Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

новништва лежи, да Аустро-Угарека солидно изиђе на. сусрет тој међусобној потреби, Али каква противност! Политички циљеви, које Аувтр.Угарска имаде према

__оалканским народима, Словенима, а нарочито Србима,“

_одвраћају је од солиднога поступања, Где се хоће не-

природни циљеви- да постигну, ту солидности места нема. ___Андраши је јавно на Берлинскоме Конгресу изјавио, да

је програм Аустро-Угар, не дозволити развијање ниједне — славенске државе, зузбијање уплива Срзије и Црне Горе __и најенергичније продирање на гејско море.

Од Берлинског Конгреса, па до данас Аустр. Угарска је тај програм највавесније изводила и изводи. Она је тиме очито и отворено казала, да ће бити највећи непријатељ Србије Српетва, које треба да води палканску хегемонију. Тиме Србија мора да је на чисто! Људи или партије у Сроији, који мисле, да је напредак Србије и ерш-

_ скога народа у добрим односима са Аустро-Угарском. — варају се! За мирно развијање Срлије, нема вумње, да су ___мирни и пријатељски односи са еуседном монархијом ну-_ ни, али таке одношаје Аустро-Угарска не може прихва_тити и одржавати, јер би се противили њезином програму, који глави — уништење Славена и Српетва. Ако се епољашњом формом и прикрију, они су неистинити, а у толико и опаснији. Најпосле не треба стављати никакве хипотезе, двадесетогодишња прошлост Орзије је створена карта, коју може свако читати конвенквенције изводити. тЕЦЕ Е Нисам рад да описујем поједине моменте, то и деца у (Србији знају, ша ва то ће свако и веровати, кад речомо, да је трговина са марвом лежала у рукама Ауотро-Угар. на њезину милост и немилост. Кадгод је та измучена Србија хтела да диге главу, било то у спољној политици, било то у своме унутарњем еређивању, извоз брпске марве бијаше Дамаклов мач, који је полетнији лет српскога орла по глави бло. И Србија се морала повиновати, јер није имала другога излаза, или управо није хтела да размишља о каквом излазу. Сељак је морао марву да гаји и да је будзашто продаје, па је тако Орбија постала роб са својим сопетвеним малом; давала је своју, крвљу стечену, муку оудзашто, а по врх тога још и своју независност. ~