Србобран

Л!П) миившо СТПЛ8В РИВМГТ (ЈСв. Т 1 ) АСТН ОШШ ВТ ТНВ АОТ ОТ ОГТОПЕП в, 1017 ОЈГ ШС АТ ТНВ РОВТ отпгт О V ЈПГ» ТОКК, N. Т. а— Ву

оГ (ће Ргев1Леп(| л 8. Ппг1мо>, Рое!

Оеосп>1.

УОЖВВп 471

-ЧЕВ’ ТОКК, ТНГККОАУ, ОСТОВЕК 31, 1918.

жтлш V ш.

ш ЈК

5!ЈВ5СК1РТ101\Ј КАТЕ5:

:::

Н: ш

СпНеН 8ЈаГев о 1 АшегГса 1 уеаг 60с.

СамЛ«, Еигоре е(с. оие уоаг 91.60

:::

5П

Пј

О О О V

У!

:::

ипиовкдм

риННнПечЈ етегу ТћигаОау •«

1 Ј .4 П’еи( ‘ 221 и 1 ЗГгее«

Пј

8е« Логк, N. V.

СРПСКИ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГАИ

САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА „СЛОГА’

6 В В О В Р А N

ПРЕТПЛАТА:

За СЈе.гињеие Државе на годину

60 ц.

Канаду. Еарону и т. *. на годииу

«1.50

о о о о

СРБОБРАН

‘ злази сваког четвртка иа:

148 Л\ г ем( 22п(] ВСгеет

N6» \огк, N. К.

8КНВ ЧАП >.ЧЛ1, ВЛРЕК АМ) ТНЕ ОК ОА.Ч ОЕ ТНЕ МСКВ ГКОККЛТГОЧ „НООА"

БРОЈ 471.

Њ-УЈОРК. ЧЕТВРТАТГ. 31. 01ГТ0БРА 1918.

ГОДИНА 8.

БРЗОЈАВ СРПСКЕ ВЛАДЕ Г. М. И. ПУПИНУ.

Господии професор М. 11. Пупил, Генсралпи Конаул Крал>евпнс Србнје. нримио је 26. о. м. цдедепн телсграм од гоеподина Стојана Протипа, Мииистрп Фииансија и заступника Министра Ииостранпх Дела Крал.еппне Сроије: М. И.' П У П И Н У, Генералном Конзулу Краљевине Србије Њ у ј о р к. Нетачна је вест „Југословенсног Свијета". Никада Српска Влада није ни помншљала сменити Вас са положаја Почасног Конзула, на коме сте лоложају учинили тако драгоцене услуге Србији и којој сте латриотски служили и у добру и у злу. Српсна Влада само је у начелу решила да, из разлога великих послова, који ке ускоро настати око успостављања и оживљавања наше отаџбине. постави и конзула од каријере са потребним персоналом и канцеларијом, који ке се посветити сав горњем задатку и он, верујемо, да ке наки у Вашем лицу као и до сада Почаснот Генералног Конзула, обилату залогу и просвеквиу помок. П р о т и к.

| сада I \,

ШНОВИМА САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБА СЈ10ЕА.

ДРАГА БРАћО, У „Југословенском Свијету" пре неколпко дана изашао је уводни чланак лод насловом: „Овано пролази слава свијета". Тај чланан .тчт.-.„сао је Дон Чинз Гршковик, члан Југословонсног Народног Века. У том чланку Дон Нико Гршковик напада моју личност на један иачин, ноји не пристоји ни једном обичном човену, а камо ли једном проповеднику хришканске вере и хришканске љубави, а најмање приличи једном члану Југословенског Народног Века, чија је задака да ствара сложан и одушевљен рад меру Југословенима у Америци. Против таких напада ја се ннсам никад браиио, нити ку се бранити, јер то би било испод мога достојанства. Сврха је ове изјаве да у вези са тим уводиим чланком изнесем пред вас следеке чињенице које су од великог значаја за све нас чланове Савеза Сједињених Срба „Слога" и за све оне озбиљие Србе у Америци, који су увек спремни да ствар ним и искреним радом помогну нашу општу народну ствар. Дон Нико Гршковик у његовом горњем уводном чланку тврди да је Српска Влада наименовала другог генералног конзула у Њујорку и да ке ми се тимс одузети сва оиа конзулска власт, коју сам уживао до данас за последњих седам година, али коју сам ја, по мишљењу Дон Ника Гршкоаика, злоупотребљавао. Кад би тврдња Дон Ника Гршковика била тачна, онда би заиста изгледало као да Српска Влада није била задовољна са мојим радом, ни као конзула, ни као Србина, и да јој је намера да ми, у колико је то могуке, смањи уплив код нашег народа, јер ја признајем да је поверењо. које ми је поклањала Српска Влада за последњих седам година, заиста повисипо мој уплив код српсног народа у Америци. Сад износим пред вас један телеграм. ноји сам примио 20-тог о. м. са Крфа, од господина Стојана Протика, ноји у одсуству господина Пашика лредседава Српској Влади: М. Н. ПУПННУ, Сјшском Конзулу Н> у ј о р к. Пстачнв је вест Јутословенског Сшг јет«. Ннкада Срнска Владп није ш: помишлала сменптн Вас са ноложзја почасног конзула. на коме сте цоложају учнннли тако драгоденс услуге Србвјв в којој сте папгиотскн служвлв в у доору в у злу.

