Србобран

■

ВроЈ 47«

СрВОВРАН

Страаа 4

‘А .

5 К В О В К А N _ 3111«11111 —

?и1>1|*1к4 1>ј КЕКВ1АИ 1Ш1ЈСАТ1США1. А№ ВЕКЕУ01.ЕМТ РТ)Н1> ОР 5ЕКВ КЕ0КЕАТ10Е „8СООА“ НЗ аа»1 8«рж1 Метг Уогк, N.

Мечг Уогк, N. У.

Всишем Мавмег: М. I. Јирш, 443 \У. ±гп 4 5 и. ТеЈерћопе: Сће 1 *еа 6008 Е(]ј(ог: ЕхегиНте ВоагД о! Зегћ Ре<ЈгвВоп „31ој»". 443 \У- »» Зг. N01» Уогк, N. V. Аесер.лпсо (ог шаШпв »I *рос1а1 га(е о( роаикве ргот1<1в<1 Гог 1п Весиоп 1101 Ае( о( Ое(ођег 1, 1017, аи(ћог1хе<1 оп Ји1у 11, 1018. Вв(еге4 а* весош! с1а*е та((ег Ос(ођег 80., 1909, а( (ће Ро*( 0((1се а( Иега Уогк, N 01 » Тогк, ипЛег (ће Ас( о( Магсћ >, 1879.

26. нов. — Из Базела, у Шиајцарској, стиже оиа. значајна ®ест: Југословенско Народио Веће у Загребу прогласило је престо лонаследнн'ка'Але|к1сандра за регснта југословенске државе. Да је саввано државно већг да ее састане у Сарајеву. Го вепе сачињавају сви чланови Југословенског Народног Већа у Загрсбу, 50 пердставника из Србије и пет представника ие Црне Горс. Даље је реше.чо, да престолонаследник Александар, у својству регента југословенске државе, постави л>1вернере у Љубл,анп, Загрз>у, Сарајеву, Београду и па Цетдаву. (угословенско државно веће образовало бн заједни-чку владу за цслу јутословенску државу. Ова вест чшје довољно јасна. По свој прилици Југослопенскс Народпо Веће у ЗЈгребу, овшм својим од.\у||,ама, имало је на уму двс сврхе: прво, да југословенско питање дјонесе пред мировпу жонференцију као сврн:еи 411,и; Друго, да стаие на пут стваран.у појединих привремених управа у поједиинм југословенским шрајевшма. ТСао што се дало засључптн из раДпјих весип, Југословенско Народно Веће у Загребу покушавлло је да излвоји неослобођене југослогепске крајеве у јсдн|у целииу ,према Србијн. За то му Ј'е било потребно пршнање од стране савезничких држаиа н Сј. Држава. А да се до тлг прнвнанл дође, бпло Је потребно да оно буде прнзнато од сгрлне поједнннк управа |у југословеиокшм крајевима. Међутнм. у Босни и Хернегопини, под вођством старе полмтнчке групе око иекадањег “'Народа” н ‘‘Отаџбилне”, образовала се привремкна влада, која ни-је нрнзиала Југословенско Народчо Веће у Загребу, већ је тражнло неодложно сједнњење са Крал.еви.ном Србијом. Про1лашив81ње престолонаслс Јннца за регента југословен-

ким државама, причајућн, како ће на Балкану бити опет немира, и да је ради тога потребно да се на Баткану задрже савезн,П1Ч|Кје тр1_У|пе, које би батканске чароде прнсилиле да се покоре решењнма М1ировшог копгреса. Да ли ће савеаннчке државе. а нарочито Америка,' арнстатп на овај захтев Италијс, остаје да се видји.

