Србобран

СМ01МН

ВроЈ 47*

Спмм а.

ЗХВОВКАК _ $ В В В \»П 11 Т РићИвћгЈ ћу 8ЕКВ1АК ВШЈСАТ10МА1, АИБ ВЕМЕУО^ЕКТ РЏИО ОР 8ЕКВ РЕРЕКАТ10К „8иЗСА” 443 Т^еа« мпд 81гее< Кеж Уогк, N. У. Вивјпеи Мапигег- М. I. .Рирш, 443 \У. 22 п 4 81., Ке» Уогк. N. V' Те 1 ерћопе: Сће 1 веа 6008 Едког: ЕхесиВ«е Воагд о{ 8егћ РедгаОоп „ 81 ој»”, 443 V/. аа Зт., N6» Уогк, N. У. Аесер1апсе Тог та111пе а1 арес1а1 га 1 е о1 ров1аб0 ргоу1(1ес! Гог 1п ЗесИоп 1103 Асс оГ ОсСоћег 3, 1917, аи1ћог1гед оп Ји1у 11. 1918. ЕвСегед ав аесош! с1анз таПег Ос1оћег 30., 1909, а1 1ће Роа! ОГПсе а1 N3^ Уогк, N6» Уогк, ипОег 1ће Ас1 оГ Магсћ 3, 1879.

ШТО ДРУГИ МИСЛЕ, ПИШУ И ГОВОРЕ?

НАРОД ИМА РЕЧ. (Примедба: Ношто пс ових дана у нашој јавности бити мјного речи о изјави др. X. Хинковика, која је изашла у ,.Југословенском Свијету”, 2. октобра, то сматрамо да пе бити до бро да целу ту изјаву донесемо у нашем листу, како бн наше чланство било што тачшије обавештено о догађајима у које улазимо — на овако тужан начин.) 8. јшнуара ове године тражио је предсједнпк Внлсон као један од увјета мнра, да се народи.ча Аустро-Угарске зајамчИ' аутономни развој. Опојен војничким успјесима свога бер.шнскога господара, Карло није марио за ту сшомену. Кад се је касније војна срепа коиачно окренула на страну савезника, лонуднла је бечка влада понизно мир на подлози пређашњи.х нредсједникових предлога, нарочито онога о аутономијн ауетро-угарских народа. Да поткријепи овоју понуду те Америку ставп пред готов чин, навијестио је „по божнјој мидости” цар „својнм внјерним аустријским народима” преустројство западннх днјелова монархије на „федоративној” подлози': Један од дијслова те савезничке државе имала би да буде Илирија — нека сјена Југославије, без Трста и његовог котара, тс без Восне н Херцеговнше, дочим би Хрватска са нашим народним одломцима у Угарској имала да останс нод Мађарнма. Ова основа Карлова носи на себи биЈнег неозбиљности. Впдп се на њој. да јој није друга сврха, него да обсјени предсједннка Внлсо(на и савезнике. Но да и није тако незграшна, мн знамо те.мељем вишестољетног искуства ш го значе обепања па и заклст не Хабзбурговаца. Данас више него икад дијели нас од тпх наших крвника непремостив понор крви н суза. Истог дана, кад је објављен магнифест аустријског цара, одговорио је предсједник Вилсон на његову понуду мпра. ——У битности вели му предсједннк: — Ам сорн, дир Чарли, ирекасно сп се домпслпо. Огкад сам оно говорно о аутономпјп „твојих” шарода, много сс тога промијенпло. Амернка и њезини савезници тризнадошс мсђутим Чехо-Словаке те праведност народних тежња Југословена за слободу. С њима треба да склопиш мир. Овакав одговор једном владару „по божјој милостп" јединствен је у историји. Њиме је Предсједник привео у шраксу оно, толико шута наглашивано, начело о самоопредјељењу на рода. Да п шго нам је ираво, да будемо господарн свога удсса. Својим . ..борбама и жртвама југословенски је народ показао, ди се шод свакн увјет хопе да ослободн аустро-мађарског јарма и уједини са браном у Србији и Црној Гори. 0 томе не може да буде сумње. Настојало се и настоји да се право самоопредјељења нашег народа нрњи и изигра наметнућем становите државне форме и неког супериоритета једног дијела народа над другим. Идеја Пиемонта постала је данас безпредметном. Нитко разборит не жели данас ни Велике Србије, ни Велине Хрватске. Ми хокемо уједињену домовину. у нојој ће сви дијелови народа бити равноправни. Ми хоћемо сви Југославију. т. ј. државу Срба. Хрвата и Словенаца. Не маримо данас више за Крфску Декларацију. ноја је пренршена од једног уговорника, те од које је преживјело само врховно начело сувереног самоопредјељења народа. Не питамо ни за владу ни краљеве. Народ у нашој још потлаченој постојбини у Аустро-Угарсној имати ће са народом у Србији и Црној Гори изравно да одлучи о нашој будућој судбини у сувереној уставотворној снулштини. Ово нам је право за сада зајамчено. Америна и њени — наши — савезници стоје иза нас. Др. Хинковић.

