Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

37

"по 1.80 круна од 100. КЛГ. И а оре да је то угаљ то он

са, трговачком заслугом у Ливерпому мора. коштати најмање. 80 хелера од 100 клг Према томе би сам пут 'од Ливерпола, па до Цариграда, што је много даљи пут, стајао 59 хелера од 100 слг Онај дакле. извештај, да ои свако породарско друштво 5000 тона превезло од Солуна до Хамђурга за 22.000 фран,, је више него вероватан, Ио 150 фенљ ди 100 кле. стајало 50 санлац ма“. _

Дакле путни подвоз "Дунавом од Брајиле преко Црног мора до Антверпена или Хамбурга стаје 3.80 франака од 100 тлг, а преко. Солуна. највише 2:00 фр. разлика је дакле 1:30 фр. од 100 клт! Ко је трговац, тај разуме п схваћа ту ужасну разлику на 100 кл и разуме оне олаготворне користи, које би настале и за српског извод= ника-и пољопривредника, да се овим путем и свако крене.

Да завршимо: да ли је подвоз за српока' жита преко Солуна јефтинији,.него преко досадањегр Јесте) И то врло осетљиво! | - -

П. Стока. га) „Кива Стока

те свега настаје питање: да ли се врпска жива стока може продавати на далеким пијацама; — Може! Неоспорно може! Што то није до сада чињено, једини је уз= рок далека и скупа жељезничка пруга, 59у стока не би могла ни физички одржати. -

Да ли српека жива стока може физички тај морски пут да издржи: Савршено може! Јер су и најдужи водени путеви ва стоку сен пој) него ли 18 жељезнички, о

И треће: може ли српска жива стока поднети евентуалне климатске промене рецимо н. пр. до Лондона Мо-

„же, јер српска стока је одрањена у зонп, која, ту проме-

ну не осећа, јер је скоро и нема. Дакле српска се стока може преко Солуна п жива изпозити, само ако јој то допусти пусви подвоз..

“) Тачну и позитивну тарпфу за овај путне могу дати, што друштво према мени, као приватноме човеку, не би обратило довољно пажње у овако крупним питањима. Али онај извештај може да служи савршено као полазна тачка. Од оне цене се може саме одбити, а никако додати.