Србобран

Број 4?!

ИЗ СРПСТВА И ЈУГОСЛОВЕНСТВА.

(Вмиш м 1-ве отраае)

ским банкама. Сам генерал Шар котић утврдио је званпчно да је се сталовништво Босне и Хер цеговине смањило под аеговим режимом за 500.000, дакле за чи таву једну трећпну. Усред Беч ког парламента изјавпо је Словенац Бенковнћ да је само једно га дана стреллно 100 лица пз Босне п Херцеговине, а то је изгледа, најблажи део његова говора, јер је цензор остатак из брисао у новпнама за иностран ство.

Пораз “Бугарске Страже’’. У прошлом броју јавнли смо да је јавна дебата у Чикагу између Д-ра Леонтића п бугарпна Цвет кова, уредника “Радничке Стра же”, завршена потпуном победом Д-ра Леонтића. Сад смо у стању јавити да свој пораз при знаје и сама “Радничка Стража”. Пошто је забележила да је народа било “можда и преко 1500”, “из свнх оближњих а и удалених места”, оиа нризнаје да јс “друг Цветков” имао вели ких тешкоћа са слушаоцима, да су се чуле у дворани и речи “Ба цпте га ван!’’ и да нн сам пред седннк збора г. Стјепан Ратковић, коме и сама “Радничка Стража” признаје да је “своју дужност вршио како треба”, ни је могао да стиша раздражене слушаоце. Свој плачевни извеш тај завршује извештач “Раднич ке Страже” овим речима: “Иначс послије свршене деба те пнје било никакових упадица. Сличне дебате би се могле и чешће уприлнчивати, али по мо јем схваћању, не док траје рат јср су духови и превећ узбурка нп. Народ је поднјељен у више струја, а то ћс престати, кад на стану иормална времена, т. ј. кад престане рат. • ^ат је чак п многнм социјалп смотао главу, а не бп ли који еу директно за

па апак дошла до свога права. За кратко време чланство је увп дело шта се управо хоће са зида њем дома Српске Народне Одбране, па је пре неколико дана једногдасно оборидо ранпје ре шење, а вредни п ицтелигеитн п г. Момчиловпћ аоново је изабрат за председника. Један доказ више да народ мо же само да посрне, али ие и да падне, п да истпна најзад увек побеђује. Једно бугарско признање. Ме ђу странцима је још увек доста раширена заблуда да су Бугари онако мучки напа.тн Србију због Македоннје, а и међу нама сс понекад нађе лаковерних, ко ји мисле да је Србија нападнута стога што је бнла непопустлива према захтевима Бугарске. Ту заблуду побио је пр<д неколико месеци г. Пашић, у једној врло документованој изјавн, којуј је донео и “Србобран". Али је занимљиво, и за странце свакако

и врло важно, да против те заблу де устаје сад сам Ризов, злогла Ваше Ведвчааство,

ОСТАВКА МАТАНОВИћЕВА КАБИН*ТА.

(Нвставвж св 1-м страае.) Данас, а у Оудуве у сдободвој в ве- Н>егово Ведичаистао мерутвм нвје блааависној отаџбиив својој, двјео варод говавољедо афирввратв раавје дану фор ерпскн , вијерав својој аавјетној мв- мтлу в дана 14 јавуар« ове годипе редв дл, узвма в узимаве учешва ва остваре- говад је програм ва шврокој осжовидв, цу всторискил ндеадо. остављајукв Вдадв сдободу у воџењу на-

Драа Гора нптв моаке остагн дасвваа посматрач, нвтл кохе ударатн у антлнацвоналш сепаратвзам, в то Оаш даа&с, кад се велвко дједо Народиог Уједињен>а нзвршује. Сепаратвзам, који се ирокдамује горњом нотом, аскључује сваки компромвс, који је апсодутио потребвт за цједисдодао вормалво рвјешење вашег вародаога пробдема. Очито јс да се свако вздвајање протввв онда н сваком дублем н вскреном споразуму са Србвјом, чвју смо потребу у пеколико махо^р пред Вашим Величавством наглашавадв с првједлогом, д& је крајк.с врпјеме в да се одмах преговорпма приступи. Мп тај преддог п па овом мјесту пзносимо пред Ваше Велпчанство, тврдо верујуки, да ке се Ваше Всдичааство привол.етв п датв с.вој мандат (овд&шкење).

