августа, мнслим, ја сам тражпо и добпо овлашћење да изјавпм да Грчка, не само верна својпм обавсзаиа прсма вслпкпм сплама, всп п свесна својнх жпвотппх интереса, разуме да јој је место на странн Спла Споразума п да у повсденом рату њезпна војпа пнтервеп цпја нпје могупна пошто не може да се изаеде у корпст Србпје услед опасностп од паиада са стране Бугарске, али опа сматра за своју дужност да пзјави Споразуму, да ако Турска ступп у рат прогив Сила Споразума, Грчка ко ставитп Споразуму па расположење сву своју вој ничку и поморску силу противу Турске. Чвнеии ову декларацију Сплама Споразума, ја сам водпо рачуна само о гоме да доскочвм бугарској и турској опаспости. Од првога момепта рата пзгледало је да ие Бугарска, незавпсно од колосалнпх грешака које је почпнпла, пзаин вз рата увећана у свакоме олуају. За то сам тражпо што тсшњп додир са Силама Споразума.” Г. Вепизелос за тим взлаже редом факта, из којнх се впди, како су бившп краљ Копстантнп и њсгов ђенералгатаб чп ниди све да пзитрају његову поднтику према Споразуму и да тако омету п учешћс Грчке у екепедицпји протпву Гапшоља. којс је у фебруару 1915 било потпуно нсзаштићено п небрањсно тако да је грчка војска могда пмати спгуриог успеха, да је послапа тамо. Али бпвшн краљ, којп се својом депешом Виљему П у почстку рата обвезао, бсз зпања свог првог Мпнистра, да неће пшпга предузиматп против немачкнх савезпп ка, омео је потпуно извршењс овога пдана. Коднко се Турсиа у то време, у фебруару 1915, бојала грчке ннтервснцпје на странн Спорааума видп сс из пзвсшта ја грчког царитрадског послаипка, којн јс у то време извсштавао своју вдаду, да су турскс вдастп већ бпло прсдувезе мере за евакуисање Цариграда. Усдед тога је дошло до крпзе, образовања нове владе п до новпх скупштппских взбора. После пабора, па којпма је Венизедос добио већину. образована је иова, Вонизедосова вдада. 0 догађајпма после тога, г. Веивзедос овако говори: „Лвбералпи кабинет предузео је понова вдаст 10 авгуота 1915. Предузпмајући вдаст, вдада је на прном мссту имада да води такву подитику да не допуотп Вугарској да унцшти Србнју, пслато тада впше ппје могло бпти говора о судедовању Грчке у ексиедппијн против Гаднпоља. Краљ је одобрио ту подитику и вдада је о њој пзвсстпда Споразум, Централне Спде п Скупштину. Алн дон сам ја тако формудисао ћваиичпу подитику земљс. Турска, Бугарска

н Нсмачка оидс су извештеис да је државиа подитика сасвим друкчија. Ја иемам доказа о томе али имам доста разлога, да у то верујем да је Круна са знањем г. Гунарпса, пре повратка лвберада па вдаду, пзјавила овпм државама, да се опа впгае пе пнтересује за угоиор са Србпјом и остављада је Бугарску сдободном да пападне Србију п да тако примеии своју иолптику хегемоштје на Ба.ткапу. Немогућ.ио је прстпоставити да г. Гукарпс нпје о томе свему бпо обавештен. Ми нмамо депсицшашег мпнистра из Букурсшта, којп наДјавља: „Мпннстар Ен глеске ми је рекао да је, нрома позитпвиим пнформацијама, Вемачка катогоричкв увервла софпски кабииет да јс грчка неутралност дефинитивио гараитопана, чак п у случају напада Бугарске протнв Србије”. Има такођс и пзјава г. Радославова од 13 септембра. „Паш отправнпк посдова г. Папурпас тедеграфпше из Ниша: „Помоћник мпнистра снол,Ш1Х послова саошптио ми јс следсну пиформацију посланпка из Софпје: Радославов јс педавно рекао овојпм полптпчкпм пријатељима да Бугарска нема ншпга да сумња. Она пма званпчноу верење „да ће Грчка и Румупнја сачувати неутралност у случају да Бугарска иападне Србпју, која би, нападнЈта од странс Немачкс п Аустрпје, остала пзолована, што ћо допустптн Бугарској да остварп своје цпљеве.” Министар јсднс силс у Софпјп потврдпо јс ову вест министру Србпје. Допуштајући, господо, и