Србобран

Врој 4*7

ЗКВОВКА^

— 5ЕКВ \УЕЕКЕУ РиВНбћед ћу 8ЕКВ1АМ ЕВ1ЈСАТ1СЖА1, АИО ВЕНЕУОЕЕМТ РиИО ОР 8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10М „8ЕООА” ЏЏеаТ зап<1 Зиее! Иете Уогк,.Н. У.

ВиЈЈпезз Мапавег: М. I. .Рир^п, 443 V/. 22пЛ 51., Кел» Уогк, N. V. Те1ерћопе: Сће1зеа 6008 ЕсПгог: ЕхесиНуе Воагд о{ бегћ РебгаНоп „81ова”, 443 \У. 22 81., Ме<» Уогк, N. У.

Ешегео аз зесоп<1-с1аз5 шаИег а1 1ће Роз1 ОЈНсе о( N0» Уогк, N. У., ипдег Гће ас1 оГ Магсћ 8, 1879.

ИЗ

Е ЦРН0Г0Р0К0Г ОЛБОРД 31 НДРО ДНО УЈЕДНЊ ЕЊЕ (МЕ\Џ УОКК, N. У., 404 \У. гзга 5 ТКЕЕТ)

Овој канцеларијп веома је нужно имати по један примерак од свих књига, које су ма када, ма од кога, п ма у ком правцу било писане о Црној Гори, Црногорцима и црногорским вла•>има у опште, нарочито су -•'бие оне књиге, у који->и о унутрашљој и •ици Црне Горе и ржаца. Услед тоје слободна о- <базније замолиЈугословене шиарочито Србе из : и би имали та .1 да јој псипаљу рак од истих би1Л0 да им се иста •>е пак, које би ичним кљигама пво се моле да азиву истих из'•и Канцеларнју. се овим путем •а браћи Црноћ?*ова Канцелари<но са шефом Црно<је г. Милошевићем ^иту — златну књиV —^у којој ће ући пуна имена п презпмена свију оних Црпогораца, који су се до данас јав^пч путем изјаснили за безус"по јединство Црне Горе са •>бијом и осталим Југословен*им покрајинама, такође и име ' Јонпх који то на врцјеме н ^ Ауће буду учиннлп. Наци* цТ покрет коАт се данас у ве ■^распламт/ -еђу америч1 рнбгорцима, Једна је од чјих и најидеалнијих чашој новијој политирији. Зато такав покрет буде достојно забиљејековечаи. Златна књитгорског чојства и пошј . коју се већ у велико ра|дк.то;гпће и најмању сенку мч.е, коју злогласни Црногорки 5 'прављачи локушавају бацити на свијетли образ Црногор /ки. Она ће једновремено докасвима н свакоме да су Црци и :у овоме рату пспу-

њавали своју дужност и да њихова трагедија ниЈ - е дошла њиховом кривицом, а на првом месту она ће доказати, да су амерички Црногорци грађански ју наци, патриоте и велики Срби Напријед, браћо Црногорци под историским крсташом барјаком народног уједињења. Адреса Црногорске Канцела рије гласи: Канцеларнја Црногорског Одбора за Народно Уједињење

Ова Канцеларија од браће Цр ногораца из Евелет, Минесота примила Ј'е следеНу РЕЗОЛУЦИЈУ Ми Срби из Црие Горе свјесни своје свете дужности о којој су нам увијек припопиједали, и исту нам у аманет остављали, наши ђедовп да Србииу срећа и напредак лежи и долази искљу чиво у слози и у уједињењу, овим прпступамо Црногорскоме Одбору за Народпо уједпњење, видећн у њему праву н једину водил,у овоме светоме циљу, потцуно одобравајући његов рад као и Крфску Декларацпју, ми овај Одбор примамо за свога вођу и једногласно кличемо да жпви Цриогорски Одбор за Народно Уједпњење. Потписи: Зари)‘а Рашовић, Милија ђерковић, Бошко Рашовнћ, Васнлпје Рашовић, Мило I). Радуловпћ, Андрија Рашовић, Тодор К. Сукновић. Милутин Бацковнћ, Јован Бацковић, Милутин Зечевић, Мнло Шикмановић, Васо Шикмановић, Новак Лаковић, Саво ђуровић, Нешко Ј. Клииовац, Јошо П. Милановић, Томо Радошак. Од горњих лпца изабрата је ова управа: Председник ЗариЈ‘а Рашевић, Подпредседннк Мило Шшкмановић, Секретар Тодор Сукновић, Чланови Одбора Нешко Клнковац, Милутин Вац ковић, Милија Џерковић, Томо Радоњан.

