Србобран

.

1 .

Врој 471

СРБОВРАН

Страна 4

—

ПОЛИТИЧКИ ДОГАВАЈИ.

22. окт. — Др. X. Хинковнћ, некадаљи председник југословенског Одбора у Лондону. и пот!1исни1к Крфске Декларације, излази, у Југословенском Свнјету, са једном знача>ном из јавом кбјом се одрнче Крфске Декларације. Тај део те изјаве гласи овако : “Не маримо данас више за Крфсву Декларацију, која је прекршена од ^едног угоиорнина, те од које је прежнвјело само врховно начело сувереног самоопртдељења парода. Не пнтамо шг за владу нц краљеве." 23. окт, —'П-редседннк Вилсон одговара на потољу ( нот\ г немач.ке владе и изјанл.ује: Да се при.ма ,да савезинчким владама уп\ти немачки иредлог за примирје н почетачс преговора за мир. Дад.е Председн инс Внлсон изјављује, да ће оставитп ној.инм зано.ведннцима да одреде услове за примнрЈе. Ну у случајју! да се и дође до примирја, Председник Ви.тсоћ нзјављује, да Сједиљене Држа1.е неће преговаратн са парнм господарима Немачке, којц су објавили и до сада водили рат, ни па којп друти |начин до шго ће од н,их тражити — безусловну предају.

спољних послопа, долази ЈулиI\с Андрапш. За председнчка угарске владе \олазн злогласни гроф Лпоп.и. 26. окт. — Нз Берна сти.ке вест V Лондон. да је тамошн.н гурски посланик уручио посланпцима Еиглеске и Француске турску понуду за мир иод услогт'ма које одреде самн савезкн-

цн-

Из Базела, у Швајцарској, стнже зест да су се немачкн послаиицк у царевипском већу одвојили од осталнх група п оргаиизовали се као представниII и нове државе, којој су дали пме “Немачка Аустрија.’’ Та држава обухватаће немачкс покрајнпе у Аустро-\'гарској. 24. окт. — У Филаделфији гтчнње заседати конгрес погиштенах пзрода Средп.е Квропе. Учасници у том конгресу причају да предстагл.ају 65,000.000 становшпка Средње Квроне. Председннк конгреса јз Проф. Масарик, прнвремени председнпк Чехо-Словачке Привремене Владе. Главиа сврха конгреса је да изра.01 план на основу цога ће се моћп прашпно известп у пракси .иачело самоопределен.а народа. У свом првом гопору Проф. Масарнк тражи да се то начело не уводп у праксу па тај начин, шт ) бп се дсло да о то.мс гласа садање етановнњштво у спорпим покрајинама, пошто су Немци раселилп старо станопкишч-во г населили Немце. У име Југословена говори са!м гр. X. Хннковпћ. али се. ка кра;у крајева. носнађао са пеким делегатима и у парам-парчета поцепао једну народносну карту која је њрнхваћена на том коигрссу.

Из Басела стижу вестп да Је \\ст()о-Угарска већ ночела да расиушта своју војску. н да се \- миогим градавнма сама војска "распушта’’. . 27. окт. — Из Копенхагсна стиже вест да је пемачка влада одговорила на последњу иоту Председн ика Вилсона следеће: Да на челу Немачве сада сто ји чисто грађанска влада,. којој с\' потпупо потчињене вој9 п е власти. Да ће само те грађаиске власти водити преговоре за мнр. у шме целог номачког народа. Да немачка влада очекујестпарне предлоге за примнрјс 28. окт. — Преко Базела стиже вест да је аустро-у/гарска I влада 'псслала Председнијву 1 Вилсону следећи одговор: I Да аустро-угарска влада при• хвата услове Председника Вил сона, наорчпто оне којп се односе па Чехо-Словаке н Југосолвеие. Даље аустро-угарска влада

11з Америке је послато на разна бојишта у Европи до сада равно 2.060.000 војннка. 34. окт. — Између Ражња и С талаћа јупач1ка српска војска разбнја једно јако аустро-немачко оделење, осваја ћнћевачку К.шсуру, п хвата 300 з.аробл.еннка. Ослобође.н је Вељков Неготин, у : ој II су удале француске трупе.

АУСТРИЈСКА ЈУГОСЛАВИЈА.

На цело.м фрснту од канала СаШбр до рекч Шелте, дугом 35 мпл.а, скрпиен је.немачки атпор. ксји је тр.чЈао неколико дана.

