Србобран

Број 431

Страиа а.

5КВ0ВК А N _ 5 Е К В ТУЕЕКЕУ РиђНбћеЈ ћу 8ЕКВ1АМ ЕОТЈСАТКЖА!. АИВ ВЕНЕУОЕЕМТ РХЈИО

ОР 8ЕКВ РЕ0ЕКАТ10К 443 Шев1 зтб 31 гее*

„8ЕОСА”

Ие« Уогк, N. V.

Да је то правплан пут и начнн, поред осталога, сведочн нам, дакле, и та радосна чињеннца да смо током децембра месеца добили више новнх чланова. * * * Ну овај велики број нових чланова сам собом значи још н то, да свс веви број наше неорганизоване бране уви^а вредност и ваљаност нашег Савеза. ' Та чињеница значи много. Она значи у толико више у колико је задњих месеци биЕгкегед 35 зесопЗ-сЈаз* шаИег 1ће Роз1 ОШсе о{ Ме« Уогк, N. V.. ипЗег ло НбЛвПИХ ПОКушаја Да Св На раЗНв НаЧННв ЗаПОСТаВИ НЛШ гће ас! о{ ^Јагсћ 8 , 1879 . Савез, да се престави у ружној боји, па чак да се у њега, на

Ви 5 !пе 55 Мапацег: М. I. .Рир1п, 443 V/. 22 пЗ 51., Ме«г Уогк, N. V. Те1ерћопе: СћеЈзеа 6008 ЕсШог- ЕхесиНуе ВоагЗ оГ 5егћ РеЗгаиоп „31оеа”, 443 22 31., N6» Уогк, N. У. .

Савез и његов орган

вештачки начин, унесе раздор. Овај велики број наших новнх чланова сведочанство је, да наш свет, наше радништво уме здраво да суди; да уме само да се опредељује, да се не да у записнику последње седнице Управног Одбора нашег заводитн обманама. То је нсобично добар знак, То је и опоСавеза налази се и овај занпмљив извештај Главног Тајника: мена ревносним члановима нашег Савеза, да треба да крену „у ТО ку месеца децембра примљено је у Савез 208 што живље на посао, да трсба да посвете што више времена нових 15 са повратним листом и 19 чланова са преступним при добијању нових чланова за наш Савез. Наш Савез заслужио је то од наших чланова, Он је више

листом.

На те податке скренемо нарочиту пажњу.

него оправдао све наде којс су у њега полагали они људи, ко-

је Савез потпуно одговарао својим дужностима и, уз то још, напредовао стално. Данас, захваљујуви читавој години и по мира, реда н иеометеног рада, наш Савез постао је тврђа, која се оборити не да — па ма какве силе на њу ударале. Наш Савез постао је монни штит целог Америчког Српства. Његове су благајнс пуне као кошпица. Уведеп је ред и мир. Ударена је широка основа за даље напредовање и зидање. Радн свега тога он с правом очекује од својнх чланова да ове године крену на посао више него икад до сада.

