Српска књижевна задруга у 1899. години : годишњи извештај

Бани

Богдан Поповић. Ја сам најпре казао да превод није добар, а доцније се, после поправака, моје мишљење могло само пооштрити. Кад се на крају крајева све сумирало, ја сам нашао: да је превод много лошији него што је био, кад смо ва ја и Ви заједно прегледали. — Ја не могу никако да кажем да је тај превод добар. Наша је лектира могла добити много бољи превод са мање муке. 5

Председник. Ја сам нашао да је е псправкама превод изишао много бољи него што је био први пут бев њих. Управа је саслушала и мој п г. Поповића 'авештај о тим пслравкама, па је мислила да је и |. Половић исто тако задовољан, те је превод примила. = Још је г. Слободан критиковао предвовор г. Гавриловића, и упутио питање на мене: да ли сам читао она места. Разуме се да сам их читао па, ако и налазим да нису сва та места лепа, не могу рећи пи да су сва рђава; не може све бити ни савршено. — Што се тиче „оветлих слика“, о којима су два господина говорила, ми смо и прошле године казали „да су примљене с неким ограничењем“ У осталом, то неће ни доћи у 1Х коло, за 1900, годину. Према томе као да нема места предлогу г. Дратутиновића: да се та књига замени тругом којом књигом. Ова ствар биће поправљена, и тада ће семоћи штампати у коме доцнијем колу.

Имам да кажем још само г. Обрадовићу на његове замерке, како ове године није дата ниједна књига за унапређење надионалних идеја. Ш сам веома жалим што таквих књига немамо више, па вам 0 томе и прошле године говорио, али за сада не знам пута и начина како да се помогнемо Између осталих средстава можда би једно било и то: расписато конкурс за такву врсту списа, како би се изазвала и обилатија радња на томе пољу. Само што никако не могу примити као истинито тврђење г. Обрадовића да списа те врсте није до сада било у Задругиним издањима. |

Толико сам сматрао ва потребно да одговорим _ господи која су упућивала поједина питања на, мене.