ДА ОСВЕТЕ Н0С0В0 И РАЈУ

ИЗ КАНЦЕЛАРИЈЕ ЦРНОГОРСКОГ ОДБОРА ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ. Црногорски Устанак. Разбилн су се црни облацн, који су се ковитлали иад намви« старим сиги.и)Ш1гима ево три године крваших дана и очај.них мегдана. Залепршали су н понот.о крсташи барјаци на вшпијама Маркова Прилипа и Душано

ва Скоп.ка. Потомци Чарапића Насе. Црпог ђорђа и Богићевић Лнге. развили су бијеле чадоре пред бшјелнм Ншпом на Нншачн. Град два Јакшића млада бјетаса се у сунчапом рују н кроз нову буру н олују ослушисујје топот гојног лабуда и звекчгг саб.ге Младог Генерала. Србија паскрсава. Амернчко Српство устаје лпстом. диже гордо своје мушке г.тапе и гледа крвавим оком пут узбуркане Саве и за-

робљене Мораве. Нашп витеццки Цртогорци, пошто су исписали, бисером-и драгим камење.м, најљепши лис так у патитичкој и националној историјп Црне Горе. давшп свој г.тас за народно уједињење, танас су уста.ти сви до једнога да крв.гу срца свога и соком својнх живаца на пољанама час ти опору нечаст, коју су црногорски зулумћарњ, аге и отмнчарп. покуЈшадп нанијети великомученој п народној Црној ГориЗаточнпци мријег навиинути. ост.етпицн Косова и раје, каши дивии Црногорцп раЈптркани од Ат.тантпш до Пацифика, побацали су пикове п лопате и узеш од боја оружје да поново покају неиокајано Косово, да васкрсну Црну Гору и слободу њену пз ропства н мрака. Грађааски јунаци, који су представљалн н сачмљавали црногорске органнзације за народ но уједишеље у Северној Амерпци прилазе у коло бесмртнииса н осветника лародног поноса п сачинавају чете нациолалнога пркоса и оевсте. Посље прве пушке. која је грмнула из Сиатта, Вашпштона. под именом чеге "Гаврило Принцип”, ниже сс барјак до барјака и врста јунак до јунака. Нпчу сваког дача нове чеге п нови хсроји. Чеге: “Илија Петровић” и “Ра;омнр Вешовнћ” такмиче се коа ће прије поћн у индат витезу ГТ.ринципу. II ето већ се све три

сустагоцце у сртгском логору у Аев ису, Канада. Овом најновијем народном устанку амерички Црногорци до данас дадоше преко иет стотина ђетића срца Обилића. Из каших органпзација свакога даиа стижу нови гласови о јновјгм бОЈОвницима. Све што није старо и нејако то се припрема и одлази ведра чела и насмијана лнца да се на кола Белопина одвезе до наших сурнх литица и потражи р»ачуна од народних угњетача. Са нашим јунацнма и осветницима из српског логора из Канаде креће и наш вриједни п иеуеграшнвн окладинац г. ђуро Вукмировић, јер: “добар пастир што говори нном и сам спојим иотврђује чином." Он ће тамо са осталом браћом сачекати формиране нових чета из ирногорских редова, које ће све заједно под именом 'батаљов Милонга Шаулића” отићн на Косово да још једном оборе тулбе Муратово и подигпу спомеиик ЈГазару. Напријед браћо Цриогорци, да и сада као и свагда први међу ирвима развијете свилене ослободилачже барјакс на Кому н Дурмитору, на Ловћену и Руми-ји. на' Велебиту и Романпји, на Руднику и на Међеднику. на Тавсру и на Златибору. Живио батаиБОн Ммапга Шау лића на част и славу црногорских ОбилпГга, на страх и грепег нових Бранковића!