олакшавајућп шггерпенцпју Бугарскс у рату да она нападне Србнју, ја пмам права да прокламујем са вкоине ове трпбине, са евом све чаншвћу мога положаја. да смо издали не само нашу савезницу Србију, веа и грчне интересе, животне интересе Грчке. Ми смо лослужили само чисто страним интересима, интересима Немачке. (Пљеекање.) Постојање једне моине Србије на Балкану био је грчки капитал, који смо разорплп мп самп на једаи сраман начпн. И ја нптам: Да лп је ова полптпка Круне бпда полптика добронаклонс неутралиостп према Србпјп плп, место тога. полптп ка пздаје? Бише гласова: Полптпка пздаје. ... Г. Венпзелос: — ... Гермапофплска политика плп, боље, немачка полптика плп бугарска иолптпка? И ја пптам још: Каквс су најзад компензацпјс добплн за овакву срамоту? Где су најзад трпдесет пздајнпчкпх срсбрипка? Нп компснзацпја, господо поелаипци, ци издајнпчкнх сробрппка. Један једппп мотпв је бпо: „Дајчланд пбер алес”, Немачка пзпад свега. То је бпо јсдпни мотпв за иолптнку Круне.” Г. Венпзелос затпм пзлаже како је била изведепа грчка мобилпзација, па наствља: „Тада су бпли открнвснп цпљевп п позптпка бившега краља. Он ми, наравпо, кпје рекао да мп нисмо обавезпи да помогпемо Србнју; он се није усудпо то да каже Ја знам врло добро под каквим је условпма овај уговор био потппсан; ја сам знао колико је било јасно да смо ми требали да помогнемо Србију чак и у једноме чисто европском рату. Алп мп је он рекао: „Ви знате, ја неиу да помогнем Србију јер не Немачка бити победигељка, а ја непу да будем побечен.” Ја сам најпрс изхожво војничко гледпште у питању, јср се јога тицало стратегпских питања, а нс технпчкпх. Ја сам му, дакле, скренуо пажњу па топографске услове Балкана, на ситуацпју Грчке, па недостатак ередстава за комуннкацију па Балканском Подуострву. Ја сам мајзад нзложпо да према моме ! убеђсњу, илн бар према мојој озбил.ној надп, ако нападнсмо Вугаре, којп би па јсдпом фропту папали Србе, пма врло мпого вероватноће да ћемо са савршснпм моралом грчке војске моћи однетп победу над Бугарпма, код којпх јс морал опао због педавних пораза; ми бп моглп чак да се надамо да дођемо до бугарскс престонвце. Јп сам му попова с.помепуо факта, која је он већ знао: да Бугарска нсма впгае до 400 пројектнла па топ и да њепо снабдспање захтева дуго врсмепа; да ћсмо, ако успемо спрсчптп пропаст Србпје најдаљс за мссец дана битн у Софијп. Ја сам му још рскао, да чак п ако пе успемо да на врене поразпмо Бугарску, мп ћежо — одржавајући везу са српском војском у њезппом повлачоњу пред надмоћпијом пресијом Немачке — доћи до . липнје, која ба у главпом пгала од долиие 1 Струме преко Крнволака на Тетоио; ми •1

6 п дошлн до те липијо, преко које бп иаступање Аустро-Немаца било немогунво ав техннчкнх раалога.” За тим г. Веипзехос изхаже како је краљу предложпо да се од Енглеза и Фрав цуза тражи, да ови даду 150.000 војипка, које је, по уговору, Србија била дужна да пошаље у вардарску долвну. Краљ је одговорио да пристаје, алп да он захтева да тс трупе буду фраицуске и епгдеске, а не колонијадие. После тога г. Веипзелос се одмах обратпо послаппцпма Енглеске и Фраицуске са пнтањем да лп би њвхове владе могле дати тих 150.000 војпика. Посланицп су му одговорили, да о томе пмају да траже упуства од својпх влада, па ће га взвестити. „То је било у 8 сати, наставља Г. Венпзелос. У осам и четврт дошао јс к менп г. Маркатпс, да ме у пме краљево замоли, да не предузимам никакав демарш код Сила Споразума. Ја сам му иа то одговорно: „Молнм вас саопштвте краљу, да је корак већ учињен. Молим вас додајте да, чак и да га иисам учпцио, ја ие бих оклеиао да га учииим и поред кра љеве опомеие јер, као одговорни управљач, ја вмам потребу да знам да ли су гпле расположене да ми даду ову помоћ, како бих могао створити својс мншљсње Факат да Њ. Вехичанство то пег.