Србобран
-
РЦВИЗНВП АКИ 013 ТК 1 В 1 ЈТЕ 0 ЦНРЕК РЕКШТ (N0. 71) А 1 ЈТ НОК 12 ЕБ ВУ ТНЕ АСТ ОК ОСТОВЕК 6, 1917, ОН РИ.Е АТ ТНЕ РОЗТ ОРК 1 СЕ ОР ИЕ\У УОКК, N. У. — Ву ог< 1 ег о! 1ће РгееМет: А. 8. Виг 1 моп, Роестекег Оелега 1 _Ј_ с_
^ТЈМВЕК 431.
ИЕ\У УОКК, N. У.. ТНЦКЗРАУ, ИОУЕМВЕК 15. *9>7.
5ТЈВЗСК1РТ10М КАТЕ8 Цш(«ј $м(е* о! Агаепса оае уеаг бос. СапаЛа, Еигоре е I с. ове теаг вт.Јо
Кгђоћгвп риђЦаћеЛ етегу Тћигадау а< 443 аз 3 <гее(, Иеш Уогк. N. V.
СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАН САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА’
Број 421
5 РВОВРАМ
ЗЕКВ ИАТ10НА1. РАРЕК АИО ТНЕ ОКОАН ОК ТНЕ ЗЕКВ КЕВЕКАТ10И „ЗЕООА”.
ЊУЈОРК, Њ. Ј., ЧЕТВРТАК 26. ОКТОБРА 19x7.
ГОДИНА 7 .
Југословени у Јужној Америци.
Поводом гласова о страшној беди и очајном стању српскнх заробл.енпка и питерниранпх у Аустро-Угарској, који хиљада ма умиру услед оскудице у хра нп и оделу, наше родољубиве ко лоније у Јужној Америци дале су се одмах на посао, да бар до некле олакшају немилосрдну сулбину наше браће. Прва мисао била им је, да орга низују из Јужне Амерпке тран спорт брашна и другпх потреба п да пошаљу у коју француску луку. Но пошто је било немогу ће добпти тамо превоз за Фран цуску, почелп су скупљати при логе, да се са овпм новцем наба вп у Сјеверној Амерпцн што је потгебно. Српскп конзул у Валпаранзу, г. Лујо Митровпћ,. наш далматински родољуб, неуморно је ра дпо на овом послу, и, у неочеки вано кратком времену од неколп ко недеља, сакуппо је од малобројних наших исељеника у Јуж ној Америци лепу своту, од које је десет хиљада долара већ посдао брзојавно Српском Послан ству у Вашпнгтону, а остатак је предат Управп Југословенске Наоодне Одбране у Јужној Аме рпцп, која н надаље неуморно' н успјешно купи прплоге у нсту својих огранака. ^Ј/о#сланство Је, у спора зуиђ^^Амерпканскпм Црвенпм Крстом, већ предузело све потребне кораке, да се за прпмље нн новац што пре купн брашно н одела за српске заробљенике п одмах пошаље у Европу. . . . . .Ево имена прилагача од 5 до
10 септембра о. г. у помоћ наше напаћене браће: Пашко Бабурнца, Валпарап зо $2.ооо, Вјекослав Моро Икви кве $2.000, Лујо Митровпћ, Вал парапзо $2.000, Фр. Петрпновпћ Антофагаста $1.000, Јос. Лукино впћ, Антофагаста $1.000, Марко Чикарелп, Иквикве $500, Иван Сарго, Иквикве $500, Јаков Са бјончело, Иквикве $500, Јурај Сабјончело, Антофагаста $500, Иван Гопћ, Иквнкве $200, Јаков. Поклеповпћ, Валпараизо $100, Вицко Јутронић, Валпара иза $100, Карло Хубер, Валпара изо $50, Петар Брадановић, Вал параизо $50, Ф. Карлезп, Р. Кар лези, Валпаранзо $50, Јероним Пантанпда, ВалпараПзо $50, Иван Врсаловпћ, Валпаранзо $50, Фрањо Дубравчић, Оруро $50, Влахо Марпнковић, Валпараизо $50, Ант. Каталинпћ и син Вал параизо $50, Јоспп Павловпћ, Валпарапзо $10, Иван Краг.евпћ, Валпараизо $5. Свега скуп љено $10.865. Ако се узме у обзпр да су наше колоннје у Јужној Амерпци спл но оптерећене разнпм редовним п пзванреднпм прилозима и да је пздржавање “Југословенског Одбора у Лондону” на њиховим леђпма, морамо се само дивнтп светломе примеру родољубља, које нам је још једном показала Јужна Амерпка. И кад се буде пнсала историја нашег ослобође ња п уједињења, повест о раду и жртвама нашнх малобројнпх ко лонија у Јужној Амернци -бпће једна од најсветлијпх тачака у тој историји.
