Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

174

радо приказују. — 1878. био је бој између српске и турске војске на Врању. _

19. — 1806."Француски ђенерал Мармон објави да више нема самосталне дубровачке државе. — 1878. српска војска узе од Турака Врање. — Истога дана умро је, од ране, добивене у боју на Девотину, код Врања, потпоручник Ђорђе Стојићевић, унук војводе Милоша Стојићевића, Поцерца.

20. — 1458. умђо“је деспот Лазар Бранковић, син деспота Ђурђа Бранковића Омедеревца. — 1549. отпоче у Далмацији тако јака тродневна хладноћа да су људима од зиме отпадали нос, уши и прсти на рукама и ногама. — 1804. изабран је Карађорђе за вођа народном устанку за ослобођење од Турака. — 1889. умђо је, у Београду, др. Сава Петровић, одличан оотаничар.

21. — 1894. умро је, у Београду, Војислав Ј. Илић, најдаровитији млађи српски лирски песник, 1895. умро је, у Ваљеву, „Љубомир Ненадовић — чика „Љуба, песник и путописац. („Писма из Швајцарске“ „Писма из Немачке“, „Писма из Италије“, „Писма о Црногорцима“ и др.).

22. — 1807. српски устаници освојише од Турака београдски град; варош су били узели на два месеца пре тога (80. новембра). — 1948. рођен је, у селу Делиблату, у Банату, Владан Арсенијевић, школски и књижевни радник: писао је чланке из природних наука, преводио је на српски из страних лепих књижевности и прикупљао је грађу за речник српског језика, оставивши (Српекој Краљевској Академији око 50.000 српских речи: којих нема у Вукову речнику. — 1850. умро је ован Обреновић, млађи брат кнеза Милоша. — 1961. рођен је ФВорђе «Говановић, наш прослављени вајар („Косовски споменик“, „ЈосиФ Панчић“ и др... — 1878. страдала је српска војска на Самокову, изнад Куршумлије,

28. — 1781. аустријски цар Јосиф Ш наред српском темишварском епископу и администратору карловачке митрополије Мојсеју Путнику, да се у православне шкоље у Аустрији уведе латиница и народни језик, место ћирилице и руско-словенског језика; Срби се овоме успротивише, те опет оста по староме. —

|]