е, менп је сасвим индеферентан.” (Браво.) Одговор сила дошао је после 48 сатн. Спле су одговорилс да су вољне да даду гражене трупе и утврдиле су рок у коме ге трупе могу стићп. Ја сам тај одговер спла саопштпо краљу, а краљ мп је рекао: „Молпм вас да кажете министрпма Споразума' да док Вугарска пе нападпе на Србнју п док тако но бЈ т демо прнморз1 Ш да пзађемо пз неутралпости, ја молпм да се ове трупе (чије је искрцавање бпло почело) не шаљу, цопгто бв њпхово пскрцапањс на грчк>’ тернторију престав љало повреду неутралности, док сс можс деснти да Вугарска н не нападне Србију” Г. Венизелос је то саопгатио посланицима Сила Споразума и опи су о гоме пзвестнли својс владс, које пису хтелс обуставпти пскрцавање трЈ-па пошто је бпло извесио да ко Бугарска напасти Србију п пошто би, после тога напада. могло закаснпти ступање тнх трупа у борбу. Г. Веиизслос је против тога уложно свој формални и прпјатељскп протест, за којн је краљ тражио да буде врло снергпчан. Г. Вепнзелос излаже даље догађаје овако: „Када сам прпмпо власт у августу 1915, ја сам краљу показао написмено декларацпје, које сам мпслио датн у Скупштиип; краљ је те декларације одобрпо. Вп се секате да је тада у Скупштшш Теотокнс, посланпк Крфа, упигао шта ћу радпти, ако помажукп Србпју, напђсм па немачку војску. Ја сам му одговорио као што је требало п то је онемогућпло мој опстанак па власти. Мепе је сутра дан позвао краљ к себи и пзјавио ми да не делп моју политпку.” После тога је дошла п дрЈта оставка г. Венизелосова. Догађаје поеле тога г. Вспилелос овако оппсује: „Либералну владу јс замспнла влада државних „спасвлаца” под г. Запмисом. Ја сам Ј'век цснпо г. Запмпса и даиас још ја нећу да не призиам његове особппе у једној земљп која по несрећп без увреде ма за кога —, још увек оску дева у државнпцпма. Али одговорпост г. Запмпса што је примио у овоме тренутку власт да би повредио уговорне обавезе према Србији, та одговорност је огромна. Г. Запмис ћс остати — на своју несрећу Ј’ грчкој историји човек ксјп је пздао потппс Грчке! Да, госиодо, немам потребе да вас дуго заиимам пптањем о уговору. Скупштана зна, да је он био опшги, а не само балкански и. према гоме, онп, који су заступали гледиште, да ми нпсмо билн дужии да помогнемо Србију, када ју је напала Вугарска, као савезнпца Немачке и Аустрпје, хтелп су да баце велику мрљу на Грчку, п ако су зналв право стање ствари. Јер ако је Краљ знао све — пошто је у савету под његовпм председииштвом решено да се потчтгамо српскоме захтеву — ја не могу да претпоставпм да другп а нарочито г. Заимис, као председник мшгасгар■ ког савета Н мипнстар спољни.т аослова, пису знали и да, према томо. це могу битп одговорни. Али, ако г. Завмис није то знао, оида он то није знао што нпје хтео да зна. Ја знам да, када су у мшшстарству хтели да обавестс г. Запчпса, скрећућп му пажњу на текстове кој’и су постојалп, ои је одговорпо да он .,не треба да губн време бавећи се тпм стварима, јер, говорио је, какве користн он може имати отуда што ће :шатп ге текстове када је он и дошао на владу баш за то да не примени уговор.” „Одговорност оиих који су погазилп српско-грчкп уговор била би страховита, так да обавеза, да прптекнемо у помоп Србијн, ннје произлазила из уговора. Ако великс државе и могу бсз опасиости да се усуде да погазе уговоре, машм државама то нпје допуштено. Малим држацама ннје допуштено да чине вешке срамоте. А иајвсћа срамота, коју може да учпнн једна држава јестс, кад тс нспунн обеиање дато за помог. другој гржави за то, што јо, чвпећи то обсћање, п она добнла друго такво псто обећање. „Издајућп Србнју, опи су пздалп Грчку. Онн су зналн врло добро да, ако је пемачкп цар, плаиајући тако услуне грчкога краља, био решпо да за време рата пречп Бугарску да нас нападне и да пам узмв Маћедонају, он нећс вматн човечанске моћв да спречн Бутаре да вас