ЧЛАНОВИМА САВЕЗА сјед. срба „СЛОГА“ Драга браћо! У овим мрачним временима за цело Српство добро је да се по некад чује и утешна реч. То ме је побудило да се обратим на вас са ово неколико речи. Наш дични Савеза Слога стоји данас боље него што је икад стајао. Савсзна имовина расте непрекидно, јер братства својскн раде и тачно уплакивају. Наша правила, која смо усвојили на конвенцији у месецу мају 1916 добра су, јер досадање нскуство од године и по дана доказује да су добра а пскуство је најбољи н једшш доказ. Да узмемо само један пример који ке разјасннтн ову тврдњу. У години 1917 имали смо преко 50 осмртннна више него у години 1916, и то нарочнто радн оног несреаног случаја у Бјуту, Монтана и честих умирања од сушицо, па је зато и издатак у 1917 г. бно вепи него примитак, али се ипак тај вншак у издатцима иолагано смањнва, јер ево дођоше месеци са малпм издатцима, као што је био месец октобар о. г. Све то показује да нашн расписи по лествици, бар до сада, нису довелн савез у неприлику а нема ни изгледа да пе га икад довестн. Да су наша правила која се односе на администрацију савеза добра доказано је тимк што днас у савезу влада потпуни мир и рсд. СГавез Слога, и бројно и својом нмовином, као и својим распоредом рада и администрацнје представља данас највеку, најјачу и најуреднију српску установу на свету. Па кад је тако, онда Савез Слога има на себи п највећу народну задаћу и најтежу одговорност за извршење те народне задапе. Савез Слога је до пре кратког врсмена лепо вршио ту задаћу, као што се види из нзвештаја који је у последњс време штампао бивши Централни Одбор Сриске. Народне Одбране. У томе је извештају забележено да је српски народ у Америци преко »вог Централног Одбора послао српској сирочади у Европн преко 270,000 долара. То је заиста изванредно лепа помоћ а
овај извештај показује јасно, да су братства Савеза Слоге суделовала најодаиије у скупљању ове помоћи. Савез Слога са својпм братствима представља |једну нзванредно савршену машину за овакав рад, и успех бнвшег Цептралног Одбора Српске Народне Одбране пма се у великој мери приписати баш тој чињеници. што је тај одбор имао на расположењу ову машину нашег дичног савеза и што је паметно искористио то дивно средство за српски н патриотскн рад. Драга браћо! Српска сирочад у^прегаженој Србији п Црној Гори неие вам никад заборавитн ту братску услугу и увек ће се молити богу за ваше здравље н за успех у вашем раду у амернчким рудокопима, у челичним творницама н у другим опасним занимањима која је судбина одредила за вас. наше гараве раднике у Амсрнци. Од кад је Српека Народна Одбрана прскројена п од када је она усвојнла други начнн рада са обзиром на рад Војне Мисије Крљевине Србпје, показало се да је овај рад на скупљању помоћн за нашу пострадалу сиротнњу у Европн застао, и за ово последњих неколико мссеци ова иомоћ стиже много спорије него што је пре стизала. Овај рад не сме се пренебрегнути; у њега се не сме увући нн најмање мртвило, јер наш потлачени народ у Србији и у Црној Гори гладује од боље н невоље. Његове очи упрте су у нас којн смо V богатој Америци и који данас зарацујемо више него што смо икад зарађнвали. Наша. очајна браћа у Европн очекују од нас брзе помоћи и очекују је са потпуним правом. Сваки поједпни од нас у Америци одговоран је за успех или неуспех сваког народног покрета. али ми, чланови Савеза