Црногорско Свето Писмо

™ „„„„„ „к лт , тлрд тт0 ји су до сада верно уз њега стајали. Истина, наш Савез има Та чињеннца значаЈна јс, на првом месту, зоог тога, што ј • ,*Л 1 Л 1 Г гЈатпд ппдиртвп тпвба тпто мира тек од половинс 1910. године. да, све време пре тога оно она указујв на Једну поЈаву, којом наше чланство треоа шхо V , , . , „ по ж чАлттганивппан ттрп нашег Јв у сталним борбама II трзавицама. Али поред свега тога наш боље да се користи: на поЈаву да Је неорганизован део наши ј ј^ г , радништва вољан да у веним бројевима ступа у Савез Слогу. С друге стране та чињеница доказ је да је по Савез била добра она промена, која је концем новембра извршена при уређивању нашег органа. 0 тим стварима да проговоримо коју више. Прво ћемо говорити о урсђивању нашег листа. Србобран је у првој линнји орган нашег Савеза. Као такав он је морално везан да обавља један нарочити посао: да придобива ново чланство за Савез; да чланству тумачи рад Савеза; помаже заузетим члановима при послу на изгра^пвању наше заједничкс зграде. Јсдном рсчи, да бар један дсо својих сила употреби на чисто савезне чланопе. Као што наши чланови сада виде, током прошлог месеца у сваком броју Србобрана био је бар по један чланчић у том смислу. Ншје то потребно само ради тога да би се наш савез хвалио и истицао прсд другима, вен јс то јсдна од пајвспих чисто васпитних задапа савсзног органа. На тај начин, што се о овим чисто савезннм стварпма пише, чланство се упозорује да чпта званнчно изјаве у органу, да их чнта с разумевањем. А то опет корисно је, управо потребно је из.два разлога: Прво, због тога, да би чланство било у стању надзиравати рад управе; друго, да би бнло у стању са доказима у руцп прпдобијати нове члапове и сузбијати неоправдане пападе на наш Савез. Званичнн извештаји савезни, као и сви званични извештаји, сухопарни су; ретко се читају. Међутим ти звапнчни извештаји објавд>ују се баш због тога да би се на тај начнн пружила чланству могућпост да што потпуннје надзирава рад савезне управе. Отуда је дужност уредништва савезног оргагана да чланство савезно стално упозорава на те извештаје, да код њега будн и васпитава жељу и вољу да те извештаје чита и прати, и да му номаже да разуме те изештаје п на тај начнн оспособљава га да врши надзор над радом управе и над жнвотом цело^г Савеза, Савез је организацпја, жпво тело. А живот је борба. Нема живота без борбе; нема организација без унутрашњсг трвења, Из овог илн оног разлога увск ће се у организацијама образоватн разне посебне групе које пе тежити да сс дочепају управе. То није никакав рђав знак. На против, то је знак здравог жпвота. Паметни људи морају да се помире с тиме, и да гледају, само једно: да омогупе најбољнм људима да дођу до управе. А то опет могупе је постипн само тако, ако се чланство оспособи да разумно одлучује у тој борби, одлучује у корист Савеза, А тога нема све дотле докле чланству не буде, преко органа, тумачена свака снтница која се тиче Савеза. Према том схватању уређује се савезни орган од конца новембра месеца.

I. ЦРНОГОРЦИ У РОСЛИН, ВАШ. Срби из Црне Горе у Рослин, Вапт., иа 16. дец. 19 1 ?- годиие оргашгзнрали су се за Уједиљење Црие Горе и Србије и истог даиа упутили Главном Црпогор ском Одбору за Народно Уједиљеље ово писмо н резолуцнју: “Окупљени ие седници дапа 16. дец. 19 т 7 - г °Д- једиогласно усвајамо рад и закључак лаше браће у Њујорку и Женеви односно уједиљења Црпе Горе са Србијом, те уједињења нашег гроименог народа Срба, Хрвата и Словенаца на основу Крфске Декларацнје. Крфска Декларација нас Србе из Црпе Горе нарочпто одуиневљава јер она тачно наглашава наше жеље и наше мисли. Ми знамо да је о,пстанак Црне Горе као независне јединице потпуио немогуће.

2. У добу народног препорођаја и препорођаја човечаиства ми Срби у опште само чврсто уједнњенп и груписани у једну народну целпну, можемо да као народ жнвпмо н дођемо до боље будућности. 3. Нама је потребно уједињење југословеиоког народа после Крфске Декларације о уједињељу тропменог народа Срба, Хрвата ц Словенаца, у једну велпку иародиу државу — Тугославпју. 4. Мп, као људп свесии пародног идеал%ие љубимо нптн же лимо државу апсолутизма, државу династичара и крунисаннх титула без народне воље. Не трпимо крунисане главе које носе назив: “По мплости божијој Краљ и Господар.” 5. Ми најватреније осуђујемо све оне који би сметали народиом уједиљењу прво Црие Горе са Србијом и оне који желе под крунпсаном главом и сердарско

