Србобран
РГМЛШКВ А*Ш 01 НПШ 10 ТВ 0 ПГОЖН РШПТ <*в. Т1) АГТН ОШХШ) НТ ТНК АОТ ОГ ОГТОВЕК в. 1*17 014 Гил АГ ТНК РОНТ ОГППГ пг КТГ* ТОКК т Т
-• И» пгЛнг п1 »ћг РгмМшЈ- 4 14 Нпг|р*оо РшПма1»г П««п* гаЈ.
ХГМВЕВ 478
ХЕВГ УОКК, №. Т. ТНГН8БА1, ХОУЕМВЕВ 14, 1818.
т■ л в ш.
1
51ЈВ5СК1РТ10М КАТЕ5:
п|
Гп1Т«<Ј 8(а1ев о! Атег1са 1* уеаг вОс.
Уј
Савава, Еигоре е*с. опе уеаг 81.(10
1
Ш :!! ц:
0 о о о 8НВОВВАМ
риБПкћев отегу Тћигивау *1
?!:
448 ИРев! 22п<1 8 «гое 1
Чеж Тогк, N. Т
:::
СРПСКМ НАРОДНИ ЛИСТ И ОРГА '
САВЕЗА СЈЕДИЊЕНИХ СРБ \ „СЛОГА’
БРОЈ 473.
БГДћО СРПИ ШИГОГЛ
послсдње време у иашем пок;ету иојављују се изјаве, којс доводе у питање н сама наче.га. на ^ којима је сазидап н до сада одржаван југословенскн покрет у Амернци. Та несрегела околнјст што те нзјавс долазе од страге људи. који су до сада говорнли у име југословенског Усељенмштва у Америци. налажс нама ( рбнма дуж .ост. да прсдузмемо коракс, који би омогунили да се види тачно и јасно да — у валико је реч о Србима у Аме; ици нс може битн никакве сумње гледе иачела на којима |е сазидан и до сада пбчивао југословснски дародни покрет у Америци. Па заго дглепотпнсанн Одбор сазива ВЕЛИКИ НДРОДНИ ЗБОР У ПИТСБУРГУ, ПА. У С Ж1БУ 1. ДЕЦЕМБРА 1 ( Л8„ ПОСЛЕ ПОДНЕ / * Ој, . га 1 нпл -г.х ■&;т се-на том збору усвоји резолуцнја, која г»е тачио изразитп становиште Срба у Аме; нци. Американскд парод и иашн јуначкн савезници очекују то од нас I, мн би ее огрешплн о лашу националну дужгаст. кад то не би учиип.ш. Колико да свана нолонија или друштво у Америци изабере у најнранеи времену делегате. који ие их прсстављати у Питсбуогу. Колоћнје илн д уштпа, која шаљу с.зоје делегате иа збор, нека испуне и потврде дслегатскс пуномоћн, које се упупују са овнм позивмма свакоме друштву у посебном коверту. Путте тјтшгого снссгге свага колошга "ли др; штво за своје делегате. Колоније илн друштпа. која су и сузише уддље а од Питсбурга, те услед краткоке времена нису у стању послати споје делегате, иека п шаљу телсграфскнм п\тем опуномоћсње самом збору у Пнтсбургу, да говори и у њихово име. Са братекнм поздравом САЗИВАЧКИ ОДГ, 0 Р: М. И. Пупин, Њујирк Сити Прво Српско Добротворао Друштво, Сан Франциско, Кал. Савез Сјор.ињених Срба „Слога", Њујорк Сити. Српсии Савез „Слобола”, Питсбург. „Србобран”, Њујорк Сити „Српски Дневник'’, Њујорк Сити „Српски Гласник", Саи Франциско „Српска Сгража", Њујорн Скти Андрија Сремац. Њујорн Сити Ацо Деспии, Њујорк. Сити Божо Мамула, Питсбург, Па. Божо М. Марковип, Торонто, Онт. Божо Медаховии, Питсбург, Па. Бранко Пекик, Питсбург, Па. Буде Дракулии, Со. Чикаго, Ил. Велкмкр Хајдии, Барбертон, 0. Вл. Констаитиновик, Стубенвил. 