ЈДЛУКА ЦРНОГОРАЦА ОКЛАНДА И :таш0у Црногораца из •фанцнска, Окланда и око'ржаном 18. нов. 1917. год. авали су без разлике при,свију политичких група ^ ака, које су некад посто.е у~Црној Горп. На овом састан ху било је у главноме највише ријечи © по-

што Је одмах и учињено. Затим су једногласно донешене следеће одлуке: 1. Мп хоћемо апсолутно уједињеље Црне Горе са СрбиЈ'ом и осталим југословенским покра јинама у једну потпуну усредсређену државу. Зато се и уједињујемо, да би на томе пгто успјешније радили. 2. НајшоЈ - је организацији циљ, да помогне све наше политичке установе, које раде на ослобођењу 1г уједињењу нашега народа: Црногорсви Одбор за Народно УЈеднњење, Југословенски Одбор и Српску Народну Одбрану. 3. Ооуђују се сви испади и иекорисне свађе Црногораца, ко ји бацају ружиу СЈ - енку на наше лично достојанство и грађански понос. 4. ПозиваЈ’у ое сви слободоумпи Црногорци, да предњаче добрим прнмјером, да код својих земљака шпри слогу и љубав, и да угушују свакинедостоЈ - ни нспад који нас срамоти и пред нашим народом и пред америчким властима. 5. Умољавају се браћа Срби из остатпх покрајина, да штеде нашу осетљивост, и да не стављају у грех Црногорцима погрешке званичних представника Црие Горе. Та неумјесна пребацивања често имају рђаве посљедице: покривају главног кривца, и погађају :у срце Црногорце, ни криве ни дужне, и изазивају мржњу и свађу. 6. Ко ступа у покрет за Уједињење тај се не уписује ни у чију политичку страику. Стога они кој‘и се устежу, зато што мисле да Ј - е то нека лична или партиј ска политика, грпјеше! То је покрет који обухвата цио наш •гроимени народ. (Србе, Хрва те и Словенце), покрет код Црногораца само је једаи дио тога општег покрета. Истина

он код нас не постоји од ју че већ одавно. У њему се не виде главари, ту се иде за великим и свјетлим идејама Ослобођења и Уједињења, а не пи за овом ни за оном личношћу. 7. Да бн се избјегла свака неоугласица и да би се постигла што чвршћа једнодушност позива се- Црногорски Одбор за Народно Уједињење, да прошири свој обим, на тај начин што би у њега утпли представници свиј'у слободоумних група црпогорских, по могућности из редова црногорског американског радништва. На овај начин избило би се из шака свако оружјеј онима који зло|кобно раде протнв јединства тврдећи како је цио наш покрет због личне н партијске корпсти неких чланова одбора. У овом случају иароднп одбор био би фактични управљач мо ралне и политичке снаге нашег народа и у Америци и изван ње. 8. Да се што прије сазове један велики збор свијух Црногораца из Калифорније и да се замоле све колоније из западних држава, да пошаљу своје деле гате на оваЈ - збор. Програм збора биће накнадно утврђеп и достављен колоннјама. Васо Рајковић, предсједник .. Саво Богдановнћ, тајник О д б о р : Јово Поповић, Илпја Перуновпћ, ђорђе Дабановић Ч л а н о в и : Петар И. Вукићевић, Вељко П. Миљачић, Милан II . Вукићевић Радоје Никпћ, Неђељко Дабанавић, Ристо Богдаковпћ, Илија Стругар, Јован Вучковић, Јово Богдановнћ, Павле Зонић, Петар Мијовић, Јова Л. Алекспћ, Алекса Мпљић, Блажо Радоњпћ Богић Вујошевић, Митар Вујановић, 5 УР° Милошевић. АбЈгсзз: 1034 Со 1 деп Са1е Аче. 8ае Егашпзко, Са 1 .

