Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

ХХХЛХ

чине наши писци, а остатак (у '|,) пада на остале књижевности и на поуку. Што се програма о том остатку тиче, разна друга питања потискивала, су га са дневног реда, те се није на њему богзна шта урадило. дато ћемо изићи с једним предлогом пред скупштину: да она да Управи што више могућности за рад на овом питању.

Нека су господа данас говорила о садржају само неких књига УЈШ кола, нпр. о „Воћкама и воћу“. Али чини ми се баш да би боље било да се нису чуле оне замерке за АВСР и за латинска имена неким воћкама. Ја сам на једном од првих скупова Задрутиних рекао: да је основни задатак у правилима Задругиним пресудио: коме се она има обраћати, т. ј. казала су правила да се она има обраћати образованим редовима нашега народа. Ако се боље загледа у спискове задругарске, који се сваке године објављују уз извештаје, моћи ће се видети да су, сасвим тако, наши читаоци: људи са свршеном средњом школом, чиновници, лекари и адвокати, учитељи, свештеници, образованији трговци и земљорадници и њима слични. Ако се пак у тим списковима нађе човек који није такав, а претплатио се на књиге, он је то учинио или ради детета, или да их коме поклони или баш и за то да Задруви помогне. Ипак и о потребама тих мање спремних читалачких редова ми морамо водити рачуна. Ја се у том погледу слажем саг. г. Обрадовићем и Дачићем да се п за широке народне редове штогод приступније изда. ми то морамо и ураДИТИ..- М. К. Драгутиновић. Докле ће скупштина, да одлаже то питање 2

Председник. Молим вас, господо. Ако је скупштина вољна да се о том предлогу одлучује, ја ћу га ставити на дневни ред. Али бих вас молио, да се најпре сврши ово што је започето — извештај управин о књижевном раду у прошлој години.

Господа предговорници, неки више, неки мање, удаљавали су се од дневнога реда, али није ни чудо. У говору људи могу то да ураде, бап и кад се нај-