Јиткама на там фронту са-

везпнчке трупе ухватилс су 7000 немачкпх •>аробљеиика. На селом фронгу воде се л.\ те ло.кал нс битке. поМоћу којпх Пемцн се иадају да успоре победомосзм' ход Фошопих армпја н па тај нач н.!1 се сиасу од пот1 п\’нога слома. 25. скт. — Након љуте битке |од два дана. иобедоносна срп; ска војога разбп ауЈсгро-аемачке груне геред Параћииом и ; г.слобађа Параћпн. Варварин и : Ве.п пшћ.

(Свршгта) че др. X! ХиИкОнић. “Не пигамо пи за„владу ни

краљеве!" — ЛодврискуЈе др. X.

а 1-ве етраие.) • ■ 4 ла, довикује: “Устајте на оружје, а ја вам јамчим да гелод ваше борбе неће битге отет из ва-

Хннковић. А да ,1и то зпачи оио начело, које даиас му|Ш/ки и чсјокн у дело приводе они у чнје име говори Председпик Вилсон? Очигледно — нс! Када би "мдеја Пиемоита’’. овим начелом П-редседника Вил сона. била „стављена у стање но која,” ана бн .била “безпредметпа" и за Италнју, п за Фрапцуску, н за Румунију. Ако би Вилсбново иачело *о самоопредељењу народа бнло уперегео противу монархнјског об.шка' в.тадавиие, онда би и .Велгнја. п Грчка, па ге Еаглеска морааи уетати н, казатп: пе геитамо за — крал.еве!" Пошто иико паметам геа тај

НА ОПРЕЗУ!

.11)11 X руку !

Г»

А кап.0 го начело тумачи сада др. X. Хинковић ? На један геачнн иоојге заслужује да буде табележен за вечита времена: 1 То начело пе употребл.ака он V бчрбге прогиг. ТУћИНСКЕ ВЛАСТП. већ се користп њнме да иоцепЖа један н нстн иарод на делове! / Сад пазите, браћо, ако игде у свету јојп пма драма памети: Ако ож> Вилсоново начело значн. да еФаки део једног нпрода п.ма права Да се сам оиредели, да ли ћ'е ући у једну иародлу заједнпцу н.ш ће оснопагп, норед те заЈ'еднице, другу своју самосталиу кућу — ако то

начии не тумачн Вплсоиово иа- | начело значи то. и ако се то зна чело о са.чоопредел>ењу народа ! чење даје подмешути Внлсану, у везп са IIталијом. ФранцусЈ.ЧЈМ анда — онда —

У Албанијн ауст])о-\! раске

потучене трупе повуаде су се на севериу стра-му реке Маћа.

1 Преко БазелД, у ЈЈ1 вај царсшј стпже вест да се један пук Хрвата на Ријецн побунио, али да јс V брзо био потучеи и обезоћужан. изјављује да јс готова ;а пове-

де ми.ровне преговоре без^обзнра на тож тих гареговора са другпм савезницнЈ.ма Аустро-\ гар-

с ке

Ноту је потппсао Андрашн. РАТНИ ДОГАђАјИ.

22. окт. — Славпа сргеска војска крши отпор аустро-пемачких трупа иа падажајнма севорио од Члексинца п жреће напред. Српска коњгеца пзбија п]>ед сам Параћнн т.шсо изгеенадио да је запдегенда архи.ве главног стана једгее немачке дивизије. | којом заповеда генерал Галвиц. Фран.цуска к‘он.И'ца спушга се ј ииз Дунав до Лом Паланке у ! Ву гарс кој. Србнјапске кс.мите м црпогорскн устанмцн. у борбама око Исћм м Наног Пазара, туку аустрмјске разбајнике п хватпју 1000 заробљепгека.

У Пталијн. тали.јанске групе. ус помоћ енглеских н француских т.рупа, почињу нозу-офаизину иа фролту од 20 мнл.а, нзмсђу река Пјаве и Бренте. ј У првом налету савезншчке трупе геродгеру за 2 миље напрсд н хватају 5000 заробљс шшса. На заиадном фронгу. савезнн чке војске и даље непрекндно гритпскују потучене иемачке хорде, пе Дшј-ући им да утмакиу без пелпких губитака.

25. окт. - Једно оделем.е геобедоносие српскс војске осло-

'зђа Крал.ево м продужује спој

иобедсжосип хо.) за Чачак.