Срлска И.тада само јс у наче.ту рсшнла да, нз разлога пе.шкнх нослопа. којп пе ускоро настатп око уепостапл>ања и ожнкљавања нашс отаџоиио, постави п консула од карпјсрс са цотребпим нерооналом п канцсларијом. који пе сс поспститп сав горњсм задатку н он. всрујсмо, да пе напп у Вашем лпцу као н до сада Почасног Гонералног Конс.ула. обилату залогу н просвенеку помои. П р о ти ». Ко овај телетрам добро разуме, знаке да ли је тврдња Дон Ника Гршковипа била тачиа или не, а знаке такоре шта је била права његова намера кад је пустио у свет једну нетачну изјаву. Мени је сасвим све једно какве се намере стварају у мозту Дом Ника Гршковипа, као што ме се није тицало никада какве су се намере развијале у иездравим мозговима оних људи. који су ме у тону од ево неколико година нападали са најлодлијим клеветама. То су били ситни и немокни људи, који нису цикад ништа створили ла нису у стању ни да сруше I нешто што је створено на честитом и ј чврстом темељу. Па. зато, када данас логледам око себе, ја видим да су сви ти људи ишчезли и нема им данас ни трага ни гласа. Кад ме је Српска Влада замолила пре седам година да се примим части Почасног Генералног Конзула Краљевине Србије и над је та молба Српске Владе би ла лодупрта од господина Матијевика, председника Српске Банке у Загребу, и од других српских првака, ја сам се напослвтку примио те почасти. Али то није било зато што сам се ја осекао V некој осиудици почасних титула, којих сам ја увек имао и прековише а за које ја нисам никад марио, јер титуле су мени увек изгледале нао празне љуске, ако иза њих ие лежи какео стварно дело. Срлсна Влада и српски првацу очекивали су да титула Почасног Конзула Краљевине Србије неке у мојим руиама остати једна празна љуска, и. као што се види из телеграма господина Стојана Протика, мишљење данашње Српсне Владе је да иза те моје почасне титуле стоји једно дело које Срлска Влада сма тра нао израз мога искреног патриотнзма. Зато Српска Влада верује да ку и даље као Почасии Генерални Конзул наставити моЈ латриотски рад, и да ку у првои месту помоки нонзулског стручњака и његоео особље, иеје СрбиЈа намерава да лошље у Америку. Кад ја Срлска Ратна Мисија лосетиаа

Америку лрошле зиме, ја сам члаковима те Мисије потанко разложио да је Србији потребан у Америци један јак кон зулски аларат са стручњацима из сваке врсте економских потреба Краљевине Србије и обекао сам да, ако Србија то учини, ја ку јој помоки да се организира тај конзулски апарат, и да ку му увек бити при |>уци са мојим саветом и са мојим познавањем људи и прилика у Америци. Нарочито сам иагласио, да се ја лично не могу упуштати у технички рад овог конзулског апарата, јер да ја. као члан Колумбија Универзитета, Амсрикансног Инџинирског Удружења и Американске Владе, немам времена да водим технички рад у овом проширеном српском конзулату- Па кад бих баш и имао времеиа, не бих имао довољне стручњачке спреме, јер ја сам се васпитао да будем научењак и инџинир а никако админнстративни чиновнин. Као што се види из горњег тслеграма господина Стојана Протика, Срлска Вла да је усвојила у целости мој лредлог о којем су јоЈ говорили на сваки начин. и господин професор Лозаник и господин Миленко Весник, чланови Војне Мисије. Сваки зна у наквом Је бедном економ ском стању данас некад прегажсна а данас ослобокена Краљевина Србија. Она мора да се зида поново чан из саме основе, и у том лослу српском народу у Србији и у другим српским крајевима потребиа ке битн свака и иаЈ мања помок коју њнма буду пружили њихови пријатељи. Потлачени српски не