ИЗ САН ФРАНЦИСКА. ОКОЛИЦЕ. ложају Црногораца у данашњим часовнма, и о томе шта ваља радити, да се најбоље помогне народном ослобођењу и уједнњењу Пошто се са разних тачака иретресао и проматрао положаЈ' Црногораца из Црне Горе усвојен је предлог да се образује политички одбор за уједињење,

ПРОТЕСТ ЦРНОГОРАЦА Ова канцелаиЈ'а примила је од браће Црногораца из ђибо, Вајомипг следеће писмо: “Поводом доласка у нашу колонију изасланпка Црногорског Одбора за Народно Уједињење, гг. Милоша Ивановпћа, члана Црногорског Одбора п Бура Ву кмировића, члана Омладинске ОрганизациЈ'е Јединство, мјесна Црногорска организацнја за Народно Уједиљење у Џпбо, Вајоминг, одржала је своју ванредну седницу на 25. нов. т. г. па упознавшп се у детаљнма са про грамом м радом наше органмзоване браће у Европи, нашла је за сходно допунити своју ранију резолуцију од 28. септ. т. г. следећнм прбтестом и резолуциј'ом : Будући смо у ранијој резолуцији као једиие представнике своје п своје браће признали Цр ногорски Одбор за Народно Уједпњеље, који је потписао Крфску Декларацију о уједињењу свнх Срба, Хрвата и Словенаца у једну државу, на једнакпм пра впма свију држављана, то на основу протуренпх вести, да ће доћи иеки изасланнк, агенат Краља Николе у ову земљу, ко-

ИЗ ЏИБО. ВАЈОМИНГ. ји би имао да пропагира сепаратистичке тежње Црногорске династије на штету читавог Југо словенства, а нарочито на штету нас Црногораца, најенергичније гфотестујемо противу тога, из јављујући и овом приликом, да сваЈки онај који би био изаслан од Краља Николе и његове незаконите владе, не представља мити може никада ни у ком случпју представљати тежње нашега народа, Ј'ер после Крфске Декларације, кој'ој’ је протпван искључиво Краљ Никола и његова Влада, као једиии званични представник читавог нашег Југословенског народа у Америци, може бити само посланнк Краљевине Србије у Вашингтону. Сазнавши из званичног листа Краља Николе, да он и његова личиа влада траже и примају од Савезнпка извјесне иовчане кре дите на рачун наш и наше браће која данас од глади умиру у при премљеном им ропству по разним аустро-мађарским логорима а будући потпуно увјерени, да се тај новац трошн на личне потребе круне и њених присталица у њиховом раскошном животу, талође и на сеператистич-

ку пропаганду коЈа Је протпв оној идеји, за кој‘у се боре и Савезници и свп Југословени, то као вЈ - ерпи синови Црне Горе, у име своје и своје поробљене браће изјављујемо да се такви кредити никада не могу сматратн као наш народни дуг. Молимо позване факторе да приме к знању ову ^нашу изјаву, која је једновремено изјава читавог Ср пског Народа. Позивамо сву нашу до сад организовану браћу широм Сј’ед1гњених Држава Америке, да и они са своје стране шаљу следствено овоме своје протесте. Потписи: Божо Р. Јовановић, Милосав Б. Павићевић, Симо Б. Павпћевић, Живко Р. Јовановић, Филип Б. Жињић, Стеван Ш. Поповић, Шћепан Б. ђу ровић, Видак Ј. Ивановић, Милан П. Мандић, Максим М. Ивановић, Иван Н. Вујошевић, Урош Н. Вујошевић, Мирко Ј. Вукосавовић, Димитрије Н. Вујошевић, ђоко П. Ивановић, Ла зар В. Томановић, Обрен Н. Бје лица, Миладин Б. Радовић, Бош ко Д. Радовић, ђуро С. Пејовић Јсцго М. Петричевић, Душан М. Вукмировић, Милутии Ј. Шћепановнћ, Радоват В. Буквић, Јаико С. Божовић, Л/ука I). Ј а( 5 " лан, Спасоје И. ђурановић, ћетко Ј. ПеЈ'овић, Митар С. ђурковић, Вукота Б. РаЈ'ичевић, Ми лан И. Радуловић, Ристо Н. Лалевић, Благота Н. Поповић, Не до Б. Јовановић, Саво П. Јовановић, ђорђе П. Јовановић, Ми хаило Б. Ивановић, Симо Р. Па вићевић, Митар Р. Бошковић, Иван Ј. Ивановпћ, Васо М. Вуковић, Блажо Р. Јовановић, НеШ1КО В. Мијушковнћ, Стеван В. Мијушковић, Ст>еван В. Магошчевић, Бошко Ј. Мијушковић, Шћепан Н. Вујошчевић, Раде М. Петровић, Павић М. ЧарашЉ, Вуса Н. Вујошевпћ, Вујадин В. Петровић, -ђуро А. Раде њић, Јован А. Вукчевић, Милош Ш. Перовић, Антоније С. Микић, Арсеније Ј. Ненадић, Стеван С. Ненадић, Петар А. Милановић, Петар А. Башак, Крсто С. Ракетић, Никола С. Пејовић, Мило П. Радуловић, Сава Р. Лаховић, Бошко Г. Р4довић, Јанко М. 1 )УР 0В1 Ф> Васа

