Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

101 под маском ветеринарских установа, спречавала извоз орпских свиња и тиме наносила огромне штете ерпеким трговцима и самој Србији. То је био оправдани разлог, да се трговац повуче од трговања са тим артиклом. Услед тога је и произвођач редуцирао гајење свиња, воља је у њему почела да ишчезава. —— Србији је још у живој памети тодина 1895. и 1896! Аус.-Угарска је добро знала, где је срце народа у Србији, где лежи народна снага, која одржава слободу, независност и тежње раскомаданога СОрпетва, и по њој је и ударила. = Но о томе, кад дођемо до извоза марве. Овде само још да споменемо, да јето опасно стање нагнало српеке родољубе да размишљају, како би се од тога непријатељекога шиканирања извукли и заиста створили ву услов, који ће у народу поправити вољу за гајење свиња, а то је — кланица. Ванредни се успеси показују на томе путу и не ће проћи, можда, ни 3— 4 године, а статистика ће показати пет пута већи број свиња. Достигне ли се тај број, онда оно пола милиона цената кукуруза, што се извози у дАустро-Угареку, не ће- изаћи на пијацу, него ће отићи на храну свиња, а Орбија ће моћи да каже: „Немам шта да ти продам!“ –

Као што ве види и овај главни извозни пољопривредни производ, који се извози у Аустро-Угарску, не повлачи за собом ни најмању трговинску завивност и он је реципро= цитативна потреба обеју држава. Напротив, тај производ

пружа Краљ. Србији веђу независност према Аустро-Угар- —

ској, него ли обратно. -

Међу пољским производима имаде још два, три, који се такођер извове у Аустро-Угарску, али у мањим количинама и мањим вредностима. Ради тога не могу их детаљно претресати, јер би одузело од детаљнога разлагања, најглавнијих артикала. У кратко да кажем о њима, да и ти производи не повлаче за собом никакву потребу, у. никаквој трговинској зависности и они су реципроцитативна потреба народа обеју држава, а имају слободније и повољније пијаце на другој страни.

Да додам још вамо једно своје субјективно мњење о будућности пољских производа Краљ. Орбије у извовној трговини. Према статистици од год. 1896—1900. Орбија. је извовила годишње просечно око пола милиона м.п. разних пољеких производа. Пође ли пак Србија унутар-