0. Воја Кутијевац, Акрои, 0. Гајо Васил>евик, Велвнд, Онт., Кан. Глиша Рапајик, Валпараизо, Инд. 0. Дан. Букоровик.Митго Џонкшн, 0 Душан Ботик, Питсбург, Па. Душан Поповик. Њујори Сити Душан Трипчевик, Валсворт, С. КДушам ћеловик, Чикаго, Ил. ђорце Пурлија, Сг. Лујз, Мо. ђукан ђернк, Со. Чикаго, Ил. Иваи Вучетик, Чикаго, Ил. Илија Т. Балик, Сан франциско. Кал. Илија Вујнозик, Канзас Сити, Мо. Илчја Јовансљик. Фресно, Ка.л. Илија Раааковик, Пуебло, Коло. Јанко Цицмил., Бјут, Мокт. Јово Муннк. Лакавана/ Њ. Ј. Јово Чучковик, Детроит, Мич. Јоваи Милошевик, Чикаго, Ил. НАПОМЕНА: Да буду сазнвачп
Ирста Милишик, Окланд. Кал. Лазо Вунпса... П. Дулут, Мзи. Љубомир Пантсвкк, Јесег Ил. Мнлзннп Милиовчб Питсбуо-, Г1 . Милан Мпвош, Меииспорт. Па Миле Бошњан, Детрокт, Мич. Милс Кунолеча. Чака"<па, Њ. Ј Мих. Бабик. Бјут, Мочт. Мнкум М. Песин:в>п. !Б'.!г,-н Ситк 0. Нест. Вукккевик. Вилу.еринчг, Па. 0. Никод. Стојановик, Кливлачд. 0. Никола Днмик, Бови, Мии. Никола Јеоковик, Ст. Луј.з, Мо. Нинола Плекаш, Ваннувер, Б. К. Нинола Трбовик, Питсбург, Па. Никола Цигаиовик, Милвојги. Вис. Ниико Шпановик, Пигсбург. Па, Новак Бог.лановик, Бинг. Кењон. Јута Петар Кондик. Внрџинкја, Чин. 0. Петар 0. Стијачик, Гери, Инд. П. ћ. Стипановин, КанЗас Ситч, Канз. Раде Вуцелик. Белер, 0. Раде Дивик, Минго Монкшн, 0. Раде Мусулин, Џанстаун, Па. Симо Врленик, Мекнсоаис, П?.. Симо Вујио8ик, Иид. Харбор, Иид Сласоје 8асксвик, Ди Кзлб. Ил. Стево Бабик,. Дукин, Па. Стево Срдановик, Бјут, Монт. Стојан Војновии, Гери, Инд. Стојан 'Дејаиовик, Џолнет, Ил Стојан Ц. Павловик, И. Питсбур- Па. Светислав Јеловац, ЊуЈорк Сити Тодор Бешевик, Фарел, П-- 1 То»ор Узелац, Вилмердииг, Па. Тоша Мутибарик, Детооит, Мич. Тома Јовановик, Аберднн, В.-тш. 0. Фнлип Средановик, Канзас Сити. овога пелнкога народнога аГшра замољевп су за прпстанак п: Српскн Православни Савез Србобран, Питсбург, Па. „Американски Србобран", Питсбург, Па. Цриогорсна КанцеларнЈа за Народно Уједињењо, Њујорк Сити. Српска Народна Одбрана, Њујорк Сити — и „Ујодињено Српство", Чикаго, Ил. До часа, када јс овај позпв дат у рад за штампу п за разашиљаљс свпна друштвпмл, пододоорпма п песнпм оргаппзадијама, одговор од њнх нлје сшгао. — Какав одтовор будс дошао накпадпо, бпве објааљеп- ' ■ ■ - ■■ ■
6 РВОВРАМ
лККП N 1Т10ХА1, РАРКК АМ> ТНК ОКОАА
ОР ТНК 8ИВ1! КЕ1ЖКАТ10А „ 8 1, О О А
ЉУЈОРК, ЧЕТБГТАК. 14. НОВЕ.МБРА 1918. ГОД.