иаиадиу кад се увећају, а онп Ои се увеаалн кад бв Србвја била уииштеиа. Следствено, они који су пздали уговор са Србвјом, иадали су у исто време и грчке пвтересе, и иа Балкану су етворпли та кву ситуацпју, која може уипштитн Јелпипзам.” Г. Веиизелое даље критвкује грчку неЈтриллост из тога времеиа, коју је г. Заимис ипак лтео да искрено одржп у погледу на обе групе свла, алп је, баш за то, био прпоуђсн да одступи са владе. Место Заимиеа, дошао је на владу Скулудис, који је одмах упутпо ноту Сплама Споразума са изјавом, да ће његов кабпнст блтп уаек готов да чинп Споразуму сваку услугу. „Међутим, ведп г. Венивелос, само мало доцније г. Скулудис је пзјавио једиомс посланику Споразума ово: Зпате, ако се Срби повуку на нашу терпторнју, мп с.мо нрпнуђени да нх заробпмо. Посланик се узалуд позпвао ва иаш савез са Србијом. У меето одговора, г. Скулудис је додао: Ја управо не зиам да лп

ае би требало да то псто учннимо п са вама.” ' Иосле говора г. Венизелоса, који је оставпо салаи утисак у скунштпио, посланпк нз опозицпје, Нотарпс је устао н пајавио, да ће, поеле тога говора, гласатп аа владу, посланици пз опозиције п бившп миппстри А. Карапанос и А. Канари су пзјавнли да одобравају владину епољну политику и да ће помагати владу. Поелакик Колонпјас: Ја прппадам опозвцији, али ја илсам међу опнма, којн су одговорнп за почпњена дела. Ја могу да кажем, да менн ннје била позната обавезиа одредба савеза из српско-грчког уговора, а ја је иисам пн могао кпатп пошто уговор иије бпо нзпет пред Скупштину. Ја морам да изјавим, господо, да ја не бпх никада препоручпвао да се жртвује част државе, да бпх ја спасао свој ј' кожу. (Одобравање.) Посхаипци опозиције: Пневматикос, Кариетопудос, Моиданис, Поп, Флорос и Сидерис дали су псте такве изјаве. (Српске Новине.)

Још из славља наших усташа у Марсељу

Пршодо.ч велике параде наших добровољаца у Марсељу одржаио је вгппе дивних говора, од којих смо већ изније.ти гопоре генерала Рашића. Др. Химка Хинковића и амернчког пукопнпка Елиа. Данас доносимо говор који је у име добровољаца нзговорно вођа велике чете Видовданске, Владимнр Мрвош, Гопор гласи : ■‘Када је 15 (28) јула 1914. године Аустрија навијестила рат Србијн, дала је у исто вријеме и ову врло значајну изјаву: “Послаћемо једну казнену експедицију која ће доручкопати у Београду, ру$атн у Нишу а вечерати у Скопљу. Према овој мзјавн цијела Србија пмала је бити заузета по самој Аустријн у осам дана. Три дана послије иавијестила је Њемачка рат Француској, и дала такођер сличну нзјаву која је гласила: “За петнаест дана у Парнзу”. На племениту Француску н љезин народ, на јуначку Србнју п њеног бпједиог сељака имао се излитн првн непријатељскн бнјес и отроб. * Међутим најновији Хуни и Барбари љуто се преварише у своме рачуну. Не само да ннје аустријска казнеиа експедиција заузела Србије у осам даиа. него је цпјела аустријска’ војска доживјела у Србији три пута потпуни с.