новић, Марко Јоветић, Башко Јоветнћ, Милош Мијатовић, ђу ро Контић Саво Марковић, Радоња Божовић, Благота Твдоровић, Божо ђуровић, Или^а Џу кановић, Вуко Николић, Дамитрије Трипковић, Андрија Цаве љић, Блажо Газивода, Митар Ву кићевић, Миро Ракетић, Филип Мишчевић. Од горњих лица изабран је стални Месни Одбор за Народно Јединство, Председник Вуја дин Петровпћ,секретар Душам Вукмировић, чланови Вукота Рајчевић, Урош Вујошевић, Божо Јовановнћ, Бошко Јоветић, Јоко Петричевић.

Нова адреса КАНЦЕЛАРИЈЕ ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ МСЖТЕМЕСКШ СОММ1ТТЕЕ 404 IV. 23 81гееГ Меда Уогк, N. V. Коош 5.

Осуђени на смрт.

(Свршетак) Зашто ми је он непријатељ? Та мн се нигда у животу срели нпсмо, па се чак не можемо разуметп. Можда да смо се негде видели н упознали да бн били ј‘ош добри пријатељи, а овако за вољу неколицине људи ми смо непријатељи, мн се мрзимо. Да нисам Босанац, Ј’а бих отишао код њега и замолио да на берем шљлва да поикрепим жи»от I оп би ми то'сигурно дозволио. Просте се душе лако спо разумеваЈ'у. У остадож и да ме зароби, а то би он учипио само по наредби старијих, Ј'а сам частан заробљенпк. Али шта ће њему моЈ - а сдобода? Из патриотизма ја сам поппао да се борим за отацбину за слободу, ето сада морам да умирем од глади. Да ннје патриотизам и отаџбина једна велика конвенционална лаж, којом се успављује н упропашћуЈ'е човечанство- Зашто се у .опасности у човетсу све пољуља в зашто тада друкчнје

и зрелије мислн... О, опрости, отаџбино! Како споро и лењо долази ноћ. Сваки час чини ми се година. Па ипак мато по мало долазим цнљу. Још мало па ће мркли мрак да падне на земљу, и тама ће да обавије све. Месеца нема, а Ј'а ћу полако да се довучем до шљива, да их наберем и онда ћу да бегам без трага у недођију, далеко и од пријатеља и неприЈ'атеља. Кад се све више утишало и чуо се само бат стражарев, ја сам се полако спустио са дрвета. За тим сам тихо и печујно шул>ао се и прикрадао шљивику. Прегагао сам плот, дошао до првнх шљива и пико ме још ниЈ'е опазио. Стражар је мирно шетао, ништа не слутећи, а ја сам савијао гране и брао шљиве, кад на један пут чу се иза мене бат нечпЈ - их ногу. Разводник непријатељске страже смењивао Ј - е стражу и управо је морао покрај мене да