Та1ко се наш др. X. Хгеиковпћ ировео у друинтиу. у мсомс се ,геадао да нађе савезника. протнв владе Карљевнне Орбнје. На истом когегресу претресагео је и питање о облнку владав.гне у државама. којс бге сс- на овај начнн удружнле у савез тржала Средње Евјкјнс. Грчкн делегат заступао је чншл.ен>е да је добра н 'усгавна монархпја. На крају јс конгрес донео једну 1(-рамопуцателну нзјаву иезавнсности. Цела ствар и сувише је театрална да бм бнла озбиљно узета.

На западном фронт\1 нобедопосме енглеоке трупс \мазс \Ва. шнсјеп. нео11ичмо зпачајни сгратсВшсн град, н на гај начин оспајају последп.е пемачко утвр ђење у северноЈ Француској. \ БеЈгнји 'савсзннчке групе I н даље гоне потучеме Немце. На целом фрсшггу воде се очај гее борбе, у којима нз дана у ј дап бива очитпјн слом немачкНх I арм ија. 23. окт. — Око Параћина. с | јсдне н с друпе сгране Мораве, почнње л.ута битка. \ Албанији талијанска коњнп.а и оделен.а злбанске војске доголе аустро-угарске трупе до |>ске Маћа, 30 мила севе])но од Елбасана.

На западном фрогету водп се сн ша битка од I )аза до Ретела, на раздаљпш! од бо мнл.а. Фран геуске групе успсле су да у првом налету помакну своје лигеије за 2 мпл.е геапред н ухвате 2.300 пових гес-мачкмх заробтегеика. Напредујућ.ге даље у својој нозој офапзиви између Пјаве ге Брспгге, талнјанске трупе хватају првко 2000 мопгех аустрифскгех заробљелика. 27. акт. — Победогеосна српска војска гогеге потучеие- Ау стрнЈ<а1Н'це п Не.мце низ Мораву м 1'ружу и ослобађа: Лазареву 1’азаницу, Сењскге рудник, Деспотовац, Јагодигеу и Крагујевац.

На занадиом фронту, северно од Лаана, победс.носнс францус ке труне односе једпу сјајну победу. која осдобађа 10 села н градова м доводге француску

I тинију до самог ' зиачајног неI мачког ослонца Ггеза.

25. окт. — Пу.ковник Хаус. личнн представник Председпика Внлеопа стиже у Париз, да се прндружи нредставницнма савезтгчкнх држава, који заседају да одреде \с.тве за нримнрЈе са Централним Снлама. Пз Базе.та пошово стмжс вест да је Југословенскн Одбор узеп иласт над Загребом и свуда. на

]авпи.м здањнма. истакао хрватске заставе.

На место барона Буријана, з ау/стро-угарског мнннстра

Севсрозападно од Вердена, ,на америчком фрс.п гу. развија се гедна од најпећлх битака у којој су до сада узнмале учешћа амернчке трупе. \ лркос бесних н очајничкнх мап.чда ме.мачке војске, амернчке«трупе оу нс само одржале своје патожаје, већ су евоју лнмпју помаади за две трећпне мнл.е напред.

Фрагецузн продиру!, на фропгу од 15 мн.геа, за чгетавих 5 мн ка напред и хватају дооо новпх мс.чачкпх заробљепика. Па остадом делу фронта воде се сталне 1 'орбе п савеЗничке труг.е тћепресталто потискују Немце назад. ,

\' барбама око Валенсјепа енглесче. трупе ухватиле су 2000 немачкпх заробленика. СевеЈтонсточно од Лаона. дувк рекс сера. фршгцуске трупе мочаклс су своје линије за 2 до 5 мпље напред. кршсћге прге точс сптне и очајне наиаде лемачких отступнгеца. Немци се спремају да наиусте Гал у Белгвји.

'Га..шјапст,а офанзипа намреду је стално.

Енглеске трупе у Снрији у1азе у значајаге град А.тепо. 28. окт. — Талнјанске трупе у Члбанпји гоне разбгејене аустро .тарс)се хорде севсрно од реке ,Маћа, пут Љеша. Тзлнјапска ог1|а1!знва уВгема сне то мећс размере, наАосећи силан нораз аусгро-угарској појсци на фронту од 20 ми:аа. До сада је већ заробљено 16. ооо Аустријанаца. , Јесета енглеска војска, која се борц заједно са Талнјамшма, одмакла је северио од ГГјаве за чнтавс четир мн.тс.

