Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

176

вама и друштвима, оставио је Српској Краљевској Академији 300.000 динара у злату, да се дохотком од овога новца издају и поклањају народу корисне књиге, — 1857. умро је, у Новоме Саду, Лука Миланковић, просветни добротвор: оставио је 812'/, ланаца земље, да се из прихода издржавају три Србина, који уче реалне и техничке науке, или инжињерску академију; што преко овога претече, да се даје православним српским црквама у Новом Саду и тамошњој српској болници.

29. — 1804. дахије посекоше, у Београду, архимадрита манастира Боговађе Хаџи-Рувима, народног првака. — 1837. умро је Александар Пушкин, највећи руски песник до данас. — 1857. умро је, у Варадину, адвокат Павле Шероглић, правни писац и просветн: добротвор: писао је критику на грађански законик, који је био Јован Хаџић спремио за Србију; све своје имање оставио је карловачкој гимназији. — 1901. умро је, у Бечу, Милан М. Обреновић, први српски краљ после Косова.

80. — 1804. рођен је, у Призрену, Сима Андрејевић Игуманов, велики просветни добротвор: основао је српску богословију у Призрену и оставио јој је све своје имање. — 1817. рођен је, у Добринцима, у Срему. Др. «Тован Оџботић, врло плодан књижевни радник. 1841. рођен је Јован Живановић, књижевни радник и пчелар.

81. — 1806. био је крвав бој између српских устаника и турске војске на реци Добрави код Шапша. — 1819. рођен је, у Панчеву, потоњи панчевачки прота Василије „Живковић, песник: његова је она лепа и свуда у Српству позната и врло омиљена песма „Радо иде Србин у војнике“. — 1870. умро је, у Орану, у Африци, артил. капетан Никола Чупић, просветни добротвор: све своје имање, које је износило преко 6.000 дуката, оставио је као задужбину („Чупићева задужбина“), из које ће се издавати научна и морална дела; 40 сада је, трошком ове задужбине, изишло двадесет књига „Годишњица“ и велики број других корисних књига. — 1898. умро је, у Минхену, Љелимир Лис. Теодоровић, велики просветни добротвор: све своје