Српкиње у служби отаџбини и народу

9

Кћи краља Србије Петра оставила је одмах своју породицу у Петрограду и похитала је у Србију, да као предана кћи свога народа са свима Српкињама послужи његовим синовима. у белој униформи са црвеним крстом краљева кћи била је одана сестра сваком рањеном Србину и примерна сарадница српским женама у овом у сваком погледу тешком послу. И „Београдско женско друштво“ и „Коло српских сестара" одмах у почетку рата извештавају војни санитет да хоће да отворе своје болнице, и у њима је цео персонал осем лекара добровољан чланице њихове. Одмах је „Београдско женско друштво“ добило дозволу да отвори XVI резервну болницу, а „Коло спских сестара“ IV резервну болницу. Оба ова друштва су већ 14 октобра 1912 могла примити у своје болнице прво: 150 рањеника, доцније и до 300, а друго 128, а доцније и много више. Кроз болницу „Београдског женског друштва 1 * прошло је више од 2.500 рањеника, а кроз болницу „Кола српских сестара“ 1.000 рањеника, за десет месеца. Поред љубави и неге, које су имали у тим болницама, рањеници су из њих излазили носећи нову преобуку, обућу, гуњ и мало новаца. Како су издаци били велики, а капитал мали, жене су учиниле апел на племените људе у циљу прикупљања прилога у новцу и у стварима. Одзив је био неочекиван. И из Србије и од Срба из Аустрије и Турске и родољуба из туђине стизала је помоћ, тако да су ова друштва била у стању да отворе још неколико болница: у Нишу, Шапцу, Крагујевцу, Лесковцу, а по ослобођењу и у Скопљу и Приштини. Осем тога Коло сестара помагало је јако болнице под Једреном, у МустафаПаши, Драчу, Љешу, Тирани, Призрену итд. и свуда послало известан број својих спремних болничарки. Преко 40 болница, које на бојишту, које у новоослобођеним крајевима уживало је ову помоћ. Кад је рат 1913 године завршен Коло сестара је своју богато снабдевену болницу у Приштини са операционом салом, инструментима и великим материјалом поклонило граду Приштини. Кад се указала потреба да се због преноса рањеника отворе што пре чајџинице са топлим пићем (млеком, чајем, супом) жене су за ноћ преко телефона организовале у свима железничким станицама мале бифе-е и за 24 сата отпочеле су и овде своју узвишену дужност нудиља. Кад се указала потреба да се што пре из Беча набаве потребни инструменти, лекови и серум против колере, за 24 часа путује једна чланица Кола сестара у Беч и за неколико дана доноси све потребне ствари и предаје министарству војном. Кад су српски пукови похитали у помоћ Бугарима и тамо под опседнутим Једреном гинули и умирали од промрзлости и заразе, одлазе тамо у болницу четири угледне госпође српске и односе 16 великих казана и остају у тој заразној болници док год се српска војска није вратила са Је-