прође. Ја изпенађеи место да прилегнем земљи и сакријем се станем бегатп а они почетие да пуцаЈ'у. Ја сам трчао што сам брже могао, а олова су око мене звиждукала и врео млаз крвн ме обли. Крв је непрестано шпбала а Ј’а сам заустављајући Ј'е бегао све дотле док ме ииЈ - е снага толпко издала, да сам оиесвешћен срушио се на земљу. Кад сам се освестио и дошао себи лежао сам у овој болници превијен а поред мене стајао је стражар са ножем на пушци. Пред вече дошао је командант пука са једним тумачем и неколнко официра да ме саслушају и пспитаЈ’у. За сво време мога ис питивања, један офнцир из пратње шуковникове стално ме посматрао и управо кад су хтели да заврше записник, он ми добаци заједљиво: “Ти била моја солдат у трећа регемента.” На ове речи Ј’а се сав престравих и када мало боље погледах тога офнцира, пренознадох у њему капетана Раиха, командира моЈ'е чете у аустријскОЈ’ војсцп. Ја сам се тада поново онесвс-

стио али ме брзо доведоше себи и слушао сам како гомандант пука наређује немачки лекару да ме стражар добро чува, да не бих побегао или се сам убио јер ће да ме стрељају кад оздравим пред целом трећом регемен том у кој‘ој' сам Ј - а служио као аустријскн војник. Сада сам био на чисто н знао ш.то ме чека. Па нека, иека ме стрељају само нека ме не муче. Па зашто ме одмах не стрељаЈ’у и зашто ме лече? Баш оу прави варвари. Да би се што вигае осветилн, хоће да ме нзлече, да ми омиле живот и онда да ми га одузму. Ја сам требао да телесно оздрављаЈ - ући, душевио умирем... Сунце је прелазило претсо не беског хоризонта и журило се да зађе тамо негде за гору, за облаке. Ја сам био у неком занос ном мртввнлу и од претрпљеног страха ј’ош се нисам освестио, ј‘ош се нпсам знао да се снађем и да разумем свој положај. Пред само пече осетих јачу глад и почех долазнти к себи. У ранцу ни сам имао ни парче хљеба све сам побацћо да бих могао лакше бегати! Последље мрпнце 1ко-

је су ми биле остале у сласти сам јео и беху ми драже од сваке посластице. Сада се тек пробуди у мени права глад и осетих беду свога положаја. Био сам пао у очајање и хтедох самоубиЈ‘ством да се спасем из овог безпадежног стаља, али нисам имао снаге ни куражи. Ах пгто ли сам толика кукавица, немам толико снаге да моменат заборавим на себе. Зар је смрт тако страшна? Зашто сам тако егоиста? У опште може ли душевно здрав човек изврппгти самоубиство или се то врши у растројству и делиријуму. Можда што се налазим у већој беди и горем у положају и више имам воље да останем жнв да победим и савладам све напоре и теипкоће. Па најпосле убити се врло је лако али теш.ко Ј’е живот дати. Не, ја хоћу да живим, хоћу да се спасем. Колнко поезије лежи у ове две речи : живот и спас! Никада ми ове речи слађе и милије биле ннсу... Сунца је полако нестаЈ’ало са хоризонта а крвава бо)& разливала се по небу. Борањом овлада нека света тишина. Тихо и нечујно спуш-

ПРИМИТАК НОВЦА

154 Иорвудвнл, Ајова

26.10

У МЕСЕЦУ НОВЕМБРУ 1917.

157 Клинтон, Инд.

399.30 Ј

Др. Ср.

158 Сутер Крик, Кал.

83.30 Ј

1 Чикаго, Ил.

$326.70

167 Ист Хелена, Монт.

20.55

3 Бјут, Монт.

246.35

169 Дукпн, Па.

173.35

4 Анаконда, Монт.

137.75

170 Сесер, Ил.

44.60

5 Пуебло, Коло.

724.60

172 Блер Стешон, Па.

206.05

6 Мнкисиорт, Па.

149.30

181 Кеноша, Вис.

60.65

7 Вилмердпиг, Па.

143.45

183 Вирџииија, Мви.

143.35

8 Питсбург, Па.

184.95

185 Рослаид, Кан.

20.30

10 Лед Сити, Со. Дак.