У њујоршжим листозима објапљуЈе се Јгзјава бившег подпредседника Америчког Удружсња Странојезичних Новнна, Габриела, иЈоји тврд1ш: да је поз наги апел/о обустави извоза оружја, џебаше к хране за савезкнчке државе, објављен у новпкама под упутством бившег немачиЈОг амбасадора Бернсгорфа. Као што наш свет зна, тај аиел су потписали и објашилњ у својим листов,има Инан Р. Паландачић .к Јоснп Марохннћ. Дру*пм речима. ии 0у, људи стварпо служгалн номачкој пропаганди, и за то прнмали немачки новац. ГРЦИ ТРАЖЕ ЦАРИГРАД. 28. нов. — У Ј‘едноЈ' изјавн у амернчким новинама, представннк грчког премијера Венпзелоса, др. Метакса, најављује ове захтеве Грка: да им се мступи Еппр са Корчом: да им се преда цела Тракија са Цариградом и Мраморннм Морем; да ипм се устугпи цео вилајет Смириа у Малој Азнјп и Додеканф1|ка Острва. ТГа таЈ' пачин Грци би ослободнлн око 3,000.000 свснј,шх сународни.ка. Након крвавпх борба к страшнмх покоља, пол.оге легије освајају Лг.ов н из њега прогоие учфајинске устаниг.с.

Нава мађарска влада ноставл.а за свога амбасадора у ШвајцарскоЈ* Рожику Швимер, познату ј'ош пз времена највеће немачке овропаганде у Сј. Државама. ске државе такође није лотпуно СРПСКА ВЛАДА У ДУБРОВ

јаспа сгвар. ГТо уставу Краљевнне Србнје го је 1 В(Скључено. То је једно, а друго Је овс : да ли Југогловенф-о Народко Веће |у Загребу п ма п]>аг.а да само решава о тОме послу. Доггђаји у најближој будућиостн ббјасииће и те стварн За сада је удавно само ово: из овога се јасно види, да су пред ставница на^ие! »арода у бившој Аустро УглрскоЈ прихватилн основе Крфске Двкларације и да се цело наше питање нала чи на путу прцвнлног |>е(шења ШТО СЕ СПРЕМА БАЛКАНУ 27. нов. — Судећи по једном зчачајнош допнсу из Ватннгтона, Итаљнја покушава да придобије савезчтгчке државе н Сј Државе да путем оружане силе зајамче онанво (Ј>ешење Ј'угословенског питалка. |како би ишло у њен ра<^)1н.

Италија тражи скоро цечо сло

веначко и хрватеко лриморје иа Јадрагцу. Услед тог^ дошло је до суко/>а нзмеђу талијанске војске и југословенофос устаника, нарочито (на Ријеци. Пошто је впдила овај одлучан огпор од стране Југословена, Италија сада покучпава да своју намераваиу отимачину оправда на један нарочпти начњн: тиме што ,почиње свмну

НИКУ. 29. нов. — Влада К.раљепише Србмје, са свима државнпм надлештвима која су била на Крфу, и са целиа дипломатовгем представипштвом ст]>аннх др;::аза, креће се ,на пут за Србију Јадраиским Морем, преко нашега слав.нога Дубровника.

ГГредсед.ивгк Вплсон објавл.ује : да ће ан поћи као поглавица амеои1Ч|Г.|е миравне делегацнЈ’е, коју састављају Р. Лансанг, мп нистар спољиих нослова. пуког. ник Хаус, генорал Т. Блис, н X. Хвајт, биншиг амершч1ки амба!садор у Фрашцуској. ^ Услед оваквог састава америчке кировне делегације, у којој није засту-пљен Сенат, којн има праша да буде заступљеп, диже се читава бура протеста. Председнда Вилсан није до сада изјавно што и исако мислн о послу који има да оправи у име Сј. Држава. Нн сами члановн владе ие знаЈ’у намере Председинка Вилсона.