ГОДИНА 8.
ГОСПОДИ ДР. ХИ Ш ДШКОВШ И ДО Н НИКУ ГРШКОВИИ. У Југословенском Свијету од 3-пег новембра ове год. ви шој југослозечској манезри идеја о великој и птоиЈиремој Ср ; ств упутили „Отзоре.чу ријеч југословенсном народу, Хрватима, Са\\ ишчезлз тско дз јој се кије видело ни т.за а ни гласа. Нп I Србнма и Словенцима у Сједињеннм Државама” и ту отворену прии»ер, никад се нмјс говорило од стране Српске Владе о сје
В А С К Р С.
реч ви сте упутили у име Југословснског Народног Века. У гој изјави ви се одричете Крфске Декларације, Српске Владе и династије Карацорцевика, и на место Крфсие Декларације зи усвајате изјаву председника Вилсона од 19-ог октобра као’ магну карту Југословена, а у место Српске Владе и династије Карацорцевика ви се придружујете револуционарној југослзеснској влади у Загребу и позивате народ да стане душом и гелом уза њу и иза ње, јер по вашем мишљењу: „она се не бори ни за владе ни за краљеве, век за осигурање најсветијег права нашег уједиње.чог народа, Хрвата, Срба и Словенаца.” Ви се одричете Крфске ДекларациЈе, Јер по вашем ммшљењу изјаза председника Внлсона вреди „хиљаду пута више од Крфско Докларације” из разлога шго у њој председник Вилсон признаЈе нама Југословенима не само право самоодлуне век и саму државну независност. Овај део ваше изјаве је нетачан јер председиик Вилсон није никада признао југословенском I народу у бившој аустро-угарској монархији дршавну зезависност пре него што би они сами изјавили да су иезависни, иао што су учинили Чехо-Словаци. У њоговој изјави од 19-ог октобра председнии Вилсон каже да ми Југословени имамо право да сами определимо канве ке мсре од страке аустро-угарске владе задовољити иас Југословене. И то је све. А то значи да он оставља нама и аустро-угарској влзди, која је постојала 19-ог октобра, да цело то пмтање довелемо у ред. Ја, наравно, не знам канве је иораке од нас ишче-
дињању Босне и Хсрцеговине са Србијом, а то је наше најважннјз српско нациочално питање, и због тога питања Србијл је дошла до ивице рата са АустриЈом у години 1908. Српска Влата Јо, данле, претопила и то питање у проширено питање о Југославији. Пи замерате господину Милениу Веснику, шефу Српскс Мисије, што није настојао да се боље искористи „јединствоиа прилина да са најугледније говорнице свијетл — у конгресу Сједињенмх Држава — разложи југословенскн проблем те бранн и устражи праведно ријешење његово.” Зар се ви не сокате да је председмик Вилсон, тако реки неколико минута пре говора Весникевог пред конгресом упути, сснсту и нонгресу аосланицу у којој изјааљује да Америкг улаз -1 у рат против дустро-макарсне моиархијс и измецу оста лога кан.е и ово: „Дугујомо сами себи ову изјаву, да не желимо да окрњимо и ли да преустројиио аустро-макарску монархију. Не тичг нас се кано ке они определитм свој начин политичког ил привредног живота. Не желимо, иити предлажемо, да мн њима ни најмање запоеедамо. Једина је наша жеља, да > мањим и у великим питањима њихове задаке остану у њихо е::ч рукама.'' Сваком непристрасном човеку Је јасно да после ових речг предоедника Вилсоиа господин Весник би се огрешио о св: праС ла лристоЈности иад би лред америнански нонгрес изнепи а ко Југославије, јер то је питање везано за преустројствг
кивао председнин Вилсон после његове изјаве, алн сам ипак аустрс-макарске монархије а председиии Вилсон јасно каже уверен, да су председник Вилсон и сви наши југословонскн ! ,.мр тиче нас се иако ке они определити свој начин лолити оријатељн у Америци разочарани са ваши.м поступном који I , или привредног живота". оте ви у вашоЈ „отвореној речи" учинили у име Југосиовеиског I О целој овој ствари Ја сам доста опширио говорио у Ср-