Без остварења уједињеља Црна , тиранпчком владом Николе Пр-

Гора би бпла осуђена па смрт. Нарочнто у овим тешким и судбоиосиим данима за нашу народност нама је најпотребиије уједињење, зато ми, ниже потписапи Србп из Црне Горе на овој скупштпни једногласно доноснмо ову РЕЗОЛУЦИЈУ: I. Највећа је нацпонална потреба да се на првом месту изврши уједињење Црпе Горе са Срблјом радн нашег политичког и економског развића.

вога Петровића Његуша. Наша будућа генерација про клињаће оне вође којп заведоше петовјековне мучеиике Црногорце те данас муку муче и служе иајвећега словенскога 1кр вождера хунскога Нијемца и монголскога Мађара. 6. Мп позивамо сву браћу Ср бе из Црне Горе да се одазову великој народној ствари те да сви сложно полетимо у загрљај са нашом осталом српском браћом, да се наш цио народ ухвати у једно велико коло и да ство

МЛАДА

Босна и Херцеговина су оно, што је ПГумадија била до устан ка, само са много вичпе орнамен тике, коју чине “куфераши”, жандарми, попови свих могућнх верожсповести и трговачки путнжц*. ПГумаднја је ипак ведра, весела скоро насмејана, плодна ж топла, светла, чак духовита. Босна је мрачна, намрштена, жатмурена, гола и сироткњска, вемља без осмеха, напаћена намучежа, у болу укочена и окамењена. Босна има свој нарочити рнтаи, свој нагласак, свој ход. Њени озбиљнн, намргођени сезваци, испршених груди и увек гордо уздигнуте главе, као да су лзрасли из планине, као да су одваљени од стене и истесани из камена. Има једна чудна замишљеност, сјај неке далеке и давне, загашене ватре у њи ховнм -мутним очима; у љнховим покретима, корацвма и рукама има нечег грубог, и еле-

БОСНА

ментарног; они су једна неизрађена, неупотребљена п неискоришћена спла једна неречена реч, нензражено осећање, једна неиспевана песма, сакривела снага заковане природе и лудачкн бес везаног ветра. Затворена под спвим небом, у тамно осенченнм планинама, повучена скривена у себе, нерасположена, неповерљпва, непрп јатељска и туђа, горштачка и брђанска, Босиа је пуна неприступачне тајнственостп. После раскошног богаства и изобиља Славоније, кад возом осванете у Добојским гудурама, први утисак је осећаље страха. Заплашени сте. Ужасно планинска, непроходна, дивља, Босна је гордо усамљена у једном дубоком нсториском болу. Од увек хајдучка, ускочка, бунтовшгчка Босна носи на себн страховити и неЈШГчплнмн печат насиља, у смрти угушене побуне п савла-

дане борбе, једног крвавог разбојишта. Њихове занете, задубљене, замрачене физиономије нмају сав ужас делеких покоља, мучно и крвничко сазиање да се не може учинити пишта, ни нроменптп, и у исто време безпрекпдну у.нутрашњу драму осећања и снаге, која ннти умире, нити може да се одрекне себе и покорп. Са њиховим црвеним широкнм шаловпма, обвијеним око главе као чалме, има ју изглед џнновскпх и отровних планннских булки, и лпче на ве лике капље крви просуте земл>ом. Њихове сељачке, монотоне и растегнуте, немузикалне песме, бескрајно тешке и тужне, по осећају па випијање, на урлик и ропац, на последњи очајннчки крик који избезумљава, од кога се небо пролама и стропоштава и као да се огромно камење котрља и сурвава на убивену душу. Та Босна остала је незапажена п незабележена. Кочић ју је осећао и носио у себп, али њен

