Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

= -- псе

ске свиње. Од укупнога њезинога годишњега стања, близу.

половине престављају српеке свиње. Ко је помно пратио извештаје са штајнбрушке пијаце, тај ће се уверити, да, ј3 и посета страних купаца и продња слабија била, кад је извоз срп. свиња забрањен био, Велики купци са запада Граојавно се у Штајнбруху извштавају, па кад им се јави, да је стање слабије, они и не долазе. У случају трг.

рата, Штајнбрух би неминовно полако падао. Исто јеп

са бечком пијацом са говедима.

Као што произвођач сирових продуката грчевито јури за повољним пијацима, тако исто и купци грчевито јуре за повољним произвођачима; интереси су њихови узајамни. Сва загонетка у томе је та, да се нађу и сусретну и вевар је решена, Српска стока је реномирана, или боље да кажем, 0 њој се у сточној трговини знаде и вредност је њезина калкулирана. — | Господо! Кад и се огласио грг. рат, то би питање, вентилирала сва европска штампа. као дипломатско питање, а из те јавности свака трговачка бранжа изводила би ва се своје интересе. Као што рекох, српска је стока у европској трговини позната, т. ј. знају трговци, да је Србија обилно имаде и кад би се огласио трговински рат, ти би трговци долазили липректно у Србију, морали би да дођу, јер их њихов интерес гони, пошто је сточни продукат за запад од неизбежне потребе, а сам га нема у довољној мери. То би био скоро једани пут, да се постигне жељена цеп, да, Србија у својој земљи створи сточну пијацу, на којој ће евоју

стоку продавати. Овака слободна, неодвисна и сигурна тр-

говина са стоком имала би огроман утицај на гајење стоке. За три до четири године Србија би утростручила број свиња, а То значи, да би Орбија могла тада на своју пијацу истерати два пута већи број свиња, него што је

износила штајнбрушка пијаца, тиме би српека-пијаца до- _

била европски и глав и значај. = (во, што сам навео за стоку, још у јачој мери важи и за суву шљиву. Шљиварски ће трговци то разумети. Кад би био трговачки рат, Србија не би својих 8.000 до 4.000 вагона увозила у Пешту, а пештански и бечки трговци не би могли са западом правити шлувеве, из простога разлога, што не си могли лиферовати, што немачки значи Пејетћефеши а о. Оно мало, што из Босне улази, то