Слоге, одговорнп смо не само као Срби №го н као члановн једне јаке и велике српске организацијг-г-јер ми као члановн те организацпје можемо учинити много п много што не мбже учпнитиЈруги брат Србин који није члан нашег дпчног Савеза, као што се то показало у оном велнком успеху бнвшег Централног Одбора Српске Народне Одбране. Па кад је тако, онда пе нас погодитп најјача клетва наших паћеника у нотлаченој Србији п Црној Гори, ако му Српство у Америци нс пошаље ону помоп коју му оно треба слати у најкраћем времсну, јер беда је велика а жпвотна снага нашег народа све више п вишс ишчезава н мм не смемо оклевати ни једног часа. Па зато ја очекпвам од сваког члана Савеза Слоге да добровољно приложи за ову сврху најмање трн долара за идупих шест месецп. Нека приложи све на једанпут или ако му је лакше нека нрнложн у мањим свотама и ти прилози упи пе у засебан ,.Фонд за Ратну Помоћ'\ Тај сакупљени новац бипе под државним надзором и сваки ценат који стигне послаће се одмах Српском Црвеном Крсту у Женеву да га подели међу наш пострадали народ у Србији и Црној Горп н то две трепине за Србију а једну трећнну за Црну Гору. Новац који стнгне овамо отнћипе у нме поједнних братстава п послапе се Црвеном Крсту у Женсву у пме братства. У исто пемо време послати Српском Црвоном Крсту именнк сваког братства тако да се зна у Европи име сваког нашег члана који је приложио ма п најмању помоћ. На овај начин створићс се непоерсдна веза између сваког приложника и Српског Црвсног Крста као п онога којн је помоћ примио. Чиновништво Савеза Слоге вршиће сав посао поред других савез них послова тако да се од ових прилога неће окрњити ни један ценат за администратнвне трошкове. Није ми намера овде да из овог родољубивог рада искљу чим ону браћу Србс н друге Словене који нису чланови Савеза Слоге; и њима се пружа прилика да суделују у овом честнтом раду, па зато молим наша савезна братства да преко својих чланова купе добровољне прилоге и код друге српске и словенске браће која нису члаповн у њнхову друштву и нека нам уз њнхове прилоге пошаљу њнхова тачно означена нмена а нзвештајн овог целог рада доносиће се редовно у Савезном органу. На овај начнн свако Савезно братство постаје Месни Одбор Фонда за Ратну Помоћ, и сад је на реду да се поједина братства надмећу које ће у у овом раду најбоље успети. Оннх десет братстава која иосле шест месецн покажу највећи успех добиће још н нарочиту награду са којом ће се заиста моћи поноснтн. Немојте, браћо, пропуститн ни једну прилику на славама, венчањима. крштењнма и другнм свечаностима* а да се не сетите наше сиротиње у Србији и Црној Гори. Да ме не би криво разумели поновићу још један пут: да је ова молба управљена на вас за добровољне прилоге а ннка-
ко да је наредба која је вама као члановима Савеза Слоге обвезна. Ово није званична наредба Главног Председника Савеза Слоге, него је једна скромна молба вашег брата, који дубоко осећа потњу и невољу наше сиротиње у Србији и у Црној Горн. Учините колико који може а и ја ћу заједно са вама учинитн све што год могу да ублажимо, бар у неколико, болове оних срца кроз која тече она иста крв која тече и кроз наша срца. Са српским поздравом ваш брат. М. И. П У п и н. Главни Председник С. С. С. „Слога”.
ОСТАВКА МАТАНОВИћЕВА КАБИНЕТА
ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЦРНОГОРСКОГ 0ДБ0РА ЗА НАР0ДН0 УЈЕДИЊЕЊЕ.