пун књижевнп тпп није дао Тек у последње време, ЈПантнћ види њене мученичке, светитељ ске п пророчанске сплуете, н тп стпховц (“Пред колпбама”, “Кирпцпје”, “Из окова”) најбољн су му. “Убогп друже дубрава и врела, тн који немаш љага да те грде, пружи ми руку да жуљеве тврде изљубим на шој ко знак часнпх дела.” Остали кљижевнпци, а парочито ћоровић, сликали су Босну као што бн је далп европски туристи, са безброј таиких и високпх мннарета, која одсјајују на затазећем сунцу, са даирама феређама и шалварама, са серенадама под пенџерлма и на капиџицама, пуну светог и оппјајућег севдаха. То је та спољагања, варошка, увезена Босна, остала од Турака, лумпапгка и убојпчка, где се уздиже, лупа по прснма п умпре у дерту “све од туге н жалости”. Чаршија, као и у Србијн, имата је своју историју, и сељацн, који су у њој пос-

римо демократску државу свих Срба, Хрвата п Словенаца. Свн за једпога, а један за све. Напријед за уједињење словенскога народа. Живјели свјеспи и напредни покретачи н утемељачц народног једпнства Срба, Хр вата и Словенаца. Потписн : Божо Пијурнћ, Дра го М. Бојовнћ, Раднвоје Сератлић, Мића Цогура, Никола Пуђа, Петар Грбић, Петар Шашнћ Иван Вукушнћ, Милија Зековић ђуро Кнежевић, Лазо Језднћ, Јован Зриновнћ, Јово Р. Влатковић, Лука Ц. Лопичпћ, Никола ђ. Лопичић, Јован Н. Радовић, Мико Бојовнћ, Јован Ф. Лопичић, Митар II. Милатовпћ, Душан П. Лопичић, Дра гнша Бошковнћ, ЈјУР 0 Л. Стругар, Неђељко Баковић, Жпвко Перовпћ. Од горњих лица састављен је овај одбор: Никола Ј>. Лопичић председнпк, Драго М. Бојовић секретар — чланови: Јован Ф. Лопичић, Божо Пнјурнћ, Драптша Бошковић. 2 . ПРЕТПЛАћУЈТЕ “УЈЕДИЊЕЊЕ”. Црногорски покрет скопчан је са велпким материјалнпм жртвама и ове жртве искључиво па дају на поједине племените добротворе који схваћају важност овог великог народног (ђакта. У Женеви има већ неколико месеци да излази наш једмни народни орган “Уједињење”, којн мушки и отворено брани народне ннтересе, штити част и ноштење Црне Горе н пред сви јетом са доказима изобличава злочинце и убице Црне Горе. Издавање овог нашег органа ско пчано је са великим трошковима. Свијесни п напредни Црногорци широм Америке схваћајући важност овог листа у велико су почели шнљати претплату на лсти, једни преко ове Канцеларије а други лреко Главнога Одбора у Паризу. Годишња је претплата листу само Један долар. Преко ове Капцеларије до данас се претплатшпе и упутише годишњу претплату ова лица: • Бранко Драгојолвић, Мане Јо ваиић, Милан М. Крнић, Илија Гаћеша, Јово С. ђуровић, Гадосав Поваковић, Трипко Бјелајац, Мплован Марковић, Божа Даниловић, Драго Бутеша, Михапло Г. Гајковић, Секулс М. Тошаповић, Никола 5 0К0ВИ ћ, Стјепап Вујачић, Никола Савић 3 . Гасовић, Петар Булатовић, Јово Перуновић, Саво Богдановић, Ннкола Стругар, Јован Сли јепчевић, Богдан ЈоваиовЦгћ, Н. Н. Вучковић, М. Б. Бојић, Алекса Дрецун, В. Гломазић, Гојко Л. Миловић, Лазар М. Копрнвнца, Мпрко Пежовић, ђуро Пе јовић, Мићун Бошковић, Милован Богаковић, Гаде Јовановић Велиша Домазетов, Лазо Јовановпћ, Вучета Ј. Гашковић, Са во Л. Павићевић, Саво Ј. Секулић, Пуниша Гргуревић, Новак