род упире жељнс очи највите у Амернку, а у овој великој и слободној земљи те очи виде прво нас, американске Србе. а меку Американским Србима ми, чланови Савеза Сједињених Срба „Слога" меру првима смо на које су упрти жељни погледи нашег уцвељеног српског народа у старом крају. То је значај речи господина Стојана Протика, које кажу да Српска Влада тражи у моме лицу, као и до сада Почасног Конзула и Генералног Конзула, ..обилату залогу и просвексну помок". Та обилата залога и просвекена помок долази баш отуда што Ја као Председник Савеза Сједињених Срба „Слога" радим с вама, уживам ваше поверење. и могу се увек на вас ослонити да ке ме сваии од вас наЈодушевљеније помоки у сваком послу који од нас ишчекују наша"мила српска брака у Евроли. Без вас Ја сам само обнчан човек и не могу више учинити него што се може ишчекив.зти од једног обичног човека, али са ва 1 а у заједници бикемо јачи и од самог КраЈљевика Марка у свима пословима који засецаЈу у зидању нове и проширене Србије и уједињеног Српства и Југословенства. Дошло је време, др: га брако, да својски и заједнички ра.шмо. Празни разговори и шупљи пред.ози данас не вреде ништа, а стваран рад је све и сва. Са српским поздраном; ваш брат М. И П У П И Н, Председнин Сгвеза Сјсдињених \.рб? 1 '' ,;Сл.л и ~ ^

АУСТРИЈСНА ЈУГ0СЈ1АВИЈА.

У "Југослопеисном Снијету ; ' г.д 22. октобра 1 дЈ8. нзашд.ч јг једна значајпа изјапа др. X. X пнковића. Рдавни део те изјаве садржи ове значајн« тчрдтке: "Не марпмо данас вишс за Крфску Декларацнју-. која је тт-рекршепа од једпог уговорипка, те од које је прежпвјело само врховпо начело сукере-ног самоопредел.ен,а парода. Не ннгамо пп за владу нн кра.љевс." Та значајна п: јква попраћена је овим здачајпим окод постима : Изашла је у "Јхгосдопснском Свијету”, оргаћу дон Ника Грш : ковнћа. члана Југослопепског Наро-Дјнрг Вијећа. Дон Ншко Гршкоппћ у пстом брћју. објавл.ује један свој г|>омопуцате.тни чланак. којим чн, нп у духу ову исту нзјаву. > пстом броју, на уводпом мес ! ту, нзлази члапак јсдног дрмгог I т.тана Југословеиског Народмог 1 Вијећа, др. Б. Вошњака. 1Гстп дух веје п кро 1 тај члапак. Тс околности значс-само једно: Да ова изјава представл а програм будућег рада л.уди, којису се сабрали око Југословенског Народног Вијећа. Што значи та изјава ? Го пптање се намеће збсг тога, 1Ш(то др. X. Хинковип, поред све своје познате глагољивости, на један прнднчно вроблематичан начип, иије пакушао да сам пружгг одговора на то питање, које му се морало само намстнутн, када се решавао опај поступак. Пу млгј имамо један докуменат у рукама, исоји нам на опо плтање даје потпуно јасан одговор. Кливландски Днсвник “Клиптанд Прес", од 21. октобра, носвећујс парочиту пажњу баш о-

вом питању. У ту сврху уреднпштво његово ' напмсало је један вр. 10 иоучаи уводпн чланак са подацгвма. које је мого добитп само из руке чију ствар заступа. Ево што иам тај лист прича у том уводиом чланку: ■‘Југосл-овсмска држава лежала би па југ.у од Аустрнје и Угарске п ГРАНПЧПЛА БП СА СРБИЈОМ. Она би обухватала Хрватску и Славонпуу са Ј.боо ооо становника. Босну н Херцеговмну са 1.900.000, Далмацију са 650.000, Крањску са 520.000 по ред Нстре. јужне Горице н Штајерс:се са 1.000x00 — укупан број становника изпосно би , око шест н по мплијуна. “Неки од ових народа можда бп желили да постану делом Србије, али они сами нмају да одлуче да ли ће учинптн то или ће образовати југословенску државу.” То се. дакле, тражи': оснивапс посебне југословенске државе — аустријске Југославије. То је главио. а свс друго је споредно. Имајући ту главну ствар па >му. да потапко преиесемо ову изјап) др. X. Хипковпћа.

