Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

Ху

стране да читаопи а нарочито наши задругари добију и још једну књигу. То је „Орбија у сликама“ коју издаје г. Ђ. Станојевић, професор Велике Школе, пз своје веома богате збирке Фотографија. ако је ово издање у главном уметнички а не књижевни посао, управа је ипак мислила да јој понуду г. Станојевића треба прихватити из више разлога. До сад се у издањима Задругиним осећала празнина што није ништа, објављено о познавању наше земље и савременога стања народнога, и ако је управа желела ту страну свога књижевнога програма што пре попунити. Не могући дакле за сад пружити задругарима слику српске отаџбине у поучном а лепом опису, овим се издањем г. Станојевића с једне стране помажемо у тој оскудици, а уз то је управа од своје стране учинила колико је могла да уз ове слике буду п понајпотребнија објашњења, како ће збпрка бити читаоцима и што поучнија. Али, осем овога, овотодишњи необично повољан одзив задругарски дао је повода управи да понуду гр. Станојевића употреби и као прилику да задругарима пружи лепу премију, као што се ради и у другим неким књижевно-издавачким установама, у народа где су лепа слика и познавање отаџбине много напреднији него ли у нае.

у књижевна старања управина убројићемо и хватање веза с новим сродним установама. Те су везе у току прошле године умножене постигнутом увајмицом са Српском краљевском академијом, с Матицом српсвом у Новом Саду, с Хрватским педагошко-књижевним збором у Загребу, с Царском академијом наука у Петрограду, с Друштвом љубитеља руске словесности у Петрограду и с Матицом словенском у Љубљани. Те су везе Српској Књижевпој Задрузи драгоцена залога, а надамо се да ће оне и књизи и просветној мисли народној донети кориснога плода.

Председник. Пре него што бих упитао скупштину: прима ли прочитани извештај, треба да дам реч господи која су ми јавила још пре него што је Т. тајник почео читати.