Међу тим списима палази. се и нзвештај баварског посланика у Берлшшу, Лерхеифелда, нз кога се види: да Ј - е немачка влада унапред зиала за дустријски ултпматум Србији, и да је не са.мо оцсбрашала тај суровн посгу пак Аухтрије, већ ј>у је гонила да не попу1шђа, знајући тачио да то значн изазшшање евронскаг рата. На тај начнн конач.чо и на непобитаи начпн утг.рђена Је .крпвнца Не.мачке за оиу! страховиту војну. КАЈЗЕРОВА АБДИКАЦИЈА. 30. нов. — Цз Берлина сгпже, вест, да је .објављен нзворнп текст а»Јдпкац1Е1Је бившег иемачког цара Виљема па престо пруски и немачки. Ранпје је бпло јављенс да је бнвши цар абдгецпрао јошг 7. новембра, за време преговора у -ссмач|К , ам главшоц војном стану V Спа. Међутим сада се вндп, та тада бншнш цар пиЈ’е абднци рао, већ је задржао себи с.ва права. Абдицирао је тек 28. но вембра, ц то у изгланству у ХоландиЈп. 1 , То зпачн, да ј’е Не/мачка хтела да обмаше цео свет овом иис ком птром. За ту пгру знали су I, Еберз н Шајде.магг, али им није ништа сметало да ц парод V Немач|.ч'ој н свет на странн др же у овај заблуди.

Из Софије стижу вести о једној другој мсђуиародној подга.ш: да (у Бугарској игје проглашпена реггублика иг да се новг' краљ Борнс коначно утврдгео па своме престолу. Из тога се ви,д'и, да су Бугари покушали да тргуЈ"у са републиком, па ,кад су вндмлуг да, им та трговшга не полааи за руком о-нда републшсу продали на лицидацнју гг вратилп се под срам пи кобуршки јарам. Да заварају свет, Бугарп при чају сада да је та иградошла услед бољшевнчке револуцпје, н1о и ја је сада угу(ШЈе.иа. То иије истина: ренублпкански покрет, о !коме су, Бугари јављали, гшје пс.шао од социјалиста већ од Стамболнјског, вође реакционарних бугарских сел.ака.

цр:и гзра и среија.

Брзојави од прошлог ионедељка донели су нам једиу од највених вести којнм су нас обрадовали овн историјски догађаји: всст о сједињсњу Црне Горе са Србијом. У прошли петак одржана је седница Иародне Скупштине у Црној Горн, на којзј је решено: да Никола престаје бити владарем Цјјнс Горе, да цела куна Петровипа губи сва владарска права иа Црну Гору, п да се Црка Гора коначшо уједнњује са Србијом шод дннастијом Карађор^евнпа. Црна Гора од тог дана признајс за свога владара сртског краља Петра. Тај догађај је најзначајнији у потоњој исторнјн Срнског Народа. Ујсдињење Србије и ЦрСнс Горе пма своју нарочиту вредност. II без Црне Горе Србпја је пмала доста земље да буде у стању да се одржи. Србија јс, пре некп дан, била ујсдињена са Босном и Херцеговином. То уједињење нзвело је Србпју на Јадранско Море. И с те, чпсто прнврсдне стране, Србија је била обезбеђена, Добит која се има од уједињења Србије са Цриом Гором, чпсто је ^горалнс ирироде. То није пптање само Сј.бпје и Црие Горе. Нијс, најзад, пнтање само Српског Нај ода..То је питање целокупног иашсг југословенског нокрста га уједињење. Све дотле док би Црна ГоЈга, на овај или онај начин, остала зассбна, наше опне југосдбвенско питање остало би бсз своје основие подлјгс. Са.ми Србп, којн су подлога целокунном југословепском народ . ис би бнли уједињени душевно, тс би помућивалп уш; осталих, душевно слабијих делова нашсг народа, 11ре но што бп се трешл (0 на посао око уједнњења осталих дслова југословенског народа, мн Срби смо бпли дужнп пружитп стварн , т п јаснога примера како то уједињење трсба да буде обављено. Босна н Херцеговнна одмах су пружплп пример каво треба да се тај посао обави: онс су одмах, п без пкаквих ограда, шришли Србпјп, нружајућн на тај начпн доказа, да се наше народно питање ни у длаку морално не раз.тикује од питања о уједињењу францускнх крајена. Ова одлука Црногорске Еароднс Скупштнне само појачава ту одлуку паше лепе бране у Боснп н Херцегоншш и упрошћава цело’југословенско пптање.