тајали грађанима, добијали су све њене особине. Тако, сликајући само њих, од ове крваво трагичне земље добија се утисак једие расплинуте, сентименталне и ориенталске идиле. Међутим и грађани и сељаци бплп су велики националисти и патрпоте, сваки на свој начии, и веровалп лудо, фанатички и релпгнјцш у Србију, чиме су се донекле, разликовали од осталпх наших крајева у Аустрији. Нарочито сел>аци. За њпх Срби ја је појам нечег сигуриог, апсо лутпог, непобедимог и великог, као и Гусија. Када су њихова деца сшила директно из села у школе, између те деце и чаршије почела се правити разлика у схватању и методама. Нарочито од анекснје. Једни су били за културан рад у народу, по чешком, за оснпвање кредитпих задруга, соколскпх и певачких друигтава и т. д. Другн, свесни паше сиротиње и немања срестава, предпоставл>али су миого радпкалнпје и успешније мере,

В. Гадовић, Јј°рђ н Ј а И. Гадовић Вуксан В. Гарић, Никола И. Јо чић, Бајо Томашевић, Милаш И Гаспоповић, Благота К. Стојовић, Павле Томашевић, Мирко Љумовић, Митар Н. Нннић, Ву ле В. Вучелић, Мато М. Батричевић, Иван Пајовић, Никола Б. ђурсишЈц БочпШо П. Бурановић. Имена лица која су се претплатила непосредно преко Главнога Одбора у Паризу штампана су у “Уједињењу”. Препоручује се свим Србима у опште, нарочито Србима из Црне Горе који желе да буду правилно обавештени о судбини Црие Горе и једновремено који имају па срцу ову нашу праведиу борбу да се изволе преко ове Канцеларије претпла тити на наш народни оргаи “Уједнњење”. 3 ЦГНОГОГСКА ЗЛАТНА КЊИГА. Ова Канцеларија објавила је у своје време преко свих српско хрватскнх листова да прикупљџ градиво за једпу опсежну књигу, у којој ће ући читав народни рад и покрет за уједињење Црле Горе са Краљевином Србијом. Како извесиа браћа Црногорци нпсу потпуио разумели што та књига има у појединостима садржаватп то се овпм пу тем чини до знања и њима и осталпма: Да ће у књизи иа првом месту бити донешене све резолуције америчких Црногораца које су до данас донешене по разиим колонијама и преко наших листова у Америцк објављене. Друго, књига ће садржавати пме и презимена свпх Црногораца без разлике који су се до данас било иа резолуци јама бпло поједнлачио преко ове К-анцеларије нли ипаче нзјавпли за уједињење. Треће, у књизи ће доћи и све остало гра днво које се односи на наш народни покрет. Са издаљем књиге одложиће се још извесно врнјеме догс се организација проведе кроз све колоније н насеља где жнве Срби из Црие Горе. У оним местима где се мало налази нашега народа и поред иајбоље вол,е неће моћп доспјети Црногорока Мнспја. Услед тога сваки умии и карактернп Црногорац који је свпјесан

желећл да нашу борбу пренесу са културног на нациоиално и револуционарпо поље. Чаршија је још увек пмала поштовања за “пет милиона аустријсјких ба јонета,” док је омладипа лудо веровала да ће их наше национално пожртвоваље и одутшевљење победити. 1у омладину представљали су ђаци и радници. У недостатку другнх и старнјих млади су брзо избијали па површину, осећајући да им је дужност да говоре и раде. Када се, четрдесетих гдиона, на свакој обали у Београду искрцао прпи лнсаисје париског универзнтета, влада је послала пзасланика да га поздрави. Први покрет налге демократије представљалп су млаДићи дваДесетнх година. Тако су и гпмназисти играли ведике улоге. Босна је, одмах по анекснјп, видела чптав низ њиховпх демонстративиих манифестација, туча ц протеста. У колико су пх више гонили и истеривали из школа, у толико су они више

