Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

'

175

1804. дахија Фочић Мехмед ага домами на превару и погуби, у Ваљеву, на мосту колубарском, српске кнезове Илију Бирчанина п Алексу Ненпдовића. — 1820. умро је кнез Аксентије Миладиновић, из села Чибутковице, у београдском округу: за турскога управљања Србијом стојао је добро с Турцима, те је заклањао народ од њихових насиља. — 1901. умро је, у Вршцу, у Банату, др. Светозар Милетић, српски народни првак у Војводини.

94. —_ 850. кнез Шрибина посвети богородичину древу у граду Блатном; спомен о овоме Прибини сачуван је у српском православном манастиру Прибиној Глави, у Срему. :

95. — 1766. рођен је, у Молу, у Бачкој, Глигорије Терлајић: био је врло учен човеки био је у Русији, у Петрограду, професор на свеучилишту; али је увек жудео за својом мајком и Србима. — 1807. Карађорђе је освојио поново Шабац од Турака.

26. — 1819. рођен је, у Зрмањи, у Лици, Данило Медаковић, књижевни радник и новинар: уређивао је листове „Напредак“, „Јужну Пчелу“, „Српски Дневник“ и „Седмицу“, написао је и штампао „Повесницу српског народа од најстаријих времена до године 1850.“ у четири књиге. — 1825. рођен је, у Пешти, Милан Миловук, књижевни радник: први је почео у нас крчити пут музичкој уметности. — 1887. умро је, у Јагодини, Димитрије Ђорђевић („писар Димитрије“), први секрелар кнеза Милоша и његов ратин друг. — 1864. умро је, у Бечу, Вук Стефановић Караџић, отац наше новије књижевности.

97. — 1777. рођен је, у Темерину, у Бачкој, Лукијан Мушицки, потоњи плашки владика, велики родољуб и песник: певао је оде — 1849. умро је Фрањо Прешерн, највећи словеначки песник. — 1885. умро је мајор Миша Анастасијевић, велики просветни добротвор: своју велику и скупоцену кућу у Београду поклонио је својој отаџбини, и ту је сада смештена Велика, Школа и Народна Библиотека.

98. — 1845. рођен је, у Београду, Димитрије Стаменковић, велики просветни добротвор: поред многих мањих прилога разним просветним и другим устано-