цина Црногораца, познатихварош. То су били Аустро-Ма>

због својих веза са окупаторима и због свога антннародног држања, претрпели су исту казну. Побједе српске војске испуниле су радошну срца свих

т>лри који.су, пријетели да за> газе у рат, отели Скадар српском народу. Надати се је, да се данас, послије ове побЈеде која је довела Србе у њихов стари град, неће «ико наћи да

Црногорци заузели Скадар, ј га оспори. стару срнску престоницу. Још , Уосталом, економско развисе није заборавило, да се ће српског нзрода у Црној Гори српска војска повукла 1913. го- немогућно је ако се нема Скадине нспрсд Скадра само за то дар који је тако исто и природа не би да.оа повода свјетском дни излазак Старе Србије на рату, и да су Црногорци затим , море.” 1915. године ноново окупирали —

у ословођЕним српским крајевима:

При повратку своме за год повлачила и? околине БелоКрф, свратио сам из Го- грачгека и Куле, после Букурешрице (Корче) и на Охридско ког .Мира и кад су суграђани

ЦРНА ГОРА ЈЕ СЛОБОДНА.

И акојбез војсјке, народ Црне Горе ј« сам*отјерао своје окупаторе и угњетаче

:ннка н савсзил-

СРП.СЕЈО У ШУЈОРКУ.

Српс^о Пев. Друштво ‘‘Пусле’’ прс.ређује —: С Е'Л О са пепан,ом. уметишч.ким свирањем на пијаЈну, декламадијама и играијвом у иедељу, 8. лецембра

Безмјерна радост мора да I обузме душу свакога Црногорца кад види данас своју отаџбину ослобођену и кад зна да је мрски окупатор побјегао из земље у страху од оних који су му предати и остављени на милост и немилост. Црна Гора остављена је Аустрији са свим својим становништвом са свом својом војском и са свим што је имала. “Срећни победилац” (како јс бјегунац назвао у молби за мир

тсд8. године у корист српске ф ра њу Јосифа) имао је да јој спрочади у Сриском Дому, 443 узме живу снагу да је обезоруВсет 22-га улица у ЈВујорку, на жа да је опљачка. И узео јој јс које ог.нм позипа сге Србе ш ос- све сем ДУ ше > отпорнс и бунто-

талу браћу Слсвеше пз места и околице. Улазница шц. од особе. Почетак тачно у 3 сата по подне.

вничке српске душе коЈа нијс у стању да се помири са ропством и која и на најтежим мукама сања само о слоббди И претрпљене су највише муке,

Лојд Порџ у Ј’едном изборном говору, објавно је да ће Велика БрнтаЈКНзја траисмти да Немачка (плати сву ратну оштету.

Свнра Српско Тамбурашко и поднета су наЈтежа сградања. - г т, т . тг али је после њих дошла наЈВСћа Друштво Васе Бук-гића из Елп- и к ^ начна слобод а. Остварен за бета. ј е сан за \ 0 јим се толико чезНарочнтп позигн неће се нтв- нуло; дошао је час за кој'и се коме слатп ;' кс дође дсбро до- вијековима гинуло. шас ј ■ У толико већ ми смо у “УјеПрнређпвачкн Олбор. Д” шеш У” св Р а ”али пажњу нс р ; _ хаЈдучке чете у ЦрноЈ Гори, на одметннке против угњетача и СРБИЈА И ФРАНЦУСНА. на важну улогу које ће онс ! играти када дог>е даи одусу^дне У уторник 5. новембра по но- борбе. Женевскм орган нејскс