I ћрфско.м Декларацијом -,о псто "начело суверепог самоопредет.ења народа” тако било зајамчено, да сшб није могло пропастп ча!к ни онда, када је "једап од уговорннка прекршиа” Крфс ку Де кл арацтгју. ћ.во његових речи: “Не марнмо данас ваше за Крфску Декларацију. која је прс крш1еиа од једног угонорника, ТГ ОД КОЈЕ ЈЕ ПРЕЖИВЈЕДО ( АМО ВГХОВ 1 И) НАЧЕЛо СУВЕРЕН ОГ САМООПРЕДЕ.БЕЊА Н АРОДА...” Ако је истина да др. X. Хинковнћ тражн да сачува “начеш сунереног самоопредел.ен.а гарода” па тај начин што се одриче Крфске Декларацггје, гмда ни.је нстина да је том декларацијом било зајамчено “начело сувереног самоопреде.вен.а народа.” Ако ј'с исти.на да је Крфском Декларацпјом било зајамчено “иачело суверепог самоопрсдел.ења народа.” он га нијс истииа се то начело .спасава иа *ај начип што се одриче иструме.чта којим је то начело било заја мчено. 5 »Ј ! 1 у др. X. Х пнковнћ иа овоме своче 1ГОВ' ,ме цуту чије паишао само иа опу "логичну цомбу.” Ево још једне. ни ма.то мање <)Д опе п])ве: Своје одрпцте Крфске ,Ј,еклаЈ.ацнје образлаже он на тај чачми аито велн ”да се настоја10 п настоји још увек да се иа"ело самоопредељен.а народа ■:к ј> 11,гI и пзнгра'маметнућем стаговпте државне форме." I! док то тврдн, тврди у исто греме п оно друго — дч је Крфском Декларацнјо.м ппак било зајамчеио "начело суаереног' са.моопреде.вења народа”. ца да је оно' пре-жнпило чак н опда к.чда је "једап од угоаоршгка прекршио Јчрфску Декмарацн!У’’ Ако је истиша ово друго :. ј. да чак мн само крнгсње Крф ске ,Л.ек.тарације од стране једног мговориика ннје бпло \ стаи.у да умнштп зајамчен.е “на ‘Гу.та суверсио(г самоопрцдел.ег:.а народа" — онда није иетин.ч

Већ на први поглед' пада у< очл једно цеобггчно протиВ|ре.чје V овој нзјпви т<р. X. Хмнковића. . , Радп чега се он одриче Крфске Деклараци.је? Радп тсч а што се ‘ Настојало... и настоји да се ираво еамоопредел.ен>.ч нашег парода крњи и нзигра намеггнућем становите државнс форме к неког суперио^рнтетд једног дпјела народа над (дрмгн.м'.” И док др. X. Хинковнћ наподи бавг то њ-ао разлог за овај н.егов поступак. дотле, у истом лаху, прича — да је том исгом

■ тст Једиом одред')01.м те ћрф1 ске Декларацпје -— одредбом о установи станови.те државне форме. Др. X. Хин.шпић осећа и сам да је ово противречје н сувиЈше "'тгледмо. да покушава да се спасс тме. што употребл.ава реч “иаметнуће." Бива, да та "етаноипта држав ча форма' '№и.јс дошла па гемет.у извесне одредбе Крфске Декшрације, већ да је она — накнадно "наметнута.” Пу са<в други свет вндп да је а ‘становита државна форма” спована иа “стацоинГ&ј” одредбћ Крфске Декларацнје ч'оју је нотписаЈО и сам др. X. Хинковић. * 1Та је необнчно заннмљив н овај уск-тик др. X. Хинковтћа: “Не питамо нн За пладу ни за !.ра.геве." Тим уЈсклижам он пропраћа свој\1 изјаву да се одричс Крфске Декларације. Што то значи? Опнг.тедно само једно: Да ће се овшм његовим одри-

СРБИЈИ.

К'о богови су чеда, твоја јака, Сирна к'о пркос, к'о народна вјера. Зар има равнкх људи и јунака Витезовима с Рудника и Цера?,.. Мајко, ти проие кроз свт гротла смрти У вјечну славу — вјечног живовања. Па зар да ситни огарк и хрти Штекку на кумир народног надања? Нека их. мајио, то Је лавеж само. * Ми, што сву твоју велкчину знамо Љубимо твоје исполинске груди!... Јер знамо да си ти једина била, Која си наше Племе урославила, Ти према малим милостива буди!.. .

Н.УЈОРК

МИћУН М. ПЛВПћ&ПИћ.