Ргмј. нијом, Ј ])чком м Енглеском, то самс .иеозбиљнп л.удм то начело могу на гај начгеи ту]мачигге у везц само и исат.учнтзо са — Јужни.м Сло1венгема. Другмм рсчгема, др. X. Хшпковић и сувише се затрчао. када геа авај начпи ту.мачн једно начело, које шгје п гемгта друго до обмчно старо — пациоиалгестгеч ко начело преведегео на по.птгчкге језик англосаксонског света. * Ничмм друпг.ч др. X. Хипковнћ тијје бно у стан.у да открпје своју геемирну дуЈЈЈ/у иего тиме што на овај ссијшстнчкм начмн тумачге ово заиста лспо начело Председника Вилсона. Нпчгвм друшм др.-Х. Хигековић нгеје бно и стању да открнјс онај непремостив амбиз којн постојп нзмеђу а.меричке демокрације п оног жукавељства ! које је. пз презира аустријског, ]. било пр.инуђено да се ушуњава нод разне дс.мократске шаторе. Суштиаш «)Вос В нлсомовог геа чела састоји се у овоме: Већ чнтаво столеће геотиштени геаЈ>оди ћосе иа својој душш један те1Ш1КИ терет. Цела европска просвећеност удружила се да у јсдан глас осудге свакге поку/шај потшИтенпх парода да револуцнонаринм путе.м дођ'У до своје слободе. Цела просвећеност европска признајс нациоиално начело, али вели: до слободе не сме се доћи револуцијом, већ "редовним" путем. Та истигеа гареврће се у сто ])аз иих начгена: час у обли.ку Метернгекоцог учења у неггрикосгеовености мостојеће.г норетга: час у обли!к)у учеља о непрпкос пове.постн ег.ропског мира. Др. X. ХинжшиЈза ближи сугеародпнцн постарали су. се да кађу још један разлог против револу|цнона1рно1' начнна да потиштени народп дођу до с . тојо де пзмислили су причу да хабзбуршка ди1настпја није само “католнчка дгенастгеја” већ и "европска дннастија!” На сто разних пачмша угушивана је и сама памисао на то ла се револуционарннм начино.м дође до слободе. II сад излази Председгенк Внл сон, који те ствари, као стари професор полцтичке историје, пов.чаје врло добро, н кује ново оружје — да га даде у руке правнм борцгема за народгео ослобођење. Он гем, преко овог свог геаче-

Председник Вилсотт изрнче моралиу смрт иад старп.м њредседником Ваш инггоном, над старим председником Џакеогеом н над старгем предсЈеДгеиком Л ии колнрм. Свачсге од ових иелгелих амергечкпх људи кргаво ее огрешио о то, иа опај начпп герогумачемо, начело. Втмзингтон је на силу нагнао неке амерггчке исатоније да се отцене од Велгеке Британије и гфпзлају власт срд.пчгн.е .,амернчке власти. ЛЈексон, геа кога се Председп ик Внлсон толико пута познва, еилом је угушио покушај Вирџгеније да се “сама опреде1и” и зПздвсЈЈи пз јуније. Линколн је читаве четир го; н и е ратовао против јужиих амернчких држапа, чији је грех бно сав у томе — што су се “саме оп.ределиле” н стаоргеле неш то слич.ио што би сада желио да сгворп др. X. Хинковић помоћу туђе крви и туђнх побе-

да!

Са више стрвна упитави еио шта је иоеао п вакаи воЈСжај ваувпма Душан БогЈанови1|, војв вадпа два мессца по1 -ећује наше кодоније у ПсЈннлванпји н Одају. Да не оисмо посвбно свакоме одговарали. доноспмо нпсмо Срнскс Војне Мисије у Њујорку, које гдаеп: Српска Војна Мисија за рекрутовање Југословена 441 В. 22-га улица. Њујорк. Њ Ј. Ј.рој 3327. Савезу Сједињени* Срба „Слога" Њујорк. На писмо тога Савеза част мн је одговороте, да је г. Душан Богдановии I црестао Оитн члаи Српске Војие Миспје за рсврутован.е Југосдовена у Америцп још 21 . аагуста тек. год. и да је позват да се вратн у Квроиу. Господии Богдановип ипјс поступио по иаређењу Господина Минпстра Нојиог н шегов данашњи рад нема иинакве везе са Срп. Војном Мисијом за рекруговање Југословена ,у Америци. 29. окт. 1918. год.^ Њујорк. Заст. П1е’фа Мисијс: Мајор С|«д. Гајик, с. р. Пз шк-.ма Војне Миспје ииди се јагедЈо да је Душан Богдановш. отпуштен из '•лужбе коју јс имао код Мисије и да му је паредио Министар Војни, да ее иоврате из Америке и да ноложи рачуп о своме иробављеном времепу у Амерпци п да иреда извесна акта. која припадаЈу Минпстарству Војном. Пошто се Душан Богдановић није по нареиењу повратпо у Европу, то се он мора сматрати као бецшац од српске власти. и као такав ои нема никаква полоЈкајц. ’нптп по послу сриске владе да п^сепује срнске колоније у Америци. Српске колоинје треба да га дочекају како се доликује човеку који се не покорава.српс.кпм властима, које су га послале у Амернку и које су му давале четрдесет франака дневнп од самога поласка њсговог у Америку. " ^ Срби. будите на опрезу!