ГЛАСОВИ ИЗ ДОМОВИНЕ

ЗД ПОСТРДДАЛИ БИТОЉ. Нод .чаштптом 1'. дс Фовтнеја и па шс•ово заузвман.е ириређен је у Евнав леБен. у Француској, у суиоту 1П.‘ сситем',ра ејајаи концсрат у корист аострададог Г.итол.а, Уз француске уметвике учествовалв еу ва том концерту и пашв цаци. Нало је прилога око 4,000 франака. За тај успсди концсрпт треба захвалити грдачном зауанмању Г. де Фонтиеја, француеког ш , лаиика ирп Срнској Иладн, к иарочито јпш Г. Мариаиену, подпрефекту. који је том нрилнком др;као лси говор о Србпјн. величајупп је, и г. Нуржао, гасфу оркоетра Опере Комик. ЧЛАНАН ДР. РАЈСА 0 Б0РБИ ПР0ТИВ АУСТРИЈЕ. У поанатом долапдеком днету Телегра фу. објавно је швајцареки професор г. 1 -р Гаје једаи еиој члаиак, у коме ошгро крнтикује еве нанпре Лусцјо-Угарко да уиери епет да иотчишене иародвотп Двојно Мопархије пе же.те ништа вп не нега да оетаиу и дал>е поданпцп Хаббуршког Дома. У етвари, дсеотвие хпиада борапа пз тнх разних потчпшенпх тродноетн у Луетрпји. а поглавнто Јуоедовеин. Ооре ее противу Цеитранпх 'ила у редонпча савсзпичких армија. 1 реба еамо иосстити југоеловенске ленје на еолунеком фроиту иа би таква :оеета уверила н највсћс екеитнке. Чо10 к би ее морао дишгги храбрости тих •орпца, које је Луетро Угарека мооилиала. којн еу затим иребеглв Руспма п којп ее, најзад, иоеле снлнпх савлада|их тешкока. боре еада ва ерпском фрон гу н исртвују еие, чак н жпвот свој, ради оетвареша ндеала о ос.тобођењу оиог народа н ради етваран.а велике српко-хрватеко-елоиеначке државе. У тим легијама заегупл.еие еу епе југословец•ке областп. На лавршетку евога чланка професор :> аје днвпо п одушевл.ено описује храб101 'т п ејајап морал Југоеловена, чпјп 10 патриотизам толико јак, да ке у бу(уг.е Двојпа .Монар.хија бнти аемовна !а дела прптиву еинова п иотомака своих ранијих жртава. СРПСКА ПРОСВЕТА НА К0РЗИЦИ. На школовању но разннм местпма в иколама иа Корлпци нма давас свега 147 наших ученпка. Оии су распоређеки овако: .16 у Мушком Лицеју у Бастпји, 75 у Колежу Феш у Ајачпју, 5 у Учпгел.ској Школн у Лјачију, 1? у Женској Гнмназији у Лјачију, 23 у Продужној Школи у Лјачију, и у Сриским Основшн гаколама: 124 у Ајачпју, 15 у Батијп, 21 у Бокоњану н 24 у Учнјанп. Ову школску годину учепици су 8авршплп са аадовољавајућим успелом и у погледу учен.а и у погледу владаша. Ученпцп су махом на иадржавању код по једнпвх школскпх завода. У погледу одела и обуие знатно их јо снабдевала Еа-

глеска Мисија. Целе годпне за Србе пзбеглпце у Ајачију држаиа су иредавања са добрпм успехом. Сем тота наши учитељи у Ајачнју су осаовали Друштво за узајампо усавршавање, у коме сваке недеље и празипка држе предавања из своје струке. Француски наставници у овом друпггву држалн су своја иредавања о стању фраицуске основце школе п наетаве. По стоји п Пододбор Удружен.а Учитсља Срба. 'ђвата и ОИвсиаца. 0 раду ових нашпх устапова п ученика стара се нарочито одређенп Представ цик нашег Просветиог Оделеља из Париза, коме је седпште у Ајачпју. П030РИШТЕ НА ФРОНТУ. Војничко Позорпште 9. цешадпјског пука, у поцедељак 20 апгуета ове годинс давало је 187 представу са овпм ирограмрм: 1. ,,Рассјапи”, гааљпва пгра у 1 чину од Коцебуа; 2. „На трсћо.ч спрату". шаљива игра у 1 чиау, паппсао Доп Базпл; 3. „Честитам”, шаљвва нгра у 1 чипу од Косте Трифковипа, и у суботу 18. августа ове годпне давало је 186-ту предсаву са овпм програмом: 1. Хеј Словенн!, сппзода из орпско-аустријсвога рата. од Р. Одавипа; 2. Митке Мераклпја п 3. Артпљерпја Рустикана. оперека пародија у 1 чпву од Бране. НАШИ СТУДЕНТИ. Од свршецнх учепика. који су у месецу јуну текуће године положили исинт зрелости у српској гимиазији код Ницс, 39 је расиоређено по фрапцускпм унпверзптетнма радп даљсг школовања, и то сви као питомци нашег Мииистарства Просвете и Црквсних Послова. Од њпх ће етудпрати права 14, медецину 20, природне фплософскс пауке 4 п уметиост један. ,

