Српска књижевна задруга у 1895. години : годишњи извештај

28

лико. Уверен је да су Задругине књиге, овакве какве су досадашње, символ свесртскога јединства, а то ће рећи дутовнога јединства, п по садржини, па баш и ло њихову једноликом спољашњем облику, будећи мисли о заједници нашега племена, па нашао их ко где било, од Сент-Андреје до Солуна, или од Скадра до Балкана. Сваки ће их одмах познати, и с чашћу споменути име Српске Књижевне Задруге.

Г. Филип Бујић налази да нема ни смисла претресати питање о коричењу, кад је то једном за свагда претресено и утврђено, да се више не може мењати. Предлаже да се Управи изјави захвалност на досадањем трудном раду.

Г. Љуба Јоксимовић примећује само г. Л. Обрадовићу, да ни земљопис није за основну школу, ако путописи др. М. Јовановића нису за народ.

Г. Сава Антоновић. налази да су приговори избору у досадашња четири кола саевим неумесни и тврди да нема ниједног нашег иоле писменијега трговца и занатлије, који не би разумео све досадашње књиге. Обраћа пажњу на издања Матице Хрватске, где има подоста ствари, које ни мало не одговарају народу нпр. „Физичка Географија“ од Хојића, коју ни један трговац никад не би разумео, па ипак су те књиге лепо примљене од народа, и број матичара све више расте.“

Г. Лаза“ Обрадовић налази да вулгаризирање има смисла пи да не треба омаловажавати рад оних људни,. који су се њиме бавили. Чини му се да избор да“ другиних издања није баш наилазио на опште одо-. бравање, како неки поменуше. Он нпр. зна да је' штампа чинила јаке прекоре „Првим Кртвама“ одА. Гавриловића и да тај роман није могао издржати.

_ _ =