Ми нпсмо [у> стан.у да идемо дал.е — из чнстјог сажаљења према једиом старом чангку. Што дубље прручавамо ову изјаву др. X. Хинковића, спе геа\1 се вн1ш|е намеће мнсао — да то није изјава једног полптичара, већ тужна песма једтог чонека којге је "споју службу од‘служио.” Г1лач је то. Нлач једгеог ск.ршеиог старца. којге. из авог илн оног разлога. гепак осећа за своју дужгесксљ да гезађе и рече: "Јест, 1)и Срби сте прблилге и последњу кап крви за ослобођење ге уједињење — али ми Хрвагги и Словенци, поцедили смо н геоследњу зеру свога мозга — мнслећге и премгешЈл.ајући: ко.ме и како да додвали - I

ШТА ВРЕДИ ХУМВР, МиЈор генерал Д. С. Шанкс, заповедник луч.е нз које полазе амсрички милијунн за Франпусиу, напгесао је ту скоро једиу малу књижицу геод насловам: "ћако треба угеранљати амергеч-

ким војншком ?” У тој књижицн поучана младе амери.чке официре. на начнн који баца иеобичну светлост на величину амернчког духа. ка.ко треба да се иладају међу својим вој.ницима и скреће гем пажи.у на нарочите особнне код људи које су иот ребне у војсци . н каје треба*чупати и пазити. ГГзмеђу осталих особнна спомнње шал.ивост као особинђг која пе уступа нжједној другој. Том прнликом нрича овај слу чај: “Једном сал! имао у мојој чети једног малог, крутељастог Црица. Зпали су га “Шорти”, "Мали”. Мало је било муке с ниме када Је примао плату, за дан два, али је иначе много рредио четге због опајих шада, које су вукле целу: чету за оо, бом и одЈ)жавале л>уде упек у добром расположењу. Једног нрућег дана, након дугог »а!рша кроз Филипице, загубисмо пут н пођосмо непознаггим путем, гереко (брда и долова. Најзад зауставим чету и пфпи.ем “Шор ти” са његовом десетвдтом да геспгета пут напред. Када се испео иа врх, један од војшгка довикгеу му г : ‘•ЈЛсмрти, је ли то последњи брег? Шорти, као из рукава, одреза: “Јесте; ово је последњи бгрег, а за њим је планина!’’ Цела чета прсну у смех и људге се одобровољише и заборавише на умор.

ЕОТОВ ЈЕ и шаље се одмах свакоме претплатнику ВЕЛИКИ ИЛУСТРОВАНИ СРПСКИ НАРОДНИ КАЛЕНДАР СРБИЈА ЦЕНА 50 ЦЕНТИ КОМАД. Претплата се шаље на адресу: VI О У1Ј1СН, 443 22ш1 81гее1 N 6 «- Уогк СИу

96.50 бо.оо 105.00 2 . 000.00 271.00

МО!. . .

На западно1М фромту, на делукоји држн амернчка војока/ воде се силне топовске борбе, које најављују нов сансзннчкн офанзивиц покрет на левом ри лу цемачке којскс, дуж реке Меза. Иеточио од ренсе Меза америчке трупе освојнле су значајну ш\ му Беле.

