Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

_ | Кукуруз

По извозној количини, као и по новчаној вредности после шенице долави као пољски производ-кукурув. Скоро сав сувишак овога пољекога производа изводи се у Аустро

Угарску, јер Аустро-Угар. осећа за тим артиклом одвећ.

велику потребу. Једном речи, Аустро-Уг. је улућена на увоз кукуруза из Краљ. Србији.

Ево доказа, Узећемо опет статистичке податке Пе Угар. од године 1900. По њима Аус.-Уг. јете године увезла 1,827.218 м. ц., а извезла само 21.670 м.ц. То значи, да је од увоза за своју потребу задржала 1,805,541 м. ц. Тако је то у задњих 10 година,

Џитање је: одкуд њој толико велика _ потреба, за кукурузом. По карактеру своме, Краљ. Угарска је пољопривредна земља, која гаји сточарство. Аустриске су земље пак већином сточарске. Највећи део Краљевине Угарске је повната Панонија, земља црница, хумус, на којој успева најбоља шеница, а то значи, да би штета била на такој зем-

љи сејати кукурув, а не шеницу, која се на такој зем- |

љи боље исплаћује. (О тога у Угарској, релативно узевши

према њезиној површини земље, продуцира се врло мало .

кукуруза. Аустријске вемље продуцирају такође релативно мало кукуруза, делимице ради неравнога и одвише високога тла, као што су алпијски предели, а делимице ради климатске сметње, као што су взакарпатски предели, у којима најбоље довпевају раж и јечам. Међутим се у обема половинама гаји доста велико сточарство, за које је потребна храна и то по највише кукуруз. Осим тога је А-

устро-Угарска још и врло јака у произвођењу шпиритуса,

за који се кукуруз троши у великим количинама.

Као што се види, Аустро Угарској је овај увозни производ неопходно потребан из два разлога: за одржање свога сточарства и своје индустрије.

Овај огроман увоз повлачи Аустро-Угарска екоро из свих делова света, где га само може наћи и крај свега тога многостранога повлачења, Краљ. Србија подмирила је 1900, год. скоро трећину од тога укупнога великога увоза.

Ево статистике, Аустро-Угар. је те године увезла:

Из: Србије _. : од ОУ мо ц