Чсродног Века. Тиме сте допринели да у очима наших американских пријатсља изгледа као да Крфска Дскларација. која се сматрала у Америци као темељ југословенских жеља, не зоннче из јакот и здравог корена. Али ја се ипак надам да т.е ташн американски приЈатељи у најиракем времену добити увероње да Југословенски Одбор у Лондону и Привремена Вла "а у Загребу не мисле онако како ви мислите, ието да се они још увек чврсто држе Крфске Декларације и да је сматрају као истиниту магну карту за будуки југословеиски живот. Ви се одричете династиЈе Карађорксвика из јединог разлога што краљ Петар „иза Крфсне Декларације није ставио на располагање своју круну народу који га је њоме озенчао, тиме, да ке примити нову круну од свсукупног народа југословенског, ако та одлинује својим поверењем", I да би тимс краљ Петар „вероватно осигурао и монархиЈу и династиЈу”, и завршуЈете да „на жалост изостао је овај свестрано очекиванк тест". Могуке Је да су неии Хрвати и Словенци очскнвали овај корак ! од стране краља Петра, али потпуно сам усерен не само да ниједан прави Србин иа свету ниЈе очекивао звакзв поступак 1 недостоЈан српског краља н српске круне него ,ла би иаЈодлучниЈе протестирао против њега. Српска ируна, која Је данас на глави краља Петра а сутра ке бити на главн краљевика Александра, представља Једну
бобрану од 20-ог децомбра 1917 г., у чланку под насловом: Билсоново Начело. И становиште, које сам ја заузео у том чланиу потврцено је у Вплсоновој изјави од 19-ог онтобра ове године. На приватним зборовима и на свима ириватиим разговоима Весник је најодушовљеније заступао југослооснсиу идеју и Крфску Декларацију. Кад ми ви пребацујете да сам „н сам и преко својих новина упорно радно против југословенске идеје", ви зиате врло добро да нисте ни тачни ни искрени. Ја немаг воЈих новина и одговарам само за оно лнсање, ноје иоси мој потпис. а то су чл.н:ци који су изашли у Србобрану, ззаничио' органу Савезц Сло:е. У тим чланцима ја сам нопрекидно за ступао идсју ју:осл .венсиог уједињења и ту идеју заступам : данас искроно и свесрдно. Ја сам ту идеју заступао у Амери ци искрено и свеср .но неколиио година пре него што је ино г помислио на Југосл венско Народно Веке. Но мени изгледа д? из разлога што моја начела нису се слагала са вашим у целој овој ствари ви затључујете да сам ја против југословенско идеје. Ја имам исто правс да вама подвикнем да сте ви протит. Југословенске идеје. Ја то не чиним јер таки разговори ие самп да неке помоки не:о на против спречике брзо и ловољно ре шење југословекског питања. Сад вас питам зашто се ви противите Пашикевом предлогу ,ла се јутословенско уједињење изврши под „етидом" (покро-
Јуче су, с јсдиога на други крај света, звона на цр .нама најавпла јсдап догађај дојп скет пеР преко чегпр годлнс говорп јеашсом рата, погрепшо назнва миром. То н ије мир. То јс био дан иајвећп у досадаљој нсторији света. То је био — Васкрс. Две су околпости које томе догађају дају овај значај: Ирво та, тпто је је ;пом за увек пз историје човечанства протерана она груба и сурова сила, последн.е отелотворење сатанског духа, која је историјске листове мрљала крвљу човековом. Протеран је н скршен и сам пагон да се спорови међу љу.тима и иародима решавају мачем. Са сломом немачке појске, ио тон.е 1соја се : ренула на пслкорен.а света мачем, ннје сломљепа само једна од највећих ратипх машниа на свету. већ је у ирах н иепео отншло и само наче.то које је у псторпјн шздржава.то тај сграховпти начнн раснпапл.ан-а., међсузролнму сппрова. Никоме више на свету неће пастн на памет да се куца по саб.ви н у п.ојзи тражн опо пгто није у стаи.у добити на поштеп качин. Друга је околпост та, .шјго је, пс првп иут у псторији човечан стпа. пружеи стваран доказ, да слобода није само празна реч већ да је постала моћ која је у стању да сабе]>.. н у борбу крсне довољно сила да се не само одупру. већ да извојују п победу над онима који угрожавају слободу. Нпкад пре није бнло могуће да се сабсре допољно јака спага, која би била у стању одбраннти човечанство од нанада освајача. То је оно јпто је срушило све старе просвећеностн. и грчку н римску.