Тек сада ми Срби осећамо сву тежниу овог судбоносиог посла који су нам овн нсторнјски да-. нн додслгптп — нама, гесклеса- » гегем од мншица КарађоЈ>ђсвпх, задахнути веро.м Немањпћском. Од пас Срба не тражи се само крв; тражге се н последња зера геанне српокс маралне сгеаге, геа да се '»руни.ше оно велнко дело иооје је зачето 19)4Једна је ствар бгела разбити материјалне лагеце којн су г незгевали ношу браћу Хрвате н Словенце. А друга је ствар псцдерати очгу моралну паучину, којЏ се свила окг) њнхове душе за овнх 400 година робовања хабзбу|ршко.ч вампиру. Тота позгева у г з'пп|111|ен'Ог треба да Је сада сиестан свакп Србпџ н да пашој браћн Хрватима п С.товелцгема свам снагом својом аритекне у помоћ у овој њнхоиој тејшцсој душевној крнзн, кад — , н.м поче демонскн мссгеја

МЗВЕШТАЈ ГЛАВНОГ ОДБОРА СРПСКЕ НАР. ОДБРАНЕ, Гтавнге Одбор С-рпеке Нарпдие Одбране, пргемио је од 13. то 26. Ок-табра 1918. следеће гтрилоге: 625 Одбор Срп. Нар. Одбране. Колумбус, Охајо $ 67.00 626 ДруоЦгво "Напрвдак Слоге” бр. 221 Савеза Слоге, Голдфгелд, Невада 348.80 627 М. Рнонда. Алпи.не, Њ. Џ. 20.00 628 Г)дбо]> Срп. Нар. Одбране, Меј Лагедимг, Њ. Џ. 9 Ј -5° 6.29 ‘ Оспета’’ гр. бр. 100 Хрват. Савеза, Крисофер, Ил. 73.06 630 Одбор Срп. Нар. Одбране. Сннсинати, Охајо 631 Одбор Срп. Нар. Одбране. Брајер Хил. Охајо 632 Србн у Бивер. Ваш. 633 Одбор Срп. Нар. Одбрапе, Фресио. Кал. блл Одбор Срп. Нар.. Одбране. ћристофер. Ил. 645 Одбор Срп. Нар. Одбранс. Депуе, Ил. сак. на са.твн код Нгеколе Ножинића 63.50 бдб На крштен.у код Тов. Јакш ића, Ронко. Па. сакупио М. ТСрпца , 60.58 647 ОдДор Срп. Нар. ОдбраНе, ХамонД, Инд. 52.00 648 Одбор Срп. Нар. Одбране. Њу Бутлер. Вис. 67.50 649 ГГста]> С. ђурин. Мононгах . Вест Вирџ. 3.00 650 Одбор С])ге. Нар. Одбране, Вајандот. Мпч. 94.00 бцг ЈугослОвеаш у| Еламар, Ала ска 81.00 652 Драгољуб СтојковпћСЛеба иоге, Па. — Крсно Име 20.00 653 Одбор Срге. Нар. Одбране. Колумбус, Охајо. даровао Ј. Герстмер- 10.00 654 С.)дбор Срп. Нар. Одбране, Бингам Кењо'Н,«Ј\та 50.00 655 Одбор Срп. Нар. Одбране, Стубенвил. Охајо. 9?-5° 656 Одбор Срп. Нар. Одбране, Хибпнг, Мген. 37-°о 657 Одбор Срп. Нар. Одбране, бр. 66. Детроит, Мгеч. 300.(X) 658 Братство ( Сп. Никола, бр. 2. Савеба Србобрана, Бенвуд. В. Вирџ. 356.20 659 Одбор Срп. Нар. Одбране, Виквајер. Њ. Ј. ЗЗбоо 660 Одбор Срп. Нар. Одбране, Аннокс, Б. К. Канада 176.00 661 Одбор Срп. Нар. Одбране, Медисон, Ил. '662 Одбор Срп. Нар. Одбране, Месон Сити. Ајова

33-00 27.50

Укупно $ 4.992.64 Раније објављеиоф 86,016.94

Спега прнмљено Д 9 26 . октобра 1918 $ 91 . 009.58 За Видовданскп Дарак накнадно прнмљено: 17 Одбор Срп. Нар. ^Одбране, Кристо(Ј)ер, Нл. $ 229.00 176 Одбор Срп. Нар. Одбране, Сакраменто, Каи. 415-0° 177 Одбор Срп. Нар. Одбране. Вудлан, Па. ' 81.75

ћако јав.кају г.естн пз Бе|>ли- ј Лажне вјере пружат посластице. ча, услед овгех сидних немач- Сажалите се на др. X. Хинкоких пораза. сменен је сге врхов ; чнћа. алн — држите се Крфске | не комаиде немалгки геиерал | Декларацгеје и против др. X. Лудендор*Ј). | X шгковнћа!

Укупно $ 725.75 Вангеје објављено $ 32,878.24

Свега примл.енО Видозданског Раније објављено $ 33.603.99

Укугено примљоио добровољних придога н ског Дарка до 26. октобра 1918.

$ 124 . 613.57

аМк

■