уезеро. Желео сам лонова да видим овај лели “швајцарски” кутак наше Отаџбиие и да пређем језером, ако је могуће, и у саи Охрид који ј’с баш то јутро (15 овог месеца) био ослобођен. После нелуна два сата путогања стигао сам у Подградац. Мало месташце на Ј - ужном крају језера. Ту је сада премештен штаб француског ђенерала Д’Лобита, који командује крајн.им левим крилом, наслањајућн се на талијаиско-албански одред. ђенерал ме ј'с освојио љу базпошћу, али сам са жа.вењем сазпао да- је ведета, која ме је могла пре^ссти у Охрид, већ пре мога доласка тамо огншла. Плак сам то време искористио, те сам једиим други.м мањим моторним чамцем, разуме се много споријнм, прешао у фамознп

овога човека из Белоградчика задржавали кон,е налних војника, вешаЈ - ући им ее о врат вичући: „Остаиите овде, коме нас остављате?” А познато Ј - е свима, дл су после тога ови и краје:.и око Куле и Белограчика биш страховито кажњени од Бутара опвем и мачгм. На крају замоли ме ђенерал да их упгтам, да ли би радије служили у српској војсцп илп во лели остати у позадпни да раде Сга тројица у глас гракнуше: "Хоћемо, хоћемо у српску војску. Водите пас ако хоћете, идемо и на Софију!” . . . Један топао стисак руке и искреие речи захвалгостц француским трупама за њихову потпору у ослобођењу наше Отаџбпне раставише ме од ђенерала, који је за неколико часова пос-

манастир Свети Наум’\ То је!тао мој пријатељ псто онако брЈедр »г птг иа^лготч.ч«- I • Г риј

Ј -г -1 дан од најбогагијнх и најста-Јзо, као што је достао у.овом веијих ‘(с вакак0 Ј ош из XI сто- ппсом рату за ослобођеЊе ирнлећа) манастира овога краЈа. Манастнр је сав опљачкан и страховнто демолирап. ' Једино је, на нашу срећу, остала доста неоштећена сама црквица, усред геликнх околниу зграда — ста-

обођење прг јагељ нашега народа. “У1уе 1а БегЈне!”, чуо сам ђенералов глас при поласку аутомобила..

Дуго

сам, заваљен у аутомо-

иова, тако да поред свега бом- Ј м^ик^ ПРСК ° “

Оардовања, стилски и архптектонски није много изгубпла. Са манастирских положаја могли су се впдети огромни димовн п ватре Еугара, ко;и су из Охрнда и Подградца одстутаа.’н< Дебру и Елбасану. При растанку из Подградцс сазнао сам о, - ' ђенерала, да ј<* наш Охридски Одред под К(-

мапдом п. пуковннка Павла Бл„ чких трупа, Аустријанци су се ; ,; ари ,ј- 1а са фралцуским помоћиим одељењима, мало час избио

на врат на нос евакуисали из Црне Горе оставивши у њој огроман материјал. Сам глашн гувернер.грш.р Клам итартлиец побјегао је још првога даиа устанка са Цетиња право у оеч. Друга група устаника пошла је на Скадар и после кратке 6Србе ушла Ј - е у стару српску прегоницу која се сада после толико вијекова враћа своме народу, Тако је за непуну недјељу дама цијела Црна Гора очишћена тд окупатора са којима»је заедно побјегао и извјесан број оних у које је Неји био ноло:кио све своје наде. А послије само неколико дана Црногорци су, заједно са осталим скоцима који су им од поче-

па елбасаиски пут н иресекао одступницу Бугарнма у Албапију, између ћукуса и ћафисапа. Исто тако том приликом сазиадох од ђеаерала, да се ведетџ нз Охрнда вратила и да су њоме превезена пет заробљенн