дугарска Стража” отризнаје свој пораз и дих социјалиста, те,?а ће проћн бо.ге “кад е рат.”‘ .311 с овим поразом вреди ежити да је и познати соци ста г. Благоје Савић, својим .чајним открићима у “А^ери нском Србобрану”, знатно до 'инео да наш свет правилно ватн нздајинчку улогу “Бугар ске Страже”, којој нп по чему не прилпчи Лепо пме “Радничка Стража.” Прнлог брата Словенца. Углед н и Словснац из Килвланда г. А. Грдина приложпо је, преко Српског Посланпка г. Љ. Михај ловнћа, 20 (двадесет) долара за

сна бугарски посланик у Бершну. У својој књижици “Бугар ска п Русија”, која је недавно нзишла на немачком језику, Рн зов 'отворено тврдц да је Бугар ска била решена да по сваку це ну спречи наше народно уједиаење, а тако исто и освојење Ца риграда од стране Русије, и да према томе ни у ком случају ни је могла бити уз Силе СпоразЈ 1, ма. Угледнн енглескн часопнс “Но ва Европа”, којн доноси приказ ове Ризовљеве књижице, додаје од своје стране да је врло поучно посматрати Ризова како све сно у свакој тачцп држи страну Немцима, а против Словена. Мп сс томе можемо само радоватп. Јер мп Бугаре одавно знамо, н крајње је време да их позпају и други. Доппс г. Срзентића. Благајник Српске Народне Одбране, г. Тома Срзентић, већ је у внше прилнка излазпо пред амернчку јавност, бпло предаван.нма, било дописима великпм амерпчким ..лстовнма. Последњн његов допис овдашњем угледном лпсту ‘ЈБујорк Тајмс" нзишао је пре неки дан и врло згодпо каракте рнше иемачког н турског цара, у везп с њнховим скорашњпм са станком. Концерат ЈСрпске Народне Од бране. Месни Одбор Српске На родне Одбране у ЈБујорку при ређује концерат у корнст Српског Црвеног Крста на дан 2-ог децембра ове годпне. Своје су деловаље обећа.тн су пећ овн уметннци : г-ђа Мнрослава Впне

Имајуан у виду горње чињенице, које се показују вао сушта нстица, н које показују јасву слвку будукности иашега цјеЈОкупвог иарода, Крал.овска Влада налази да је спас наше уже домовиие а њене народне дннастије нораздвојно везан са радом у пргацу пародпнх идеала — н нпје у могјт.ностп прпхватитн редакцију поменуте ооте, псжелепи побудпти мишлсњс, да Црна Гора хоне сепаратнзам п одцјепљење од својс Ораке по крвв и јсзнку. У осталом редакцпја горње ноте коси сс и са програмом Краљевско Владе и са њевом пзјавом од 15—28 апрпла ове готинс, публиковапом у зваппчиом органу владином. Неји на Сени, 2—15 мај 1017 год Вашем Величанству пајоданији:

Миннстар Продсједкнк, Минисгар Војнн и »асгушшк Миии стра Уиутрашњих Послова Вритадир М. Матанови*, с. р.

Срцску Шр^дну ОдбрануГМи (Хрватнца), г г. Заниновпћ н ову вест радо бележнмо јер овај Блажевић (Хрватн), г . . прплог брата Словенца, као н Трошт (Словенац) и^г.^Стоја словеначкн добровољцн, најбо-

ље побија злонамерне гласове једнога “српскога” лпста да од америчких Словенаца нпко није уз југословенскп покрет. Поклон госпође Бјелајац. Госпођа Милка Т. Бјелајац, супру та нашег неуморног народног борца у Милвоки, упутн.т* је Српској Народној Одбрани -)е-

Г Ј Г г ’ Ј ^ • }} дан сандук робе за српску снро ског ^виЈета :

новић н ђурнн (Србн.) Поред тога, на копцерту ће суделовати и Српско Певачко Дру.штво “Гусле”, п, са декламацијама, Бојана ГЈетровићева и Алексап дра Мнлосавл,епићева. ‘Југословенскп Свнјег”. Да не бисмо моралн одговаратц посеб но на многобројна интања, јавл.а мо овим да је адреса “Југословен

Минпстар Цраиде и застушшк Минвстра Фпиаиснја и Граџ«внна Др. С. Илиј*.