СЛИЈЕПАЦ И ГУСЛЕ У НАШОЈ НАР0ДН0Ј БОРБИ (Пиеац овога чланка је храбрв поручник из Прве Југословенске Дпвнзпје. г. Лујо Ловрик, воји је у српским борбама, које је та дивпзија водила у Добруџи 1916. изгубио оба ока. Овај чланак. као п ранију молитву папнсао је сам г. Ловрип, м^шипом за слепе.) V вјековној Сорби свих Југословева (парочито Срба) за слободу п ујсдпљење, сдијепац као народпи пјевач и гусле најјачп су борац н иајуспешннје оружје. Тешка врсмена у којима се и сада палази наш варод п паши крајелп, као и могупност да сам, као слијепац, могу Сољо посматрати ту чпњеиицу, понукала су ме ва вратак осврт. У великој вашој борбп појава је олпјепца-пјовача извад свега наравна и једиоставна; без овсћв пратње нсразлучииа од гусала. Не маље шегова је појава свугдје и од вепроцјељивпх ло-

сљедица. Непоколсбљвво )в )ак п до удивљеша стрпљпв у свом раду, ои је спо којан н неумориз. Не сустаје и неустрашив је пред свим могувпм цотешковама и страдањвма. Не видеви својпм очима, ов се осдаша на мнслв и маштања, прецуштајуки се својим осјећајима. Док очи наплазе иа запреке у простору п времену, мисао )е слободна, за њу не постоје запреке. Очи ввде само садашњрст, мпсди задпру и у прошлост, машта впдн п ствара будућност. Одатде п његова моћ и иачии стварања и изрицања. За мисли и маштање ие цостоје заиреке. Ево вам стиха који ве то најбоље потврдитв: „Ја изгубих очп соколове, Али пмам крпла лабудова, Па вам летпм куда ми се свпди, Моја мпс'о занрека не впди.” Слпјепи пјевач живи у народу за народ. Оп је свсштенпк Слободе и пропо* вједшгк л.убави према Домовини; одрекавши сс својих циљева у раду за цнљеве пародпе. Оа је вјочвти иутник и нема својек уие; његова је кућа свугдје диљем пашега краја. Гуслс и пјесма су чудотворнп кључ, који отвара свачпје срце и свачију куиу. Он нс води да је везан па једио мјесто; њему се хоие шп рина, нолста н пјеоиичке слободе. Ои је нјесник, а пјесма мора бптн слободпа. Прерадовпи за то пајљетпе вели у својој пјесмп „Дјсд и уиук”. У тој оп говорн иа уста старца, слииеца овако: ,.Не позпаје пјесма заповједи. Слободна је — своме гласу слиједи.” Народни пјсвач иознаје сав паш крај, њему )е нријатељ свако. Ево вам његов ствх, којв нам то најбоље каже. „Од Белграда града до белог Трсата, Куда гредем свако љето на проштење, Свугдје су пшром отвореиа врата.” У своје врпјеме у иашпм крајевнма иије билоп роштеља без слијепца п гусала, па је народ говорио: „Гдје нема љега. нема ни проштења.” Занимљиво је и то, да је обичај проштења почео у нас слабити п исчсзаватп тада. кад су почели да псчезавају народни пјевачи и гусле. Жалп Божс, данас нема пуно ни проштења нн пјесме. Љегова је пјесма тјешила, бодрила п јуначила. гојеки наду и вјеру па бољу будућност. Кад је стешао сав народ н кад нико није смјео пи да писие; он. је нјевао даље, не бојевн сс и без страха. Често налазпмо прпмјера у народиој пјесмп, гдјс слпјепац у име парода и у његову одбрану, ' говорн снлиицима н пашама, ономпњувп их па освоту Бога п парода, У томе раду он сс не бојп, не штедн нпкога, па пп самог себе н не мари за посљедицс. Нс јсданпут наг.п псмо у народпој пјесмп пјссму, што јс слпјспап пјева у затвору. затворец по силницима. ПТта впшс. зна се п то, да су мпогп платилп смрг.у елужешг светој задаћп, којо се нису хтјели одрећп пп прсд смрпу. Љега није брпга што пс да рекпу други. За њега су сви једнаки и он пе евакоме да скрете истину у лице. Народни пјевач. слнјепац. пјесник је мисли п осјепаја. Не види до душе. алп осјспа јаче него лп друти. Он не видн и његове пјесме не обплују бојама. Он замишља све у формп. и те форме су наднаравпе п фантастпчие. Предмет пјевања оп је служао од другнх, па и појединачну пјесму, те му слтжи основом. У даљем развнтку мнелп п идеја он је еамосталаи. Мештровић је саздао косовски храм вјерно по народној пјесмн, одатле му н успјех. А тко је саздао пародну пјесму илп барем тко ју јс прп купљао п уредно? Тко јој је дзо те спажне, што внше фантастичне одлпке? Тко ју је сачувао, узгојио н пјевао? На сва ова и слична пнтања овај је одговор: „Слијепац као народни пјевач п гусле. Он је бно заштитник свих начела Вјсре, Правде и Мстнне, пјеенпк љуоавп к Домовпнп и ватреп родољуб. Све то потврцује нам најјаснпје овај његов стих: „Гуелс моје од јавора сува. Што мп вјеру п народност чува.” Вук Стефановвћ Караџпћ ускликнуо јо једном пезадовољан спорим ралвитком иашег народног покрета од прилике овако: „Дајте менп тисућу слијепаца, Јер у њих је освета Косова!” Лондон, мјссеца српња, 1918. ЛуЈо Ловрин.

