Српска извозна трговина и Аустро-угарска монархија

шити; јака економна снага, раскриљује политичку мисао и

њезин значај. То је модерни рат и тај побеђује. То је оружје, са којим А.-Угарска Србију — тај балкански рај — бије. Још у седамдесетим годинама Аустрија је рекла, да се не боји политички влободне Србије, него економно слободне и аустријски државник Штал је узвикнуо: „СОр-

_бија мора да вегетира!“ И она фактично само вегетира.

И то гесло није ни данас престало, Кад је у Немачкој по-

Сбедила струја аграраца и у опште царинска, тарифа, А._ Угарска је пошла за њом. Све је у Аустрији и у Угар_ ској. тражило, да се откажу јадној Србији оне пограначне

олакшице, које не иду њој у При већ опет само ЛУгарској. Друштва, митинзи, зборови, „резолуције, све је тражило — откажите Србији те пограничне олакшице, ко-

је је она сама диктовала Србијт, на сопствену корист, от-

кажите, јер оне сметају напретку А.- Угарске!!!

Ха, ха, ха! Веафа аиприсњав!

"Али у исто доба устаје професор бечкога универзитета, и каже, да се одмах Орбијм откаже уговор и да нов уговор мора Србија потпигати онаки, каквог јој А.- Угарска монархија поднесе, јер је Србија сада у тегнаду!

– Умирите ве, господине професоре! У Србији је живот,

а у А- Угарској је болест. Србија је апотека са сталним лековима, што оолеену А- Угарску издржава и то можда једина још апотека; а А- Угарска је болесник, који тај задњи живот црпе пз Орбије или преко Србије. Ко је пречи: или лек у здравом животу, или трули живот сев лекар... Али .... али... можла А.- Угарска мисли и даље, као и до сада, да тражи пограбице у несталоженоме стању унутарних одношаја Краљевине Србијег.. Вара се! Нема Орсина покваренога, али има разузданога! Позове ли тру а, — А.-Угарска ће их друкчије видиги. То је инстинкт српеки, који је од косовеке битке толико аналошких примера показао. Зе

Метина, да је овој економној недаћи Краљевине Сроије крив врло много и њезин ропски трговински уговор са А - Угарском, ади се сви они јако варају, који мисле, да ће се са А.- Угарском моћи бољи трговински уговор начинити, догод Србија не буде новим извозним путем себи независност створија. Рђавим трговинским уговорима нису можда узрок оскудица умне способности у Србији, него сва тежина