Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

177

имање, од преко 2,000.000 динара, оставио је Краљевини Србији на унапређење просвете.

Фебруар.

1. — 1818. рођен је, у Сентомашу, у Бачкој, Сергије Каћански, потоњи владика горњо-карловачки (плашки). — 1894. умро је, у Загребу, прослављени научник хрватски Др. Фрањо Рачки, одличан радник на историји Јужних Словена („Покрет на словенском југу“, „Богомили и патарени и др.).

9 — 1787. умро је, у Милану, у Италији, Јосиф Руђер Бошковић, Орбин по народности, највећи математичар свога времена, слављен и у страном свету, члан лондонске, париске, берлинске и петроградске Академије Наука („Атомистика“ и др.). — 1865. рођен је, у Котору, у Далмацији, „Љубомир „Јовановић, научни и књижевни радник, прави члан Орпске Краљевске Академије. — 1901. умро је Стеван Лазић, некадашњи професор српске гимназије у Сремским Карловцима, просветни и књижевни радник.

а. — 1160. заваде се которски капетан Петар Болица и пераштански поглавар Милош Шестокрилић око тога ко је од њих двојице био већи јунак у боју с босанским баном Борићем, кад су против њега 10– матали Дубровнику, који не хтеде издати Стевану Немањи и брату му Мирославу Радослава, доскорашњега, зетскота господара; због ове заваде својих поглавица дуго су се после прели Которани и Ператштани.

4. — 1840. учење у правном Факултету у 0е0градској Великој Школи, која се тада звала Лицеј, подигнуто је од две натри године. — 1874. умро је, у Београду, Отеван Мгагазиновић, државник, просветни лобротвор: све своје имање оставио је министарству просвете, да се из прихода издају корисне књиге, које ће се давати бесплатно сиромашним ученицима.

5, — 1827. кнев Милош је наредио, те су и Бугари, Цинцари и Грци у Београду отпочели празновати дан св. Саве, 14. јануара, који су дотле светковали само Срби. — 1881. рођен је Матија Ваљаваш, знатап словеначки песник и научник. — 1856. рођен је, у Гилану,

С, БЊ, ЗАДРУГА 12