Мннистар Спохних Иослова и заступннк Мннистра Просвјетс н Црквснпх Послова Команднр М. Томаиови*.

2 .

чад. Заједно са својим поклоном српској сирочади госпођа Бјела јац упутила је и једно писмо, пуно материнске нежности, које ћемо објавнти у једном од нареднпх бројева. Нека јој је срда чиа хвала! Народна победа у Акрону, Охајо. Позната је ствар да је наша колонија у Акрону једна од најбољих у Америци. Алн како и у најбол.ем житу има кукоља, нашао се и тамо неко који је ра дио против Српске Народне Од бранс, разуме се, завијено, јер народ не слуша никога ко отво рено радн против ње. И тако јед ног дана, на седннци Народне Одбране, ичгкрсне предлог да се у Ач-рону подигне дом Српске Народне Одбране. Већина чла нова била је одсутна, јер је у исто време бно у месту и један српскп пикннк, а оиај малп број који је био на седпнци, делом збуњеи а делом заведен, изгласа предлог. Видећи шта је учињено. вреднп председник г. Мане Мбм чиловић у знак протеста одмах

Ји8081оуепз1а 5у1јег" 461 — 81 Н Аус. Хе» Уогк, N. У.

ОГЛАС

Српско болно потпорно друш тво и пгкола, “Доситпје Обрадо вић” светнће своју н амернкан ску заставу у недељу 18. о. м., у ц сати пре подне, у руско-пра вославној црквн,' 7-ми ч Бровн Стр. ћошак, у велнкој Мнтропо литан дворани, број 730 Фајер ман евње ; у истој дворанп у вече даје се позорншнн комад “По кондирена Тиква” на које учти во позивамо чптаоце “Србобрана”. Управа. Филаделфија, Па.

ТРАЖЊА

Јосиф Јјукић, студент у Парп зу тражи свога брата ђуру ђукића, којп Ј'е у Амерпци од 1913 годпне, а зад.њп пут се јавио из Камдена. ■ Ко зна његову адресу нека је

достави Српском Консудату у да бставку. Али је правда и исти | Њујорку, или нека се сам јавп.”

ФАМОЗНА НИКОЛИНА ДЕПЕША. Парпскп „Тап" од 5 јула 1917 год.: Црногорски и Италијанскн Крал>. „Иоводом сјајнпх успсха Италвјааске Иојскс од прошле иедјељс, црногорски Краљ Никола упутио јс Италијанском Краљу следсви телсграм: „„ Срснан сам што чујем за сјајве победе Ваше славпе војске, која ме одушевљава п којој се дивпм. Честитајунв од свега српа њепом Врховпом Комапдапту, ја сс надам да ке се рука која оелобаџа Италпјанске зомље у скоро пружптп ка мојпм нссропппм горштацпма.”” „Усљед одашпљања овог телеграма, Влада коју јс Краљ Никола саставио прпје три месепа далп је оставку.” 3. Н>. Е. Предсједиику Мииистарског Савјета Министру Војном и Заступ. Министра Унутрашњих Послова, Господину Бригадиру Милу Матановииу, Неји нод Париза.

Иитсрсси Српскога Народа захтпјевају регулпсање односа ивмеџу обеју Српских Краљеввпа.