Ова Каццеларија дошла је до аутенгвчног текста оставке гооподнна Мила Матаповпна, миннстра предсједника прн црпогорском двору у Неји-у и љеговил другова. Та оставка нн до данас инјо поапата нашој јавности у Америци, као што ннјесу познати ни мотивп, који су асту изазгали. Једаи интрнгантскн н кде ветннчки акт нејског „суверена" (видн цнтат у првом дијелу ове публпкацнје), којнм је покушао оптужити н обеснажнгп акцпју Црногорског Одбора за Народнв Уједнњење, кров уста својнл најпослушнијпх присталица, тргао је н ове нз његова загрљаја, те еу сванн иа свој начин полигпчки раскрстилп са својим „љубаоним” шефом. Овај карактеристични сукоб измсђу црногорског двора н његових пајоданнјнх слугу, најизрапитије нотврцује факаг, да је пецрпљен и носледњи полнтички вој(гик, који Ои имао дрскости, да у пркос гежња цјелокупног српсвог иарода, секундпра сеператиствчким прстен8нјама н еаможнвом деспотизму његушког крунопосца. Без оозпра на душевнн квалитет само звапих црногорскнх министара и њпхову полптичку репутацију, ова јо оставка врхупац слома братоубнлачке полнтнкс јод нс смушсне династије. Свакв даљв комеп тар, документима. које- нижс објављтјемо, нзлишан је. - 1. Заше Величаиство, Краљевска Влада нспрекидцо бднјуви над пеповреднмостн својнх савевннчких дул;ности н обавеза у ошнтс, а српскнх националштх напосе, спреина и од сад вршпти пх искрсно, лојално н иатрнотски сарађујувн иа остварењу заједивчкп.с вдеала свнју Савсзипчких парода, а нашега папосе, није у могуивостн усвојнти ноту, коју јс Вагас Всличанство благоизволпло редиговати и упутити Краљсвској Владн па одобрењо п даљв дипломатскн поступак, а која пота гласп: „Господпне Мнннстре. Од нског времена једна са свнм мала група нозадовољника, сакупљена у удружење, под предсједнвштвом г. А, Радоппиа, присваја право да говорн у пме Црногорског Народа. У нме Црногорског Народа јо псдавпо узео слободу обратнтн се Владв Руспје н Сједвњенвх Држава. Краљевско Црногорска Влада принуђсна је дсзавујнсатн овај Комнтст, којв пнкако нема права да се јавља као тумач Црпогораца. Црпогорци н даљо сматрају Краљевско Цриогорску Владу, коју Савевпицп признају, као јодиног представпнка љпховнх нвтереса, њнховнх народпих асппрација н као вјерног чувара њпхово подитнчке нидивпдуалпости (засебности).” Разлого, који онемогукавају Краљовској Владн акцептовање горњо ното днктују упоредо: и мецународна Савевпкчва I .>! г-
нолитика и срнсна нацноиадиа нолитика. Ваше Величапство, Савез нам даје нрава алн иамеве п обавозе. Једие су од њнх политнчке, а друте војничке прнроде н стоје моцусобно у одпосу као нрипцнп н средство, којим има да пе оствпрн. Прпнцпн пациона лнтета основнца је нашег Савеза у норбн протип централпих сила. То је формула за ријешење питања о будувој кон сталацији европскнх држава. Ступањом у Савез усвојвлн смо и обавозалн се овај прсшрш реснектоватп ансолутпо, а остале обавезе вршити у гранпцама пајвнше могуаности. Обавезама војничкс природс ппјесмо па жалост у стању ни у колпко задовољитн, али смо у могуаноетн н дужни смо остати непоколебљиво вијернн и оданн Савсзу у всликом нринципу за којн се пролнло моро крин њпховпх и ношпј нај бољнх синова. Уевојптн горњу воту, која звапично прокламује строги сенаратпзам једнога дпјела нашега народа, зпачило Ои, дезавујисатп савоз, прекинутн и носледши ппт везе, који нас још с њим веже и прпморатн га на прекид дипломатских од носа. Домронлпзацнја Војске у јануару 1916 годино одбма је по свему од нас Велику Британнју в дада повода неповјерењу осталих Савезнвка па н наше рођсне браве. Политичка катастрофа, која бн бнла немииовна последнца горњо ноте — довола бн земљу до ковачне пропасти. Ваше Величанство, Раолови нашс националне полнтике, ко јн руководе краљевску владу ова су: „Статус кво анте” ннје вншо на Балкану могук. Национална свијест је у свима дијеловнма иашсга народа будна. скспанзивна. Идеја уједнњења поотала јс вјера, религпја масе. Ту вјеру створвгае кроз вјековс хиљаде народнвх мучепика п ријеко нагае крви проливене на бојним пољима. 