Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

Хђ

мање надају. Међу тим, оставивши то на страну, ви сте видели из поднесенога дневнога реда да имају још два велика управина предлога, о којима треба данас Да одлучујемо. Ја ћу из говора т. г,. предговорника издвојити оно што се у њима као формалан предлог износи, па да о том одлучујемо засебно п ол овога што смо прочитали, т. ј. од пзвештаја 0 књижерном раду Задругину, п засебно од нарочитих предлога управиних. О новим дакле задругарским предлозима, ћемо одлучивати онде где пм је место. Пала су ова два нова предлога :

прво, предлог г. Слободана Јовановића: да Српска Књикевна Задруга узме пницијативу у оснивању централне књижаре или у остварењу онога што предлаже Новаковић у „Српској књизи“; и

„друго, предлог г. Живојина О. Дачића: да Орпска Књижевна Задруга узме иницијативу у издавању популарних слиса за много шири круг читалаца, но што је то до сада радила.

Узгред, да одговорим г. Слободану и г. Обрадовићу на питања, која су управили на мене. Прво је питање о преводу „отијева „Исландског Рибара“. Управо г. Слободан пшта: да ли је превод остао онаки исти какав је опо, кад га је он прегледао. На то могу одговорити: да је превод поправљен, као што се ш из предговора може видети. Превод је дат човеку који зна и Француски и српски и, пре него што је књига ушла у штампу, прегледали смо јер. Богдан Шоповић и ја, па смо нашли да је целокупан превод. таки, дата Српека Књижевна Задруга може издати.

М. К. Драгутиновић. Молим г. председника да нам каже: је ли одбор био задовољан са исправкама тога превода 2

Председник. Молим вас, — г. Богдан Поповић је казло: „Не може се од старога начинити ново“. Не може један исправљен превод бити оно исто што и превод без поправака, п у толико пије био задовољан тим преводом. — Молим 7. Поповића, који је такође члан управе, да и он рекне што о овоме.