Копкрстпп предлог од страпо бившег КаОинста подвессн је у том смислу Његовом Величанству у Меморапдухгу од 6. августа 1916 годиве. Продотавцп од 29. децембрв, која тај цредлог поаавља, слнједадо је Највнше Својеручно Пвсмо од јавуара 1917 год., којнм је уважева оставка тадањег Кабпнета с мотпвацијом, да није вријеме да се преддожоно „преурецење наше домовино” изводн прнје рестаурацпје обеју Краљовпна. Данашњи Кабннет — и поред сумње у цјелиходност пројектованог рнјешења Дннастнчког питања — налазно је могунпости, да концеднра постављену форму Његова Веднчавства и да ју стави као основпцу програма својо нацио палне поднтнке. држенв да нма начвна да се довољно загарантује неповредљнвост народпнх нпт^реса.

цпоаадне полсгшм. Опште је поонато, да је наша нацвонадна поднтпка, нарочнто пос ед&ег деценпја, воџена сгадно на Оазл Народвог Уједпњења. Унионпсте траже уннју, а радакаднн едементи компдетао уједињеае слободнпх српскпх земаља. Сввјестан тежиае оввх судбовос нвх момената, које врежввљује народ срвскв, ступво с'ам, н ако радикалиих начода, у данашњн кабинет у пади да ие сдожан патрвотски рад комОиповано вла де и круне, довести до возвтнввих и по Народ српскн корнсши резудтата. — У тој ме је надн држада и сагдасност Његова Ведичанства с кабпнетом у дефннитнвној реДакдвјн ирограма: да не се по лнтнка водвтн у опоразуму с Владом Кра љеввне Србпје, а у нацвонаднои духу. Ослањајупп се на овај програм, Илада је у впше махова подносида Његовом Ве дичанству предлог, да се прпстунп раду, аа остварењу народпих идеала, пстичуаи, да је крајње врпјсме да сс у том правцу, у споразуму с Нладом Краљевпие Србпје, предузму потребнп корацп. Тај предлог поднессп је Његовом Волнчанству у докларацпји од 2 маја ове год. Конкретан преддог гшје изложен, јер се у том погледу очекввала Највпша Колаборацвја. Њсгово Ве.шчанство бдагопзвољело јо мецутим у потољем месецу даиа отворвтп једно за другнм пнтања капиталног значаја, која се у осповппп косе са програмом в прсддогом Нладе — недавно благопзвољело је нзречно цредлог одбитн. Морам признатн, да је тиме моја нада. да пе се опортугшстшшпн путсм до ки До успјеха — поколсбана. Тнм впше што палазпм, да се рад њиховнх краљевскпх впсочанстава нагппх нњажева косп са шггероспма узвишгног владалачког до ма, са обавезама пр.‘ма Савезнпцима н са добром н пдеалпма парода. Дужност јс Владе да ее брпне о добру нрпјсстола в народа. До*у лГ у иолизнју питересп двнастпчкп п народнн, обавозпа је насто јатн да се колпзпја дегалнпж путем уклонн. Досадашн.н покутајп, раппје и ове владе. остадоше бсз успјеха, а то је пошло на штету дпнастије. Нрнлпке и окол постп, ип даиа у дап све сс впше комплпкују, односп со све впше заогатравају п бојатп се потпуиог слома дпнастичког преетпз.а. Посљедпца тога у данагањем склопу ратшш н политпчкпх прплпка, којс пратп бујпца демократсквх пдеја, евидептпе су н гуппше бп пх оило истпцатн. А да бн узвишен прпјесто Пстровпг.-Његоша бпо сачуван велнким прс ппма, Његовом Велпчанству. Владалачком Дому, Народу н Исторпјп у пуном вом доеадмшњсм ејају, могу нанп јога сачо једаг начип заштите и у пајдубљој оданостп п прнвржепостп Његовом Велп чапству н узвпшепом Владалачком Дому, узпмам слободу предложпти: Да дпнастпја Петровпк-Њогош авдпцира у корпст Његова Волпчанетва Краља Србпје. Увјерен да је ово једппп подссап начпн да се отклопе тешке посљсдпце ппаче пепзбежпе катастрофс, усудпх се поднпјетн овај прпједлог — а у рукама нашег уввпшеног суверспа лежп удес п срека дпнастпјс. Приступ — по највпшсм одобрењу — к елаборацији у смислу поднесепог предлога, потробппх државпо-правнпх аката, могао бп омогукнтп мој рад п останак на овом, с велпком одговорпош*у скопчапом положају. Ако бп Њсгове Вслвчанство пмало обратан суд о пошљедицама пзложених чнњенпца, молим, дубоко благодарени па пајвишсм поверењу, које мп Његово Величанство благочохујо П01иањатн — да бн ову моју пред 'Тавку пзвољели ематратп као оставку. Молпм В. Е. да пзволн првмлтп увјерење о мом одлнчном поштовању Др. С. Илиј*, Мшшстар ГГравде и Заступгшк Мннпстра Финанснја п Грареввпа. 4.

