Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

178

у Ст. Србији, Зарија Шоповић, књижевни радник. 1898. умро је, у Београду, архијепископ београдски и митрополит српски Митаило (Јовановић), богословски писац и просветни добротвор. — 1896. умро је, у Београду, Милош Зечевић, просветни и књижевни радники просветни добротвор ; све своје имање оставио је, да се из прихода помажу ученици Вел. Школе у Београду, који уче историјске науке, и ученици крагујевачке гимназије.

6. — 1849. Срби Војвођани отеше од Мапара. Сомбор.

7. — 1430. умро је Никола Перов Пуцић, дубровачкн кнез, одличан државник и дипломата. — 1871. умро је, у Београду, шабачки владика Гаврило Поповић, књижевни радник и одличан црквени беседник. 1898. умро је, у Београду, Тоша Јовановић, до сада наш најбољи позоришни уметник.

8. — 1814. умрла је, у Брњацима, у дубокој ста рости, краљица Јелена, удовица српскога краља. Уроша Великога, мати српских краљева Драгутина и Милутина, велика народна добротворка: она је сваке године имала у своме дому повише српских девојака, њих је гајила и васпитавала, па их после удомљавала. — 1896. умро је, у Сарајеву, сарајевеки архијепископ и дабро-босански митрополит Ђорђе Николајевић, марљив радник на српској књизи, велики родољуб и просветни добротвор.

9. — 1788. аустријски цар. ЈосиФ 1 објавио је Турцима рат, који је вођен поглавито у данашњој Орбији, и у коме је учестовао велики број Орба Фрајкороца (добровољаца), борећи се храбро уз аустријску војску; од српских војсковођа најчувенији је остао Коча Анђелковић (Петровић), из села Пањевца, близу Јагодине, те је овај рат и познат у Србији као „Кочин рат“ или „Кочина крајина“. — 1811. рођен је, у Загребу, „Димитрије Деметер, одличан хрватски драмски песник. — 1849. рођен је, у Земуну, Паја „Товановић, новинар: покренуо је у Загребу и пуних четрнаест година уређивао и издавао лист „Србобран“.

10. — 1822. умро је, у Шапцу, Динцар-Марко Костић, добар јунак и у првом и у другом устанку