Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

19

«

Но ниједна неправилност не може се до краја изве-

сти. 1895. године, за министровања Стојана Новаковића,

срп. омладина у Београду дала је у једном моменту израв свога националнога осећаја, који Аустро-Угар. није био по вољи и она незаконито постојећем трг. уговору, као и ветеринареској конвенцији, заорани извоз живих свиња. Беше то удар за Србију, али уједно моменат, ла Орбпја о себи мисли. Мудри Новаковић са разборитим срп. трговцима увидео је, да је гајење марве, особито свиња, живот Орбије, алп се тај живот безусловно мора угасити, ако се тај најглавнији извоз не отме од шиканирања. И отет је, ако за сада не посве, али је напуту, да постане од Аустро-Угар. посве неодвисан. То је стварање кланице. Недогледне су користи, које је Сроија том установом добила; те користи не леже само у томе, што Ће се Србија отети од неоправднога гоњења, него је Србија том установом положила темељ, који је из примитивнога, трговања са марвом уводи у свецки начин трговине, отварајући врата Србији за најсјајнију будућност у томе производу, који је живот народа. Е

То велико и недогледно добро у стварању кланице лежи још и у томе, што се тиме, тај највећи извозни артикал из сировога и оригинатнога свога стања, у коме се не може луже времена држати, претворио у врсту курентности, који се као такав не мора ограничити на близину; њему је, "као таком, отворен читав свет.

Циљ моме предавању није да опширно говорим о начину, па и користи те установе, али морам ипак досадање њезине успехе истаћи. Ти успеси сву основа, са које се може посматрати трговинска независност или зависност

Краљ. (Србије према Аустр.-Угарској. По задњем извештају

„Орп. акц. друш. за клање и прераду стоке“, клање и пре рађивање стоке од постанка тог друш. 1898. па до закључно 1901. текло је овако; Заклано је и извезено: 1898. 1,425.000 клгр. 1899. 2.009 000 1900. 2.890.000 _, О 6,014.000 _, Ови бројеви не требају коментара, само је нужно да кажем, да је највећи део овога меса отишао у Енглеску,