том и пораз, којн је задивно цијели свијет. А њезина савезница, Њемачка? Она је погоднла. Нјезнна војска ушла је послије петнаест дана у Париз, али, го је била војска њемачкнх заробљеника. које племенптн и велики Французн послаше у заробљеничке логоре преко Париза, да барем ти заробљенпци виде љепоте то га најљепшега града на свијету. Пуне двије године борио се је храбрн српски народ бранећп стопу по стопу своје свете земље, од десет пута већег непријатеља. Опкољен коначно са војскама четири царевине, српски народ, повлачећи се кроз Албанију, радије подиесе муке попут Христа, него да прими понуду мира, којп је од стране не прнјатеља у исто вријеме Србнји нуђен, — дајућн јој Босну, Херцеговнну и један дио Дал мацпје. Одбпјамо најодлучније понуду мира. Остајемо вјерни нашим савезпицима. Са њнма стој‘пмо н падамо, — био је одговор миле нам Србије. Прешавши Албанпју, остаје српски народ, ради великнх идеала за које се бори, без куће и кућишта, али. од тога часа постаје српскн народ велик. Племенита Француска отвара нам врага својих кућа, прнма на своје земљипвге рашнрених руку, као своја чеда. Даје нам прилике да се опоравимо и сакупимо, па да уз помоћ јуначке фраицуске, руске и еиглеске војске повартимо ријекама крви заливену земљу, коју српски сељак љубп пада све. То велнко гостољубл,е иеће српски народ никада заборавнти племенитој Француској и љезпном народу. Оснм великих савезника Србије, који се задивише велпчини срп. нарада, тамо, преко оке ана, — у земљи Вашпнгтона,

Линколна и Вилсона, — у земљи слободе н среће, жнвн народ по крви, вери и обнчајима једнак са јуначким народдм нз Србије, који у побједи савезни^чког оружја и у величипи Србије гледа своју слободу н једини спас. Тај иарод смо ми Срби, Хрвати и Словенци, Југословени, подајници, или бол.е рећи робови Аустрије, које је та злогласна држава угњетавањем п мучењем прпсилпда да мапустнмо своја огљишта, миле и драге код куће, и да одемо у бијели свијет тражећи кору хљеба. Нас Југословена нма у Америци близу г мнлијон, од којих је 200.000 способних за војску и за полазак у редове српске војске, да раме уз раме са прослављеном српском војском пролијевамо крв за велики идеал за који се наша Србија бори, — а тај идеал јест: Уједиљеље свију Срба, Хрвата и Словенаца и љиховпх земаља у једну државу. Мн смо само први вијесници те војске пз народнога покрета и устанка, кога је у Амренцн подигао пелнки наш брат. внсоки часник српске војске, г. Милан Прибићевић. Новн јунаци долазпће у будуће стално да се боре за идеал, који је јасно означен иа овој малој карти, коју вами, госп. генерале, велике и племеиите ФранцуСке, предајем. (Предаје Француском генералу, који је у име Француске дошао да поздравп иаше усташе, карту, у којој су означене све наше земље, и нстакнуте тачке као што су Ријека, Трст, Сплит н обале Јадрана, а коју је пздала Југословенска Канцеларија у Америци). Предајем Вам ову карту у име мојих другова п ових дивних јунака са молбом да нас племенита Фран цуска, љена побједничка војска са Марне и Вердена, и доб рн францускн народ помогне у остварењу тнх ндеала, за који ми Југословени полазимо у редове срп. војске, ;налазећи иа земљишту Француске оио нсто гостољубље н пријем, којн је прнје нас нашла јуначка српска војска, молимо Вас, господиие генерале, као представника француске војске, да у име наше изразнте топлу захвалност великом француском народу, и Предсједнику, господину ГГоен кареу, кличући: Вив ла Фраис (Живела Фран цуска). Испраћени великим симпатијама и манифестацпјама Америке, која нам је за вријеме изгнанства из Аустрије била и отац н мајка. и љезиног доброг и напредног народа, осјећам се иеобично срећан, да на тлу слободне Фраицуске. могу поздравити представнпка америчке војске, господина Генерала Першннга у име свију нас Југоеловена, у нме моје и мојих другова, са покликом: Сод иаче Атегјса, 1ће Атепсап Реор1е апд 1ће Ргез1<1ет ХУВзоп! Потто не долазимо као српски војници иего као усташе н добровољцн, кој п раме уз раме са внтешком срп. војском полазимо на гроб Аустрије, поздравља мо Вас, г. Генерале Рашићу, као прослављеиог јунака и побједника на Церу, а преко Вас као представнша витешке српске

СД ПОСВЕТЕ БАРЈАКА СРП. 1 "СО. ИРАГ, ВР. 258 С. С. С. "СЈ10ГЕ".