ПОСЛЕДЊИ МАКСИМАЛИС ТИЧКИ ДАНИ. Париз, 2. септ. — “Рајнише Вестфалише Цајтупг” објављује једиу депе(ш|у из Москве у којој се тврди, да максималисти броје своје последње часове у Русггји и да ће их ускоро заменнти један ка!би,нет, који ће од Русије створити уставну манархију. ЦРНОГОРЦИ ЗА НАРОДНО УЈЕДИЊЕЊЕ.

1. Црногорској Канцеларији за Народно УЈедииеше Њујорк. Као Срби и синови витешке Прне Горе познајући добро сво ју арошлост и садашњост, која је донијела српскоме народу нај тежа искушеша у историји чоЕЈечанства, највише због унутар н е кеслоге, а рачунајући на сјај ну будућност наше нације, сматрамо за најсветију дужност, да се братски прндружимо црногорским организацијама за народно уЈ'един,ен,е. Поводом ге наше жеље ми нилг потписатн Срби из Црне Горе иа дан 29. септембра 1918. састасмо се у Бизби, Аризона и донесмо сљедећу РЕЗОЛУЦИЈУ: )) Најодушевљеније ноздрављамо Црногорски Одбор за Најјодшо Уједињене у Паризу, прнзнаЈ’ући и потпуно одобракајући његов рад и нрограм, ком <се програму и ми придружујемо и од данас унаприЈ'ед постајемо чланови опште организације за народно уједиљење. 2) Захтијевамо да се ујединимо са свим Србима, Хрватима и С говенцима у једну нераздвоЈ’пу демократску државу 3) Не обазирући се .на посебпе интересе поЈ’едшних људи, породица и данастиЈ’а, завјетујемо се да ћемо бити вјерни идеалу нашег народног уједнњен.а, и борци и противнпци свима сепаратистима. 4) НајенерчигниЈ’е осуђујемо сва она дица >која би ма ,кој’им путем поку|Ш|ала да осујете наш народни пскрет за Ј‘единство и на њик из дутбине душе нанлета народа бацамо анатему. 5) Апелујемо на сву браћу Ц]>ногорце, коЈ’а нијесу до даиас ступцла у наше организације за народно уједињење да то шеодложно учине и тиме помогну велико народно дјело. Заг.ршујући горњу резолуцију са највећим одушевљењем кдичемо: Да живи наше народно Ј’едганство! ?!а живи слобода н демокрација! 1 (рногорски Одбор за Народно Уједињење Радован Марушпћ, председ. 6лагоЈ’е Самарџић, секертар Чланови одбора: Видак Кадовић, Вукосав Лазовнћ, Радован Пешикан. 2 . Накнадно уписани чланови. Спатле, Вашиигтс-н: Лука Вукмановић. Лазо Љумовпћ, Марка М. Миловнћ, Радован К. Бјелица. ГЈошто је досадаш&и предсједник наше мјесне организације у Сиатлу, Вадпингтону гМ ишосан Криваћевић са својих трпдесет другова по.шао као добЈЈОвољац на српски фронт, то је мјесто истог изабран за ирсдсједпика организације г. Никола Ненезић. Сутер Кричс, Калифорнија: Косто Миловић и Нн.кола Ми ловић. 3Глас из народа. Док су крволочни ђермани стискавали гвоздени обруч око п.теменнте Француске, краљ Никола је, ша сва уста н преко сво ј’нх најамиика тражио строги сеператизам Црне Горе. Одбијао је редом све предлоле својих влада о уједињење нашег иарода. У главном хтио Ј - е и тих, с да докаже своју лојалност Керманима п да се чак н у ропству куражно држп да би зас-