132.80

186 Металин Фалс, Ваш.

53.75

11 Лос Анџелос, Кал.

807.10

187 Сандфорд, Инд.

117.20

13 Џнром, Ариз.

100.10

190 Лсбанон, Па.

98.80

14 Фресио, Кал.

122.75

193 Ембриџ, Па.

222.35

15 Џаксои, Кал.

228.35

198 Б. Кеаон, Јутв

299.90

17 Тонопа, Нев.

234.70

199 Стубепвнл, 0.

68.55

19 Стнлтон, Па.

88.10

200 Њу Дулут, Мни.

137.50

20 Ст. Клеирсвил, 0.

39.50

201 Ирвив, Па.

91.25

21 Стнлтон, Па.

57.65

203 Дн Калб, Ил.

116.65

22 Сиатл, Ваш.

210.90

207 11ривс Руперт, Б. К.

23.75

23 Галвсстон, 'Гоксас

86.25

209 Фултоп, Ил.

105.05

26 Герп, Инд.

213.50

213 Мвамн, Арвз.

94.20

27 Чнкаго, Ил.

76.70

215 Инд. Харбор, Инд.

191.80

28 Вилмердинг, Па.

59.80

216 Гери, Инд.

235.05

29 Ред Лоџ, Моит.

148.00

219 Вал, Па.

32.40

30 Ватсонвнл, Кал.

181.55

220 Чикаго, Ил.

198.00

31 Ст. Паул, Мин.

51.40

221 Голдфилд, Нев.

51.25

34 Фвладслфнја, Па.

50.30

226 Милвауке, Вао.

120.40

35 Рослии, Ваш.

48.50

227 Мввваиолис, Мин,

81.90

47 Чпкаго, Ил.

304.60

230 Супнриор, Вис.

30.15

49 Питсбург, Па.

326.40

231 Милвауне, Вис.

159.50

58 Клпвлаид, 0.

270.95

234 Пиорвја, Ил.

142.10

59 Кансас Сити, Канс.

162.45

237 Детроит, Мнч.

190.65

63 Јунгвуд, Па.

61.50

240 Елберт, В. Вирџ.

36.15

64 Фарсл, Па,

227.70

242 Дипју, Ил.

37.95

68 Чикаго, Ил.

356.00

243 Варднер, Ајдало

69.75

69 Чикаго, Ил.

102.00

246 Ајронвуд, Мич.

156.55

71 Деивер, Коло.

135.20

247 Абердин, Ваш.

87.85

74 Џолиет, Ил.

212.95

250 Попосвја, Вајо.

59.55

76 Ван Хаутеп, Њ. Мекс.

105.75

252 Коивеј, Па.

149.65

78 Чнкаго, Ил.

186.05

253 Тамс, В. Внрџ.

33.15

7.9 Мидвел, Јута

235.25

254 Зиглер, Ил.

98.90

81 Лакавапа, Њ. Ј.

391.05

255 Давсон, Њ. Мекс.

24.55

82 Рак Сприиг, Вајо.

75.95

256 Камбрија, Вајо.

45.10

83 Рогбн, Коло.

71.35

257 Тртл Крик, Па.

67.50

87 Варбертоп, Олајо

243.80

258 Ипдпанаполнс, Инд.

54.75

90 В. Каљоп, Јута

194.00

259 Мидланд, Па.

155.03

93 Бјут, Мопт.

167.00

260 Арполд, Па.

36.25

99 Мак Гпл, Пев.

191.35

261 Ист Ст. Луис, Ил.

02.00

101 Јупгстаун, 0.

157.10

264 Ваикувер, Кап.

160.00

102 Лак бр. 3, Па.

105.95

265 ЈукоаЏа.

80.80

103 Кпванп, Пл.

117.80

266 Ла Сел, Иг

25.20

К)6 Ист Чпкаго, Ил.

63.65

267 Гилберт, МЈ^^^

40.80

Калумет, МоцЈРШКННН

' 77.65

Цво^ВаЈО.

122.45

108 Рокдел, Ил.

48.10

269 Фарел, Па.

260.25

109 Дптропт, Мич.

'°7.60

270 Дстроит, Мвч.

02.40 \

113 Бјут, Монт.