Ваше Велнчанотво, Прпмившп со тешке дужноств с&става новс владе, коју ми је Ваше ВедпчДнство благоизвољело повјерпти и предузимају*н управу над државшгм пословнма, свнјестан сам бпо полнке одговорности коју на ссбс узнмам те пнјесам себн затајпвао тежипу задатка којп ми је у дно пао. Ово сам у толпко лакшо могао процпјепнтп, што сам будупн члан преџашње вхпде нмао прплнке да познам ову

неиово.гаост, може се репн крггтвчносп ааше полптпчке сптуацпје, која је ппа катастрофе паше отаџбппе вастуннла. Па н поред свега овога, у пркос свнх пренона, које сам навпрао. нпјесам мпслно да се смпјем оглушнтн о осјенање дужностн. која мн је налнгада да у оскудоцв пскуснпјнх п опробаннјнх државнвка којн су, на жалост. остадн у поробљеној домовндп, ставпм своје скро мне снаге у сдужбу народа п Вашем Величавству, задажувн се оном нстом преданошву, којом сам као војнпк п свој жнвот за њнх непрвјатељнма пзлагао. Будува члан преџашњсг кабппета, ја сам се са његоаам предсјсдником разншао у питању рпјешења деднкатног н по доцппји мнр н развитак Српског Народа преван;ног дннастичког питања. Начин рнјешења бившег предсједвика о сливању наше две народио династнје и нанзменнчно владање пзгледало мн је компхиковано, у етварности неизводљиво, и таквс нрнроде да је у прпмсгш могао уродптн само д&лскосежним бескрајппм за плетима. Ја сам у том пнтању онда делно онортунлстпчкс назоре, држег.и да пс се на вев постојегшм историским бавама најпаметнијс и са најмање потреса нзвеетн то тешко дјело. Но осталим пнтањпма не губеки из впда н уважавајуни крупна факта, која се на свјетској позорнлци однгр&вају, потпуно сам се слагао са преџашњнж мп колегама. Големи догаџаји којн нотресају све стварају нову еру у нсторнји човочанства. V' сред хаоса тнх догаџаја, завптлан је сав паш народ нз којег пе, ако Бог да, благодареки мопном оружју наших Савезнвка, изанн свијетао, уједпњен н велихн. Дан'ашње доба јесте доба вслпкнх н свјесних народнпх покрета п таласања, која ћс Н8мијепптп нзглод свијета н датн му ново савршеније н правсдшгје облпке — једпом рнјечн да живп у зпаку демокрације. 11аша ужа домовпна Црпа Гора нпјс се смјела ннти могла отетп овом општем покрету п пзмјени. Онога дана п часа, кад су пзмеџу ње и сусједпе јој броне по крвн н језину, а папосе Краљевпне Србијо, пало преграде које г.у пх внјековпма дијелпло. намстнуо се еобом проблем преудешсња државе. Новој ситуацнји одговарао је новп државпл облик. Досадашњп еонаратпл облпк будућп песавремен и прежпвсо, постао је у будупе за ваздап немогупан. Схлатајућп па овај начпн данашњу општу полптпч::; - пггуацпју, Краљсвска Влада, којој нмам част битл шсф, пзрадпза је досљед но томе свој програм државног рада са којпм се Ваше Всличанство благопнноље ло цотнуно сложптн. П&ше Везпчапетво, Из свега горе изложенога само по себи пропстиче да је тежпште владппога програмз бпло у нреуреџсњу нашпх одношаја са Краљевнпом Србојом, доношсњем јсдног копкрстпог предлога о уједпњељу, а које бв се по условљен.у обеју етрапака овдје нодпело, разумпје со на санкцпопнеање мјеродавпнм тпјелнма н народу по повратку у домовппу. Прпступаље овом пос\,- пвје се веп нп стога смјело одуговлачпти и отезатп гато је од њега завнспо п паш одпошај према Савезппцвма, којп хопс да створе јаку Југословепску Државу па јуто-нстоку Европе, као бедем против германског надирања. Пут ка побољшању нашпх одпошаја спром Сансвпнка водио је двректпо преко овог домаћег српског пптања у пзношењу којег се од Краљевске Владе пма да нружп залога наше искренлстн и лојалностп. Не јсдном је Краљев ека Влада износпла усмепо ове крупне разлоге прод Ваше Велвчанство, молепп дп нам напоков нзволи дати потребни мапдат за ствараље конкрстног пројекта о унијн заједно са легалним представником братске Србпје. Затражујупи ово Краљевској Владп је лебдела пред очнма шпрока странпца народне полптике, која би једипо довела до спасоноспог цпља, пначе фаталпо немиповно осуџена јо да поџе трагом антипацпоналпе полнтпке и сепаратистичке нолитике која бн довела до пропастн земљу п династпју. Руковоџеиа овнм мотввпма Краљевска В.тада поднела ј« 2—15 маја ове годнпе писмену представку тр&жећв да Ваше Величанство благоволи доннјетн толнко жељепу одлуку давши јој траженп мандат. Њена нада у томе па жадост бпла је осујепена. Рџаве посљедице што су отуда настало потвопало су н оно пешто престнжа што је преостајало, јер се горње ускранпвање ипје могло у мјеродавплм круговпма схватнтн друкчнје него као колебање у опредјељењу поглсдом па вслику ннтерпацпопалпу политпку. која дијели овнјот у два табора. Оснм тога Ваше Велпчанство нашло је за сходпо -окрепутп велика и веома де-