гап.ем оштетмтп иитереси “в.та. е и кра.г.ева.” , !,])угпм речима. др. X. Хипкогшћ прнзпаје да је би.ш у пп. ересу "в.гадс и пра.г.ева" да се " гржп Крфска Декларација. А то, дал.е, значи да др. X. Хмнковпћ оби.гази .истпну, ка;а тврди. п то у истој тој' речеП11ЦК. да су "владД н крал>епп' нре.чршнли Кр(фску ДекларациЈУ- * Ово ће бнтп ДГ.ВОЛ.ИО, па да се јаспо впде ове две основпе чнњенице: 0 Др. X. Хииковића пе нагонн ма онај постунак то што ћрфскчтм Де1кла])ацијо.м ни.је бн'г> 1ОВ0.1.ИО зајамчеио “начело суверепог самоопреде.вења народа”. 2) Др. X. Хинковпћа не чагони ,на овај поетупак то што је Крфска Декларацпја већ прекршеча ' На тај поступак паподн га ме.п "јуиачки" раз.тог којн он пе сме да пзнссе пред нашу југословепскм јавиост у Амерпци. * ' г Када смо утврдгли ге "херојске геме,т.е” .иа којима се желп сазидати зграда “Аустријске ЈугЈславнје”, да проучимо јонг једну зани.мЈ.пву ствар. Г<ву своју ггзјаву њривезао је лр. X. Хипкоикћ за реи познато.ч одговсиру Председника Ви.т сано иа мнровну понуду Чустро Угарске. ГТри овоме је ово меобпчно' гам имл.нво: Пзмеђу ог.ог садањег одговора Председинка Вплсона п његове беседе од 8. јануарл ове го ЈННе П ОСТОЈ II С.Л.МО 1 Г иск. |.)ТЧПВО ова разлика: С. јануара аве године Пред-' седнпк Ви.гсон изашао је са СЕојихбначелом <, самооиредеље-1 н.у народа. I Го начело та.га је нрог.ташено' V свој својој теоријској јасноћп. Нп једпе јоте ТТ.редседиик Ви.тсон не додаје томс иачелу у овом своме потоњем с^дровору иустро-угарсчЈој владн. То начело је нсго онако као што је бн ло и пре 11унн>: десет месеци. Самоовог пута Председннк Вил сс)Н 1ка;ке • да ће држатм везапу АустркјуТгве дот.те док се го начело не прпведе у ћраксу. Да будемо мало јаспијн: 8. јануацж догикпвао је предсегннк Вилчгон ЈоЈгословенима

тог.а др. X. X инкошГћа: “Напред. дижпте се на ору.кје; ја сам сковао иоралио оружје на основу кота ће ваша револуција бпти опраадана пред свегом 1” Чита.вих десет месецн слуша ^гр. X. ХпикопАгћ т\' тшрукч Председпика Вплсоиа. алп не увггђа ленотх—то.- птгче ?а. Тек оида је рппнуо па “јуначке псге” др. X. Хн.нковић, када је Председннк Вилсон постао у Евролу два мпдијуна гмеричких бај!упета п довикпуо: “Ево, Југословени, ја ;р'.ким везану Аустрију — скачпте на те ваше “'баимшњене ј.;начке ноге!” ” Све дотле докле ГТредседнпк Вилсон иије забо у хабзбуршка прса два милијуна америчгсих бајунета, др. X. Хгшгсошгћ је, читавих десет месеци, шапутао: ' Ем горн, ,лн]) Вудро. твоје је начело вр.то лепо — ал.ч си се ггрерано домисл но’!”.., Све дстле — а то је пуних десет чесеци — др. X. Хинковнћ певушио је ову песмицу: "Мп имамо само један узг.нк: “Аустрију ТРТ.БА срушити П једнодушпу жа.рку жел.у . "\'је дин.ење са мапгсм српском п <ловеначком браћом \- КОМПАКТНУ ДРЖАВУ ПОД СЛА ВНОМ династгјом КаракорђевгЖа. . Што то значи? Значи само ово: Др. X. Хинковић не зарезује мачела Председника Внлсона. већ — она два милнјупа америчких бајоиета, који су јачи '<д аустријских бајонета. * Ну овде се гге сврЈшава одд. 'јуначење” др. X. Хинковића на рачун Вилсоносог начела о са\ 1 оопредел.еп.у !!арода. Т олико га је раздрагало оно два милијуна амерпчкгх бајупета у Европи, да је ои узео и само то Внлсоново,начело о самоопредел.ењу народа, пресомитно га преко колена; па му чита свих седам литурђија. Док она два ми.тнјуиа амернчких бајунста чнта буквнцу Вил.ечу н Кар.ту,. мој тн др. X. Химковић објав.т,ује рат н “лдеји Пнемоита” ц "г.ладн и крал.евггма!” “Идеја Пиемонта постала је данас безпредметном !” — кли-

(Свригетак па 4-тој етранв.)