Муно, Аласка

165.55

114 Портлапд, Оре.

102.65

272 Детроит, Мич.

147.40

115 Хамонд, Ипд.

84.00

274 Флвнт, Мич.

81.40

116 Монт Олпв, Ил.

52.95

275 Вленфорд, Инд.

94.55

117 Акрон, Охајо

212.95

276 Едмонтон, Алта

25.95

123 Гарфилд, Јута

84.00

277 Ливингстон, Внс.

80.95

124 Чикаго, Ил.

49.10

278 Герн, Инд.

92.80

126 В. Алпс, Впс.

60.65

279 Колннвуд, Олајо

62.65

129 Ирвпн, Па.

105.80

280 Рут, Нев.

96.65

132 Алисон, Па.

66.75

281 Џаистон, Па.

138.70

133 Рапсон, Коло.

64.10

282 Бјуканан, Мнч.

56.40

134 Ст. Луио, Мо.

167.95

283 Чикаго, Ил.

56.90

138 Со. Бепд, Инд.

81.90

284 Бетлехем, Па.

58.95

140 Тул, Јута

54.10

286 Толпдо, Олајо

56.15

141 Монарх, Вајо.

63.15

287 Бјут, Мопт.

108.60

142 Окланд, Кал.

240.90

288 Вудвил, Па.

77.00

144 Колумбус, 0.

70.20

289 Тонававда, Њ. Ј.

40.60

147 Брнет, Ваш.

77.00

290 Грет Фалс, Мопт.

61.65

148 Внлмердннг, Па.

145.35

291 В. Мидлсеке, Па.

54.40

149 Со. Омала, Небр.

100.15

292 Лорен, 0.

77.55

150 Њујорк, Њ. Ј.

70.70

293 Бул, Мнн.

83.65

151 Рплтон, Па.

111.95

294 Расине, Вис.

47.05 ~

153 Синсинатб, 0.

61.35

295 Глоб, Арнз.

24.70 А

тао се мрак на земљу. Светло се по мало гасило, зрак хладио и настајала гробна тишина као да цео живот умире. Све је умукио и чују се само неми кораци језовите ноћи. У зра ку се осећа у већој мери азотичпи мирис барута и задаха лешииа. Шума добила неки мистичан изглед и по мало ме плаши. Непрестано ми долазе у успомену детињске бајке о утварама и против моје воље страх овлађује са мном. Опасност положаја потенцнра моје стрепње и доводи ме пзваи себе.... Са уштаиљеним ногама сав укочен, с муком сам се спустио с дрвета, да се протегнем н лутам без циља, гае бн ли се како спасао н изаљао пз ове пустиње. Где да идем па да не наиђем на непријатеља? Свуда око мене тама. потоци, гудуре и Ј - азбине. Већ одавно густи слојеви мрака покрили су земљу и све је (умукло. Ветар по мало пири, лишће шумкги и по гдекоја суха грана кврцне кад станем на њу. ГГопнњем да се плашим самога себе и своје сенке, па тако трчим и бегам у неизвесност. Надражење живаца дошло мн

је у кулминацију. Крв ми све више струји, сав горим и дрхтнм Поново осећам глад. — Стомак нразан. — Непријатна музика црева грчк ме и не могу више да идем. Осећам мала|всалост у целом телу. Језик ми гори а уста се суше. Опет ми се хоће духана. Ах само један дим! да ми је макар мнрис од дувана. За цнгар дувана и парче хљеба све бнх учниио. Не, више се не плашим ноћи. Идем напред, тамо где има живнх душа. Шума и пустнња мн не требају. Нека- мн се да парче хљеба н цнгар дувана па нека ме одмах убнју. Што Не мн живот кад Ј'е тако мучан? Мисли и умор су ме свладалн н ја сам сваки час мењао назоре о животу. Одрнцао сам се патриотнзна и националнвх идеала, само да могу мирно и слободно живети. Сновн о умирању за отаџбк,ну билн су ми смешни а патр« оте превише ускн и себичии. Заборавио сам мајку браћу и сестре који су бнли у ропств^* и под туђином, па сам једино слио о себи и своме опстанк^ У моменту лнчне лесрећ , ШШГ