лнкатна питања, чвје бн се ријеше&е ■ одобрење протпвило не еамо дуту владиног програма, него а земаљског устава. Депешом, кој-у је Ваше Велнчанство упутило Његовом Велнчанству Краљу Италпје, негпра се ваш аацноналнн јутословевскв ндеал, којн нсповнједа једну в Нераздељнну Југослаапју. Преко овога акта Краљевсна Влада ннје смјела нуткс црепи. Ваше Велпчапство, С болом у душв, са дубоквм жаљењем увнџам да мн је пзвоџење једпс вацноналне политике вемогуне онда кад дннастички мотивп претежу. Повлачепн ионсоквенцпје из свега овога горе издожсног не преостаје мн ништа друго до поднијети оставву на звање Предсједнпка Ваше Вд&де, дубоко благодарећи па повјерењу које ми је Ваше Величапство благонзвољело указатн. Неји, 5 јуна 1917 год. Вашем Велнчанству оданн

Брипадир Мило Матановик, Председпик Мвннстарског Савје-

Њ.

та, Мвннстар Војнн. в заступвпк Мшгнстра Унутрашанл Послом. 5. Е. Првдсједиику Министарсивг Савјета Гооподину Бригадиру Милу Матаиоаииу, НеЈи кед Парем. Солндарав сам у начелу са мотнвнма, којн Вас прпморавају да поднесете евоју оставку, сматрајуаи да је депешом коју је Његово Велнчанство наш узвншенл суверен благоизволео — мимо зна ња Краљевске Владе — упутитн Њсговом Величанству Краљу Италије, ћоврнјеџено једно ад основних уставннх права одговорпе Владе. Дубоко благодарећн на највишем повјерењу које ми је благонзвољело указпватн, молнм Вашу Екселенцију да взволи првмнти увјерење мог одлнчног поштовања. Неји, 5 јуна 1917 год. Командир Милутии Томано Мипнстар Спољннх Порл^ва и заступннк Миннстра Фросвјете в Црквених Пбслова.