У Индианаполису, Инд. Горепоменуто друштво обавнло је посвету својих барјака 2-ог септембра ове године у овдашљој рум. православиој црквн. После свете лнтургије срп. прав. свештеник отац Софроније Балабан из Клицтона, Пнд. осветио је барјакс. По свршетку свих црквених обреда, сва друштва са осталим народом на лзелу са музиком под својих 17 застава кренула су у паради главном улицом ове вароши и до шла су код споменика у среди ни овог места, где су се скуна сликали. Одавде је парада истим редом кренула за ђерменија Хол. Пошто се народ сместио, свештеник и представници свих друштава одржали су леп говор. На овој свечаности присуствовала. су 7 словенскиХ друштава, као и два румунска из овог места, а са стране било је три: из Клинтона, Сенфорда и БленФ°рда, Индлане, која су сва нрисуствонала са својнм заставама, те тако лепо увеличаше нашу све таност, на чему чланови иашега друш.тва свима захиал.ују, а нарочито Срп. доб. друшЈ-ва Савеза Слоге из Клинтона, Сеш{)ор да п Блемефорда, Ипдиане, који, и ако прилично далеко. не жалећи труда и материјалннх трошко иа, дођоше и нас добро иомогоше, нека им је опет с наше стране хвала. Опом прнликом добили смо још један доказ више колико браћа Срби жртвују за своје народне стварн и колико симпатије ужпвамо са стране Словенаца п Румуна у овом ме сту. Иаш члан и добри Србин Сава Радаковпћ био је кум срп. барајака. А Никола Бардаш Ру м - уи « а иначе суперитендеит овдашљег Стејит Хаоза био је кум американског барјака. Ово су имена браће, која су даровала застави : 1 То 100 долара: Сава Радаковпћ, кум српске заставе; по 50 долара : госп. Никола Бардаш, кум. амер. заставе; по 25 дол.: ђорће Макић, маршал параде; по $2о. г. С. Бајкић. барјактар српске заставе; ло 10 долара: госп. Петар ђ. Станић, барјактар амер. заставе, Новица Џелетовић, 1одор Кнежевић, Јосип Бакер, Шернн Бродра, погребник, ђуро Цвијановић; по 5 до.т.. Нлија Вујнновић, Стево Станић, Илија Лукић, Никола Антоновић, Никола Наранчић, Стеван Бубало, Мијат Великинац. Љуба Велпкннац, Јулка Великинац, Илија Шешевић Ла зар С. Чунтић, ђорђије Петковнћ. Симо Трифуновић, Димо Стојановић, Љубпца Џелетовић, Мнлка Вадаковнћ, Мија Матпћ, ђура Матић, Симо Борчић (из Колумбуса. Охајо), Стеван Гвозденовић, Плија Марић, Стево Познан, М. Богичевић, Н. Рада новнћ, Л. Радошевић, Ј. Марјановић, Мнлосав Саландра, Јохан Перковнћ, Стево Реппја, Ми те Реппја, Раде Додић, Васо Мандалић, Љуба Арсеновић (из Синсината) Божа Радошевнћ, Др. Бизли, Мнлан Мпшчевпћ, Мани Бардаш, Илија Лупер, Емни Радо; по 7 долара; Тони Грбанц, (љубљанчанин); по 4 долара : Миле Вучковић; по 2.50 долара: Миле Абрамовић; по 2д0лара: Света Јосифовић, (из Синсината), Јоца Петровић, В. Петковић, Стеван Андрејпћ; по |.оо: Лудвнг Внпавац. Гиго Илић, Обрен Ждрале, Петар Алексић, Анта Јовановић. Нарочито захваљујемо друштвима из места и са стране која су нас новчано помогла са добровољним прилозима, а то су ова: по 20 долара; Срп. Д. Д. “Сп. Јован Крстнтељ”, бр. 274 Савеза Слоге из Флинт, Мич.; по 15 долара: Срп. Д. Д. “Велика Србија , бр. 268 С. Слоге из војске, поздрављамо нашу измучену мплу»Србију са покликом: Жиг.но сриски народ. Живила српска војска. Жипно Петар, краљ свију Срба, Хрвата и Словенаца. Живио Престолонаељедник Александар.