за 1'орицу, размишљао о братству ц лиги слободних народа, које пам овај крвави сшатски рат иемпновно собом тоноси. Дуго сам размишљао о запојевачкпм иамерама Немаца н Бугара, које су претиле слободи Европе и које се сада р.ећ почињу као мехурн расту: ати. II тада помнслнх, кг.ко су поред све несреће п катастрофе,

које Немачка и Бугарска ср-

љаЈу немииовно, може бпти јенпсар ништа неће да пигае бада пас још задовољни: фон Килман који је у Рајхстагу први предочио немоћ немачког милитаризма п Радославов, кој‘и је благовремепо у поеледњем часу утраппо Малинову бугарске сада , већ изломл.ене, али тада бар ка сд којмх трн Бугарима и два још само расточене државне таАустрпјанца. Разуме се, да сам јљпте.” одмах радознало к њима пошао. | _ Преда мном се створнше три | врло млада бугарска војника. ј .ППЧ1ЈРДК Једаи је бно нз околине Бе.теса, | џАј други нз Крушева а грећп из ј

Белограчика. Рекоше мп, да су Поводош уласка српске војске

се пра одступању Бугара склонили по подрумима, како би се нредали нашим трупама. Фрам цуске су трупе, рекоше, јуче у~

У Бисград

- - ------- шле у три н по сата, зором, у тка 1916 године притЈецали и 0 / г н их је станов / 1ш ; в ^ теџу кОЈИма има Срба из оста- : 0Д у Шевл>еН0 д0 < 1ека л 0 и цвећем лих крајсва, лрвата, Словенаца т . па чак и Чеха, дочекали јуначке китнла Кад нх запнтах > да лп југословенске пукове прогла- ; 11 м Је п031,ат0 Да су Бугари тушујући вјечито братство и ује-| чен ' и на сш,ма лнниЈана, одго-

дињење. Одајући правду борби Црно-

и а |'ворите ми сва тројнца готово у глас: “И иека, иека изгубе в

вом, у парламенту Француске владе, која је врло добро знала ј Албанији и Црној Гори означу' бурне

Нова бапарокћ. влада објапљује тајне списе бившег баварског

приређене су бурне овацЏје политичко и национално раСрбији. Пол Дешанел, па затим сположење оних који су ускаминистар спољних послова г. кали у те чете, покушао је д Стефан Пишон, у. својим го- изопачи смисао њихове борбе ворима. одали су достојну хва-! Аустријски агенти тврдили су лу Србији и истаћли колико Ј - е да се хајдуци не дижу у горе и она допринијела да буде сруше V борбу против окупатора. на Аустро-5 ; гарска. | Али дотао је час када су се и —Срби су у Биограду, рекао те последње неЈ'ске клевете је г. Дешенел. Они који су их срушиле. хтејели уништити, срушили су На глас да се српске и савесе сами под теретом својих зничке трупе приближавају злочина. ; границама Црне Горе послије И да би показао сву узвише- виЈ - ести о потпуном слому Буност Србије и њено пожртвова- гарске и неизбежној пропасти ње за општу ствар, предсједник Аустрије а под утицајем хајдупарламента објављује један чких чета цијела Црна Горп гест врховног команданта скочила је на оружје Устатуж српске војске: | је избио прво у Васојевићимп —Прошлога / љета, у оним одакле су устаници 1. и 2. октомрачним часовима када је бра (по старом календару) заизгледало да нас ј’с срећа ору- узели Беране, затнм Андријежја изневјерила, српски Пре- вчцу гдје су заробнли чнтав балостолонасљедник рекао је на- таљон Матјара, а тако исто и шем министру: “Ја ћу се укрца- Ннкшић. У неколико д^на

гораца савезничка штампа је Софију; то су иотиуно и заслутачно протумачила смисао те жгелтг. Нас узехче иасилно у борбе н верно изннјела шта је војску још од непуиих 17 гондеал Црне Горе. Парискн лн- дииа.” И збпља она обојица стови, меџу њима “Тан” и “Жу- из Македоније нпсу имали внрнал де Деба”, пишу: “Последњи комуникеји (аустријски) о опфацијама у

