Српска књижевна задруга у 1900. години : годишњи извештај

180

и проеветни радник: писао је песме („Жубори и вихори“, „Невеста Љутице Богдана“, „Монах“), приповетке („Хасан-ага“, „Сањало), драме и др.

15. — 1804. прота Матија Ненадовић почео је у

своме крају дизати устанак на Турке. — 1807. рођен је, у селу Книћу, у Гружи, Стеван Шетровић Книћанин: био је војвода оним Србима, који 1848. године похиташе из Србије у Војводину, у помоћ евојој браћи, која беху устала противу маџарске самовоље. — 1822. рођен је, у Крагујевцу, Милован Гушић, просветни добротвор : све своје имање оставио је за вишу девојачку школу крагујевачку, која је помоћу ове задужбине и подигнута. — 1880. рођен је Милојко Лешјанин, потоњи ђенерал, главни заповедник тимочке војске у српско-бугарском рату 1885. године. — 1882. основана је у Београду Народна Библиотека; покровитељ јој је био Јеврем Обреновић, прадед Краља Александра. — 1547. умро је, у Спљету, Иван Каталинић, књижевни радник: написао је на српском и талијанском језику историју Далмације. — 1895. умро је, у Сомбору, Ника ЛМожајловић, народни добротвор: своју кућу је поклонио сомборској српској православној општини, а 170 ланаца земље оставио је, да се из прихода помаже сиротним Српкињама девојкама да се удоме. — 1896. умро је, у Београду, ђенерал Милојко Лешјанин.

16. — 1801. удавише београдски јаничари београдског везира Мустај-пашу („српека мајка“) и четворица њих, који беху најсилнији, узеше у своје руке Београд и завладаше Орбијом, прозвавши се дахијама. — 1842. рођен је, у Београду, Милан (Јанићије) Кујунџић Абердар, песник и научник, прави члан Орпске Краљевске Академије.

17. — 1591. умро је српски пећски патријарх •/еротеј. — 1888. рођен је, у Шумама, у крагујевачком округу, владика нишки Нестор, радник на богословској књижевности и добар црквени беседник; покренуо је и уређивао богословске листове „Пастир“, и „Сион“,

18. — 1800. рођен је, у Илоку, у Срему, Павле г10вановић, потоњи београдски митрополит Петар. — Истога дана рођен је Адам Драгосављевић, књижевни радник.