своје народне дужности може преко ове Канцеларије упутнтн своју јавну п отворену ријеч за народно јединство. Ово је впјек демокрације и револуције, када пред вољом иапредлог и образованог народа падају сви бедеми ропства и понпзности. Кукавица је онај ко нема одважности да јавно искорнсти своје право као грађанин. Црногорци у Америци, којн ма из каквих разлога пе би узели учешћа у овој нашој свијетлој борби, извршили би један велики злочин и пред Богом и пред својим народом. Дакле, на прнјед, сви до једнога за част и образ »арода свога за његов будући истински живот, благостање и препорођај. Тешко они ма који се и даље буду везали за бнвше људе н гробове. Част и хвала напредним и карактерпнм Црногорцима у Америци, који су најсавесније сватили свету народну дужност и јавно нстакли заставе уједнњења. Њи хова ће имена бити забељежена у историји нашега препорођаја иаше слободе и наигег мучења. Нека им је и опет слава н част.

Оковану гвожђем, у рођеној крви __ поплавив сву земљу дб" небесног свода, јуначку Србпју рат сруши п смрви и баци под каиџе проклетог народа. Ал’ до сампх звезда Србнја је — она, и изнад, у земљи и гробљима свима, с тога неће остат, кад се дпгне бона, траговп топова њепнм путевима. Јер Србија увек Србија је света, крв бесмртна бије кроз све њене жиле, под пољубцем суица оиет ће да цвета, племенита, јака, горда своје силе. Док смлаћенп орли, без кљуид, у мртве мораће да беже тад планине љпне, бнће мало земље да саране жртве, мало мора своје да сперу злочпне. Барцелона, април, 1916. Ангел Гуимера

и боље, долазећи у друге гимназиЈе, органпзовалн своје клубове п удружеља. Једиога дана, приликом ндкакве државае про славе, спалили су па зградп саме Босанске Владе све аустрнске п мађарске заставе. На Ј - едн °ј ДРугоЈ - демонстрацпЈ’п њпх десет ђачића ишлп су за једиим зарђалим револвером и пуцалп на полпцију. Најзад, дошао ј‘с ирвн Жсрајићев атентат. Чарши ја ј‘е ужурбано затварата магазе и повлачила се у куће. Међутпм, горе, у брдлма, сељаци су се разведрили, покренули, насмејали . п пнталн : “Кад ће СрбиЈ‘а?” То Ј’е био знак и узбуна. По свима гимназијама осннвала се тајна удружења, све до фраиковачког Сиња. Ницала су п стварала се истовремено, не знајућн једна за друге. Снгнал је био дат, ваљало је радити н гпнути. Влада Гаћнновнћ У једној кљпзи гатампа апологиј’у ЖераЈ‘нћу. Гимиазпсг Гаврпло Принцнп нде сваке ноћи на Жерајнћев гроб, урла, кука.

|брате србине, X

сит си, одевен си, имаш топлу собу, здрав си, радиш и заравујош, па Је право да мислиш и на твоЈу 4раиу и сестре, кв]е страдају у заробљеноЈ отаџбини од глади, од студени; поцепани су, сиромашни су. Ако ниси послао твоЈ прилог ФОНДУ ЗА РАТНУ ПОМОћ, одмах шаљи! Шаљи, јер то ти је дужнест. то ти Је задака као Србину. Спаси иеји живот теоЈим прнлегом. Сваки и наЈмањи прилог помаже. ПехитаЈ твеЈем помепи за браиу твоЈу и сестро твоЈе! Они ие ти бити захвални за све ште за њих учиииш. Сви прилози шаљу се у чековииа или поШГ' штанским упутницама Савезу „Слоги”, за Фонд з а Ратну Помок.

: : : Т 5 ? I 1 : X :. : ? 1 : : X

«-Х"Х~х~х-х-х~х~х~х-х~х~х~х~х~:-х~х-х~х~х~с~х~х-х-м~х->*

С Р Б И Ј А