Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

није потпуно уверена, да Србија може на Солун изићи,

управо, да је оно њезин прави пут, који би је увео у светску трговину — не би она џабе давала субвенције. Алп та субвенција не одлучује нишга. Ако је на кратко време, она може одмах да престане; а ако је на дуже време, она се може под фирмом какве рефакције изиграти. То је трговина, то су интереси, и кад би данас Србија. дошла управи оријенталних жељезница и рекла, да ће главне своје производе извозити преко Солуна и да ће тај извоз износити око 80 хиљада вагона годишње, што засеца у

милионе франака, — тада ће Аустро-Угарска немоћна, бити, · да те шпекуланте субвенцијама задржава. Сад може и са неколико хиљада форината, јер то друштво види, да тим

начином више заслужује, него на подвозу самом, којега поједини српеки извовници од времена на време покуша= вају, а којега је почела сама Србија да отежава. Данашња подвозна цена од Београда до Солуна при утоваривању по 10.000 кгр. у вагон износи за: суву

таљиву, пекмез и жита 8,28 франака у злату, а за фри-

шко месо 8.65 кад се утовари 10.000 клт., а 4.836 фр. кад ве утовари 5000 кг. Ове су то цене за 100 кгр.

Кад би пак Србија изближе ступила у преговоре са Хиршовом жељевницом, мирне душе би се могло рећи, да би се ова цена преполовила, а ако Бе бсаш преполовила, а оно, тад би та жељезница рачунала то стопа угарске овељезничке тарифе, без рефакција, илао би оријенталне ојсељевнице драговољно учиниле, онда би подвозна цена од Београда до Солуна износила највише 2 франка од 100 кг.

Наравно, да се ту разуме и српска жељезница, која је и позвана, да овај извоз потпомаже. |

Да пређемо сада на специјално прерачунавање појединих главних извозних артикала, о којима говоримо.

1 Жита. - = =

Нема више од 83—4 године како су покушаји чињени, да се српска жита извове Дунавом преко Црнога мора и успеси «ву били тако сјајни, да је ове године већа половина укупнога извоза отишла тим путем за Антверпен, Хамбург и т. д. Овај производ не би могао жељезницом никада до тих. удаљених крајева доћи, ради одвећ ску-

НЕ |