лужио њикове симпатије и балканску крупу у оквиру Хабзбуршке Монархије. Мало се обзнрао на шародни покрет Црногораца кој и устадоше у одбрану части, нмена, сјајне прошлости и боље будућности Црне Горе. Са задовољством је пратио вијести да наша браћа труну и умиру у ропству, у тамницама и на вјешалнма аустро-мађа)рским рачунајући да ће посље побједе ГТентралних Сила лакпве владати у оквиру манархије, јер ће маше бити буптовника. Руковођен тиме он је и предао прекалене 'борце Аустрији, говорећи им на Данилову Граду: “Губао ве мој хљеб. што ми убијате официре! Ја ћу отићи да вам дође и црња управа од мој’с, па ћу се повратити да ме још боље запамтите-” Ми смо већ давно оцпјенилн како ћс бити са његовим поврат ком, а сада, ево изгледа. и сам краљ Никоља почео је увиђати да од тога неће бити ништа. Општи савезнички успјеси који Ј’аано погсазуЈ’у не само кра лу Николи, већ и Виљему и Карлу да ће мир бити дикгиран са стране наших моћних Савез ниЈса, приморали су га да и он приЈ - е неколико дана прошапуће: “И ја салг за “уједињење”, али мало доцннје’’. То је кј>оз зубе проциједио исто онако као и Франк Зоти кад се наш&о у затвору гујоршке полнције. Његови биједни листнћи 1на сва звона уздигли су ову његову иејаву, као да се њом наЈ’дрскије гее тражи онај’ исти сепаратизам Црне Горе, који до Ј’уче јавно и отворено ПЈ>ед свијетом захтијеваху, тврдећи чак и то. да су Црногорци нека засебна нација. Овај први демократа дал>е гуди : Вво и ја ћу бити за Југосла виј’у, нећу се потшвсивати “по золи Божјој” и не дајем народ крунн, него иЗрутну (вдадаоца) народу. Ми већ знамо што ће на ово рећи сви Срби, Хрва/ти и Словенци од Љубљане до Солуна по спаЉивању његових новина, тој’ е Аустрија растура по напгим окупираним земљама. Али чудо како се Никола заборавио да ан нема ни,ш(та заједничко са ЈугославиЈ’ом, јјер питање Црне Горе, првенствено је шгтање њених грађана. Они су рекли свој’у: слободни тпо путем јавности и ступањем у редове херој'ске српске војске а они из ропства поднзаигем хајдучких чета за борбу противу ропства у које их је крал, Никола предао. У осталом, ова Николнна ста ра пјесма на нови глас, којом бн се хтјела бистра вода замутити, викога ни најмање не буни. Ми смо близу тога, с обзиром на све новнје и новнје ратне успЈ’ехе наших племенитих Савезника и оне наше непобједне српсгсе војске, када ће краљ са читавом својом неморалном окалином још иогнутије главе тражитн милост. Ми као његови добрп познаваоци можемо му рећк још ово: Путуј игумане не брини се за мана1Стир, њега народ својиа! костнма зиђе; твоје декламацпЈе изаћиће пред народни суд. који ћеш ти сагурно у изгнанСТВ У Д°чекати, Ј‘е,р нећеш иматн куражи да изађеш пред његаДушан Марков Вукмировпћ ћибо, Вај., 30. септ. .1918. г.

НрочитаЈ ■ 010 тто сЈедв: Ко окрштеви руку гдедв, Како ваи у тешкој бедв Умвре све што вредв —, Та) црном врагу сдедв; Црн>а му је душа но поноа! Напред за Фомд аа Ратму Поао«!