Зато је Турска онако :о ш>бедила све државе на .оје је ударила. Дапас је свет видио један од најлепших призора у нсторнјп човечанства: када је било угрожено оно иито је сматрано као заједничка својнна западне просвећености, заточницима н.е говим притиче у помоћ и свет, који се налази на другом копну, притиче А.мерика. Та чињеница још се не оцешутје довољно, али је она једна од основних добити ове судбоносле војне. Слобода н просвећеност нису вшне само празне наде, лептс снови. Оне су ушле у историју човечанства да у аему госнодаре па опај нчгги начнн, на којн је, све до данашљег дана, господарило пачело нсторијског права. начело мача. Та истина улази дапас.у свест човечанства на врилима једне од најсјајнијих победа које су итада у историји записане. 1!(то су, према овшм даиашн.нм, пчбедама. у Маћедонији, у IIталији, н у Француској, онс сит м*-', Ма.ЈС П О. 1 Ј»крилима у историју ушло старо начело нсторијског права? Све бнтке које је старп Рнм водио за све време свога господства, ннсу равне једној битцн која је вођеиа ових дана на фран цуском разбоју. То је оно ццто овом догађају удара његов врховнн жиг жпг ускрссња човечанства нз гроба у коме је лежало за све време од како се пиние његова крвава историја... Конац овог рата јесте конац — ратова. Мир је —• почетак царства слободе. Васкрс. који је најављен још оне светле зоре, када су витлејемскн пастири чули најлепшу песму: Слава богу на висинн. а на^ земљи мир међу људима добре воље!
свету својину српског народа за коју се је проливало море ср- , витељством) Србије? Оно се мора извршити под воцстаом једпсие крви за пуних пет стотина година и с њоме со не сме ти- | ног дела народа којт улази у ово сјелињење, па ако се некс
БИОГРАДУ.