Геба, Вајоминг ; Срп. Д. Д. “Слобода”, бр. 243 С. Слоге из Варднер, Ајдахо; по 13 дол. Срп. Д. Д. “Св. Сава, Лика и Крбава”, бр. 79 С. Слоге пз Мидвала, Јута. и то од ових чланова: по 2.50 долара: ђорђе П. Божичковић; по 1.50 дол.: Којо Иван чевић; по I долар: Никола Машић, Јанко Станаревић, Маниша Букмаиовић, ђорђе Иванчевић, Илија Прица, Миле Кончар, ђорђе С. Лемајић; по 50 центи: Буде Делић, Станко Наранчић, Мићо Скеижић, Раде Хинић; по 12 долара: Срн. Д. Д. “Престолонаследник Александар”, бр. 283 С. С. из С. Чикага, Ил. по $10: Срп. Д. Д. “Св. Илија, бр. 252 С. С. из Конваја, Па, Срп. Д. Д. “Св. Јован Крститељ”, бр. 29 Слоге из Редложа, Монт., Срп. Д. Д. “Слобода”, бр. 2x5 С. Слоге из Индиана Хар бора, Инд.; Срп. Д. Д. “Јадран”, бр. 14, С. Слоге, пз Фресна, Кал, Г 1 о 5 долара: Срп. Д. Д. “Срп. Братска Слога”, бр. 134 С. Слоге из Ст. Лујза, Мез., Сри. Д. Д. “Привредник” из Стубенвила, Охајо, Срн. Д. Д. “Коло Југословенских Сестара”, бр. 278, С. Слоге, Срп. Д. Д. “Јован Крститељ”, бр. 216 С. Слоге из Гери, Инд., Срп. Д. Д. “Рождество Хрпстово”, бр. 275 С. Слоге из Бленфорда, Инд. Срп. Д. Д. “Светн Димитрије”, бр. 157 С. Слоге из Клинтона, Инд.; Слов. П. Д. “Даиица” из Индпапаполиса, Словеиско Народно потпорно друштво “Фраик Прептерн’’ из Индианаполиса, Слов. П. Д. “Кирил Методије” из места, Слов. П. Д. “Св. Анајус” из места; Слов. Самостојно Друшт. “Стеа Румуна” из с,дс-к гљ фњ из места; румун. друшт. “Стеа Румана” из места; румунско П. Д. “Лумина Попорулуј” из места; по $3.25: Срп. Д. Д. “Св. П. Д. “Лумина Пополуруј” пз Кеноша, Вис.; По 2 долара: Срп. Д. Д. “Св. ђуоађ”, бр^294 ге из Расина, Вис. ђуро Цвпјановић,

Из Канцеларије ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ На поновна, учестана писаља великог дијела браће Црногораца шпром Америке да лп бн се и којим путем могли претплатити на лист “Уједињење”, који излази у Женеви, два пута мјесечно, као једини независнн орган свих напредних Црногораца, — овим се још н овај пут ставља до знања свима, који “У једиљеље, желе примати да изволе послат овој канцеларијп, у име годишље претплате један долар. По пријему претплате п тачне адресе пошиљаочеве, канцела рија ће дотпчном лист слати ре довно. Свн Србн у опће парочито Срби из Црне Горе, који желе искрено једпнетво нашег троименог народа, требали би да се на овај наш народни оргна прет плате; тим прнје што ће у љему паћи сва открића о судбини ко лијевке горскијех хајдука Црне Горе. Адреса: МСЖТЕИЕСКШ СОММ1ТТЕЕ 404 \ЛД 23 51., Уогк, N. V.

Шиљање ковца у стари крај Новац треба слат« у ч«у који БД&си на швајцарске Фр&нке, а у писму трева овначити тачну адресу онога коме се повац шаље. СРПСНА НАР. ОДВРАНА Мме с« прилагачи д* ио**ц за Сро. Н*р. Одбрану у Апарици шаљу само ченом или улутницом, и де увек адресуЈу само омио: Зегђчап N»000*1 ОеЕепае Беаеие о I Атепса, ♦43 аа 8». N «10 Уогк, N. У.