Јие од 18 годниа. “Нама су говорили да српске војске више и нема, а тако исто ни Србије. , Међутим видимо да ј‘е. српска 1У ка0 Н0В У П0 Ј ЛВ У цриогорске во ј ска после Албаније понова ломитске чете против аустро- па / п са ев0 Ј и биЛа тарских трупа. Мсђутим, још I - — у

>д почетка 1916 године, када су Хустријанци окупирали Црну Гору, становништво сс почело тдметати у гору против њих. '1ог>е које би подлегле у борби амењивале су нове вође. За вријеме последњих мјесеца број тих хајдука, који су нанли склоншнта у планинамд, :зносио је око хиљаду и вепича њих су билн радници који су :е вратили из Амернке или студенти, и једни и други познати већ по своме слободоумљу. Сви су они ватреие присталице ' једмњења Црне Горе са Србијом и осталим југословенским темљама. Када су се спвезничке трупе прпближиле, број ајдука. снабдјевеннх дотле сакривеним |

бугарске трупе. ''ама су говорили да су Срби у Солуиу сами, налуштени од Савезника. Међутим ми смо видели да поред Срба наступају на иас и Францунп, и они бели и они црпи, што пм се зубп кроз ноћ светлуцају.” Запнтах га: “Па добро, јесте лн ви Бугари?” — Одоговорише ми: “Нисмо; ми смо Македонци.' В|пели смо Бугаре у Македоннји а видели смо и Србе и сад нам је бар лако рећи који су бол>и за нас.” Онај трећп пз Белограчика показа ми на себи свој‘у пемачку блузу н рече: “Ево пама Гермаипи узимај;- жито и стоку и све што за јело нађу а дају пам

На глас да је српска војска ушла у Биоград н да је цјелокупно земљпште краљевине Србије очишћено од непријатеља, Црногорски Одбор за Надодно Уједињење упутио Ј'е овај телеграм: Заст. Предсједника Министарског Савјета Крф. У часу када славом увјенчана српска војска опет враћа Српсгву поносни Београд, Црногорски Одбор за Народпо Уједи њење сз својим Организацијама поздравл.а одушевљсио Краљевску Српску Владу. Дијелу ослобођења сљедује наше народно уједињење. Ослобођена од домаћих и' страних окова, Црна Гора у пуној својој слободи и оданости чрема српској народној мисли пада у загрл.аЈ - браћн брншући трагове и потоњих вјештачкнх гргница и препона. Уједнњена са Србијом, на основу Крфске Д^кларацпје у је дну Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, она ће у стапању свих дијелова нашега народа наћи оставарење свога ВЈ’екоглмг ндеала и своју иајбољу срелу. , Сјајну улогу Србнје и њених умних управљача помињпће покољења са див.љењем и благодарношћу. оружјем, толико је нарастао да г а то °' во стаг ° одело”. И зби-

пропагажду у( свима сашозпнч- мин:«старстБа спољних нослова. француску треба спасити.”

ти са овим што је преостало од устаннци су завладали ителом су они самн моглиУЈСлободити И* Јнскреносто„ога“11Љпа° српске војскс да бих полетио у земљом па и Цетињем .. земљу маспкрира.ући окгпани-А 3 У ”ЈЈ П .„ е ’ помоћ Француској. Јеп прво ЛовћеноМ. _ војску састављену од Ау- 1«Р се се тпк опи х дпрљивих спе

ГГри випу се добије понекж рнјатељ, а при »ину се ■ опроа. Од випа се иде плакаау.

Пред опасношћу да се нађу стријанаца и Мађара! Неколн- 1 на, кад се наша војскг 1913 ј ош у

Лозајмљено впно горн човека

грлу.

■љ^