у' Томаишл!*,

МЕДЕЉНИ ПРЕГЛЕД

Поред све важности коју имају крваве борбе на талијанском фронту, догађаји у Русији нпак су последњих дана привукли на се главну пажњу целога света. После дужег комешања, руеки „бољшевики” приредили су отворену побуну, заузели главни телеграф, Петроградску Телеграфску Агенцију, државну банку и зграду у којој је заседавао при времени парламенат и огласилн владу са Керенским на челу за збачену. Неки од министара ухапшени су, а сам К( ренски успео је да сС на време склонн из Петрограда. Владу су образовали бољшевики са злогласннм Лењином и некак'внм Троцким, о коме је до ире кратког времена слабо кс што знао. Бољшевпки су, као што се могло н очекивати, одмах почели разговоре о миру, о тромесечном примирју, о по-' дели земљшнта и т. д. Алн њи ков успех нема нзгледа на дуги век. Протнв њих је велики дсо руске војскс и велики део народа, п отпор против њи хове владавнне избио је на све стране. И у самом Петрограду и ван њега воде се крва ве борбе. које, без претернвања. значс грађанскн рат. Керенски је на челу трупа. које наваљују на Петроград с поља. Да је у своје време послушао искусног Миљукова. који је као министар спољних послова прсдлагао да се Лељину не допустн повратак у Русију. цела. ,бн данашња братоубнлачка борба по свој нрилипп бнла уштеђона и Русији и њеним савезницима; али је баш Керенски био тај којн је томе смутљивцу издејствовао слобо дан улазак у Русију и тиме му дао прилнке да својим безоб зирним агнтовањем трује руске масе. ма да је. вен због љу базностп немачке владе према Лењину, на његовом путу за Русију, требало бити опрезан према њему. Талијански пораз имао је ту добру страну што је изазвао једннство комапде и код наших савезника. Потреба за тим јединством одавно се упицала. а.ди се оно није могло постићи из много разлога. Сад међутим, пред опасношгл' која претн Италији. давно жељенп сноразум сревом је утвг ђен. п његове ве се послелице гумњр нема, ускоро осетити. Војни стручњацп бацају. па

пример, велики део одговорности за талијански пораз на генерала Кадорну, који је вев смењен са положаја врховног команданта талијанске војске. Значи, другим речима, да ни до овог пораза не би дошло да је јединство команде раније постигнуто. По отвореном и великодушном признању енглескога министра председника Лојда Џорца, ни до српске катастрофе не би дошло да је једпнство команде постигнуто раније. И стога се с правом може очекивати да ке постигнути споразум бити од осетних последица. Немци су, у осталом. далеко од тога да се осекају угодчо. Поред непрестаннх гласова о побунн у немачкој војсци. и унутрашње политичке прилике показују да у Немачкој ствари иду траљаво. Канцелар Мнхаелпс, но сменио Бетманад?^у&га. није честито ни угрејао столп цу, а вен је морао устузигн место Хертлингу, досадашљем баварском министру председнику. Ко год зна колпка је затегнутост владала од вајкада између Баварске и Пруске, а нарочито од доласка краља Лудвика на баварски престо. разумеве колпко се Берлин мора осећати слаб кад место државног кацу^лара устл т па дугогодишњем мпнистру крага Лудвика. Поред канцелага Михаелиса дао је осттвку и чицеканцелар Хелфетшх. а та ко исто н адмпнистратор хлане Валдо, што је такође знак слабости.. . Отпм тога, и нт западном фронту ствари етал но иду онако како Немцн не би желели. Полако, али систематски, Енглезп п Францгзи померају своје линије тгут Бер лина, пазећи више да Немцима нанесу што веће губитке. но да нагло напредују. Они воде рат изнуравања. Само на Енн. где су се Немци пре две иедеље повукли на фронту од 25 мнља. запленили су Фианцузи 422 тода п 720 машинскпх пушака. а према томе је лако оценити н друге немачке губитке. П стога је више него вероватно да ће Немци ускоро опет понудитн мир. Вреди још истаћи да су Енглези у последње време имали врло озбпљне успехе у Палестини, приближујуии се све ви ше Јерусалиму.

V