т рати нити маневрисати нико, па ни сам краљ Петар. Уверен сам, да сваки добар Хрват и Словенац исто тако мисли као и | !а ако му је Југословенство у срцу и у души и да се нико не :лаже са овим вашим захтевима који могу лоники само у иоиу неозбиљних људи. Ви се одричете Српске Владе, Јер по вашем мишљењу „Краљевска Српсна Влада са своје стране у мјесго да Је изнпјела и заступала пред савезницима програм Југословенски у смислу Крфске ДекларациЈе, стала је радити сад за проширену, сад за Велику СрбиЈу” I даље из разлога што је Пашик изјааио да се Југословенско уЈедињсње има извршити под „егидом" (покровитељством) Србије. И на послетку додаЈете да ’ „данашња Српска Влада нема на себи биљег иоалициони”, | да из тог разлога ие лредставља иарод у СрбиЈи. Сваки Србин и српски лријатељ, а таких има много у Амернци, чудио со за пуних чотири године дана, што је Српска Влада жртеовала све и сва за Југославију, и да је у целој на-
извршити под вокстзом српског народа у Србији, под чијиу ко? Ко је учинио веке жртве и ко је стенао веку славу за нас' Југословеие него ли топски народ у Србијк? Па зато питаг ја сваког непристрасн г човека: Како би се могао ико про тиаити да српски нлрод у Србији предводи целу нашу борбу коЈа ке коначно решмти питање нашег југословенског уједл њења? Све јс го бкло предвицено у Крфској Декларацији > они који су потпнсали Крфску ДекларациЈу били су сасвиу :га чисто да српски народ у СрбиЈи мора за сада бити_во::г у југословенском покрету. У вашој „отвореноЈ речи” ви заступате само себе а никако југословенски народ у Америци а још мање Југословенски народ у Европи. Покављам, да тврдо верујем да Југословенсн'Одбор у Лондону и Југословенсна Влада у Загребу стоји чврстг уз Крфску Декларацију, и да ке стојати до последњег часа дп-од се на светском конгресу мира не изврши наше Југосло вонско ујодињење. М. И. П У П И Н.
ЈЕДНО ОБЈАШЊЕЊЕ. Теишг јутра, пробуђен у 5 сат п н 15 минута мз јутра, да пође па гежбање, један регрут, кбји је паучно да спаиа до 8 сагн у јутру, окреће се своме другу н почиње овај разговор: “А ја еаз! се до сад увек мучпо да објасним једну ствар.
која мп је сада тако јасна!’’ “Коју то?’ упнта га друг. “Заапто све пелпке битке почпн.у у зору?’’ одговорн прпи. “Зашто?” ппга другн. “А ,ко се не бп тукао, када га пробуде тако рано?" с-бјаснн првп.
ГДЕ СУ ПОШЛИ НЕМЦИ? Малп Даба : Колико Ј'е погинуло Немаца. Ваше Величангтво ? Архи-Даба (показујујђп на своје царство у паклу) : Не могу ла сс сетим тачног броја, ну тн чх можеш пребројати — сви су овде.
Мој лабуде ето зоре рудс Са Авале кроз твоЈр махале. Кроз напиЈе промичу делије Да покају ране и мегдане!.. Три године, из трн царевине, Твоје груди кршише нељуди; Ал' је сила привремека била, Што те ломи, па те ие саломм!. Данас граде твоје барикаде Небу гледе и сунцу побједе. Шумадија сва у злату сија • Перо царе, никад у фукаре Није било мњења, ни поштења, Нити брата у роба продата. ..
ЉУЈОРК.
МИћУН М. ПЛЈЈИћЕВИћ. ЛИСТА ЦАРСКИХ РАТНИХ ГУБИТАКА.
Ш>у Јорк Трибјун, под горЈким насловом, доноси ову за|.имљнву листу:) Изгубљенн: Хохенцолнеровић, Внљем, кај
?ер, Нова Палача, Потсдам. Кобурговић, Фердинанд, краљ Софија. Шлезвиг - Холштајн-Сонденбург-Гл,у(ксбурговић, Константин, краљ, Атина. УЈирли од рана: Хабзбурговић. Фрапц Фердинанд, падвојвода, Шенбрун, Беч. Романов, Никола, цар, Знмска Палата, Петроград. Хабзбурговнћ, Фран.ц Јоспф, ћесар, Беч и Будггм-Пешта. Не зна им се рачуна: Хабзбурговић, Карло, цар, Беч и Геделе. Османовић, Мехмед, султан Цариград. Нису погинули у борби; Хохевцолнеровић, Фридрих, престолонаследник, Берлн.н. Хохензолнеровић, Внљем, Бер лин. Хохенцолнеровић, Адалберт, Берлин. Хохенцолнеровнћ, . Август, Берлин. Хохенцолнеровић, Оскар, Бер лин. Хохенцолнеровић, Јоакнм.