0 способностн н вјештини наших народних представннка овнсн хоне лн се наш народнн проблем ријешигп путем нормалпнм н легалннм. Сепаратнаам било ма кога днјола нашега народа као двректно антппациопална реакцнја — морао бн довести до прсврата, који би могао брисати миоге трагове прошлости. Вагас Величанство, Док су сс извјеспи иолитнчки догађајн посебивх деценвја одигравали у Црној Гори н Србнјн, народ српски у Босни и Хорцеговиии, Далмацији, Српској Војводипи и Хрватској морао је остати паснван. Што више, нз познатих рамога, преговорн нзмеђу Црне Горо и Србије 191-1 године о Унији морали су бити вођвин дн скретво. (Наставак на 4-ој Стрнн*.)
Напред са Божићним Дарком! Из Српства и ЈЈугословенства ) Попуњеае Главног Одбора. У Глапном Одбору Српске Народ не Одбране заступљене су до сад звашгчно ове наше организа ције: Савез “Слога” (преко чла нова Управног Одбора г. г. Сте ве Бабпћа п Новака Богдановп ћа), Савез “Србобрап”, “Просвјета п ‘Српско Црногорско -Титерарно Друштво”. Црногор ска организација није била заступљена етога што је тек била отпочела свој рад; али како је сад рад на организовању Црно гораца у Америци постигао знат иих успеха, нзвеспо је да Не и оргашпзовани Црногорци уско ро упутнтн свога представника У Главни Одбор. Представка у том смпслу већ је учиаена Глав ном Одбору СрпскеНародне Од бран^ од стране једнога одбора у унутра(ши,остц. . у Прилог Савеза “Србобрана”. Међу прилозима Српској Народ ној Одбрани, којп су да.пас објављени, иа.тази се и сво.та од долара 631,50, која је сакупљена иа конвенцнји братског Сав^рза “Србобрана”. Нека је хвала (\ра ћи “Србобранцима”. \ Смрт Д-ра Крека. Једаи од пај заслужннјнх словеначкпх прва ка и душа Југословенског покре та у старом крају, Др. Ј. Крек умро је. Да се осетн његова вели чина, довољно је прочитати ове љегове речи, изговорене пре не колико месеци у аустриском пар ламенту: “Две су пдеје, које ипкад неће пропа)стн. Прва је свесност Словенаца, Хрвата и Срба да су један народ, а друга је да ће се н>ихов народни идеал, ако се не могадне остварити у оквиру мо нархије н са н.еним пристанком, нпак остварити; алн ће последи це неостшарења тога народног пдеала бити опасност и за живот монархнје, и за Европу, и за европски мир.” Јасније и мушкнје не може се у аустри-ском парламенту говорити нн у мирно доба, а негамо ли данас. Слава и вечна успоме на Дру Креку! Прилози Српској Народној Одбрани. У току последњпх де сетак дана добила је Српска На родна Одбраиа 1637.00 дол. на нме прнлога. Целокупна свота прилога нримљеннх од апрнла до 10 новембра износи 31.331.58 долара. Очај у Боснн н Херцеговини. Према једној нзјави Дра Душа на Васиљевнћа познатог полити чара н једнога од народнпх во ђа у Босни п Херцеговинн, коју доноси Лондонски “Прес Ехетрактс’’ стање у тим двема покра јинама више је но очајно. Ста новништво је највећнм делом истребљено или расел.ено, а на опустелу земљу довлаче се маџар ски и немачки насељеницп, илн се уступа аустријским и маџар (Наставак на 4-тој страни)