Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија
ас.
к
повластицама и олакшицама није било. трговачке руке;
која ће то да води. Да Орбија даде највеће олакшице, да
службена Гурека изиђе највише у сусрет, ипак се то не да извести, ако нема снажне трговачке руке, која ће те олакшице у многим неуредностима, што их имаде у Турској, у живот спровести и омогућити, да та извозна трговина од тих олакшица имаде фактично и користи.
За извозни пут преко Солуна имаде три главна Питања, која би равборит трговац ставио, а то су:
ТЕ Да ли је тај пут скупљи од досадашњег пута“
9. Да ли извозни врпеки производи могу тај пут да пздрже и
8. Дужина времена тога путаг
Ако се на ова три карлинална питања може повољно одговорити, онда је тај пут изводљив и оне административне незгоде и препреке тиме би уктоњене биле.
На прво питање може се позитивно одговорити, да
је иввозни пут преко Солуна далеко Јефтинији од данашњег железницом кроз Аг Угарску. ____ре но што пређем напосебно прорачунавање појединог извозног производа, нужно је, да бацимо општи поглед на железничку пругу Ристовац— Солун, под именом оријенталне жељезнице.
Разни се гласови проносе о расположењу тих оријенталних жељезница према српекоме извозу. Неки чак хоће категорички да тврде оно, што навигурно не знају. Кажу, не може се на Солун, јер оријенталне жељезнице су у рукама А. Угарске, па ће она сметати. Међутим то не стоји. Оријенталне жељезнице ву мањим делом у а.- угарским рукама; са већим делом располажу Швајцарци и Немци у Немачкој. Чак се позитивно знаде, да су 1890. године те оријенталне жељезнице, видевши да би се Орбији боље рентирало да се крене на Солун, понудили Србији нечувено јефтину подвозну тарифу, особито. ва свиње, што ће моћи носведочити пи дирекција српских жељезница. И иза 1890 године заиста су неки покушаји и чињени, али А, Угарска, бојећи се, да се не би тај пут утврдио, упливом својим учипила је, да је сама Србија почела да отежава тај пут. Олакшиде, које је дала за тај нови извозни пут преко Солуна, почела је полако одузимати. У задњем уговору између Орбије и: А.- Угарске, од 1892 године, у