Српска књижевна задруга у 1895. години : годишњи извештај

30

вије лектире за сам народ. То је дело управа баш“

узела много више због његове родољубне тежње и могућности да га свак чита с разумевањем, а мање због његове литерарне стране. Управа је неодступно

стајала увек пред захтевима чл. 2., те није право, |

негирајући та правила, стављати управи захтеве, које мимо правила није смела задовољити. Г. Живојин П. Симић тврди да он није поменуо

Јеремију Караџића и његов рад с покудом. И онму.

признаје заслуге за његов начин рада, али је уверен да тај начин није начин Задругин. Налази даје управа радила правилно, а што се тиче неких замерака неким књигама, налази да то још не значи много: замерке

падај и на дела академичка, а мишљења и укуси су. 2 то 9

разни. Г. Сима Н. Томић тврди дабп желео. да се Задруга више обазре на У“, народа, па да има 20.000 чланова. За издавање класика је Академија, за остала Задругина издања јесу Чупићева Задужбина, Коларчев Фонд, Министарство просвете итд. Задруга би требала да мења своја правила. (Чује се: То је засебан предлог, а не критика досадањих издања! На дневни ред!) Џошто више није било говорника Потпредседник позва скупштину, да по дневноме реду изабере два прегледача Задругиних рачуна за ову годину. Скупштина акламацијом изабра досадашње г. Милутина Ј. Марковића и г. Спасоја Стевановића. Потпредседник објави да су на дневном реду предлози и стави питање: има ли ко какав предлог. Г. Милутин К. Драгутиновић прихваћа предлог г. Филипа Вујића који је пао мало час у дебати, да се управи изјави захвалност на досадашњем интен-

Мара